Kardiomiopatija

Kardiologija

Kardiomiopatija je zajednički naziv za bolesti srčanog mišića kod kojih je mišić promenjen – zadebljan, proširen, ukrućen ili zamenjen vezivnim i masnim tkivom – a da to nije posledica suženja koronarnih arterija, povišenog pritiska ili bolesti zalistaka u meri koja bi objasnila promene.

Kardiomiopatije se mogu javiti u bilo kom uzrastu, od dečjeg do starijeg doba. Veliki deo je nasledan, pa otkrivanje bolesti kod jednog člana porodice često dovodi do pregleda i ostalih srodnika. Neke kardiomiopatije nastaju posle upale srčanog mišića, zbog alkohola, određenih lekova ili tokom trudnoće.

Bolest može dugo da ne izaziva tegobe, a kada se ispolji, najčešće dovodi do zamaranja, nedostatka vazduha, lupanja srca ili nesvestice. Glavne opasnosti su razvoj srčane insuficijencije i ozbiljni poremećaji ritma.

Kardiomiopatije se danas mnogo bolje prepoznaju zahvaljujući ultrazvuku i magnetnoj rezonanci srca, a lečenje lekovima, uređajima i u pojedinim slučajevima intervencijama omogućava većini pacijenata dug i aktivan život. Ovaj tekst opisuje kardiomiopatije u celini; ishemijska kardiomiopatija, posledica koronarne bolesti, opisana je u posebnom tekstu o ishemijskoj kardiomiopatiji.

Glavne vrste kardiomiopatija

Dilatativna kardiomiopatija – leva komora je proširena i slabo se kontrahuje. Najčešći oblik; uzroci mogu biti nasledni, preležani miokarditis, alkohol, neki lekovi protiv raka ili dugotrajan ubrzan rad srca.
Hipertrofična kardiomiopatija – zid leve komore je izrazito zadebljan, najčešće zbog nasledne promene gena za belančevine srčanog mišića. Kod dela pacijenata zadebljani zid sužava izlaz iz leve komore (opstruktivni oblik).
Aritmogena kardiomiopatija – srčani mišić se postepeno zamenjuje vezivnim i masnim tkivom, najčešće u desnoj komori. Karakteristični su poremećaji ritma, ponekad i kod mladih sportista.
Restriktivna kardiomiopatija – srce je ukrućeno i slabo se puni, iako zidovi nisu znatno zadebljani. Može biti posledica nakupljanja materija u srcu (na primer amiloidoza).
Nedilatativna kardiomiopatija leve komore – ožiljci u srčanom mišiću ili blago smanjena funkcija bez proširenja komore.
Peripartalna kardiomiopatija – slabljenje srca krajem trudnoće ili u prvim mesecima posle porođaja.
Stresna (takotsubo) kardiomiopatija – prolazno slabljenje srca posle snažnog emotivnog ili fizičkog stresa, koje po tegobama liči na infarkt.

Četiri preseka srca: normalno srce, dilatativna, hipertrofična i restriktivna kardiomiopatija. — Normalno srce i tri glavne vrste kardiomiopatije: dilatativna (proširena leva komora), hipertrofična (zadebljan zid leve komore) i restriktivna (ukrućeno srce sa uvećanim pretkomorama). Izvor: Npatchett, prema ilustraciji BruceBlaus (Blausen Medical) / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0. Prevod oznaka na srpski.

Nasleđivanje

Mnoge kardiomiopatije nastaju zbog promene u jednom genu, koja se najčešće prenosi sa roditelja na dete sa verovatnoćom od 50%. Ipak, nosilac promene ne mora da razvije bolest, a i kod članova iste porodice bolest može biti veoma različito izražena. Zato je važno da se, kada se kardiomiopatija otkrije, pregledaju i srodnici prvog stepena (roditelji, braća i sestre, deca).

Faktori koji pogoršavaju tok

Alkohol i droge, posebno kokain i amfetamini.
Nelečen povišen krvni pritisak i šećerna bolest.
Dugotrajni poremećaji ritma, na primer neregulisana atrijalna fibrilacija.
Intenzivni takmičarski sport kod nekih oblika, posebno kod aritmogene kardiomiopatije.

Prevencija

Nasledne oblike nije moguće sprečiti, ali je moguće rano ih otkriti pregledom srodnika i genetskim testiranjem, pre nego što se pojave komplikacije. Stečeni oblici mogu se izbeći ili ublažiti izbegavanjem alkohola i droga, praćenjem funkcije srca tokom terapije lekovima koji mogu oštetiti srce i lečenjem poremećaja ritma.

Tipične tegobe

Nedostatak vazduha pri naporu, a u kasnijim fazama i u ležećem položaju.
Zamor i smanjena izdržljivost.
Lupanje srca (palpitacije) – osećaj nepravilnog, ubrzanog ili jakog rada srca.
Nesvestica ili gubitak svesti, posebno tokom ili neposredno posle napora.
Bol ili pritisak u grudima, naročito kod hipertrofične kardiomiopatije, i bez suženja koronarnih arterija.
Otoci nogu i stomaka kada se razvije srčana insuficijencija.

Bolest bez tegoba

Mnogi pacijenti nemaju nikakve tegobe, a bolest se otkrije slučajno – zbog šuma na srcu, neobičnog EKG-a na sistematskom ili sportskom pregledu, ili pregledom srodnika osobe sa kardiomiopatijom. Odsustvo tegoba ne znači da kontrole nisu potrebne, jer se rizik od poremećaja ritma procenjuje i kod osoba koje se dobro osećaju.

Kako se tegobe menjaju tokom vremena

Tok je vrlo različit. Kod nekih ljudi bolest decenijama ostaje stabilna, a kod drugih postepeno napreduje do srčane insuficijencije. Mogu se javiti i atrijalna fibrilacija, koja pogoršava tegobe i povećava rizik od moždanog udara, kao i opasni komorski poremećaji ritma.

Kada se javiti lekaru

Hitno – pozovite 194 ako:

izgubite svest, posebno tokom napora,
imate jak bol u grudima, jako gušenje ili vrlo ubrzan rad srca uz slabost i vrtoglavicu,
se kod deteta ili mlade osobe dogodi iznenadni kolaps tokom sporta.

Bez odlaganja – javite se lekaru u roku od 1–2 dana ako:

imate novu nesvesticu ili osećaj da ćete izgubiti svest,
pojačavaju se gušenje, otoci ili lupanje srca,
ste primili šok iz ugrađenog defibrilatora.

Uskoro – zakažite pregled kardiologa ako:

neko iz porodice ima kardiomiopatiju ili je iznenada umro mlad (pre 50. godine) bez jasnog razloga,
vam je na pregledu rečeno da imate šum na srcu ili neobičan EKG.

Dijagnoza se postavlja na osnovu snimanja srca, a važno je odrediti vrstu kardiomiopatije, uzrok i rizik od komplikacija.

Prvi pregledi

Klinički pregled kardiologa i porodična anamneza – lekar pita za bolesti srca, iznenadne smrti i ugrađene pejsmejkere ili defibrilatore u porodici, najmanje tri generacije unazad.
EKG – kod većine kardiomiopatija je promenjen, a neke promene upućuju na određeni oblik.
Ultrazvuk srca – meri debljinu zidova, veličinu komora, ejekcionu frakciju, funkciju zalistaka i postojanje suženja izlaznog trakta leve komore.
Laboratorijske analize – NT-proBNP, troponin, funkcija bubrega i jetre, hormoni štitne žlezde, gvožđe, a kod sumnje na amiloidozu i posebni testovi.

Dodatna snimanja

Magnetna rezonanca srca – najpreciznije prikazuje srčani mišić. Uz kontrast otkriva ožiljke i upalu, što pomaže u određivanju vrste bolesti i procene rizika od poremećaja ritma.
Holter EKG – 24–48-časovni zapis ritma koji otkriva atrijalnu fibrilaciju ili komorske poremećaje ritma.
Test opterećenja – pokazuje fizičku sposobnost i reakciju pritiska i ritma na napor; kod hipertrofične kardiomiopatije uz ultrazvuk (stres ehokardiografija) pokazuje da li se suženje izlaznog trakta pojačava pri naporu.
Koronarografija ili CT koronarografija – da bi se isključila koronarna bolest kao uzrok.

Genetsko testiranje

Genetsko testiranje iz uzorka krvi traži promenu gena koja je izazvala bolest. Ako se promena pronađe, srodnici mogu ciljano da se testiraju: oni koji nisu nosioci obično ne moraju na redovne preglede, a nosioci se prate. Testiranje se radi uz genetsko savetovanje, jer rezultati imaju značaj za celu porodicu.

Šta nalazi znače

Na osnovu vrste kardiomiopatije, debljine zida, ejekcione frakcije, ožiljaka na magnetnoj rezonanci, poremećaja ritma na holteru, nesvestica i porodične istorije, procenjuje se rizik od iznenadne srčane smrti. Za hipertrofičnu kardiomiopatiju postoje posebni kalkulatori rizika. Od te procene zavisi da li je potreban ugradni defibrilator.

Kako se pripremiti za pregled

Raspitajte se u porodici o bolestima srca, iznenadnim smrtima i ugrađenim uređajima.
Ponesite sve ranije nalaze, EKG, ultrazvučne nalaze i snimke magnetne rezonance na disku.
Za magnetnu rezonancu obavestite lekara o metalnim implantima, pejsmejkeru, klaustrofobiji i bolesti bubrega.

Lečenje zavisi od vrste kardiomiopatije, tegoba i rizika od komplikacija. Ciljevi su ublažavanje tegoba, usporavanje napredovanja bolesti i sprečavanje iznenadne srčane smrti i moždanog udara.

Kako se donosi odluka

Svaki pacijent dobija individualni plan na osnovu snimanja, holtera i porodične istorije. Kod složenijih slučajeva odluke se donose u saradnji sa centrima koji se posebno bave kardiomiopatijama, genetikom i aritmijama.

Lečenje lekovima

Lekovi za srčanu insuficijenciju – kod dilatativne i drugih oblika sa sniženom ejekcionom frakcijom primenjuju se isti lekovi kao kod srčane insuficijencije: ACE inhibitori ili sakubitril/valsartan, beta-blokatori, antagonisti mineralokortikoidnih receptora i SGLT2 inhibitori, uz diuretike po potrebi.
Beta-blokatori i blokatori kalcijumskih kanala kod hipertrofične kardiomiopatije – usporavaju srce, olakšavaju punjenje i smanjuju suženje izlaznog trakta.
Inhibitori srčanog miozina (npr. mavakamten) – noviji lekovi za opstruktivnu hipertrofičnu kardiomiopatiju, koji smanjuju preteranu kontrakciju mišića; zahtevaju redovnu ultrazvučnu kontrolu.
Antiaritmici i lekovi protiv zgrušavanja krvi – kod atrijalne fibrilacije, radi kontrole ritma i sprečavanja moždanog udara.
Ciljano lečenje uzroka – na primer posebni lekovi kod amiloidoze, prekid alkohola ili prilagođavanje terapije lekovima koji oštećuju srce.

Uređaji

Implantabilni kardioverter-defibrilator (ICD) – uređaj veličine kutije šibica, ugrađen ispod kože ispod ključne kosti, koji prepoznaje opasan poremećaj ritma i prekida ga električnim impulsom ili šokom. Preporučuje se pacijentima sa visokim rizikom od iznenadne smrti.
Pejsmejker ili resinhronizaciona terapija (CRT) – kod usporenog ritma ili neusklađenog rada komora.

Ugradnja uređaja traje oko sat vremena, u lokalnoj anesteziji, a pacijent obično ide kući narednog dana. Ruku na strani uređaja ne treba dizati iznad ramena oko 4–6 nedelja. Ove procedure izvode se u specijalizovanim aritmološkim centrima, kojima vas naš tim upućuje kada za to postoji indikacija.

Intervencije i operacije

Septalna miektomija – operacija na otvorenom srcu kojom kardiohirurg uklanja deo zadebljanog zida koji sužava izlaz iz leve komore kod opstruktivne hipertrofične kardiomiopatije, kada lekovi ne pomažu.
Alkoholna septalna ablacija – kroz kateter se u malu granu koronarne arterije ubrizgava alkohol, koji izaziva kontrolisani ožiljak i istanjenje zadebljanog dela zida.
Kateterska ablacija – kod pojedinih poremećaja ritma.
Lečenje zalistaka – kod pridružene mitralne insuficijencije.
Mehanička pumpa (LVAD) i transplantacija srca – kod uznapredovale bolesti, u specijalizovanim centrima.

O hirurškom lečenju odlučuje se zajedno sa kardiohirurgom. Kardiohirurške operacije se ne izvode u Sava Medical Hospital, ali kardiohirurg u našoj bolnici učestvuje u proceni i pregledima pre i posle operacije.Posle operacije na otvorenom srcu boravak u bolnici traje oko 7–10 dana, a potpuni oporavak 2–3 meseca.

Svakodnevni život, sport i porodica

Fizička aktivnost – umerena rekreacija je kod većine pacijenata korisna i bezbedna. O takmičarskom sportu odlučuje se individualno; kod aritmogene kardiomiopatije intenzivni sportovi se ne preporučuju.
Unos tečnosti – kod hipertrofične kardiomiopatije izbegavajte dehidraciju (vrućina, dijareja, sauna), jer može pojačati suženje izlaznog trakta i izazvati nesvesticu.
Alkohol – izbegavajte ga, posebno kod dilatativne kardiomiopatije.
Trudnoća – kod većine žena je moguća, ali se planira unapred sa kardiologom, jer se neki lekovi moraju zameniti.
Pregled srodnika – srodnici prvog stepena treba da urade EKG i ultrazvuk srca, a kod dece se pregledi počinju prema vrsti bolesti, često od školskog uzrasta.

Znaci za hitno javljanje

Gubitak svesti, šok iz defibrilatora praćen lošim osećanjem ili više šokova zaredom, jak bol u grudima i jako gušenje zahtevaju hitnu pomoć.

Kontrole

Kontrole su najčešće na 6–12 meseci, sa EKG-om, ultrazvukom srca i po potrebi holterom. Magnetna rezonanca se ponavlja kada je potrebno ponovo proceniti rizik. Kod pacijenata sa uređajima uređaj se kontroliše i na daljinu.

Najčešća pitanja

Da li kardiomiopatija može da se izleči?

Većina oblika ne može potpuno da se izleči, ali se dobro kontroliše. Kod nekih stečenih oblika, na primer posle prekida alkohola ili kod takotsubo kardiomiopatije, funkcija srca može se potpuno oporaviti.

Da li moja deca treba da se pregledaju?

Kod naslednih oblika da – srodnicima prvog stepena savetuje se pregled kardiologa sa EKG-om i ultrazvukom, a po potrebi i genetsko testiranje.

Smem li da se bavim sportom?

Rekreativna aktivnost je kod većine pacijenata dozvoljena i korisna. O takmičarskom sportu odlučuje kardiolog na osnovu vrste bolesti i procene rizika.

Da li sa ugradnim defibrilatorom smem da koristim mobilni telefon?

Da. Telefon držite na uhu suprotnom od uređaja i ne nosite ga u džepu iznad uređaja. Na aerodromu pokažite karticu uređaja.

Šta da radim ako me defibrilator „udari“?

Ako ste dobili jedan šok i osećate se dobro, javite se svom kardiologu istog ili sledećeg dana. Ako ste dobili više šokova ili se loše osećate, pozovite 194.

Da li mogu da rodim dete ako imam kardiomiopatiju?

Kod većine žena trudnoća je moguća, ali se planira unapred. Kardiolog procenjuje rizik i menja lekove koji nisu bezbedni u trudnoći.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.