Karcinom (rak) prostate

Urologija

Karcinom (rak) prostate predstavlja najčešće maligno oboljenje kod muškaraca. Kod muškaraca je drugi najčešći uzrok smrti od raka i zbog njega svake godine u Evropi umre približno 30.000 pacijenata. U zemljama Zapadne Evrope svake godine oboli približno 200 muškaraca na 100.000.

Nemaju svi muškarci klinički značajan rak prostate, pa lečenje nije potrebno kod svakog pacijenta kod kojeg je bolest otkrivena. Rak prostate je u većini slučajeva izlečiva bolest, posebno kada se dijagnoza postavi u ranom stadijumu.

Za nastanak raka prostate na neki način je odgovoran muški polni hormon testosteron. Tako primećujemo da evnusi nikada ne obolevaju od raka prostate.

Starenje. Učestalost raka prostate raste sa godinama. Rak prostate nalazi se kod približno 40% muškaraca starijih od 40 godina i kod čak 80% muškaraca starijih od 80 godina.
Muški polni hormon testosteron. Ima ulogu u nastanku i rastu raka prostate.
Nasledna sklonost. Rak prostate je svakako i nasledna bolest.

Nasledna sklonost

Ako u porodici imamo bliskog srodnika kome je postavljena dijagnoza raka prostate, postoji približno 11% verovatnoća da ćemo i mi oboleti od ove bolesti posle 65. godine života. Taj rizik je značajno niži kada nismo nasledno opterećeni i iznosi samo 1,4%.

Rak prostate može prouzrokovati različite simptome i znake, koji zavise pre svega od stadijuma bolesti.

Rani stadijum bolesti. Pacijenti najčešće nemaju nikakve tegobe. Prisutne mogu biti samo povišene vrednosti PSA, a na digitorektalnom pregledu može se napipati tvrđa prostata. Zbog uvećane prostate mogu se pojaviti tegobe sa mokrenjem, što pacijente često dovodi na prvi pregled kod urologa.
Uznapredovali rak prostate. Simptomi zavise od lokalnog rasta tumora i eventualnih metastaza. Kada se bolest širi lokalno prema mokraćnoj bešici, mogu se pojaviti otežano mokrenje ili čak zastoj urina, a posledično može doći do proširenja šupljeg sistema bubrega. Pacijenti mogu imati osećaj pečenja pri mokrenju, a može se pojaviti i krvav urin.
Metastaze u kostima. Bolovi se obično javljaju u karlici ili krstima, gde se koštane metastaze najčešće nalaze.
Terminalna faza bolesti. Bolest je jako uznapredovala i zahvaćeni su i drugi organski sistemi. Pacijenti su slabi, bez apetita, gube telesnu masu i teže se kreću zbog bolova.

Za pravovremeno prepoznavanje raka prostate svakom muškarcu posle 50. godine života savetuje se urološki pregled. Ako kod muškarca postoji nasledno opterećenje za nastanak raka prostate, urološki pregled potrebno je obaviti ranije, posle 45. godine života.

Razgovor sa urologom. Pregled uključuje temeljan razgovor o eventualnim tegobama sa mokrenjem, bolovima u predelu mokraćnih organa i seksualnoj funkciji.
Digitorektalni pregled. Urolog pregleda prostatu kroz anusni otvor.
PSA (prostatični specifični antigen). Marker koji se određuje iz krvi i potreban je za procenu stanja prostate.

Na osnovu kliničke slike, nalaza pregleda i vrednosti PSA urolog odlučuje o daljem postupanju. Ako su svi parametri normalni, takvom muškarcu savetuje se redovna kontrola kod urologa na jednu, dve ili više godina.

Povišen PSA

Povišene vrednosti PSA mogu se pojaviti kod upale prostate, benigne hiperplazije prostate, posle cistoskopije i transrektalnog ultrazvuka, kod infekcije mokraćnih puteva ili kod raka prostate.

Ako je vrednost PSA povišena, odnosno iznad granice normale za godine muškarca, potrebno je isključiti zapaljenje prostate i nastaviti sa ultrazvučno vođenom biopsijom prostate.

Magnetna rezonanca prostate (mpMRI)

Multiparametrijska magnetna rezonanca prostate (mpMRI) je dijagnostička metoda za precizno snimanje promena u dubini prostate. Prema najnovijim preporukama Evropskog udruženja urologa, mpMRI prostate trebalo bi uraditi pre svake biopsije prostate. Predugo čekanje na ovaj pregled nije preporučljivo, jer se time odlaže potrebna biopsija i pravovremeno postavljanje dijagnoze.

Biopsija prostate

Biopsija prostate je dijagnostički postupak kojim se dobijaju mali uzorci tkiva prostate. Uzorci se kasnije patohistološki pregledaju i tako se postavlja dijagnoza oboljenja prostate. Biopsija se najčešće obavlja radi potvrde sumnje na rak prostate.

Zaštita od infekcije. Pacijent pre zahvata prima antibiotik.
Ultrazvučni pregled prostate. Obavlja se kroz anusni otvor, a pomoću slike se određuju delovi prostate iz kojih će se uzeti uzorci.
Uzimanje uzoraka. Uzorci se uzimaju specijalnom iglom za biopsiju, kojom se kroz završni deo debelog creva prostata probada na tačno određenim mestima, 10–12 puta.
Patohistološki pregled. Uzorci se šalju na analizu tkiva pod mikroskopom.

Od svih biopsija prostate, dijagnoza raka prostate potvrdi se u približno 20–40% slučajeva.

Bočni presek muške karlice sa označenom prostatom ispod bešike i ispred rektuma, oznake na srpskom. — Položaj prostate: nalazi se ispod mokraćne bešike, obavija početni deo mokraćne cevi (uretre) i leži neposredno ispred rektuma, zbog čega se može napipati digitorektalnim pregledom. Izvor: Cancer Research UK / Wikimedia Commons. CC BY-SA 4.0. Prilagođena ilustracija dostupna je pod istom licencom.

Procena rizika kod dokazanog raka prostate

Kada patohistološki pregled potvrdi rak prostate, lečenje zavisi od stepena rizika, koji može biti nizak, srednji ili visok. Stepen rizika zavisi od vrednosti PSA, patohistološke ocene tumora (Gleason skor, GS) i stadijuma bolesti.

Tabela prikazuje kriterijume Evropskog udruženja urologa za nisko, srednje i visoko rizični rak prostate:

Lokalizovan rak prostate			Lokalno uznapredovao
Nizak rizik	Srednji rizik	Visok rizik
PSA < 10 ng/mL	PSA 10–20 ng/mL	PSA > 20 ng/mL	bilo koji PSA
i GS < 7 (ISUP gradus 1)	ili GS 7 (ISUP gradus 2/3)	ili GS > 7 (ISUP gradus 4/5)	bilo koji GS (bilo koji ISUP gradus)
i cT1–2a	ili cT2b	ili cT2c	cT3–4 ili cN+

GS – Gleason skor; ISUP – Međunarodno udruženje za urološku patologiju; PSA – prostatični specifični antigen; cT i cN – klinički stadijum tumora i limfnih čvorova.

Rak prostate niskog rizika: aktivno praćenje

Pacijentima koji imaju potvrđen rak prostate niskog rizika obično se ne preporučuje aktivno lečenje, kao što su operacija ili zračenje. Umesto toga preporučuje se aktivno praćenje bolesti:

Kontrole kod urologa na svakih 6 meseci.
Određivanje PSA i digitorektalni pregled pri svakoj kontroli.
Biopsija prostate jednom godišnje.

Takvim praćenjem može se pravovremeno prepoznati napredovanje bolesti i u tom slučaju pravovremeno uvesti aktivno lečenje.

Aktivno lečenje

Aktivno lečenje raka prostate može uključivati operaciju, takozvanu radikalnu prostatektomiju, ili lečenje zračenjem. Aktivnim lečenjem želimo da postignemo sledeće:

Onkološki cilj. Potpuno odstraniti tkivo zahvaćeno rakom.
Očuvanje kontinencije. Sprečiti nekontrolisano curenje urina posle operacije.
Očuvanje potencije. Sačuvati seksualnu funkciju.

Ko je kandidat za operaciju

Pre približno deset godina starosna granica za operaciju raka prostate bila je 75 godina. U poslednjih nekoliko godina u obzir se uzima pre svega biološka starost pojedinca, kao i pridružene bolesti, jer su pacijenti sa rakom prostate najčešće muškarci u sedmoj deceniji života ili stariji. Ako se kod pacijenta očekuje još najmanje 10 godina kvalitetnog života, potrebno je razmotriti aktivno lečenje. Odluka se donosi uzimajući u obzir klinički stadijum bolesti, očekivani operativni i postoperativni rizik i rizik zbog pridruženih bolesti.

Kandidati za radikalno lečenje nisu pacijenti kod kojih su utvrđene metastaze u kostima ili u drugim udaljenim organima, osim u lokalnim ili regionalnim limfnim čvorovima. Za sve ostale pacijente moguće je aktivno radikalno lečenje. Kod lokalno ili regionalno uznapredovalog raka prostate i visokog Gleason skora sama operacija najverovatnije neće biti dovoljna, pa posle operacije sledi zračenje ili hormonska terapija.

Vrste operacija

Rak prostate može se hirurški odstraniti na klasičan, otvoren način, laparoskopski ili robotski. Laparoskopska i robotska metoda su minimalno invazivne i imaju brojne prednosti u odnosu na otvorenu operaciju: manje komplikacija i kraći, manje zahtevan oporavak.

Onkološki rezultati laparoskopske i robotske operacije su međusobno uporedivi. Obe vrste operacija uporedive su i po trajanju zahvata i po dužini boravka u bolnici. Robotska operacija je za hirurga nešto prijatnija, jer su pokreti ruku tokom zahvata prirodniji.

Laparoskopska radikalna prostatektomija

U našoj bolnici izvodi se laparoskopska radikalna prostatektomija sa limfadenektomijom. Operacija se obavlja kroz 5 manjih otvora na koži, prečnika 5–10 mm, ispod pupka. Kroz njih se uvode specijalni dugi laparoskopski instrumenti, kojima se obavlja ceo zahvat.

Operacijom se odstranjuju prostata zahvaćena rakom i semene kesice. Posle odstranjivanja prostate ponovo se uspostavlja kontinuitet mokraćnih puteva spajanjem donjeg dela bešike i mokraćne cevi (anastomoza). Tako se omogućava kasnije nesmetano mokrenje. Na kraju operacije pacijent ima urinarni kateter.

Tok bolničkog lečenja

Pri uobičajenom toku boravak u bolnici traje 3–4 dana, a urinarni kateter ostaje približno 10 dana.

Dan pre operacije. Pacijent se prima u bolnicu. Urolog pregleda medicinsku dokumentaciju i laboratorijske nalaze i sa pacijentom ponovo razgovara o operaciji i mogućim komplikacijama. Istog dana pacijenta pregleda i anesteziolog.
Dan operacije. Posle operacije pacijent je smešten u jedinicu intenzivne nege.
Prvi dan posle operacije. Pacijent ustaje i počinje da hoda, najpre uz pomoć, a zatim samostalno, i počinje normalno da jede i pije.
Drugi ili treći dan. Obično se uklanjaju hirurški drenovi. Ako pacijent drugog dana nema stolicu, dobija klistir ili laksativnu svećicu.
Otpust kući. Pacijent se otpušta 3–4 dana posle prijema, sa urinarnim kateterom.
Uklanjanje katetera. Približno 10 dana posle operacije bešika se puni tečnošću pod kontrolom ultrazvuka. Ako je nalaz uredan, kateter se uklanja.

Ako nalaz nije uredan, kateter ostaje još nekoliko dana.

Erekcija posle operacije

Neposredno uz prostatu nalaze se nervi neophodni za normalnu erekciju penisa. Kada se ti nervi tokom operacije oštete, dolazi do smetnji erekcije.

Tokom operacije najvažniji je onkološki cilj, odnosno potpuno odstranjivanje prostate zahvaćene rakom. Zbog toga kod određenih pacijenata nije moguće sačuvati nerve za erekciju. Očuvanje nerava se ne preporučuje:

Kod lokalno uznapredovalog raka prostate.
Kod raka prostate visokog rizika.
Kada je na biopsiji više od polovine uzoraka pozitivno.

Tehnika očuvanja nerava nosi veći procenat pozitivnih margina, što znači da rak nije odstranjen sa zdravim ivicama. Bez očuvanja nerava, u stadijumu pT2 prihvatljivo je 2–5% pozitivnih margina, a uz očuvanje nerava taj procenat je značajno veći, između 20 i 30%. Kod pacijenata sa pozitivnom marginom i povišenim PSA posle operacije potrebno je dodatno zračenje.

Očuvanje nerava ima smisla samo kod pacijenata koji pre operacije imaju normalnu erektilnu funkciju, odnosno najmanje 21 poen na upitniku IIEF-5 (International Index of Erectile Function). Ako je zbir poena niži, rezultati erektilne funkcije posle operacije su lošiji.

Lekovi pre i posle operacije. Pacijenti kod kojih se planira očuvanje potencije najmanje mesec dana pre zahvata počinju da uzimaju malu dozu inhibitora PDE5 (sildenafil, tadalafil, vardenafil) i nastavljaju još najmanje 2–3 meseca posle zahvata.
Očekivani uspeh. Najbolji uspeh, oko 80%, može se očekivati kod muškaraca mlađih od 60 godina sa više od 21 poena na upitniku IIEF-5.
Trajanje rehabilitacije. Oporavak erektilne funkcije može trajati do 12 meseci.

Kontrola mokrenja posle operacije

Nekontrolisano curenje urina posle uklanjanja katetera javlja se kod većine pacijenata, naročito pri promeni položaja tela, kada sedamo, ležemo, ustajemo ili čučnemo, kao i pri kijanju, kašljanju i podizanju tereta. Svakog sledećeg dana kontrola mokrenja je bolja.

Trajanje tegoba. Curenje urina može trajati od sedam dana do 9 meseci.
Posle šest meseci. Potpunu kontrolu mokrenja ima približno 85% pacijenata.
Posle devet meseci. Potpuno kontroliše mokrenje čak 94% pacijenata.
Vežbe mišića karličnog dna. Savetuju se pacijentima kojima urin nekontrolisano curi, radi jačanja mišićnog zatvarača mokraćne cevi.
Elektrostimulacija. Pacijenti je mogu izvoditi i kod kuće, posebnim aparatom za elektrostimulaciju mišića karličnog dna.

Moguće komplikacije

Tokom operacije. Moguće su povrede nerava i većih krvnih sudova sa krvarenjem, kao i povreda debelog creva.
Posle operacije. Može se pojaviti infekcija ili krvarenje iz rane, tromboza karličnih vena ili vena nogu i plućna tromboembolija.
Komplikacije povezane sa anestezijom. Na primer alergijske reakcije, poremećaji srčanog ritma ili srčani zastoj.

Da bi se rizik smanjio, pre operacije obavlja se pregled kod anesteziologa. Pacijenti sa pridruženim bolestima, kao što su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, bolesti srca ili pluća, pre operacije obavljaju i pregled kod internista.

Lečenje posle operacije i prognoza

Dalje postupanje zavisi od patohistološkog nalaza i vrednosti PSA, koja se određuje 30–40 dana posle operacije. Na osnovu toga pacijent se može samo redovno urološki pratiti, a može biti potrebno i dodatno lečenje zračenjem, hormonskom terapijom ili hemoterapijom.

Rak prostate je u većini slučajeva izlečiva bolest, posebno kada se dijagnoza postavi u ranom stadijumu. Zato se muškarcima savetuju redovni urološki pregledi, gde se uz savremene dijagnostičke testove rak prostate može otkriti na vreme.

Najčešća pitanja

Da li rak prostate boli?

Rak prostate obično izaziva bolove tek u poznom stadijumu bolesti, najčešće kada postoje metastaze u kostima. Bolovi su tada prilično jaki i popuštaju tek uz odgovarajuću terapiju, ponekad i uz jake lekove protiv bolova.

Da li je biopsija prostate bolna?

Biopsija prostate je blago do umereno bolna pretraga. Bol obično popušta prvog do drugog dana posle zahvata, a lekovi protiv bolova su potrebni samo povremeno.

Šta ako je biopsija negativna, a PSA i dalje visok?

Kod približno 10% pacijenata kod kojih rak nije potvrđen pri prvoj biopsiji, PSA se kasnije ponovo poveća. Tada je potrebno uraditi mpMRI prostate, a ako snimak pokaže sumnjiva područja, i ciljanu biopsiju.

Zašto rak prostate niskog rizika nije potrebno odmah operisati?

Studije su pokazale da rak prostate niskog rizika ne napreduje brzo i da ne postoji bojazan od nekontrolisanog napredovanja. Pacijent može da živi relativno normalno, uz redovne urološke kontrole.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.