Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone

Lečenje neurogene bešike kod dece

Dečja hirurgija, Dečja urologija i urogenitalna rekonstrukivna hirurgija

Neurogena disfunkcija donjeg urinarnog trakta / neurogena bešika

Gde je problem lokalizovan?

U donjem urinarnom traktu: bešika (mišić detruzor) + vrat bešike i sfinkteri (spoljašnji i unutrašnji „ventil“) + nervni putevi koji upravljaju skladištenjem i pražnjenjem.

Šta bešika normalno radi

Bešika treba da čuva mokraću mirno i na niskom pritisku, a kad dete odluči – da se prazni potpuno, uz adekvatan pritisak i opušten sfinkter koji se nalazi na izlazu iz mokraćne bešike.

Šta se dešava kad je bešika „neurogena“?

Može da se desi da bešika „stiska“ kad ne treba (previše aktivna), ili da se ne stiska kad treba (preslaba), a sfinkter može da se ne opušta u pravom trenutku. Ishod su različite kombinacije: mokrenje „na silu“, zadržavanje mokraće, curenje, infekcije, refluks prema bubrezima i ožiljci na bubrezima.

Klasifikacija bolesti

Podela neurogene disfunkcije donjeg urinarnog trakta često se pravi prema tome da li su detrusor, odnosno mišić bešike, i sfinkter previše aktivni ili preslabi. Na osnovu toga dobijamo četiri osnovne kombinacije:

  1. Previše aktivan detrusor + previše aktivan sfinkter
    Bešika se grči, ali se sfinkter ne opušta dovoljno. Ovo može dovesti do visokih pritisaka u bešici i nepotpunog pražnjenja.
  2. Previše aktivan detrusor + slab sfinkter
    Bešika se nevoljno grči, a sfinkter ne zadržava mokraću dovoljno dobro, pa dominira urinarna inkontinencija.
  3. Slab detrusor + previše aktivan sfinkter
    Bešika se slabo kontrahuje, a sfinkter pruža otpor, pa dolazi do otežanog ili nepotpunog pražnjenja bešike i zadržavanja urina.
  4. Slab detrusor + slab sfinkter
    Bešika se ne prazni efikasno, a sfinkter ne zadržava mokraću dobro, pa mogu postojati i retencija urina i inkontinencija.

Uz ovu funkcionalnu podelu, u praksi je posebno važno proceniti da li je bešika „bezbedna“ ili „rizična“. To se procenjuje pre svega prema pritiscima u bešici i njenoj elastičnosti, odnosno kompliansi. Kod rizičnog obrasca, posebno ako su pritisci visoki ili je komplijansa loša, raste rizik od oštećenja gornjeg urinarnog trakta, odnosno bubrega i mokraćovoda.

Kod dece su uzroci neurogene bešike najčešće urođeni ili razvojni, za razliku od odraslih gde dominiraju stanja poput povrede kičmene moždine ili neurodegenerativnih bolesti.

Najčešći uzroci/rizični faktori uključuju:

  • Spinalni disrafizam / spina bifida / mijelodisplazija (mijelomeningokela) – ovo su poremećaji razvoja na nivou kičme, najčešći uzrok neurogene bešike u detinjstvu.
  • Vezana (tethered) kičmena moždina
  • Druge urođene anomalije i sindromi: sakralna agenezija (deo kaudalnog regresionog sindroma), kao i neke forme gde nema jasne „lezije“, ali se klinički ponašaju slično.
  • Anorektalne i kloakalne malformacije (zbog zajedničke anatomije i neuroloških veza male karlice).

Čak i kad novorođenče sa spina bifidom u startu nema očigledne urološke probleme, oko 12% može u početku izgledati „mirno“, a disfunkcija se razvije kasnije – zato su praćenje i kontrole deo plana od početka.

Simptomi zavise od toga da li dominira problem skladištenja, pražnjenja ili oba.

Najtipičnije što roditelji primećuju:

  • učestalo mokrenje, nagoni, „ne stiže do toaleta“, curenje tokom dana
  • noćno mokrenje (enureza) udruženo sa dnevnim tegobama
  • slab mlaz, naprezanje, prekidanje mokrenja, osećaj da bešika ostaje puna (kod veće dece) ili stalno „kaplje“ kod mlađe
  • česte urinarne infekcije ili neobjašnjive temperature
  • zatvor (opstipacija) i/ili bežanje stolice – često ide „u paketu“ sa neurogenom bešikom, i pogoršava situaciju.

Kako tegobe evoluiraju?

Kod nekih beba prvi meseci mogu proći bez dramatičnih simptoma, a zatim se, kako dete raste, pojave infekcije, refluks ili se na ultrazvuku uoče promene. Zato se i insistira na sistematskom praćenju.

Kada se javiti lekaru

  • ponavljane povišene temperature, posebno uz urinarne tegobe ili loš miris urina
  • dete ne može potpuno da isprazni bešiku ili posle mokrenja (ili kateterizacije) i dalje deluje „puno“ i nelagodno
  • ako imate osećaj da se mokrenje „odjednom promenilo“ (više curenja, više infekcija, bolovi, slabiji mlaz).
  • visoka temperatura + klonulost (sumnja na febrilnu urinarnu infekciju ili sepsu)
  • nemogućnost kateterizacije ili kateteri ne dreniraju, uz bol/napet stomak
  • bol u leđima/sa strane (slabine), povraćanje, jak bol uz mokrenje
  • krv u urinu koja je obilna ili se ponavlja uz bol/temperaturu

Cilj dijagnostike je da odgovorimo na dva ključna pitanja:

  1. da li je bešika bezbedna za bubrege?
  2. kako da postignemo kontinenciju i kvalitet života?

Anamneza i pregled 

Kod kontrola se ciljano pita:

  • Koliko često dete mokri ili se kateterizuje?
  • Da li postoji curenje urina između mokrenja ili kateterizacija?
  • Da li se javljaju česte urinarne infekcije?
  • Da li dete uzima lekove i koje?
  • Kakva je funkcija creva?
  • Da li postoji promena neurološkog statusa?
  • Često se traži i dnevnik unosa tečnosti i mokrenja

Standardne analize i snimanja

  • urin i urinokultura: bitno je razlikovati bakterije bez simptoma (što je česta pojava kod kateterizacije) od prave infekcije.
  • krvne analize
  • ultrazvuk bubrega i bešike: startuje rano i ponavlja se kroz detinjstvo, jer je to „najbrža kamera“ za bubrege i mokraćne puteve.
  • DMSA scintigrafija: koristi se za procenu ožiljaka na bubrezima
  • MCUG/VCUG (mikciona cistoureterografija): gleda prisustvo vezikoureteralnog refluksa (VUR) i uretru; u pedijatriji se radi selektivno – kad postoji indikacija (npr. febrilne UTI, sumnja na refluks/obstrukciju).

Dodatna dijagnostika (kad je potrebno)

  • urodinamika / videourodinamika: meri kapacitet mokraćne bešike i pritiske u njoj, da li ima prekomerne aktivnosti detruzora bešike, kako se ponaša sfinkter bešike
  • MR glave/kičme (u kontekstu spinalnog disrafizma, tethered cord itd.) – kada neurohirurg proceni da je potrebno
  • u nekim situacijama se radi i dodatno snimanje ili endoskopska procena.

Prenatalna dijagnostika i kada?

Ako se na ultrazvuku u trudnoći uoči dilatacija mokraćnih puteva/hidronefroza, preporučuje s epostnatalni ultrazvuk u prvoj nedelji života i ponavljanje (često oko 4–6 nedelja. Kod sumnje na spina bifida/spinalni disrafizam, planira se praćenje u multidisciplinarnom timu koji uključuje i urologa.

U lečenju neurogene bešike kod dece, cilj je:

  1. Zaštititi bubrege (bešika mora biti „niskopritisna“ i dobro drenirana).
  2. Smanjiti infekcije i komplikacije.
  3. Postići suvoću/bolju kontinenciju u periodu kada to postane važno (vrtić/škola/adolescencija), koliko god stanje i mogućnosti deteta dozvoljavaju.

U praksi postoje dve „filozofije“: konzervativno lečenje i invazivno lečenje.

Konzervativno lečenje

Ovo je baza lečenja za većinu dece, i često je dovoljno da dugoročno zaštitimo bubrege i postignemo dobru kontrolu curenja.

Cilj lečenja i osnovni princip

  • obezbediti redovno pražnjenje bešike
  • smanji povišene pritiske u mokraćnoj bešici
  • smanji komplikacije (infekcije, refluks)
  • poboljšati kvalitet života i samostalnost kako dete raste.

Kada se primenjuje konzervativno lečenje?

Kod većine dece se počinje konzervativno i to rano. Postoje situacije kada se kateterizacija može odložiti (kada je obrazac mokrenja „bezbedan“ sa normalnim ultrazvučnim nalazom), ali tada se insistira na redovnom praćenju.

Vrste i modaliteti terapije

  • Farmakoterapija (lekovi)
    • Antimuskarinici/antiholinergici: najčešće se koristi oksibutinin; ovo je najbolje ispitani lek u ranom uzrastu.
    • Beta-3 agonisti (npr. mirabegron) se pominju kao moguća alternativa, ali uz ograničeno iskustvo kod dece.
  • Kateterizacija (CIC – „čista intermitentna kateterizacija“):
    Čista intermitentna kateterizacija je metoda kojom se bešika redovno prazni pomoću tanke, mekane cevčice (katetera) koja se na kratko uvodi kroz mokraćni kanal, a zatim uklanja. Postupak se radi više puta dnevno kako bi se sprečilo zadržavanje mokraće, infekcije i oštećenje bubrega. Može se bezbedno sprovoditi kod kuće, a roditelji ili starija deca se jednostavno obučavaju kako da ga pravilno izvode.
  • Rehabilitacija i uroterapija
    Uključuje navike, raspored, praćenje dnevnikom, i rad na samostalnosti. U određenim slučajevima je neophodna fizikalna terapija koja podrazumeva trening karličnog dna, biofeedback terapiju, elektrostimulaciju karličnog dna, trening mokrenja.
  • Dijetetski režim i promene načina života
    Deca sa neurogenom bešikom često imaju i neurogenu disfunkciju creva, najčešće zatvor, zato treba uvesto rano i redovno pražnjenje creva. Redovno pražnjenje creva može pozitivno uticati na funkciju bešike.

Operativno i endoskopsko lečenje

Cilj „invazivnih“ metoda je uvek isti: napraviti bešiku bezbednim rezervoarom (veća zapremina, niži pritisak) i/ili obezbediti pouzdano pražnjenje i kontinenciju, kada konzervativne mere nisu dovoljne.

Kada se pristupa invazivnom lečenju?

Najčešće kada uprkos pravilno sprovedenoj kateterizaciji i lekovima i dalje imamo

  • visoke pritiske
  • lošu kompliansu (bešika je „tvrda“ i ne rasteže se dobro dok se puni mokraćom)
  • pogoršanje na bubrezima
  • teške simptome/inkontinenciju ili nemogućnost adekvatnog pražnjenja.

Šta najčešće spada u invazivne metode kod dece:

Endoskopski / minimalno invazivno

Intradetrusorske injekcije botulinum toksina A („Botox“ u bešiku)

Osnovni princip: „smirivanje“ preaktivnog detruzora i snižavanje pritiska, uz povećanje kapaciteta. Razmatra se kod neurogene bešike koja ne reaguje na antimuskarinike. Efekat se obično razvija u nedeljama nakon injekcije i nije trajan i često traje nekoliko meseci (npr. 3–8 meseci), pa se postupak ponavlja po potrebi. Intervencija se izvodi u anesteziji.

Klasične operacije / rekonstruktivna hirurgija

Augmentacija bešike (augmentaciona cistoplastika)

Ovo je hirurška metoda gde se koristi segment tankog creva (ileum) kojim se napravi “kupola” koja se stavi na prethodno otvorenu mokraćnu bešiku.

Cilj je povećati zapreminu mokraćne bešike kako bi pritisak u njoj bio manji kada se napuni urinom. Ova metoda se sprovodi kada drugi vidovi konzervativnog lečenja nisu dovoljni. Kada se radi aumentacija bešike uvek se pravi i kontinentna stoma.

Kontinentna stoma

Ovo je hirurška metoda gde se pravi kanal od bešike do kože na prednjem trbušnom zidu (najčešće od slepog creva ili drugog dela tankog creva). Ovaj kanal je kontinentan, što znači da kroz njega ne curi urin, čak ni u toku fizičkih aktivnosti, ali se može kroz njega plasirati kateter radi pražnjenja urina.

Cilj je omogućiti lakšu i samostalniju kateterizaciju kada kateterizacija kroz uretru nije izvodljiva ili je vrlo teško izvodljiva. Stoma je često odličan put ka samostalnosti, ali zahteva negu i praćenje, i ponekad dodatne intervencije.

Operacije izlaznog dela bešike (vrata bešike/sfinktera)

To su različite tehnike (rekonsturkcija vrata mokraćne bešike, veštački sfinkter kod odraslih osoba, bulking agenti, ponekad zatvaranje vrata bešike u ekstremnim slučajevima). Rezultati i komplikacije se razlikuju. Ovde je potrebna dobra selekcija i dugoročno praćenje, jer intervencije na „izlazu“ bešike mogu promeniti dinamiku bešike i povećati rizik visokih pritisaka ako pražnjenje nije dobro obezbeđeno.

Hirurgija kod vezikouretarlnog refluksa (VUR)

Kod neurogene bešike refluks je često „sekundaran“ visokom pritisku i disfunkciji, zato se primarno leči bešika. Kod odabranih pacijenata radi se i ureteralna reimplantacija kada se ureter hirurški odvoji i presadi u bešiku kako bi se napravio bolji “antirefluksni” mehanizam; endoskopske metode mogu imati višu stopu neuspeha kod neurogene bešike.

Preoperativna priprema

  • Pre većih rekonstruktivnih operacija često se rade dodatne analize krvi i urina; ako postoji aktivna infekcija
  • Kod operacija sa crevom (augmentacija) postoji priprema creva (oralna), i prijem 1–2 dana ranije.
  • Deca idu u opštu anesteziju za svaki od ovih zahvata.

Oporavak

Kada se može vratiti na školu/vrtić?

Kod većih operacija, povratak je individualan i obično se vezuje za skidanje katetera i stabilno funkcionisanje kod kuće

Režim ishrane i aktivnosti

Fizička aktivnost nakon operacije se ograničava dok su kateteri na mestu i dok trbušni zid ne zaraste.

Kontrolni pregledi i praćenje

U praksi se najčešće prati: ultrazvuk bubrega/bešike, urin, krvna slika/bubrežna funkcija, urodinamika po potrebi.

Komplikacije

Komplikacije delimo na one vezane za osnovnu bolest (ako se ne leči) i one vezane za terapiju.

Ako se neurogena bešika ne leči ili se loše kontroliše:

Povišeni pritisci i loše pražnjenje mogu voditi ka VUR, infekcijama, ožiljcima bubrega i na kraju hroničnoj bubrežnoj slabosti.

Najčešće komplikacije konzervativnog lečenja (CIC/lekovi):

  • bakterije u urinu bez simptoma su česte kod CIC
  • urinarne infekcije
  • nuspojave antimuskarinika (suvoća, crvenilo, zamagljen vid, toplotna intolerancija).

Antibiotici

Kontinuirana antibiotska profilaksa kod dece koja rade CIC nema jasan medicinski benefit i može doprineti selekciji rezistentnih bakterija.

Prevencija i skrining

Prevencija neurogene bešike zavisi od uzroka. Ako je uzrok urođen (spina bifida), ne možemo „posle rođenja“ preventivno ukloniti uzrok, ali možemo sprečiti komplikacije ranom dijagnostikom i lečenjem.

Primarna prevencija (pre trudnoće i u ranoj trudnoći):

Za prevenciju defekata neuralne cevi (npr. spina bifida) preporučuje se folna kiselina 400 µg dnevno u perikoncepcijskom periodu (pre začeća do 12. nedelje).

Sekundarna prevencija (sprečavanje oštećenja bubrega kod deteta koje već ima rizik):

Rano uvođenje praćenja i, kada je potrebno, CIC i lekova, uz sistematske kontrole (UZ, urin, urodinamika) – to je „skrining“ komplikacija.

Lateks – poseban deo prevencije kod spina bifida:

Kod mijelomeningokele se u smernicama i praktičnim uputstvima naglašava povećana učestalost alergije na lateks i preporuka izbegavanja lateks proizvoda (rukavice, kateteri, baloni itd.) od najranijeg perioda.

Najčešća pitanja roditelja

Najčešće se radi u čistoj sredini, ne sterilnoj.

Ne. Kod dece na CIC bakterije bez simptoma su česte, a lečenje se obično vezuje za simptome (posebno temperaturu i loše opšte stanje).

U najvećem broju slučajeva da, ali put do toga je individualan i često uključuje kombinaciju CIC + lekova, a kod dela dece i hiruršku rekonstrukciju.

Ne nužno. Neurogena bešika je dinamična i menja se sa rastom. Botulinum toksin se u smernicama koristi kao sledeći korak kada antimuskarinici nisu dovoljni, a veće operacije (augmentacija i sl.) kada ni to ne obezbedi bezbedan rezervoar.

Dok su kateteri na mestu i dok se sve ne stabilizuje – obično se izbegavaju fizički napori.. Posle toga, mnoga deca se vraćaju  normalnim aktivnostima uz dogovor sa timom.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Specijalistička obuka Finska

Specijalistička obuka naših ortopeda za primenu inovativnih bioresorptivnih materijala u hirurgiji stopala i skočnog zgloba

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Ulaz u Sava Medical Hospital

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savamedical.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.