Vezikoureteralni refluks

Dečja hirurgija, Dečja urologija i urogenitalna rekonstrukivna hirurgija

Vezikoureteralni refluks (VUR, vraćanje mokraće ka bubrezima, refluks mokraće)

Vezikoureteralni refluks (VUR) je poremećaj kod kojeg urin teče u pogrešnom smeru tj. umesto da iz bubrega kroz uretere odlazi u bešiku, mokraća se vraća nazad iz bešike prema ureterima i bubrezima.

Kako urin normalno teče i zašto VUR može biti problematičan?

Normalna anatomija: u normalnim uslovima, urin se izlučuje iz bubrega preko uretera (mokraćnih kanala) do bešike; spoj uretera i bešike deluje kao jednosmerni ventil (ilustracija 1 i 2).
Problem kod VUR-a: kod VUR-a taj ventil ne radi pravilno (ilustracija 3 i 4), urin se vraća (refluksira) iz bešike nazad ka bubrezima, umesto da ide samo napolje; mogu biti zahvaćeni oba ili jedan bubreg.

Rizici i posledice

Infekcije: bakterije se lakše „penju“ iz bešike do bubrega, izazivajući učestale infekcije urinarnog trakta.
Oštećenje bubrega: ako se ne leči, pritisak i ponavljane infekcije mogu trajno oštetiti tkivo bubrega.

Stepeni i prognoza

Postoji 5 stepeni refluksa, koji se određuju prema nivou proširenja mokraćovoda i bubrega:

Blagi oblici (niži stepeni): Često se povlače sami od sebe kako dete raste i urinarni trakt sazreva.
Teži oblici (viši stepeni): Manja je verovatnoća spontanog izlečenja i zahtevaju aktivnije praćenje ili terapiju.

Poruka za roditelje

Iako dijagnoza zvuči ozbiljno, važno je zapamtiti:

Blagi slučajevi često ne zahtevaju nikakvu intervenciju osim praćenja.
Teži slučajevi se danas uspešno leče modernim terapijama, čime se efikasno sprečavaju dugoročna oštećenja bubrega.

Primarni VUR (Urođeni uzrok)

Ovo je najčešći oblik refluksa kod dece i prisutan je od samog rođenja.

Problem: anatomski defekt na spoju uretera i bešike; ventil je prekratak ili loše postavljen pa se ne zatvara potpuno kada je bešika puna.
Prognoza: kako dete raste, spoj se prirodno izdužuje i sazreva; to često dovodi do spontanog povlačenja refluksa.

Sekundarni VUR (Stečeni uzrok)

Razvija se kao posledica drugog zdravstvenog problema koji ometa normalno pražnjenje bešike.

Problem: visok pritisak u bešici ili ispod nje (zbog blokade ili neuroloških smetnji) „gura“ urin unazad.
Kada se javlja: češće kod dece starije od 2 godine.
Povezani simptomi: može biti udružen sa problemima pri mokrenju (hitnost, zadržavanje urina) ili hroničnim zatvorom.

Kod dece koja imaju obostrani refluks, lekar uvek mora proveriti da li postoji disfunkcionalno mokrenje ili neurogena bešika. U ovim slučajevima nije dovoljno lečiti samo refluks; neophodno je lečiti primarni uzrok(nefunkcionalnu bešiku) kako bi terapija bila uspešna i bubrezi zaštićeni.

Faktori rizika

Postoje situacije i osobine koje su povezane sa češćom pojavom VUR-a.

Genetika: refluks može biti porodičan; ako jedno dete ima VUR, postoji oko 25% šanse da ga ima i brat ili sestra; ako je roditelj imao VUR, rizik za dete je oko 30%.
Urođene anomalije urinarnog trakta: nepravilno razvijeni bubrezi ili mokraćni putevi povećavaju rizik pojave refluksa.
Disfunkcija bešike i creva: problemi poput zatvora, retkog mokrenja ili inkontinencije povećavaju pritisak i rizik za VUR.
Polna zastupljenost: VUR se češće javlja kod devojčica nego kod dečaka (oko 3:1).

Često ne daje nikakve simptome: Vezikoureteralni refluks često ne daje nikakve specifične simptome dok ne dođe do infekcije. Mnoge bebe i deca sa VUR-om deluju zdravo i refluks sam po sebi ne izaziva bol niti tegobe koje bi roditelji odmah primetili.

Infekcija urinarnog trakta (IUT): Najčešće prvi znak zbog kog se posumnja na anomaliju mokraćnog sistema (uključujući VUR). Procene pokazuju da čak 30–50% dece koja dobiju IUT ima vezikoureteralni refluks kao predisponirajući faktor. Zbog toga je važno da se svaka ozbiljnija infekcija mokraćnih puteva kod deteta istraži.

Simptomi urinarne infekcije kod veće dece:

povišena temperatura (često preko 38°C bez drugog očiglednog uzroka)
učestalo mokrenje (dete mokri češće od uobičajenog, u malim količinama)
bol ili peckanje pri mokrenju – dete može plakati ili se žaliti na bol tokom mokrenja
bol u trbuhu ili donjem delu leđa (bol u slabinama)
mutan, tamniji ili neprijatan miris urina, ponekad i tragovi krvi u mokraći

Simptomi urinarne infekcije kod beba mogu biti suptilniji i nespecifični:

može se javiti samo visoka temperatura
neuobičajena razdražljivost
odbijanje hrane (slab apetit)
povraćanje ili proliv, bledilo i slabo napredovanje.

Kada se hitno javiti lekaru: Roditelji treba da potraže savet lekara uvek kada dete ima visoku temperaturu nejasnog uzroka, posebno ako traje duže od jednog dana ili je praćena lošim opštim stanjem.

1. Prvi koraci: razgovor i laboratorija

Anamneza:razgovor o prethodnim infekcijama, nalazima iz trudnoće i porodičnoj istoriji bolesti.
Klinički pregled:opšta procena zdravlja deteta.
Analiza urina i urinokultura:provera prisustva bakterija i znakova upale koji mogu ugroziti bubrege.

2. Slikovne (radiološke) metode

Ultrazvuk (UZ) bubrega i bešike:prvi test izbora jer je potpuno bezbedan (nema zračenja); tkriva proširenja, ožiljke na bubrezima i anomalije u građi.
MCUG: rendgensko snimanje uz pomoć kontrasta i katetera; ova metoda prikazuje stepen vraćanja urina tokom mokrenja.
CeVUS (Ultrazvučna cistografija):savremena zamena za MCUG; koristi ultrazvuk i poseban kontrast, čime se izbegava izlaganje deteta zračenju.

3. Dopunska dijagnostika

DMSA sken (Scintigrafija):koristi se za detaljan prikaz funkcije bubrežnog tkiva; služi za otkrivanje trajnih ožiljaka nastalih usled ponavljanih infekcija.

4. Prenatalna dijagnostika (pre rođenja)

Fetalna hidronefroza:proširenje bubrežne karlice koje se uočava na ultrazvuku tokom trudnoće.
Postupak nakon rođenja:ako se posumnja na VUR pre rođenja, bebi se u prvim nedeljama života radi ultrazvuk i često uvodi preventivna antibiotska zaštita kako bi se sprečile rane infekcije.

Zaključak: Zahvaljujući modernom ultrazvučnom skrinigu, većina dece se danas dijagnostikuje na vreme, često i pre pojave prvih simptoma, što omogućava uspešnu zaštitu bubrega.

Lečenje vezikoureteralnog refluksa zavisi od stepena refluksa, učestalosti infekcija i uzrasta deteta. Cilj lečenja je sprečavanje infekcija i zaštita bubrega dok dete ne preraste refluks ili dok se problem ne otkloni odgovarajućim zahvatom. U nastavku su glavne opcije lečenja i kada se primenjuju.

Konzervativno lečenje

Konzervativni pristup se primenjuje kod blažih oblika vezikoureteralnog refluksa. Cilj je izbeći operaciju i omogućiti detetu da prirodno „preraste“ problem, uz maksimalnu zaštitu bubrega.

1. Antibiotska profilaksa

Ovo je osnova lečenja i podrazumeva:

niske doze antibiotika:lek se uzima svaki dan (obično uveče)
cilj:sprečavanje urinarnih infekcija dok refluks traje
trajanje:terapija može trajati mesecima ili godinama, sve dok postoji rizik od infekcije.

2. Redovno praćenje i kontrole

Kako bi se pratilo stanje i efikasnost terapije, sprovode se redovni pregledi:

analize urina i urinokulture:česta provera prisustva bakterija
ultrazvuk (UZ):kontrola izgleda i rasta bubrega
periodične kontrole:rade se u intervalima od nekoliko meseci do godinu dana kako bi se proverilo da li je refluks nestao.

3. Kome je namenjen ovaj pristup?

Konzervativno lečenje je najpogodnije za decu koja:

imaju niži stepenVUR
nemaju česte ili teške upale bubrega
pokazuju tendenciju spontanog povlačenja refluksa tokom rasta

Ovakvim pristupom štitimo bubrege od oštećenja (ožiljaka) i dajemo organizmu vremena da se refluks samostalno povuče.

Endoskopski zahvat (sting procedura)

STING procedura predstavlja zlatnu sredinu između konzervativnog lečenja i klasične operacije. Smatra se prvom linijom hirurškog lečenja jer je efikasna, a minimalno invazivna.

Kako postupak izgleda?

Bez reza:kroz mokraćnu cev se uvodi cistoskop (tanka kamera) direktno u bešiku.
Ubrizgavanje gela:na mestu gde se spajaju ureter i bešika, lekar ubrizgava poseban biokompatibilni gel.
Mehanizam:gel stvara „ispupčenje“ koje deluje kao novi ventil, sprečavajući urin da se vraća ka bubrezima.

Prednosti i uspeh

Visoka uspešnost:efikasna metoda čak i kod refluksa višeg stepena.
Minimalan bol:dete može osetiti samo blago peckanje pri prvih par mokren
Brz povratak aktivnostima:znatno kraći boravak u bolnici u poređenju sa klasičnom operacijom.

Kada se preporučuje?

Lekari predlažu STING proceduru kao sledeći korak ako:

Dete ima refluks srednjeg ili višeg stepena.
Dete dobija infekcije uprkos redovnom uzimanju antibiotske profilakse.
Roditelji i lekari žele da izbegnu invazivniju klasičnu operaciju.

Hirurško lečenje (reimplantacija uretera)

Ova metoda se smatra „zlatnim standardom” za trajno izlečenje VUR-a i primenjuje se kada su blaže metode nedovoljne ili neadekvatne.

Kada je operacija neophodna?

Težak refluks:kod visokog stepena oboljenja (IV i V stepen), naročito ako je obostran.
Neuspeh drugih metoda:kada konzervativno lečenje ili endoskopski zahvat nisu dali rezultate.
Anatomske anomalije:prisustvo urođenih mana urinarnog trakta koje zahtevaju korekciju.

Kako se izvodi zahvat?

Cilj:hirurg vrši „presađivanje” uretera dublje u zid bešike.
Mehanizam:stvara se duži put kanala kroz zid bešike, čime se formira prirodni ventil koji sprečava vraćanje mokraće.
Tehnika:operacija se radi u opštoj anesteziji. Rez se pravi iznad preponske regije i obično je vrlo diskretan (2–3 cm).

Postoperativni period i oporavak

Boravak u bolnici:dete ostaje nekoliko dana radi praćenja.
Pomagala:često se postavlja urinarni kateter (na 1–2 dana) i JJ stent.
Stent:unutrašnja cevčica koja spaja bubreg i bešiku; vadi se rutinski nakon 3 meseca (kratak endoskopski zahvat).
Oporavak kod kuće:očekuje se potpuni povratak normalnim aktivnostima u roku od par nedelja.

Moguće pojave i rizici

Simptomi nakon zahvata:prolazna pojava krvi u mokraći ili grčevi (spazmi) bešike su uobičajeni i rešavaju se lekovima.
Sigurnost:komplikacije su retke, a operacija se planira tek kada su koristi za zdravlje deteta (zaštita bubrega) znatno veće od samog rizika zahvata.

Komplikacije nelečenog VUR-a

Nelečeni vezikoureteralni refluks (VUR) nosi rizike koji se prvenstvenstveno odnose na zdravlje i funkciju bubrega. Pravovremena dijagnoza je ključna za sprečavanje sledećih stanja:

1. Infekcije bubrega (Pijelonefritis)

Refluks omogućava bakterijama iz bešike lak prolaz do bubrega, što dovodi do ozbiljnih upala.

2. Ožiljci na bubrezima

Čak i jedna teška epizoda infekcije može ostaviti trajne ožiljke na bubregu. Ožiljno tkivo zamenjuje zdravo tkivo, što postepeno smanjuje radni kapacitet bubrega.

3. Dugoročna oštećenja i hronični problemi

Ako se VUR ne leči, tokom godina može doći do ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija:

Hipertenzija (povišen krvni pritisak): oštećeni bubrezi luče supstance koje podižu pritisak, što se može ispoljiti kasnije u životu.
Hronična bubrežna insuficijencija: stanje u kojem bubrezi više ne mogu efikasno da čiste krv.
Terminalno popuštanje: u najtežim, ali retkim slučajevima (visok stepen na oba bubrega), može se javiti potreba za dijalizom ili transplantacijom.

Važno je naglasiti da su teški scenariji danas veoma retki. Zahvaljujući savremenoj medicini:

VUR se uglavnom dijagnostikuje i leči na vreme.
Većina dece uz adekvatan nadzor i tretman nikada ne razvije ozbiljne komplikacije.
Pravilnim lečenjem obezbeđuje se normalan rast i razvoj deteta bez dugotrajnih posledica.

Prevencija i skrining

Sam nastanak refluksa se ne može sprečiti jer je on najčešće urođena anatomska varijacija, ali se pravovremenim delovanjem mogu sprečiti teške komplikacije.

Prenatalni skrining

Otkrivanje potencijalnih problema počinje još tokom trudnoće:

Ultrazvuk ploda može pokazati hidronefrozu (proširenje bubrega) koja ukazuje na refluks.
Sumnjiv nalaz na bubrezima bebe se obavezno beleži u zdravstveni karton trudnice.
Nakon rođenja se rade dodatni testovi poput ultrazvuka i analize urina novorođenčeta.
Po potrebi se radi mikciona cistografija kako bi se dijagnoza potvrdila ili isključila.

Rana dijagnostika kod infekcija

Svaka ozbiljnija upala u ranom detinjstvu zahteva detaljno ispitivanje:

Febrilna urinarna infekcija (sa temperaturom) kod beba smatra se jasnim indikatorom za proveru anomalija.
Preporučuje se ultrazvuk urotrakta nakon prve izlečene infekcije, naročito kod dece mlađe od dve godine.
Rani skrining nakon prve upale omogućava da se VUR pronađe pre nego što nastanu ožiljci na bubrezima.

Skrining braće i sestara

S obzirom na genetsku povezanost, preporučuje se oprez kod srodnika:

Statistika pokazuje da otprilike svako četvrto dete čiji brat ili sestra imaju VUR takođe ima refluks.
Mnoga deca sa genetskom predispozicijom nemaju nikakve vidljive simptome u početku.
Preventivni ultrazvučni pregled bubrega i bešike savetuje se za svu malu decu u porodici.
Rano otkrivanje kod srodnika omogućava medicinsko praćenje i pravovremeno lečenje po potrebi.

Prevencija infekcija

Iako ne možemo sprečiti urođeni refluks, možemo smanjiti šansu za infekcije koje on može izazvati. Roditelji mogu pomoći detetu pridržavanjem nekoliko važnih navika za zdravlje mokraćnog sistema:

Dovoljan unos tečnosti tokom dana (dovoljan unos vode čini da dete češće mokri i „ispira” bakterije iz bešike).
Redovno mokrenje deca ponekad odlažu odlazak u toalet, što nije dobro; važno je da ne zadržavaju mokraću dugo, već da bešiku prazne na svaka 2–3 sata.
Redovno menjanje pelena nakon što se beba upiški; time se smanjuje kontakt kože sa mokraćom i sprečava širenje bakterija iz pelenske regije ka mokraćnim putevima; kod starije dece, učite ih pravilnoj higijeni nakon toaleta (brisanje od napred ka nazad kod devojčica, pranje ruku, održavanje genitalne higijene).
Redovna stolica: zatvor (opstipacija) i retko pražnjenje creva povezani su sa većom učestalošću urinarnih infekcija kod dece sa VUR-om; ako primetite da dete ima problem sa zatvorom, porazgovarajte sa lekarom o ishrani ili terapiji koja će to rešiti.
Funkcionalni poremećaji mokrenja (npr. bešika koja „ne sluša”, hitno mokrenje ili bežanje mokraće danju) takođe mogu pogoršati refluks, važno je i te tegobe lečiti uz pomoć stručnjaka (npr. kroz vežbe, biofidbek, ili lekove po potrebi).

Najčešća pitanja roditelja

Da li VUR boli dete?

Sam refluks ne izaziva nikakve bolove i dete se obično ponaša i izgleda sasvim zdravo. Bol, peckanje pri mokrenju i povišena temperatura javljaju se isključivo kao posledica prateće infekcije urinarnog trakta. Važno je pratiti ove simptome jer oni ukazuju na upalu, a ne na samu prisutnost refluksa.

Hoće li moje dete prerasti VUR?

Većina dece sa blažim oblicima bolesti prirodno preraste ovo stanje do pete godine života. Tokom rasta organi sazrevaju i ureteri se produžavaju, čime se spontano formira funkcionalan ventil koji sprečava vraćanje urina. Kod težih stepena verovatnoća za samoisceljenje je manja, pa lekar prati razvoj situacije pre odluke o intervenciji.

Da li su antibiotici obavezni svaki dan?

Režim lečenja je strogo individualan i zavisi od stepena refluksa i istorije prethodnih infekcija. Dok je kod težih oblika profilaksa neophodna radi zaštite bubrega, kod sasvim blagih slučajeva lekar može preporučiti samo redovno praćenje bez lekova. Cilj je uvek primena najmanje moguće doze antibiotika samo tokom kritičnog perioda dok postoji rizik.

Kada je potrebna operacija i da li je bezbedna?

Hirurška intervencija se planira kod visokog stepena refluksa ili kada se infekcije uporno ponavljaju uprkos terapiji lekovima. Na raspolaganju su kratkotrajni endoskopski zahvati bez reza ili klasične operacije koje predstavljaju zlatni standard za trajno izlečenje. Obe metode su veoma bezbedne, rutinski se izvode i nose minimalan rizik od prolaznih komplikacija uz visok procenat uspešnosti.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savamedical.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.