Kako se donosi odluka
Većina promena se ne leči. Prolazne promene novorođenčeta nestaju same, uz kupanje mlakom vodom i bez krema na svoju ruku. Mongolska mrlja, „ujed rode“, kafe-o-le mrlje i juvenilni ksantogranulom po pravilu ne traže zahvat. Kod ostalih promena dečji hirurg sa roditeljima procenjuje korist i rizik uklanjanja, uzrast deteta i mesto promene. Razlozi za uklanjanje su:
- Rast ili promena izgleda – promena raste brže od deteta, menja boju ili postaje neravna.
- Stalna iritacija – trlja je odeća, pelena ili češalj, pa krvari ili se upaljuje.
- Nejasna dijagnoza – pregledom i ultrazvukom ne može se pouzdano reći o čemu se radi.
- Rizik od kasnijih promena – kod lojnog nevusa i nekih urođenih mladeža koji se teško prate.
- Izgled – promena na vidljivom mestu smeta detetu ili porodici.
Šta se uklanja i kada
- Pilomatriksom – sam ne prolazi, pa se uklanja kada se prepozna, pre nego što se upali.
- Mali i srednji urođeni mladež – najčešće se prati; kada postoji razlog, uklanjanje se često planira oko 10–12. godine, kada dete može da sarađuje u lokalnoj anesteziji, a ranije ako se mladež menja.
- Veliki urođeni mladež – plan pravi tim dermatologa i plastičnog ili dečjeg hirurga; ni zahvat ne uklanja potpuno rizik, pa se praćenje nastavlja.
- Lojni nevus – uklanjanje se najčešće planira pre ili tokom puberteta, ranije ako se na njemu pojavi kvržica ili ranica.
- Juvenilni ksantogranulom – uklanja se samo ako krvari, smeta ili dijagnoza nije sigurna.
- Lipom i dermoidna cista – uklanjaju se kada rastu ili smetaju.
- Promena na krstima sa nalazom na kičmi – lečenje vodi dečji neurohirurg; koža se ne dira pre snimanja kičme.
Kako izgleda ambulantno uklanjanje
Kod starije, mirne dece mala promena uklanja se u lokalnoj anesteziji: koža se prvo umrtvi kremom, a zatim tankom iglom, pa dete oseća dodir, ali ne i bol. Kod beba i male dece i kod većih promena zahvat se radi u kratkoj opštoj anesteziji, uz odlazak kući istog dana.
- Dečji hirurg obeleži promenu i uzan pojas zdrave kože oko nje.
- Promena se iseče u obliku izduženog ovala, jer se tako koža najlepše sastavi.
- Rana se zašije tankim koncem, najčešće ispod kože, koncem koji se sam razgradi.
- Rana se pokrije flasterom ili lepljivim trakicama.
Zahvat obično traje 15–30 minuta. Svako izvađeno tkivo šalje se na patohistološki pregled, a nalaz stiže za nekoliko dana do dve nedelje.
Ožiljak i zaštita od sunca
Posle isecanja ostaje ožiljak, najčešće tanka linija. Prvih meseci je crvenkast, a zatim bledi i omekšava, što traje 12–18 meseci. Na leđima i ramenima ožiljci se češće šire. Bebe mlađe od šest meseci ne izlažu se direktnom suncu, već ih štite hlad, odeća i šešir. Kod starije dece koristi se i krema sa zaštitnim faktorom 30 ili više. Ožiljak treba štititi od sunca bar prvu godinu, jer na suncu može trajno da potamni.
Oporavak i okvirni rokovi
- Kupanje – tuširanje posle 24–48 sati, a kada, bazen i more kada rana zaraste, obično posle dve nedelje.
- Dojenje i hrana – posle lokalne anestezije odmah, a posle opšte čim se beba probudi, prema uputstvu anesteziologa.
- Vrtić i škola – obično posle 1–2 dana.
- Sport – kontaktni sportovi i pokreti koji zatežu ranu izbegavaju se oko dve nedelje.
- Konci – ako se ne razgrađuju sami, skidaju se posle 5–7 dana na licu i 10–14 dana na telu.
Znaci za hitno javljanje
- Krvarenje koje ne prestaje posle 10 minuta pritiska gazom.
- Crvenilo i otok oko rane koji se šire, gnoj ili temperatura.
- Otvaranje rane ili jak bol koji ne prolazi posle leka.
Kontrole i dalji tok
Prva kontrola je obično za 7–14 dana, kada se pregleda rana i saopštava patohistološki nalaz. Posle potpunog uklanjanja pilomatriksoma, lipoma ili ciste dalje kontrole najčešće nisu potrebne. Urođeni mladeži i lojni nevus koji se ne uklanjaju pregledaju se obično jednom godišnje, a ranije ako se promene. Kada dete poraste, naučite ga da pregleda svoju kožu i kaže vam kada primeti nešto novo.
