Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone

Lečenje valvule zadnje uretre kod dece

Dečja hirurgija, Dečja urologija i urogenitalna rekonstrukivna hirurgija

Posterior urethral valves (PUV) – na srpskom najčešće kažemo valvula (valvule) zadnje uretre ili urođena opstrukcija zadnje uretre.

Ovo je urođena bolest koja se javlja samo kod dečaka. Ovo je retka anomalija ali potencijalno vrlo ozbiljna, pre svega zbog posledica na bubrege i pluća.

Gde se nalazi problem?

Valvule su tanke “membrane/nabori” u zadnjem (prostatičnom) delu uretre, odmah ispod bešike, i ponašaju se kao prepreka protoku mokraće. Tada dete mora da mokri “protiv otpora”.

Šta normalno rade bešika i uretra — i šta se menja kod PUV?

  • Bešika je “rezervoar” koji se puni, a zatim se prazni kroz mokraćnu cev (uretru).
  • Kod PUV, zbog prepreke, bešika pravi veći pritisak da izbaci mokraću. Vremenom zid bešike može postati zadebljan, “grublji”, ponekad sa proširenjima (divertikulima), a pražnjenje može biti nepotpuno.
  • Taj povišen pritisak se može prenositi “uzvodno” do uretera i bubrega, pa se javljaju širenja (hidroureteronefroza) i, kod dela dece, trajno oštećenje bubrežne funkcije.
  • Kod težih formi, pošto fetus ne može da mokri adekvatno, ne može da se stvori ni tzv. plodova voda koja okružuje fetus. To onda dovodi do poremećaja na drugim sistemima, pre svega do nedovoljno razvijenih pluća. Ovo može biti najvažniji faktor koji utiče na preživljavanje ploda nakon rođenja.

Posebne forme i razlike


U praksi PUV se može različito prezentovati u zavisnosti od težine kliničke slike, zato se često govori da se može javiti na raziličitom spektru:

  • od blagih formi (otkriju se kasnije, npr. zbog infekcija ili slabijeg mlaza)
  • do teških formi (otkriju se u trudnoći ili odmah po rođenju)

U širem smislu PUV spada u grupu urođenih opstrukcija donjeg urinarnog trakta (često se u literaturi piše LUTO/CLUTO).

Osnovni uzrok je razvojna (embrionalna) anomalija – deo zadnje uretre se u trudnoći ne formira “glatko”, već ostane membrana/nabor koji sužava prolaz.

Faktori rizika / pridružene pojave: U većini slučajeva PUV nastaje “sporadično” (slučajno). Retko se pominju porodični slučajevi, ali se to ne ponaša kao klasična nasledna bolest.

Kod dece, za razliku od odraslih, ovde nema stečenih uzroka (npr. kamen, tumor, uvećana prostata). Ovo je urođena prepreka i zato je fokus na ranom otkrivanju i pravilnom praćenju razvoja bešike i bubrega.

Zavisi od težine opstrukcije i kada je otkrivena.

Kod težih formi se na već na prenatalnom utrazvuku vidi da “nešto nije u redu” i može se pretpostaviti da li je u pitanju lakša ili teža forma. Po rođenju, kod težih formi se javljaju sledeći simptomi i znaci:

  • respiratorni distres (teškoće sa disanjem)
  • otečen trbuh
  • slab ili kapajući mlaz:umesto snažnog luka, urin izlazi u kapljicama ili u veoma tankom, isprekidanom mlazu uz vidno naprezanje deteta.

Kod blažih formi u početku možda nema jasnih simptoma ili znakova, ali vremenom se mogu primetiti:

  • slab, tanak mlaz mokraće, napinjanje pri mokrenju, prekidanje mlaza
  • sporo mokrenje, “kap po kap”, produženo čekanje da krene
  • učestalo mokrenje malih količina ili curkanje
  • infekcije mokraćnih puteva (povišena temperatura bez jasnog izvora, iritabilnost, smetnje pri mokrenju)
  • lošije napredovanje u težini, slab apetit, pospanost u težim slučajevima (kada je bubrežna funkcija pogođena)

Kod starije dece (ako se otkrije kasnije):

  • ponavljane infekcije, mokrenje “na silu”, hitnost (urgentnost)
  • novo nastalo noćno mokrenje ili dnevno “bežanje” mokraće
  • slabiji mlaz i osećaj nepotpunog pražnjenja (dete se vraća više puta u WC)

Kada se javiti lekaru

Ako primetite slab mlaz, napinjanje, ponavljane temperature bez jasnog razloga ili nalaz “proširenih bubrega” na ultrazvuku – to je dovoljan razlog za pregled lekara i plan dijagnostike.

HITNO: Ako beba/dete: ne mokri ili mokri samo kap po kap uz veliki nemir; ima visoku temperaturu i izgleda klonulo; povraća, odbija tečnost, deluje dehidrirano; ima otežano disanje (posebno novorođenče). Ovo mogu biti znaci akutne retencije mokraće, teške infekcije (urosepsa) ili poremećaja elektrolita i tada se ne čeka.

Anamneza i pregled

U razgovoru nam mnogo znači: kako dete mokri (mlaz, napinjanje, prekidanje), koliko često, da li ima infekcije, kako napreduje, kakav je prenatalni ultrazvuk. Pregled je nežan i obično se fokusira na opšte stanje, abdomen (da li je bešika puna), spoljašnje genitalije i prateće znake infekcije/dehidratacije.

Standardne analize i snimanja

  • Ultrazvuk bubrega i bešike: tražimo proširenja, izgled zida bešike, ostatak mokraće posle mokrenja i izgled bubrežnog parenhima (to može imati prognostički značaj).
  • Laboratorija (krv i urin): kreatinin/urea i elektroliti (posebno kod novorođenčadi i nakon postavljanja katetera), plus urinokultura ako sumnjamo na infekciju.
  • Mikciona cistoureterografija (MCUG/VCUG): ovo je značajan snimak za potvrdu dijagnoze. Vidi se uretra tokom mokrenja i procenjuje se i eventualni refluks (VUR). Ono što je najznačajnije je da se anatomija uretre najbolje vidi u fazi mokrenja pa tako može da se vidi i sama membrana koja pravi opstrukciju.

Dodatna dijagnostika

  • Cistoskopija: endoskopski pregled uretre i bešike. Ona je ujedno i dijagnostička i terapijska, jer se valvule često odmah i rešavaju (ablacija/rez).
  • Nuklearna medicina (DMSA ili MAG3): pomaže da se proceni funkcija bubrega po strani i da li ima ožiljaka, što je važno za plan praćenja.
  • Urodinamika (kod sumnje na “valve-bladder” disfunkciju): koristi se u praćenju funkcije bešike, iako ne postoji jedinstven dogovor kada tačno i koliko često je raditi.

Prenatalna dijagnostika?

PUV se često posumnja već na rutinskim prenatalnim ultrazvukovima: uvećana/proširena bešika, prošireni mokraćovodi i bubrezi, manje plodove vode. Postoji i tzv. “keyhole” znak (proširen zadnji deo uretre) koji nije sam po sebi pouzdan. Zadebljan zid bešike može bolje ukazivati na PUV nego sam “keyhole” znak. Na osnovu nalaza ultrazvuka i toga da li su se promene javile ranije ili kasnije u trudnoći, može se pretpostaviti koliko da li je u pitanju blaža ili teža forma bolesti. Međutim, definitivna dijagnoza i procena se vrši po rođenju.

U specifičnim situacijama (kada je ultrazvučna slika tehnički lošija) može se razmatrati i fetalni MR kao dodatna informacija.

Lečenje PUV uvek ima dva paralelna cilja:

  1. da se ukloni prepreka protoku mokraće, i
  2. da se dugoročno čuvaju bešika i bubrezi, jer posledice na funkciju mogu trajati i nakon “uspešne” operacije valvula.

Kratki prikaz modaliteta lečenja

  • Akutno zbrinjavanje (odmah): drenaža bešike kateterom + procena infekcije i bubrežne funkcije. Ovo je uglavnom potrebno kod težih formi koje se manifestuju na rođenju. Takođe, neophodno je lečiti respiratorno distres, što se uglavnom radi na jedinicima intenzivnog (neonatalnog) lečenja.
  • Definitivno zbrinjavanje: endoskopska ablacija (rezanje/uklanjanje) valvula.
  • Ako endoskopija nije odmah moguća ili ne daje efekat: privremene derivacije (veziostoma – otvor na bešici kroz koje dete mokri).
  • Dugoročno: lečenje i praćenje bešike i bubrega, prevencija i lečenje infekcija, kontrola krvnog pritiska (obično uz nefrologa).

U praksi, ono što pravi najveću razliku je da se posle inicijalne operacije ne “izgubi” praćenje: jer deca sa PUV često imaju potrebu za dugim nadzorom funkcije bubrega i bešike.

Operativno, endoskopski

Cilj i princip

Cilj je da se prepreka ukloni tako da mokraća izlazi bez velikog otpora. Takođe je neopohodno obezbediti adekvatno funkcionisanje mokraćne bešike i zaštita bubrega.

Standardno rešenje je endoskopski “rez” valvula (ablacija) da se membrana sruši i više ne pravi opstrukciju.

Kada se pristupa proceduri?

  • Kod novorođenčeta se prvo radi stabilizacija: drenaža bešike, antibiotici po proceni, praćenje bubrežne funkcije i elektrolita. Zatim se radi MCUG da potvrdi dijagnozu.
  • Endoskopska ablacija se radi kada je dete stabilno i kada je uretra dostupna instrumentima odgovarajuće veličine. Ako je uretra “premala”, može se održavati derivacija/drenaža dok se ablacija ne može bezbedno uraditi.

Preoperativna priprema – specifičnosti

U najkraćem: cilj je da dete uđe u proceduru bez aktivne infekcije (ili pod kontrolom antibiotika), da znamo vrednosti kreatinina/ureje i elektrolita, i da bešika bude adekvatno drenirana. Kod novorođenčadi se posebno obraća pažnja na tečnosti i elektrolite.

Anestezija i trajanje

Endoskopsko lečenje valvula radi se u opštoj anesteziji. Sam zahvat je obično kratak, ali ukupno vreme zavisi od uzrasta, anatomije, opreme i toga da li se rade dodatne procene tokom istog akta.

Tehnika izvođenja

  • Endoskopski pristup (standard): pedijatrijski cistoskop (mala kamera) ulazi kroz uretru i valvule se zarežu malim nožem koji se nalazi na vrhu kamere
  • Hladni nož vs. dijatermija (elektrokoagulacija): pored hladnog noža može se raditi i zasecanje strujom, ali u tom slučaju postoji veći rizik od suženja uretre
  • Laseri (Holmium/Thulium): pominju se, ali bez “jakih” dokaza da su bolji kao standard.

Prednosti i mane

  • Endoskopska ablacija: najmanje “rezova” spolja, brz oporavak. Mana je da je u najmanjih beba ponekad tehnički teško (instrumenti), i da se mora pratiti da li je ablacija kompletna
  • Vezikostomija (privremena): koristi se kada je beba premala za endoskopiju, kada ablacija nije uspela ili kada nema kliničko-biohemijskog poboljšanja posle ablacije. Prednost je pouzdana drenaža bešike; mana je stoma i nega kože.
  • Visoka derivacija (npr. ureterostomija/pijelostomija): razmatra se kada drenaža bešike nije dovoljna da zaštiti gornje mokraćne puteve, smanji infekcije ili poboljša bubrežnu funkciju. Ovo je ređe i individualno.

Oporavak – boravak i specifičnosti

Posle inicijalnog lečenja, važno je proveriti da li se gornji mokraćni putevi “smiruju” i da li se laboratorija popravlja. Efikasnost lečenja u prvim mesecima se može potvrđivati klinički (ultrazvuk, bubrežna funkcija) i po potrebi kontrolnim MCUG ili ponovnom endoskopijom, zavisno od toka.

Prenatalne intervencije

U nekim slučajevima, kod teških formi PUV, može se raditi prenatalna intervencija na fetusu. Prenatalne intervencije imaju za cilj da rasterete bešiku i obezbede dovoljno plodove vode za razvoj pluća. Najčešća metoda je postavljanje veziko-amnionskog šanta, odnosno tanke cevčice koja povezuje bebinu bešiku sa amnionskom kesom kako bi urin mogao nesmetano da otiče. Iako ove procedure nose određene rizike, one su često jedina šansa da se spreči fatalna nerazvijenost pluća i ublaži trajno oštećenje bubrega.

Druge potencijalne hirurške intervencije u toku života deteta

  • Augmentacija bešike (povećanje zapremine bešike):Ako je bešika premala i stvara visok pritisak koji ugrožava bubrege, hirurški se proširuje korišćenjem segmenta pacijentovog creva
  • Kontinentna stoma (Mitrofanoff procedura):Stvaranje malog kanala (obično od slepog creva) između bešike i kože trbušnog zida, što omogućava roditeljima ili detetu da bešiku prazne kateterom kroz taj kanal, umesto kroz uretru
  • Reimplantacija uretera:Hirurško ponovno spajanje uretera sa bešikom pod novim uglom kako bi se zaustavio povratak urina i sprečile nove infekcije
  • Nefrektomija:U slučajevima kada je jedan bubreg potpuno nefunkcionalan i uzrokuje komplikacije poput hroničnih infekcija ili visokog krvnog pritiska, on se mora hirurški ukloniti
  • Uretrotomija ili uretroplastika:Hirurško proširivanje suženog dela mokraćnog kanala kako bi se ponovo uspostavio normalan protok urina
  • Transplantacija bubrega: Za decu kod kojih je PUV doveo do terminalne faze otkazivanja bubrega, krajnja hirurška intervencija je transplantacija bubrega; pre same transplantacije, često je neophodno prvo hirurški „pripremiti“ bešiku (povećati je ili popraviti njenu funkciju) kako bi novi bubreg mogao bezbedno da drenira urin

Konzervativno lečenje

Cilj i princip

  • sprečiti infekcije i visoke pritiske u bešici
  • pomoći bešici da se prazni “do kraja” (koliko može)
  • pratiti bubrežnu funkciju i usporiti napredovanje hronične bubrežne bolesti ako je prisutna

Kada se primenjuje konzervativno lečenje?

  • praktično kod sve dece posle inicijalne operacije kao deo dugoročnog plana
  • kad postoje ostaci mokraće posle mokrenja, noćno prepunjavanje bešike, refluks, ponavljane infekcije ili znaci disfunkcije bešike (“valve bladder”)

Vrste i modaliteti terapije

  • Antibiotska profilaksa: kod dece sa visokim stepenom refluksa (VUR) razmatra se profilaksa zbog većeg rizika urinarnih infekcija u ranim mesecima života.
  • Lečenje disfunkcije bešike (farmakoterapija):
  • antimuskarinici/antiholinergici – mogu pomoći kod preaktivne ili “nervozne” bešike;
  • alfa-blokatori – mogu smanjiti ostatak mokraće posle mokrenja kod određenog tipa pražnjenja.
  • Čista intermitentna kateterizacija (CIC): ako dete ne prazni bešiku dobro i ostaje značajan ostatak mokraće. Kada se pravilno sprovede (uz obuku), može imati veliki značaj za zaštitu bubrega i smanjenje komplikacija.
  • Noćna drenaža bešike kateterom: kod izražene noćnog mokrenja i prepunjavanja, može pomoći da se smanji pritisak.
  • Režim i navike: redovno mokrenje (rutina), dobra hidracija, lečenje zatvora (zatvor pogoršava pražnjenje bešike), korigovanje ishrane

Princip i trajanje

Konzervativne mere su često “maraton” – prate detetov rast. Doze i plan se menjaju kako dete raste, kako se menja funkcija bešike i kako se bubreg ponaša na kontrolama. Zato su kontrolni pregledi deo terapije.

Oporavak

Bolnica i kuća

Posle endoskopske ablacije, oporavak je obično brz, ali ono što najviše “odredi” trajanje boravka je: stabilnost bebe, laboratorija, prisustvo infekcije i potreba za praćenjem diureze i elektrolita (posebno kod najmlađih).

Povratak u vrtić/školu

Za stariju decu – kad se vrate u rutinu zavisi od opšteg stanja, energije, prisutnih katetera i dogovora sa urologom.

Ishrana i fizička aktivnost

Ne postoji jedna dijeta za svu decu sa PUV. Ako bubrezi rade slabije, nefrolog može dati specifične savete (unos soli, tečnosti, proteina). Za fizičku aktivnost: većina dece može biti aktivna u okviru svog stanja, ali se plan pravi individualno.

Kontrolni pregledi i dugoročno praćenje

Kratko i jasno: PUV se ne “završava” jednom intervencijom. Doživotno praćenje je obavezno, jer je disfunkcija bešike česta, a od nje zavisi i zdravlje bubrega (i kasnije transplantata, ako ikada do toga dođe).

Komplikacije

Najčešće komplikacije koje viđamo i zbog kojih pratimo decu:

  • rezidualne/povratne valvule ili ostaci opstrukcije (zato nekad radimo kontrolni MCUG ili ponovnu endoskopiju)
  • uretralna striktura (ožiljno suženje), rizik veći uz agresivniju elektrokoagulaciju; zato se vodi računa o tehnici
  • infekcije mokraćnih puteva, posebno kod pridruženog refluksa
  • vesikoureteralni refluks (VUR) – u PUV može biti vrlo čest
  • disfunkcija bešike (“valve bladder”): kombinacija slabije osetljivosti, lošije rastegljivosti (compliance), preaktivnosti bešike i poliurije (često mokrenje noću) može praviti dugoročne simptome i rizik za bubrege.

Dugoročne posledice ako se bolest ne leči

Ako se opstrukcija ne prepozna i ne leči, rizik je progresivno oštećenje bešike i bubrega. Čak i uz optimalno lečenje, oko 20% pacijenata može razviti terminalnu bubrežnu insuficijenciju, što je razlog za ozbiljno i dugotrajno praćenje.

Prevencija i skrining

Ne postoji mera koja sprečava nastanak PUV, jer je ovo razvojna anomalija.

Ono što postoji je rano otkrivanje:

  • Prenatalni ultrazvučni pregledi mogu da posumnjaju na opstrukciju donjeg urinarnog trakta, ali znaci nisu uvek potpuno specifični; zato se planira postnatalna obrada.
  • Kod svake bebe sa prenatalno registrovanim proširenjem mokraćnih puteva, postnatalna evaluacija (ultrazvuk ± MCUG, po planu) je standardan put ka ranijoj dijagnozi.

Najčešća pitanja roditelja

Nažalost, u najtežim slučajevima odgovor je da. Ukoliko valvula zadnje uretre izazove potpunu blokadu protoka urina rano u trudnoći, dolazi do kritičnog nedostatka plodove vode (anhidramnion).

To onemogućava razvoj bebinih pluća (pulmonalna hipoplazija) i dovodi do teškog oštećenja bubrega još u materici. Bez plodove vode, pluća ne mogu da sazru dovoljno da bi beba mogla da diše nakon rođenja, što je najčešći uzrok smrtnog ishoda. Ipak, zahvaljujući modernom ultrazvuku i mogućnostima prenatalnih intervencija, lekari danas mogu na vreme uočiti problem i u određenim slučajevima pokušati da spasu funkciju organa pre rođenja.

Prepreka se endoskopski ukloni, ali deo dece i dalje ima probleme sa funkcijom bešike i/ili bubrega. Zato su kontrole dugoročne, nekad i doživotne.

Može biti. Širenja se ne povuku “preko noći”, a nekad postoji i komponenta disfunkcije bešike ili refluksa. Zato se prati trend: ultrazvuk, laboratorija i po potrebi dodatni testovi.

Mnoga deca hoće, ali kod PUV je kašnjenje dnevne i noćne kontinencije češće nego u opštoj populaciji. Važno je strpljenje i plan sa urologom (a ponekad i nefrologom, fizioterapeutom/uroterapeutom).

Rizik postoji i zato se bolest shvata ozbiljno: i uz optimalno lečenje, deo dece kasnije razvije značajno oštećenje bubrega. Približno petina pacijenata može doći do terminalne bubrežne slabosti, a raniji laboratorijski pokazatelji (npr. “nadir” kreatinina) pomažu da se proceni rizik i prilagodi praćenje.

Generalno gledano, većina muškaraca sa PUV-om može imati normalnu seksualnu funkciju, ali plodnost može biti smanjena zbog niza faktora povezanih sa osnovnom anomalijom. Zbog toga što je vrat bešike kod pacijenata sa PUV-om često širi ili hirurški izmenjen, može doći do retrogradne ejakulacije tj. umesto da sperma izađe napolje, ona se tokom orgazma vraća unazad u bešiku. Ovo nije opasno po zdravlje, ali direktno utiče na mogućnost prirodnog začeća.

Iako plodnost može biti smanjena, to ne znači da očinstvo nije moguće. Danas postoje brojne metode potpomognute oplodnje:

  1. Izdvajanje spermatozoida iz urina:U slučaju retrogradne ejakulacije, spermatozoidi se mogu izolovati iz urina nakon odnosa i koristiti za veštačku oplodnju.
  2. Zamrzavanje sperme:Preporučuje se mladim muškarcima koji ulaze u proces transplantacije bubrega ili komplikovanije operacije karlice.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Specijalistička obuka Finska

Specijalistička obuka naših ortopeda za primenu inovativnih bioresorptivnih materijala u hirurgiji stopala i skočnog zgloba

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Ulaz u Sava Medical Hospital

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savamedical.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.