Način lečenja zavisi od vrste hiperparatireoidizma, vrednosti kalcijuma i PTH, uzrasta pacijenta, stanja kostiju i bubrega, kao i od prisustva simptoma i komplikacija.
Kod sekundarnog hiperparatireoidizma prvenstveno se leči njegov uzrok – na primer nedostatak vitamina D, poremećaj metabolizma kalcijuma i fosfora ili hronična bolest bubrega.
Kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom bolešću kod kojih se težak hiperparatireoidizam ne može adekvatno kontrolisati medikamentoznom terapijom, može biti potrebno i hirurško lečenje.
Hirurško lečenje primarnog hiperparatireoidizma
Paratireoidektomija je jedini način kojim se primarni hiperparatireoidizam može definitivno izlečiti.
Tokom operacije uklanja se paratireoidna žlezda koja prekomerno luči PTH ili, kod bolesti više žlezda, odgovarajuće izmenjeno paratireoidno tkivo.
Operacija se preporučuje pacijentima koji imaju simptome ili posledice bolesti, kao što su:
- kamen ili taloženje kalcijuma u bubrezima
- osteoporoza ili prelom
- značajno povišen nivo kalcijuma u krvi
- smanjena funkcija bubrega.
Prema savremenim smernicama, operacija se preporučuje i određenim pacijentima koji nemaju simptome, na primer osobama mlađim od 50 godina ili kada laboratorijski i drugi nalazi ukazuju na povećan rizik od komplikacija bolesti.
Način izvođenja paratireoidektomije
Paratireoidektomija se najčešće izvodi u opštoj anesteziji. Cilj operacije je uklanjanje žlezde ili žlezda koje stvaraju preveliku količinu PTH, uz očuvanje normalno funkcionalnog paratireoidnog tkiva.
Pre operacije, nakon što je dijagnoza već potvrđena laboratorijskim analizama, rade se snimanja kojima se pokušava precizno odrediti položaj izmenjene žlezde. Najčešće se koriste ultrazvuk vrata i scintigrafija paratireoidnih žlezda, a u određenim situacijama i druge metode.
Svrha ovih pregleda nije da potvrde hiperparatireoidizam, već da hirurgu pomognu u planiranju operacije.
Ako snimanja jasno pokažu jedan adenom, operacija se često može izvesti kao ciljana ili minimalno invazivna paratireoidektomija. Kroz relativno mali rez na prednjoj strani vrata hirurg pristupa promenjenoj paratireoidnoj žlezdi i uklanja je.
U takvoj situaciji ostale paratireoidne žlezde ne moraju se rutinski istraživati ako nalazi jasno ukazuju na bolest samo jedne žlezde.
Ako preoperativna snimanja ne pokažu jasno koja je žlezda obolela, ako nalazi različitih snimanja nisu saglasni ili postoji sumnja da je zahvaćeno više žlezda, može se uraditi obostrana eksploracija vrata.
Hirurg tada pregleda paratireoidne žlezde i uklanja onu ili one koje su patološki izmenjene.
Tokom operacije posebna pažnja posvećuje se očuvanju povratnih laringealnih nerava, koji prolaze u neposrednoj blizini štitaste i paratireoidnih žlezda i učestvuju u pokretanju glasnih žica, kao i očuvanju zdravog paratireoidnog tkiva.
Oporavak i praćenje nakon operacije
Posle operacije kontrolišu se vrednosti kalcijuma i PTH u krvi.
Kod nekih pacijenata nivo kalcijuma može privremeno da opadne, jer se nakon uklanjanja izvora viška PTH metabolizam kalcijuma naglo menja.
Pad kalcijuma može se manifestovati:
- trnjenjem oko usana ili u prstima
- osećajem „mravinjanja“
- grčevima u mišićima.
U tim situacijama može biti potrebno privremeno uzimanje kalcijuma i vitamina D.
Kod pacijenata koji su pre operacije imali veoma visok PTH i izražene promene na kostima može nastati izraženiji pad kalcijuma, poznat kao sindrom gladnih kostiju (engl. hungry bone syndrome). Tada kosti nakon operacije počinju intenzivno da preuzimaju kalcijum iz krvi, zbog čega je potrebna pažljivija nadoknada kalcijuma i laboratorijsko praćenje.
Kod većine pacijenata sa primarnim hiperparatireoidizmom uspešna operacija dovodi do normalizacije nivoa kalcijuma i PTH i smanjuje rizik od daljeg oštećenja kostiju i bubrega.
Nakon operacije nastavljaju se kontrole kalcijuma i PTH, a prema potrebi i praćenje mineralne gustine kostiju i funkcije bubrega.
