Kako se donosi odluka o lečenju
Odluka se donosi na osnovu tri pitanja: da li postoji značajna prepreka oticanju mokraće, da li bubreg gubi funkciju i da li pacijent ima ponavljane infekcije, bol ili kamen. Kada su odgovori negativni, bira se praćenje. Kada je bar jedan odgovor pozitivan, razmatra se lečenje uzroka, endoskopski zahvat ili rekonstrukcija, uz razgovor o očekivanoj koristi i rizicima.
Praćenje
Ako nema značajne prepreke, ponavljanih infekcija, kamena koji zahteva lečenje ili pogoršanja funkcije, bira se praćenje. Plan obuhvata simptome, ultrazvuk i analize, a funkcionalno snimanje ponavlja se prema nalazu. Praćenje znači da postoje dogovoreni rokovi i kriterijumi za promenu plana; novi bol, infekcija ili pad funkcije razlog su za raniju kontrolu. Antibiotici se ne uzimaju trajno samo zato što je ureter proširen.
Lečenje uzroka
Kod sekundarnog megauretera prvo se leči uzrok: uklanjanje kamena, rešavanje suženja ili poboljšanje pražnjenja bešike, na primer lečenjem uvećane prostate. Operacija samog uretera bez rešavanja problema u bešici ne bi dala očekivanu korist.
Endoskopski postupci
Kod odabranih odraslih osoba sa primarnom preprekom na završnom delu uretera mogu se razmotriti širenje balonom ili endoskopsko zasecanje suženog dela. Pristupa se kroz mokraćnu cev i bešiku, bez reza na koži. Unapred se objašnjava mogućnost ponovnog suženja, nastanka refluksa i potrebe za dodatnom operacijom. Dokazi za ove metode kod odraslih potiču uglavnom iz manjih serija pacijenata, pa izbor nije isti za svakoga.
Rekonstruktivna operacija
Ureteralna reimplantacija znači da se završni deo mokraćovoda ponovo spaja sa bešikom. Po potrebi se uklanja suženi deo i sužava preširoki deo uretera. Cilj je dobar protok mokraće uz što manju mogućnost njenog vraćanja ka bubregu. Zahvat se izvodi otvoreno ili laparoskopski, prema anatomiji i proceni hirurga.
Kod bubrega sa veoma oslabljenom funkcijom odluka zahteva posebnu procenu. Uklanjanje bubrega nije automatska posledica megauretera i razmatra se samo kada očuvanje ne donosi dovoljnu korist u odnosu na tegobe i rizike.
JJ stent i privremena pomagala
JJ stent je privremena unutrašnja cevčica od bubrega do bešike, sa zavijenim krajevima koji je drže na mestu. Postavlja se da obezbedi protok tokom zarastanja i nema spoljašnju kesu. Uz njega se mogu javiti učestalo mokrenje, nagon, blaga krv u mokraći i nelagodnost u slabini. Posle operacije privremeno mogu biti potrebni i kateter u bešici i dren, koji imaju drugačiju ulogu od stenta.
Oporavak posle operacije
- Boravak u bolnici: posle endoskopskog zahvata kratak, a posle rekonstrukcije nekoliko dana.
- Aktivnosti: hodanje od prvih dana, a veći napor i dizanje tereta odlažu se nekoliko nedelja, prema zarastanju.
- Povratak poslu: posle endoskopskog zahvata obično za nekoliko dana do dve nedelje, a posle rekonstrukcije za tri do šest nedelja, zavisno od vrste posla.
- Vađenje stenta: datum se dogovara pre otpusta; stent se ne ostavlja duže od dogovorenog samo zato što ne smeta.
- Hitno javljanje: temperatura, jak bol, nemogućnost mokrenja ili prestanak oticanja kroz kateter.
Rizici i dugoročno praćenje
Nelečena značajna prepreka može dovesti do infekcija, kamena i postepenog gubitka funkcije bubrega. Operacija nosi rizik krvarenja, infekcije, curenja mokraće, ponovnog suženja i refluksa. Proširenje može delimično ostati i posle uspešnog lečenja, pa izgled uretera nije jedino merilo uspeha. Na kontrolama se proveravaju tegobe, infekcije, odliv i funkcija bubrega, a o povezanom proširenju bubrega više piše u tekstu o hidronefrozi.
Povezane teme
