- Kada je dovoljno praćenje: Ako promena ne ometa mokrenje, odnose ili kvalitet života, moguće je odlučiti se za praćenje. Odluka se donosi posle razgovora o stvarnoj koristi i rizicima operacije.
- Rekonstruktivna operacija: Ciljevi mogu biti ispravljanje penisa, rekonstrukcija uretre i položaja njenog otvora. Nekada je moguć jedan zahvat, a kod složenije anatomije lečenje se planira u etapama. Kada lokalno tkivo nije pogodno, može se koristiti graft, često sluznica usne duplje. Metoda se ne bira samo prema udaljenosti otvora od vrha penisa.
Rekonstrukcija korak po korak
Operacija se obično izvodi u opštoj anesteziji. Prvi zadatak može biti oslobađanje zategnutih tkiva i ispravljanje penisa. Posle toga se proverava da li je postojeća uretralna ploča, odnosno traka tkiva iz koje se može oblikovati završni deo uretre, dovoljno zdrava i pogodna za planiranu rekonstrukciju.
Ako jeste, u određenim slučajevima koristi se lokalno tkivo da se napravi cev odgovarajuće širine i otvor povoljnijeg položaja. Ako tkiva nema dovoljno ili bi takva rekonstrukcija bila pod napetošću, razmatra se dodatno tkivo i drugačiji raspored lečenja. Cilj je funkcionalna, prokrvljena uretra, a ne samo pomeranje otvora nekoliko centimetara.
Šta je graft sluznice usne duplje
Graft je komad sopstvenog tkiva koji se prenosi sa jednog mesta na drugo, bez očuvane izvorne peteljke krvnih sudova. Sluznica sa unutrašnje strane obraza često je pogodna za rekonstrukciju uretre jer je prilagođena vlažnoj sredini i nema dlake. Ona nije veštačka cev niti transplantat druge osobe.
Mesto uzimanja u ustima takođe zarasta. U početku može biti osetljivo i zahtevati prilagođenu ishranu i higijenu. Moguće su privremena zategnutost, utrnulost ili neprijatnost pri otvaranju usta. O veličini grafta i načinu zatvaranja odlučuje se prema potrebnoj rekonstrukciji.
Zašto se nekad planiraju dve etape
Kod etapnog lečenja prva operacija priprema ravno i zdravo područje za buduću mokraćnu cev. Preneto tkivo ostavlja se da zaraste i dobije dobru prokrvljenost. U narednoj operaciji, kada nalaz to dozvoli, oblikuje se cev i završava pokrivanje.
Razmak između etapa meri se zarastanjem i sazrevanjem tkiva, a ne samo kalendarom. Pacijent unapred treba da zna kako će mokriti između zahvata i kakav će izgled tada imati operisano područje. Dve planirane etape nisu isto što i neplanirana dodatna operacija zbog komplikacije.
Oporavak, moguće komplikacije i kontrole
Privremeni kateter štiti rekonstruisanu uretru tokom zarastanja. Kontrole prate ranu, mlaz i eventualno curenje kroz novo mesto. Povratak odnosima i fizičkom naporu određuje operater.
- Komplikacije: Mogu nastati fistula, razdvajanje rane ili ponovno suženje.
- Preostale smetnje: Zakrivljenost ili raspršen mlaz mogu delimično ostati.
- Dodatna korekcija: Nekim pacijentima potrebna je dodatna operacija.
Ako se razvije striktura uretre, njeno lečenje planira se prema mestu i dužini promene.
Kateter i svakodnevni oporavak
Kateter je savitljiva cev koja privremeno prolazi kroz rekonstruisanu uretru do bešike i odvodi mokraću. Najčešće je povezan sa kesom ili sistemom koji tim odabere. Omogućava da mokraća otiče uz manje opterećenje svežih šavova. Ne uklanja se samostalno čim rana spolja izgleda dobro.
- Prohodnost katetera: ako mokraća prestane da otiče uz bol ili punoću donjeg trbuha, potrebno je javiti se timu.
- Zaštita rane: izbegavaju se pritisak, istezanje i seksualna aktivnost do odobrenja operatera.
- Rana kontrola: procenjuju se otok, koža, eventualno curenje i trenutak uklanjanja katetera.
- Kasnije kontrole: prate se mlaz, suženje, fistula i funkcija pri erekciji; komplikacije ne moraju biti vidljive odmah.
Fistula je neželjeni otvor kroz koji mokraća izlazi na kožu pored planiranog otvora. Suženje, nasuprot tome, otežava protok kroz samu cev. Obe promene mogu zahtevati dodatno lečenje. Rizik zavisi od anatomije i kvaliteta tkiva; procenat uspeha iz tuđe studije nije obećanje za pojedinačnog pacijenta.
