Mali ateromi koji ne rastu i ne izazivaju tegobe ne moraju se obavezno uklanjati. Mogu se pratiti ukoliko je dijagnoza jasna i nema znakova zapaljenja ili drugih komplikacija.
Hirurško uklanjanje može se preporučiti kada aterom:
- raste
- izaziva bol ili nelagodnost
- smeta pri svakodnevnim aktivnostima
- nalazi se na mestu izloženom stalnom pritisku ili iritaciji
- ponavljano se zapaljuje ili inficira
- predstavlja estetski problem
- ima neuobičajene karakteristike ili postoji dilema u pogledu dijagnoze.
Hirurško uklanjanje ateroma
Potpuna hirurška ekscizija predstavlja definitivni način lečenja epidermoidne ciste.
Intervencija se najčešće izvodi u lokalnoj anesteziji. Nakon malog reza na koži, hirurg pažljivo odvaja i uklanja cistu zajedno sa njenom kapsulom. Rana se, u zavisnosti od veličine i lokalizacije promene, najčešće zatvara šavovima.
Za uspešno lečenje posebno je važno da se, kada je to moguće, ukloni cela kapsula ciste. Ukoliko se odstrani samo njen sadržaj, a kapsula ostane u tkivu, postoji veća mogućnost da se aterom ponovo formira.
Zbog toga jednostavno istiskivanje sadržaja ateroma nije definitivno lečenje i ne preporučuje se kao zamena za hirurško uklanjanje.
Intervencija je najčešće kratkotrajna i pacijent se neposredno nakon zahvata vraća kući. O daljoj nezi rane, previjanju i terminu uklanjanja šavova pacijent dobija individualna uputstva.
Lečenje upaljenog ili inficiranog ateroma
Aterom može postati izrazito crven, otečen i bolan. Zapaljenje epidermoidne ciste ne mora uvek značiti bakterijsku infekciju. Često nastaje usled pucanja zida ciste i oslobađanja njenog keratinskog sadržaja u okolno tkivo, što izaziva jaku lokalnu zapaljensku reakciju.
Kod izrazito zapaljenog ateroma potpuno hirurško uklanjanje ciste zajedno sa kapsulom može biti otežano, pa se definitivno uklanjanje često odlaže do smirivanja akutnog zapaljenja.
Ukoliko se formira gnojna kolekcija – apsces, potrebno je uraditi inciziju i drenažu, odnosno otvoriti promenu i omogućiti pražnjenje njenog sadržaja.
Antibiotska terapija nakon incizije i drenaže nije potrebna kod svakog pacijenta.
Lekar je može preporučiti kada postoje znaci bakterijske infekcije ili povećan rizik od njenog širenja, naročito kada su prisutni:
- celulitis okolne kože, odnosno širenje crvenila, toplote, otoka i bola izvan same promene
- povišena temperatura ili drugi sistemski znaci infekcije
- značajno oslabljen imunitet
- izražena ili progresivna infekcija
- više apscesa ili izostanak poboljšanja nakon adekvatne incizije i drenaže.
Lokalizacija promene u anatomski osetljivom području, naročito na licu i u blizini oka, može uticati na odluku o antibiotskoj terapiji i potrebi za dodatnom procenom.
Određena hronična oboljenja, uključujući šećernu bolest, mogu povećati rizik od komplikacija i utiču na odluku lekara o primeni antibiotika, ali sama po sebi ne znače da je antibiotska terapija uvek neophodna.
Incizija i drenaža rešavaju akutnu gnojnu kolekciju, ali ne predstavljaju definitivno uklanjanje ateroma, jer kapsula ciste može ostati u tkivu. Zbog toga se nakon smirivanja akutnog zapaljenja, prema proceni hirurga, može planirati hirurško uklanjanje ciste zajedno sa kapsulom u lokalnoj anesteziji.
