Varikocela kod dece i adolescenata

Dečja hirurgija, Dečja urologija i urogenitalna rekonstrukivna hirurgija

Varikokela, varikocela, proširene vene testisa, varices scroti

Varikocela je stručno ime za proširene vene u mošnicama (skrotumu), oko testisa. To je stanje slično proširenim venama koje se javljaju na nogama, samo što se dešava u predelu iznad testisa.

Da li je varikocela štetna za testis?

Varikocela može biti štetna jer dovodi do zadržavanja krvi i povišene temperature testisa, što može negativno uticati na njegov rast i funkciju, s obzirom da je testisima potrebna temperature koja je 2–3°C hladnija od telesne temperature da bi funkcionisali. Ako stanje traje duže, može doći do smanjene proizvodnje spermatozoida u kasnijem životu.

Da li je varikocela česta kod dece?

Varikocela nije retkost kod dece. Najčešće se razvija tokom puberteta i u adolescenciji, kada testisi naglo rastu i povećava se protok krvi kroz njih. Procenjuje se da oko 15% adolescentnih dečaka može imati varikocelu. Kod mlađe dece (pre puberteta) varikocela je ređa, ali nije nemoguća. Ipak, većina slučajeva se otkrije u tinejdžerskom uzrastu.

Do varikocele dolazi kada zalistci u venama ne funkcionišu pravilno, pa se krv zadržava i gomila u venama umesto da normalno otiče ka srcu. Tako nakupljena krv dovodi do širenja i izvijanja vena u mošnici. Varikocela se skoro uvek javlja sa jedne strane, najčešće sa leve strane, zbog toga kako su krvni sudovi građeni i povezani sa bubrezima.

Veliki broj dečaka sa varikocelom nema nikakve tegobei ona se otkrije slučajno na sistematskom pregledu ili pregledu zbog drugog problema. Kada simptomi postoje, najčešće su blagi.
Osećaj težine ili tupog bola – dete može osećati neprijatan u mošnici (skrotumu), naročito posle fizičke aktivnosti ili dugotrajnog stajanja. Bol nije oštar niti jak, više je to osećaj vučenja ili nelagodnosti koji se pogoršava tokom dana, a smiri kad dete legne.
Blago oticanje ili kvržice u mošnicama – proširene vene mogu imati nepravilan, “grozdast” ili “crvolik” izgled – klasičan opis je da pod prstima liče na gomilicu glisti ili gumenih creva. Promene su često uočljivije kada dete stoji ili napreže trbuh (npr. kašlje ili diže nešto teško), dok u ležećem položaju otok može da se smanji ili nestane.
Jedan testis deluje manji od drugog – još jedan mogući znak, posebno kod starijih tinejdžera. Varikocela može usporiti rast pogođenog testisa zbog slabije cirkulacije. Ako primetite jasnu asimetriju – da je leva strana skrotuma veća ili testis manji u odnosu na desni – to je znak da treba obratiti pažnju.

Kada se obratiti lekaru? Svaku primetnu oteklinu, kvržicu, ili dugotrajniji bol u mošnicama kod deteta treba shvatiti ozbiljno. Iako varikocela najčešće ne boli jako i ne ugrožava neposredno zdravlje deteta, važno je posetiti dečjeg hirurga čim posumnjate na problem. Odmah potražite lekarsku pomoć ako se dete žali na bol u testisu koji ne prolazi, ako opazite oticanje koje se povećava, ili ako je jedan testis vidno manji.

Klinički pregledje najvažniji prvi korak. Hirurg će pregledati detetove mošnice u stojećem i ležećem položaju. Varikocela se često može napipati kao mekana, bezbolna masa iznad testisa. Hirurg može zatražiti od deteta da zadrži dah i blago se napne (Valsalva manevar) tokom pregleda – tada proširene vene postaju uočljivije pod prstima. Ovaj pregled je kratkotrajan i ne boli.
Ultrazvuk skrotumaје slеdеći korak. Оvim pregledom se jasno vide krvni sudovi testisa. Ultrazvuk može potvrditi proširenje vena i protok krvi u njima, čime se sa sigurnošću postavlja dijagnoza varikocele. Takođe, ultrazvuk omogućava da se izmeri veličina oba testisa i uporedi – što je važno za odluku o lečenju.
Analiza sperme (spermogram) ova analiza može biti relevantna ali uglavnom tek u kasnim tinejdžerskim godinama ili ako postoji sumnja na probleme sa plodnošću. Kod mlađe dece spermogram se ne radi.

Lečenje varikocele može biti konzervativno (bez operacije) ili hirurško, u zavisnosti od težine stanja, tegoba i rizika za budućnost.

Konzervativno lečenje (praćenje)

Većini dece sa varikocelom uopšte ne treba operacija. Ako su tegobe minimalne ili ih nema, a testisi su normalne veličine, lekar će verovatno predložiti samo praćenje. To znači redovne kontrole (npr. svakih 6 do 12 meseci) da se prati rast testisa i eventualna pojava simptoma.

Takođe, postoje mere koje mogu olakšati postojeće tegobe i sprečiti pogoršanje simptoma:

Nošenje čvršćeg, podržavajućeg donjeg vešaili suspenzora (sportske potporne gaće) može pomoći da se testisi podignu i smanji neprijatnost.
Ležanje na leđimakada se jave bol ili nelagodnost posle fizičke aktivnosti – pomaže da gravitacija isprazni nagomilanu krv iz vena i često olakša osećaj težine
Hladne obloge (led umotan u krpu)na predeo skrotuma mogu smanjiti otok i ublažiti bol.
Od lekova, mogu se dati obični analgetici protiv bola po potrebi, poput ibuprofena ili paracetamola, u dozama prilagođenim detetu.

Konzervativno lečenje ne može “smanjiti” ili ukloniti varikocelu, ali može ublažiti simptome i kupiti vreme do završetka puberteta. Mnoge blage varikocele ne napreduju i dete može proći kroz pubertet bez posledica, tako da operacija neće ni biti potrebna ako tegobe nisu prisutne i ako se ne uoči zaostajanje rasta testisa.

Hirurško lečenje – operacija varikocele

Kada varikocela izaziva probleme, operativno lečenje je jedini efikasni način da se trajno reši problem proširenih vena. Indikacije za operaciju kod dece i tinejdžera uključuju:

Zaostatak rasta ili smanjenje veličine testisana pogođenoj strani (posebno važno u pubertetu).
Značajne tegobe– uporan bol ili nelagodnost koji ometaju svakodnevne aktivnosti.
Velika razlika u veličini leve i desne straneskrotuma, što može biti i estetski i medicinski problem tj. može smanjiti funkciju testisa.
Pogoršanje varikocele vremenom– ako vene postaju sve veće uprkos praćenju.
Loš spermogramkod starijeg tinejdžera ili problemi sa plodnošću (ovo se uglavnom razmatra kod odraslih, ali ako je tinejdžer već uradio analize koje nisu dobre, i to može biti razlog za intervenciju).

Laparoskopska varikocelektomija

Tok procedure

Anestezija:Izvodi se u opštoj anesteziji; dete spava i ne oseća bol.
Pristup:hirurg pravi tri mala reza (oko 5 mm) na trbuhu.
Tehnika:kroz otvore se uvode kamera (laparoskop) i minijaturni instrumenti; hirurg na ekranu prati uvećan prikaz proširenih vena.
Rešavanje problema:na sporne vene se postavljaju metalni klipsovi (štipaljke) kako bi se zaustavio nepravilan protok krvi; krv se tada prirodno preusmerava na zdrave vene.
Trajanje:sama operacija traje oko 30 minuta, dok je dete ukupno odvojeno od roditelja oko sat vremena (uključujući pripremu i buđenje).

Prednosti laparoskopije

Minimalni ožiljci:zbog malih rezova, tragovi operacije su gotovo neprimetni.
Brz oporavak:bol je minimalan i dete se brzo vraća normalnim aktivnostima.
Preciznost:kamera omogućava hirurgu odličnu preglednost pod uvećanjem.
Efikasnost:ako postoji problem na oba testisa, oba se mogu operisati istovremeno kroz iste otvore.
Kratak boravak u bolnici:većina dece odlazi kući istog dana ili najkasnije sutradan.

Otvorena (klasična) varikocelektomija

Tok procedure

Anestezija:obično se radi u opštoj anesteziji, mada je kod starijih pacijenata moguća i lokalna.
Pristup:hirurg pravi rez u preponskoj regiji kako bi direktno pristupio venama.
Tehnika:proširene vene se podvezuju; u naprednijoj varijanti (mikrohirurška operacija), koristi se mikroskop kako bi se precizno sačuvali limfni sudovi i arterija testisa.

Oporavak i specifičnosti

Trajanje:oporavak može biti nešto duži nego kod laparoskopije.
Postoperativni period:prvih nekoliko dana dete može osećati blagi bol na mestu reza.
Nega rane:potrebna je pažnja oko samog ožiljka dok se koža potpuno ne spoji i zaraste.

Komplikacije

Rizici i moguće komplikacije operacije su retki, ali prisutni kao i kod svake hirurške intervencije.

Recidiv: Kod svih metoda postoji mogućnost ponovnog javljanja varikocele ako nisu sve problematične vene zatvorene, ali to se dešava u manjem procentu slučajeva.
Hidrocela: Ponekad se posle operacije pojavi hidrocela – otok zbog nakupljanja tečnosti oko testisa, što se dogodi kod oko 10-15% operisanih. Hidrocela je bezopasna i često se povuče sama, ali ponekad može zahtevati dodatnu intervenciju ako je velika i ne prolazi.
Infekcija rane, modrice ili otok su ređe komplikacije koji se saniraju lokalnom negom i eventualno antibioticima. Veoma retko, može doći do oštećenja okolnih struktura (npr. krvnih sudova ili limfnih sudova) tokom operacije

Sve u svemu, operacija varikocele spada u rutinske i bezbedne zahvate u dečjoj urologiji.

Oporavak

Bez obzira na to da li je operacija laparoskopska ili otvorena, deca je uglavnom dobro podnose. Nakon zahvata ostaju kratko u bolnici do stabilizacije, a kod jutarnjih operacija često se otpuštaju već istog dana. U prva 1–2 dana moguć je blag bol ili peckanje u predelu reza, što se lako kontroliše analgeticima. Otok i modrice su očekivani i prolaze spontano kroz nekoliko dana.

Nega rane

Rezovi su mali i zatvoreni resorptivnim šavovima, prekriveni vodootpornim flasterima. Rana treba da bude čista i suva. Tuširanje je obično dozvoljeno već narednog dana, dok se kupanje u kadi ne preporučuje do potpunog zarastanja.

Aktivnosti i povratak u školu

Preporučuje se nekoliko dana odmora kod kuće. Povratak u školu moguć je nakon oko nedelju dana, u zavisnosti od opšteg stanja deteta. Fizičke aktivnosti treba izbegavati oko dve nedelje (trčanje, sport, bicikl, napor). Lagane šetnje su dozvoljene. Nakon tog perioda, uz preporuku lekara, dete se postepeno vraća uobičajenim aktivnostima.

Prevencija i skrining

Može li se sprečiti varikocela?

Ne postoji pouzdan način da se spreči pojava varikocele, jer je ona najčešće uslovljena genetikom i anatomijom vena. Neki dečaci jednostavno imaju slabije venske zalistke ili nepovoljan tok vene (posebno na levoj strani) koji otežava dreniranje krvi. Dobra vest je da, i ako nastane, varikocela se može lako otkriti i pratiti, tako da dete ne mora trpeti trajne posledice.

Evo nekoliko saveta za rano otkrivanje problema:

Redovni sistematski pregledi: Vodite dete na redovne preglede kod pedijatra, i kada uđe u pubertet, ne preskačite preglede adolescentne medicine ili sportskog lekara. Lekari rutinski pregledaju i genitalije u sklopu sistematskog pregleda tinejdžera. Varikocela se često otkrije upravo na taj način, čak i kad dete nije imalo tegobe.
Obratite pažnju na žalbe deteta: Mlađa deca možda neće sama reći “boli me testis”, ali ako vaš sin često pominje nelagodnost u preponi ili skrotumu, ili ga vidite da se zaštitnički drži za to područje nakon sporta, pitajte ga diskretno šta oseća.
Samopregled testisa (za starije tinejdžere): Baš kao što se mladići uče da pregledaju testise zbog ranog otkrivanja tumora, mogu primetiti i varikocelu. Savetujte svog sina u kasnim tinejdžerskim godinama kako da povremeno napipa testise – treba da budu glatki i ovalni. Ako oseti mrežu mekanih, končastih struktura iznad testisa (tipično levo), neka to pomene lekaru. Takođe, ako primeti da mu je leva strana mošnica stalno malo veća ili spuštenija, to može biti varikocela. Naravno, ne želimo da stvaramo anksioznost – povremena provera je dovoljna.
Izbegavanje naprezanja: Iako ne možemo sprečiti varikokelu, preterano naprezanje (kao dizanje izrazito teškog tereta) može povisiti trbušni pritisak i potencijalno pogoršati postojeću varikokelu. Učite dete ispravnoj tehnici podizanja tereta (iz čučnja, ne naglim trzajem leđa i stomaka) i da ne forsira preko granica. Sport je generalno zdrav i ne izaziva varikokelu, ali ekstremni napori ponekad mogu uticati na povećanje pritiska u venama.

Najčešća pitanja roditelja

Šta ako se varikocela ne leči na vreme?

Varikocela nije životno ugrožavajuće stanje, ali ako se zanemari kod dece, povišena temperatura u mošnicama može usporiti razvoj testisa i kasnije uticati na plodnost. Iako operacija nije uvek neophodna, klinički značajni slučajevi (bol ili zastoj u rastu) zahtevaju pravovremeno lečenje kako bi se zaštitila funkcija testisa. Ako se interveniše na vreme, izgledi za normalnu plodnost su odlični, jer se cirkulacija popravlja, a testis često nadoknadi svoj rast.

Da li dete sme da se bavi sportom ako ima varikocelu?

Fizička aktivnost je uglavnom dozvoljena i poželjna, uz preporuku nošenja podržavajućeg donjeg veša radi udobnosti. Ipak, ako trening izaziva bol ili osećaj težine, intenzivne vežbe i dizanje tegova treba prilagoditi u konsultaciji s lekarom. Nakon eventualne operacije potrebna je pauza od oko dve nedelje, nakon čega se dete može bez ograničenja vratiti svim sportskim aktivnostima.

Koliko brzo nakon operacije može da se vrati u školu i svakodnevne aktivnosti?

Oporavak je brz i dete se obično vraća u školu za 5 do 7 dana, čim bude moglo udobno da sedi. Lagane kućne aktivnosti i učenje mogu se nastaviti već nakon par dana, dok su šetnje dozvoljene čim prođe inicijalna nelagodnost. Važno je samo obezbediti poštedu od fizičkog vaspitanja i težih napora tokom prvih nekoliko nedelja oporavka.

Da li varikokela utiče na plodnost mog deteta kasnije u životu?

Većina dečaka sa varikokelom kasnije nema problema sa plodnošću, naročito uz redovno praćenje i blagovremeno lečenje. Operacija kod izraženih slučajeva značajno popravlja kvalitet spermatozoida i omogućava normalan razvoj testisa, čime se eliminiše potencijalni rizik za potomstvo. Važno je znati da dijagnoza ne znači automatski neplodnost – ključ je u stručnoj proceni i intervenciji samo onda kada je to zaista potrebno.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savamedical.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.