Kada počne da slabi sluh, mnogi pacijenti prvo pomisle na slušni aparat. U velikom broju slučajeva to jeste odgovarajuće rešenje. Međutim, postoje oblici gubitka sluha kod kojih je potrebna hirurška procena, jer uzrok može biti promena na bubnoj opni, srednjem uhu, slušnim koščicama, unutrašnjem uhu ili drugim strukturama slušnog sistema. Zato pitanje nije samo „koliko loše čujem?“, već i „zašto slabije čujem i da li postoji mogućnost da se uzrok hirurški leči?“
Oštećenje sluha može nastati kada zvuk ne prolazi pravilno kroz spoljašnje ili srednje uho, kada su oštećene ćelije unutrašnjeg uha ili slušni nerv, ili zbog kombinacije ovih problema. Hirurška procena služi da se utvrdi da li se uzrok može operativno otkloniti i kakvo poboljšanje je realno očekivati. Pregled kod hirurga ne znači da je operacija neophodna.
Da bismo čuli, zvuk mora da stigne do bubne opne, pokrene slušne koščice i prenese se do puža, organa sluha u unutrašnjem uhu. Tamo se mehaničko kretanje pretvara u nervni signal koji mozak prepoznaje. Zato isti simptom, poput slabijeg razumevanja razgovora, može zahtevati različito lečenje u zavisnosti od mesta oštećenja
Građa uha: zvuk prolazi kroz spoljašnji slušni kanal, bubnu opnu i slušne koščice do puža, a slušni nerv prenosi signal ka mozgu. Različiti delovi ovog puta mogu biti mesto oštećenja sluha.
Provodno oštećenje nastaje kada je otežan prenos zvuka do unutrašnjeg uha. Uzrok može biti problem u slušnom kanalu, bubnoj opni ili slušnim koščicama. Kod određenih uzroka lečenje vraća deo izgubljenog prenosa zvuka.
Senzorineuralni gubitak sluha nastaje u unutrašnjem uhu ili slušnom putu. Zvuk može biti tiši, ali i manje jasan, naročito u buci. Popravka bubne opne ne može otkloniti ovo oštećenje.
Mešovito gubitak sluha sadrži obe komponente. Operacija može poboljšati provodni deo, ali posle nje i dalje može biti potreban slušni aparat
Ova razlika je važna jer različite vrste gubitka sluha zahtevaju različite pristupe lečenju.
Kada je potrebna hirurška procena gubitka sluha?
Otvor na bubnoj opni može nastati posle upale ili povrede i biti praćen slabljenjem sluha i ponavljanim curenjem.
Oštećenje slušnih koščica prekida ili otežava prenos zvuka; procenjuje se da li je moguća rekonstrukcija.
Holesteatom je nakupina ćelija kože u srednjem uhu koja može oštetiti okolne strukture. Holesteatom zahteva procenu i kada slabljenje sluha nije veliko.
Otoskleroza može učiniti stapes, jednu od slušnih koščica, slabije pokretnim. Kod odgovarajućeg nalaza razmatraju se aparat ili operacija te koščice.
Gubitak sluha nakon prethodne operacije uha
Jednostrani ili progresivni gubitak sluha
Ozbiljan gubitak sluha kod kojeg slušni aparat više ne daje dovoljnu korist
Potreba za procenom kandidature za implantabilno slušno pomagalo
Oštećenje unutrašnjeg uha može biti povezano sa starenjem, bukom, naslednim faktorima ili određenim bolestima i lekovima. Uzrok i stepen oštećenja moraju se proceniti pre izbora terapije.
Sama preporuka za hiruršku procenu ne znači da će pacijent morati da bude operisan. Cilj je prvo utvrditi uzrok i proceniti sve dostupne mogućnosti.
Kako čujemo
Zvuk prolazi kroz ušni kanal do bubne opne, koja zatreperi. Tri slušne koščice srednjeg uha pojačavaju i prenose vibracije u pužnicu unutrašnjeg uha, gde ih osetljive ćelije pretvaraju u nervne signale koji putuju do mozga. Oštećenje bilo kog dela tog puta smanjuje sluh, a mesto oštećenja određuje da li je moguće hirurško lečenje.
Otežano razumevanje govora naročito je primetno u grupnom razgovoru ili buci. Osoba može čuti glas, a ipak ne razumeti reči.
Potreba za pojačavanjem zvuka ili čestim ponavljanjem rečenica može nastajati postepeno, pa problem najpre primete članovi porodice.
Razlika između dva uha zahteva procenu, posebno kada je nova ili se povećava. Jednostrano oštećenje ponekad zahteva ispitivanje slušnog nerva, uključujući isključivanje akustičnog neuroma.
Zujanje, curenje ili osećaj zapušenosti mogu pratiti gubitak sluha i pomažu u utvrđivanju uzroka.
Naglo slabljenje sluha tokom nekoliko sati ili dana traži hitnu procenu, čak i kada deluje kao čep u uhu. Ne čekajte zakazanu hiruršku konsultaciju.
Kada se javiti lekaru
Hitno, istog ili sledećeg dana: nagli gubitak sluha na jednom uhu, sa ili bez zujanja i vrtoglavice. Rano lečenje povećava šansu za oporavak.
Bez odlaganja: curenje iz uha koje se ponavlja, bol u uhu uz slabost lica ili jaku vrtoglavicu.
Uskoro: postepeno slabljenje sluha, razlika između dva uha ili zujanje koje traje.
Uticaj na svakodnevni život
Neprepoznat gubitak sluha dovodi do umora posle razgovora, povlačenja iz društva i nesporazuma na poslu i u porodici. Kod dece utiče na razvoj govora i učenje. Zato je pravovremena procena važna i kada je gubitak sluha blag.
Pregled počinje razgovorom o početku tegoba, prethodnim upalama i operacijama, izlaganju buci i dosadašnjoj koristi od aparata. Važno je opisati konkretne situacije u kojima sluh predstavlja problem.
Otoskopija ili pregled mikroskopom pokazuje stanje slušnog kanala i bubne opne. Omogućava otkrivanje sekreta, perforacije i drugih promena koje utiču na sluh.
Tonalna audiometrija meri najtiše tonove koje osoba čuje. Poređenje vazdušnog i koštanog prenosa zvuka pomaže da se razlikuju provodno i senzorineuralno oštećenje.
Govorna audiometrija procenjuje razumevanje reči. Važna je jer sam prag sluha ne govori koliko će razgovor biti razumljiv.
Timpanometrija procenjuje pokretljivost bubne opne i funkciju srednjeg uha. Dopunjuje pregled, ali ne zamenjuje merenje sluha.
CT slepoočnih kostiju prikazuje koščice i koštane prostore kada treba proceniti hroničnu bolest ili planirati operaciju.
MR unutrašnjih slušnih kanala može biti potreban kod asimetričnog senzorineuralnog oštećenja i sumnje na promenu slušnog nerva.
Snimanje nije obavezno kod svakog gubitka sluha. Procena za implantat obuhvata i ispitivanje koristi od pravilno podešenih slušnih aparata. Nalazi se tumače zajedno; jedan rezultat sam po sebi ne određuje operaciju.
Zašto audiogram nije dovoljan?
Audiometrija je jedan od najvažnijih pregleda kod gubitka sluha, ali ne može sama da odgovori na sva pitanja. Dvoje pacijenata mogu imati sličan audiogram, a potpuno različit uzrok gubitka sluha. Zbog toga se pri proceni uzimaju u obzir:
tip i stepen gubitka sluha
razumevanje govora
nalaz pregleda uha
storija bolesti
prethodne operacije
rezultati CT-a ili MRI-a kada su potrebni
korist koju pacijent dobija od postojećeg slušnog aparata
Kod kompleksnih slučajeva važno je spojiti sve ove informacije pre donošenja odluke.
Kako izgleda prvi pregled
Pregled počinje razgovorom o tegobama i pregledom uha mikroskopom. Ispitivanje sluha radi se u zvučno izolovanoj kabini, uz slušalice, i traje oko pola sata. Na kraju lekar objašnjava vrstu i stepen oštećenja i predlaže dalje korake.
Izbor terapije
Plan zavisi od uzroka, sluha na drugom uhu, razumevanja govora i potreba pacijenta. Treba razlikovati cilj uklanjanja bolesti od cilja poboljšanja sluha. Na primer, holesteatom može zahtevati operaciju radi zaštite uha i kada se ne očekuje veliko slušno poboljšanje.
Lečenje aktivne bolesti obuhvata odgovarajuće zbrinjavanje upale ili druge utvrđene promene. Kapi ili antibiotici koriste se prema nalazu; nisu terapija za svaki gubitak sluha.
Slušni aparat pojačava i prilagođava zvuk preostalom sluhu. Zahteva individualno podešavanje i period privikavanja. Može biti osnovno rešenje ili dopuna operaciji.
Timpanoplastika zatvara otvor i obnavlja bubnu opnu, najčešće sopstvenim tkivom. Cilj može biti i manje infekcija, a ne samo bolji sluh.
Osikuloplastika obnavlja prenos zvuka preko slušnih koščica. Koriste se sačuvani delovi ili mala proteza; rezultat zavisi i od stanja bubne opne i unutrašnjeg uha.
Operacija stapesa razmatra se kod odabranih pacijenata sa otosklerozom. Mala proteza omogućava prenos zvuka koji je bio otežan zbog nepokretne koščice.
Kohlearni implantat razmatra se kod odgovarajućeg težeg oštećenja kada aparati ne pružaju dovoljnu korist. Kandidaturu procenjuje specijalizovan tim.
Vrsta operacije i izbor lokalne ili opšte anestezije zavise od nalaza i planiranog zahvata. Pre odluke razgovara se i o mogućnosti izostanka poboljšanja. Opisane opcije predstavljaju različite načine zbrinjavanja; dostupnost konkretnog postupka u bolnici potvrđuje se pri planiranju lečenja.
Kako radi kohlearni implantat
Implantat ima spoljašnji procesor i unutrašnji prijemnik sa elektrodom u pužu. On zaobilazi deo oštećenog mehanizma unutrašnjeg uha i električnim signalima podstiče slušni nerv. Ne vraća prirodan sluh.
Ugradnja se obavlja u opštoj anesteziji, nakon odgovarajuće procene.
Uključivanje i podešavanje sprovode se posle operacije prema planu tima. Uređaj se prilagođava pojedinačnom korisniku.
Slušna rehabilitacija pomaže mozgu da nove signale prepozna kao korisne zvuke i govor. Zahteva vreme, vežbu i kontrole; rezultat nije jednak kod svih pacijenata.
Kohlearni implantat u jednom prikazu: spoljašnji procesor obrađuje zvuk, a unutrašnji implantat i elektroda prenose električne impulse do slušnog nerva. Potrebni su individualni izbor kandidata, podešavanje i slušna rehabilitacija. Izvor: BruceBlaus. CC BY-SA 4.0. Prevod oznaka na srpski; anatomski prikaz nije menjan. Prilagođena slika dostupna je pod istom licencom CC BY-SA 4.0.
Otoskleroza i hirurško lečenje
Otoskleroza je bolest kod koje abnormalno preoblikovanje kosti u srednjem uhu dovodi do ukočenosti stapesa (uzengije), najmanje slušne koščice. Zvuk se tada slabije prenosi do unutrašnjeg uha i nastaje provodni (konduktivni) gubitak sluha.
Kod pažljivo odabranih pacijenata operacija može poboljšati prenos zvuka. Zato je kod pacijenta sa odgovarajućim audiološkim nalazom važno proveriti i da li postoji uzrok gubitka sluha koji se može rešiti hirurški.
Kada slušni aparat više nije dovoljan?
Slušni aparat može mnogo da pomogne kod različitih oblika gubitka sluha, ali ne obezbeđuje uvek dovoljno dobro razumevanje govora.
Kod nekih pacijenata sa teškim do dubokim senzorineuralnim gubitkom sluha, naročito kada slušni aparati više ne pružaju dovoljnu korist u svakodnevnom životu, može se razmotriti kohlearni implant. Kohlearni implant ne radi kao klasični slušni aparat. Umesto da pojačava zvuk, on zaobilazi oštećene delove unutrašnjeg uha i električnim impulsima direktno stimuliše slušni nerv.
Odluka o ugradnji donosi se tek posle detaljne procene da li je pacijent dobar kandidat.
Kako se procenjuje kandidat za kohlearni implant?
Ne postoji samo jedan kriterijum. Procena može obuhvatiti:
stepen gubitka sluha
razumevanje govora
korist od slušnih aparata koje pacijent već koristi
stanje unutrašnjeg uha
radiološke nalaze
opšte zdravstveno stanje
očekivanja i ciljeve pacijenta
Cilj je da se utvrdi koje rešenje može doneti najveću korist u svakodnevnom životu.
Kada je jednostrani gubitak sluha razlog za dodatnu procenu?
Jednostrani gubitak sluha zahteva pažnju, naročito kada je nov, kada se pogoršava ili kada nema jasno objašnjenje.
Uzrok može biti u srednjem ili unutrašnjem uhu, ali kod nekih pacijenata treba isključiti i promene na slušnom nervu ili u području baze lobanje. Zato se kod odabranih pacijenata može preporučiti dodatno snimanje, najčešće magnetna rezonanca (MR).
Šta ako je pacijent već operisan?
Kod pacijenta koji je ranije operisan procena je često složenija. Potrebno je analizirati:
šta je urađeno prethodnom operacijom
da li je bolest i dalje aktivna
kakav je trenutni sluh
kakvo je stanje bubne opne i srednjeg uha
rezultate prethodnih snimanja
prethodne audiograme
Ponekad je moguće poboljšati rezultat prethodne operacije. U drugim slučajevima postoji drugi uzrok gubitka sluha koji zahteva drugačiji pristup.
Kada ima smisla tražiti drugo mišljenje?
Drugo mišljenje je posebno korisno kada:
uzrok gubitka sluha nije jasan
preporučena je operacija
sluh se pogoršava uprkos terapiji
slušni aparat više nije dovoljan
pacijent razmatra kohlearni implant
ranija operacija nije dala očekivani rezultat
postoji sumnja na složeniju bolest srednjeg ili unutrašnjeg uha
Dobra subspecijalistička konsultacija treba da odgovori na pitanje šta može da se uradi, ali i zašto se preporučuje baš taj pristup.
Kada treba da se javite specijalisti?
Procenu ne treba odlagati ako imate:
naglu promenu sluha
gubitak sluha koji se postepeno pogoršava
gubitak sluha na jednom uhu
hroničnu bolest uha
stalno ili ponavljano curenje iz uha
raniju operaciju uha
znatno manju korist od slušnog aparata nego ranije
Nagli gubitak sluha zahteva hitan pregled, po mogućstvu u roku od nekoliko dana. Lečenje je najuspešnije kada počne rano.
Oporavak i kontrole
Posle operacije srednjeg uha sluh može privremeno delovati lošije zbog obloge u kanalu. Konačni rezultat se ne procenjuje odmah po buđenju iz anestezije.
Zaštita uha od vode i pravilna nega rane sprovode se prema uputstvu; oblogu ne vadite sami.
Naprezanje i putovanja ograničavaju se prema vrsti zahvata. Termin letenja, plivanja i povratka poslu dogovara se sa hirurgom.
Kontrolni pregled i audiometrija proveravaju zarastanje i sluh kada je za to odgovarajuće vreme.
Mogući rizici
Infekcija ili problem sa zarastanjem mogu zahtevati dodatno lečenje.
Promena sluha uključuje izostanak očekivanog poboljšanja, a ponekad i dodatno slabljenje.
Vrtoglavica ili promena ukusa mogu se javiti zbog blizine organa za ravnotežu i malog nerva koji prenosi osećaj ukusa.
Povreda facijalnog nerva je ređa, ali važna komplikacija. Slabost lica posle zahvata zahteva brzu procenu.
Implantat zahteva dugoročne kontrole i ponekad dodatni zahvat. Nova slabost lica, jak bol, temperatura ili izražena vrtoglavica posle operacije razlog su da se brzo javite lekaru.
Kako se donosi odluka o lečenju
Izbor zavisi od uzroka i vrste gubitka sluha, stanja oba uha, zanimanja i svakodnevnih potreba pacijenta. Kod provodnog oštećenja operacija često može da vrati deo ili veći deo sluha. Kod oštećenja unutrašnjeg uha najčešće se koriste slušni aparati, a kod teškog gubitka kohlearni implant. Lekar objašnjava očekivani rezultat svake mogućnosti, kako bi pacijent doneo odluku koja mu najviše odgovara.
Posle operacije uha
Prve nedelje: uho je zatvoreno tamponom, a sluh može biti privremeno slabiji dok se tampon ne ukloni.
Zaštita od vode: do odobrenja lekara uho treba čuvati od vode.
Napor i letenje: izbegavaju se nekoliko nedelja, prema uputstvu hirurga.
Konačan rezultat: procenjuje se kontrolnim audiogramom posle nekoliko nedelja do meseci.
Da li prethodni audiogram treba poneti i ako je star?
Da. Raniji nalazi pomažu da se proceni promena sluha tokom vremena. Ponesite i podatke o slušnom aparatu i prethodnim operacijama, ako ih imate.
Da li implantat isključuje buduće MR preglede?
Ne nužno. Bezbednost zavisi od tačnog modela implantata i uslova snimanja. Pre svakog MR pregleda obavestite radiološki tim i pokažite identifikacionu karticu uređaja.
Mogu li na konsultaciju doći sa članom porodice?
Možete. Osoba koja dobro poznaje vaše svakodnevne teškoće u komunikaciji može pomoći u razgovoru, ali se ciljevi lečenja i odluka usaglašavaju sa vama.
Da li se izgubljeni sluh može vratiti?
Kod provodnog oštećenja operacijom se sluh često značajno poboljšava. Oštećenje unutrašnjeg uha se ne može izlečiti, ali se sluh može nadomestiti aparatom ili implantom.
Da li je slušni aparat znak starosti?
Ne. Slušni aparat je pomagalo kao naočare i koriste ga ljudi svih uzrasta. Savremeni aparati su mali i diskretni.
Koliko dugo traje operacija uha?
Zavisi od vrste zahvata, najčešće od jednog do nekoliko sati.
Da bismo pružili najbolje iskustvo, koristimo tehnologije poput kolačića za čuvanje i/ili pristup informacijama o uređaju. Saglasnost sa ovim tehnologijama će nam omogućiti da obrađujemo podatke kao što su ponašanje pri pregledanju ili jedinstveni ID-ovi na ovoj veb lokaciji. Nepristanak ili povlačenje saglasnosti može negativno uticati na određene karakteristike i funkcije.
Funkcionalno
Uvijek aktivan
Tehničko skladištenje ili pristup je striktno neophodan za legitimnu svrhu omogućavanja korišćenja određene usluge koju izričito zahteva pretplatnik ili korisnik, ili za jedinu svrhu obavljanja prenosa komunikacije preko elektronske komunikacione mreže.
Preference
Tehničko skladištenje ili pristup su neophodni za legitimnu svrhu čuvanja preferencija koje ne zahtevaju pretplatnik ili korisnik.
Statistika
Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u statističke svrhe.Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u anonimne statističke svrhe. Bez sudskog poziva, dobrovoljne saglasnosti od strane vašeg Internet provajdera ili dodatne evidencije treće strane, informacije sačuvane ili preuzete samo za ovu svrhu se obično ne mogu koristiti za vašu identifikaciju.
Marketing
Tehničko skladište ili pristup su potrebni za kreiranje korisničkih profila za slanje reklama ili za praćenje korisnika na veb lokaciji ili na nekoliko veb lokacija u slične marketinške svrhe.
Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).
Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.
Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.
Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.
U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.
U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.
Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.
Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.
Radno vreme bolnice
Stacionar i operacioni blok
Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00
Ambulantno-poliklinički deo
Radni dan 7:00 – 20:00
Subota 8:00 – 13:00
Jezik komunikacije
Srpski
Engleski
Ruski
Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku
Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.
Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.
Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.
Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.
Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.
Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.
Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.
Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.
Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.
Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).
Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.
O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.
Zakazivanje operacije
Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:
Lične podatke:
Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.
Medicinsku dokumentaciju:
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate
Željeni termin operacije
Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.
Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.
Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
Priprema za bolničko lečenje
Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika
Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.
Preoperativna priprema
Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.
Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.
Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)
Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestimabez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .
Za decu
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina
Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove
Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02
Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.
Šta je potrebno poneti u bolnicu?
Odrasli pacijenti
Lična dokumenta U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
Veš, češalj, pribor za brijanje
Pomagalo ( ako ga koristite):
naočari i futrola
sočiva sa kutijicom za čuvanje
slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
štap, štake..
Mobilni telefon i punjač
Lap top / Tablet i punjač
Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
Medicinska dokumentacija
Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:
Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
Omiljenu igračku
Omiljenu knjigu, bojanku
Tablet / iPad
Prijem u bolnicu
Prijem u bolnicu može biti:
Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)
Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.
Po prijemu u bolnicu medicinska sestra/tehničar će Vas zamoliti da joj predate:
Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).
Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:
ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)
Boravak u bolnici
Smeštaj
Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.
Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.
Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe
Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.
Svaki apartman poseduje:
„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
odlazak do toaleta
korišćenje noćne posude
podešavanje položaja kreveta
donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj. U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži
U svakom apartmanu postoji:
Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.
Smeštaj pratioca
Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.
Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.
Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.
Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.
Neposredna priprema za operaciju
Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije
Pre operacije je potrebno da:
Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu
Pred određene hirurške intervencije je potrebno:
Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje
Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.
Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).
Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.
Pregled anesteziologa
Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.
Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.
Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.
Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.
Potpisivanje pristanka na operativni zahvat
Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.
Priprema pacijenta za anesteziju
Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.
Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.
Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.
Anestezija
Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.
Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.
Opšta anestezija
Intravenska anestezija (analgosedacija)
Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.
Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)
Endotrahealna anestezija
U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.
Regionalna anestezija
Epiduralna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).
Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.
Spinalna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.
Pleksus („blok“) anestezija
Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.
Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.
Neposredni postoperativni tok
Postoperativno praćenje
Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.
U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:
Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice
U prvim satima posle operacije možete osetiti:
bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.
Menadžment bola
Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.
Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.
Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.
Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka
Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.
Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.
Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).
Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.
Kontrole operatora i previjanja
Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.
Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.
Vizite
Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.
Ishrana
Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.
Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.
Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.
Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:
eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.
Prevencija povreda i padova
Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.
Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru
Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.
U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.
Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.
Posetilac se moli da:
ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.
Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.
Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.
Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.
Pobrinućemo se da jasno razumete:
koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu
Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.
Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.
Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.
Na tim pregledima lekar proverava:
stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka
Medicinske usluge je moguće platiti:
Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.
Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.
Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Fondovi zdravstvenog osiguranja
Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
