Srčana insuficijencija (srčana slabost)

Kardiologija

Srčana insuficijencija, poznata i kao srčana slabost, stanje je u kojem srce ne može da pumpa dovoljno krvi da bi zadovoljilo potrebe organizma, ili to može samo uz povišen pritisak u srčanim šupljinama. Zbog toga se tečnost zadržava u plućima i nogama, a organi ne dobijaju dovoljno kiseonika.

Naziv „slabost“ ne znači da je srce stalo ili da će odmah prestati da radi. Srčana insuficijencija je hronična bolest koja se razvija postepeno, najčešće kao posledica drugih bolesti srca – koronarne bolesti, preležanog infarkta, dugogodišnje hipertenzije ili bolesti srčanih zalistaka.

Najčešće tegobe su nedostatak vazduha pri naporu ili u ležećem položaju, brzo zamaranje i otoci nogu. Bolest može biti stabilna duže vreme, a zatim se pogoršati, što često zahteva lečenje u bolnici.

Savremeni lekovi značajno su promenili tok ove bolesti: produžavaju život, smanjuju broj hospitalizacija i poboljšavaju kvalitet života. Važan deo lečenja je i aktivno učešće pacijenta – praćenje telesne težine, redovno uzimanje terapije i prepoznavanje ranih znakova pogoršanja.

Kako nastaje srčana insuficijencija

Srce radi kao pumpa: leva komora potiskuje krv u telo, a desna u pluća. Kada se srčani mišić oslabi, ukruti ili je preopterećen, pumpanje postaje nedovoljno. Organizam to u početku nadoknađuje – srce se ubrzava i uvećava, a bubrezi zadržavaju so i vodu. Ti mehanizmi kratkoročno pomažu, ali dugoročno dodatno opterećuju srce i dovode do tegoba.

Vrste srčane insuficijencije

Lekari srčanu insuficijenciju dele prema ejekcionoj frakciji – procentu krvi koji leva komora izbaci pri svakom otkucaju (normalno oko 55–70%), koji se meri ultrazvukom srca:

Sa sniženom ejekcionom frakcijom (40% ili manje) – srčani mišić je oslabljen i slabo se kontrahuje.
Sa blago sniženom ejekcionom frakcijom (41–49%) – prelazni oblik.
Sa očuvanom ejekcionom frakcijom (50% ili više) – srce se kontrahuje dovoljno, ali je ukrućeno i slabo se puni. Češće je kod starijih osoba, žena i osoba sa hipertenzijom, gojaznošću i šećernom bolešću.

Razlikuje se i insuficijencija leve i desne strane srca, kao i hronična insuficijencija i akutno pogoršanje, kada se tegobe pojačaju u roku od nekoliko sati ili dana.

Dve ilustracije srca: levo proširena leva komora tankog zida, desno leva komora zadebljanog zida i male šupljine. — Levo: sistolna srčana insuficijencija – leva komora je proširena i slabo se kontrahuje. Desno: dijastolna srčana insuficijencija (sa očuvanom ejekcionom frakcijom) – zid leve komore je zadebljan i ukrućen, pa se komora slabo puni. Izvor: Laboratoires Servier (Servier Medical Art) / Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0. Ilustracije su spojene, uz oznake na srpskom.

Najčešći uzroci

Koronarna bolest i preležani infarkt – deo srčanog mišića zamenjen je ožiljkom. Videti i tekst o ishemijskoj kardiomiopatiji.
Dugogodišnji povišen krvni pritisak – zid srca zadebljava i ukrućuje se.
Bolesti srčanih zalistaka, na primer aortna stenoza ili mitralna insuficijencija.
Kardiomiopatije – bolesti samog srčanog mišića, često nasledne.
Poremećaji srčanog ritma, posebno dugotrajno ubrzan rad srca i atrijalna fibrilacija.
Upala srčanog mišića – miokarditis.
Alkohol, neki lekovi protiv raka i zračenje grudnog koša, kao i bolesti štitne žlezde i teška anemija.

Šta može izazvati pogoršanje

Kod osobe koja već ima srčanu insuficijenciju, pogoršanje najčešće izazivaju: prekid ili neredovno uzimanje lekova, preterano unošenje soli i tečnosti, infekcije (grip, upala pluća), nekontrolisan pritisak, novi poremećaj ritma, novi infarkt, neki lekovi protiv bolova i upale (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) i alkohol.

Prevencija

Najbolja prevencija je dobra kontrola bolesti koje dovode do srčane slabosti: lečenje pritiska, šećerne bolesti i povišenog holesterola, prestanak pušenja, umereno ili nikakvo konzumiranje alkohola, održavanje telesne težine i redovna fizička aktivnost. Kod osoba sa šećernom bolešću i oštećenjem bubrega određeni lekovi (SGLT2 inhibitori) smanjuju rizik od nastanka srčane insuficijencije.

Tipične tegobe

Nedostatak vazduha (dispneja) – u početku pri većem naporu, kasnije i pri manjem, na primer pri oblačenju ili kratkoj šetnji.
Gušenje u ležećem položaju – pacijent spava na više jastuka ili se noću budi zbog nedostatka vazduha i mora da sedne.
Otoci nogu – oko članaka i potkolenica, izraženiji uveče; pritiskom prsta ostaje udubljenje.
Zamor i slabost – smanjena sposobnost za svakodnevne aktivnosti.
Brz porast telesne težine zbog zadržavanja tečnosti.

Manje tipične tegobe

Mogu se javiti i suv, noćni kašalj, osećaj punoće u stomaku i gubitak apetita (zbog zastoja krvi u jetri i crevima), noćno mokrenje, lupanje srca, vrtoglavica, kod starijih osoba i smetenost. Neke od ovih tegoba lako se pripisuju godinama ili drugim bolestima, pa se srčana insuficijencija ponekad kasno otkrije.

Kako se tegobe menjaju tokom vremena

Jačina tegoba opisuje se prema tome koliki napor ih izaziva – od stanja bez tegoba pri uobičajenim aktivnostima, do tegoba u miru. Tok bolesti nije uvek ravnomeran: periodi stabilnosti smenjuju se sa pogoršanjima. Ranim prepoznavanjem pogoršanja i blagovremenim prilagođavanjem terapije često se može izbeći boravak u bolnici.

Kada se javiti lekaru

Hitno – pozovite 194 ili se odmah javite u hitnu službu ako:

imate jako gušenje u miru ili ne možete da ležite,
iskašljavate penušav, ružičast sadržaj,
imate bol u grudima, nesvesticu, gubitak svesti ili vrlo ubrzan, nepravilan rad srca,
usne ili prsti postanu plavičasti.

Bez odlaganja – javite se lekaru u roku od 1–2 dana ako:

telesna težina poraste više od 2 kg za tri dana,
otoci se povećavaju ili se gušenje pojačava pri uobičajenim aktivnostima,
morate da spavate na više jastuka nego ranije,
imate vrtoglavicu ili vrlo nizak pritisak posle promene terapije.

Uskoro – zakažite pregled ako:

primetite da se brže zamarate ili vam ponekad otiču noge,
imate bolest srca, hipertenziju ili šećernu bolest, a niste skoro kontrolisali funkciju srca.

Dijagnoza srčane insuficijencije zasniva se na tegobama i pregledu, ali mora biti potvrđena testovima, jer slične tegobe mogu imati i bolesti pluća, anemija, bolesti bubrega ili gojaznost.

Pregled i osnovni testovi

Klinički pregled kardiologa – lekar traži znake zastoja tečnosti: pucketanje pri disanju u donjim delovima pluća, otoke nogu, nabrekle vratne vene, šum na srcu.
EKG – može pokazati znake ranijeg infarkta, zadebljanja srčanog zida ili poremećaja ritma. Potpuno normalan EKG čini srčanu insuficijenciju manje verovatnom.
NT-proBNP ili BNP – hormoni koje srce luči kada je preopterećeno. Normalna vrednost uglavnom isključuje srčanu insuficijenciju, a povišena zahteva dalju proveru. Na vrednosti utiču i godine, funkcija bubrega, gojaznost i atrijalna fibrilacija.
Laboratorijske analize krvi – krvna slika, gvožđe, funkcija bubrega i jetre, elektroliti (natrijum, kalijum), šećer i hormoni štitne žlezde.

Ultrazvuk srca

Ultrazvuk srca (ehokardiografija) je ključni pregled. Pokazuje veličinu i debljinu zidova srčanih komora, ejekcionu frakciju, način punjenja srca, funkciju zalistaka i pritisak u plućnoj cirkulaciji. Na osnovu ovog pregleda određuje se vrsta srčane insuficijencije i lečenje.

Dodatni pregledi za otkrivanje uzroka

Rendgen srca i pluća – pokazuje uvećanje srca, zastoj u plućima i tečnost u grudnoj duplji.
Koronarografija ili CT koronarografija – kada se sumnja da je uzrok koronarna bolest.
Magnetna rezonanca srca – precizno meri veličinu i funkciju komora i otkriva ožiljke, upalu ili nakupljanje materija u srčanom mišiću.
Holter EKG – 24-časovni ili duži zapis ritma, kod sumnje na poremećaje ritma.
Test opterećenja – za procenu fizičke sposobnosti i ishemije, kod stabilnih pacijenata.

Šta nalazi znače

Snižena ejekciona frakcija uz tegobe potvrđuje srčanu insuficijenciju sa sniženom ejekcionom frakcijom, za koju postoji najviše dokazano efikasnih lekova. Kod očuvane ejekcione frakcije dijagnoza se zasniva na kombinaciji tegoba, povišenog NT-proBNP i ultrazvučnih znakova otežanog punjenja srca. Pronalaženje uzroka važno je jer se neki uzroci – suženja koronarnih arterija, bolest zalistaka, poremećaj ritma – mogu posebno lečiti.

Kako se pripremiti za pregled

Vodite dnevnik telesne težine, pritiska i pulsa najmanje nedelju dana pre pregleda.
Ponesite sve lekove ili tačan spisak sa dozama, kao i ranije nalaze i otpusne liste.
Zapišite tegobe – koliko metara ili spratova možete da pređete bez zastajanja, na koliko jastuka spavate.
Za laboratoriju dođite natašte, osim ako vam drugačije nije rečeno; lekove uzmite posle vađenja krvi, ako lekar ne kaže drugačije.

Lečenje srčane insuficijencije ima za cilj da produži život, smanji tegobe i broj hospitalizacija i omogući što aktivniji život. Najčešće je doživotno i prilagođava se tokom vremena.

Kako se donosi odluka

Izbor terapije zavisi od vrste srčane insuficijencije (ejekcione frakcije), uzroka, krvnog pritiska, pulsa, funkcije bubrega i vrednosti kalijuma. Lekovi se uvode postupno, a doze povećavaju na kontrolama do ciljnih ili najviših koje pacijent podnosi. Istovremeno se leči uzrok – na primer suženje koronarnih arterija ili bolest zalistka.

Lekovi kod srčane insuficijencije sa sniženom ejekcionom frakcijom

Kod ovog oblika osnovu čine četiri grupe lekova, koje zajedno najviše produžavaju život:

ACE inhibitori, blokatori angiotenzinskih receptora ili sakubitril/valsartan – smanjuju opterećenje srca i štetne hormonske uticaje.
Beta-blokatori – usporavaju rad srca i štite srčani mišić. Doza se povećava postepeno, jer se u početku može javiti prolazni zamor.
Antagonisti mineralokortikoidnih receptora (spironolakton, eplerenon) – sprečavaju zadržavanje soli i stvaranje ožiljaka u srcu; potrebna je kontrola kalijuma i funkcije bubrega.
SGLT2 inhibitori (dapagliflozin, empagliflozin) – prvobitno lekovi za šećernu bolest, a danas deo osnovne terapije srčane insuficijencije i kod osoba bez dijabetesa.

Ostali lekovi

Diuretici – „lekovi za mokrenje“ koji uklanjaju višak tečnosti i brzo smanjuju gušenje i otoke. Doza se prilagođava prema težini i tegobama.
Gvožđe u infuziji – kod nedostatka gvožđa, poboljšava podnošenje napora.
Lekovi za ritam i protiv zgrušavanja krvi – kod atrijalne fibrilacije.

Kod srčane insuficijencije sa očuvanom ejekcionom frakcijom primenjuju se SGLT2 inhibitori i diuretici, uz lečenje pritiska, šećerne bolesti, gojaznosti i poremećaja ritma.

Uređaji i intervencije

Implantabilni kardioverter-defibrilator (ICD) – mali uređaj ugrađen ispod kože koji prepoznaje i prekida opasne poremećaje ritma. Preporučuje se pojedinim pacijentima sa trajno sniženom ejekcionom frakcijom.
Resinhronizaciona terapija (CRT) – poseban pejsmejker koji usklađuje rad leve i desne komore kod pacijenata sa određenim promenama na EKG-u.
Revaskularizacija – ugradnja stenta ili aortokoronarni bajpas, kada je uzrok koronarna bolest i kada se očekuje korist.
Lečenje bolesti zalistaka – hirurško ili kateterom, prema nalazu. Videti tekst Bolesti srčanih zalistaka.

O potrebi za ovim zahvatima odlučuje se posle optimizacije lekova, najčešće posle nekoliko meseci, kada se ponovo proceni funkcija srca. Ugradnja ICD i CRT uređaja i transplantacija srca izvode se u specijalizovanim centrima; naš tim može da proceni da li ste kandidat i uputi vas.

Lečenje pogoršanja u bolnici

Kod akutnog pogoršanja pacijent se leči u bolnici: daju se diuretici u venu, kiseonik po potrebi, prilagođavaju se ostali lekovi i traži uzrok pogoršanja. Boravak obično traje nekoliko dana do nedelju dana. Pre otpusta važno je da pacijent bude bez zastoja tečnosti i da dobije jasan plan terapije.

Oporavak i svakodnevni život

Merite telesnu težinu svakog jutra, posle mokrenja, pre doručka, na istoj vagi, i zapisujte je.
Ograničite so – izbegavajte suhomesnato, gotova jela, kesice supe i dosoljavanje. Unos tečnosti ograničava se samo kada lekar to savetuje, najčešće na oko 1,5–2 litra dnevno kod izraženih tegoba.
Budite fizički aktivni – redovna šetnja ili program kardiološke rehabilitacije poboljšavaju kondiciju i kvalitet života.
Vakcinišite se protiv gripa i pneumokoka, a protiv kovida prema važećim preporukama.
Izbegavajte lekove protiv bolova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. ibuprofen, diklofenak) bez saveta lekara.
Alkohol svedite na minimum, a ako je uzrok bolesti alkohol – potpuno ga izbegavajte.

Posle otpusta iz bolnice prvi pregled kod lekara treba da bude u roku od 1–2 nedelje. Povratak laganim poslovima moguć je za nekoliko nedelja, zavisno od stanja.

Znaci za hitno javljanje

Jako gušenje u miru, bol u grudima, gubitak svesti, vrlo ubrzan ili spor rad srca i naglo smanjeno mokrenje zahtevaju hitan pregled.

Kontrole i život sa srčanom insuficijencijom

U prvim mesecima kontrole su česte – na 2–4 nedelje dok se doze lekova ne podese, uz kontrolu kalijuma i funkcije bubrega. Kasnije su ređe, najčešće na 3–6 meseci. Ultrazvuk srca se ponavlja kada se proceni da li je funkcija srca bolja posle terapije ili kada se tegobe promene. Mnogi pacijenti uz dobru terapiju godinama žive aktivno, putuju i rade.

Najčešća pitanja

Da li srčana insuficijencija znači da će mi srce stati?

Ne. Naziv opisuje oslabljeno pumpanje, a ne prestanak rada srca. Uz savremeno lečenje mnogi pacijenti žive dugo i aktivno.

Koliko soli smem da unesem?

Najčešće se savetuje manje od oko 5 g soli dnevno, uz izbegavanje suhomesnatog i gotovih jela. Kod izraženih tegoba lekar može dati strožije preporuke.

Mogu li da se oporavim tako da mi srce ponovo radi normalno?

Kod dela pacijenata, posebno kada se leči uzrok i redovno uzimaju lekovi, ejekciona frakcija se značajno poboljša. I tada lekove ne treba prekidati bez saveta lekara.

Zašto moram da se merim svaki dan?

Nagli porast težine od 1–2 kg za par dana najčešće znači zadržavanje tečnosti, i to pre nego što se pojavi gušenje. Tako se pogoršanje može rano lečiti.

Smem li da putujem avionom?

Kod stabilne bolesti putovanje je najčešće moguće. Ponesite lekove i spisak terapije, više se krećite tokom leta i izbegavajte slanu hranu na putu.

Da li mogu da pijem lekove protiv bolova?

Izbegavajte ibuprofen, diklofenak i slične lekove jer zadržavaju tečnost i mogu pogoršati bolest. Za bol je obično bezbedniji paracetamol, uz savet lekara.

Da li treba da pijem što više vode?

Ne. Kod srčane insuficijencije prekomerno unošenje tečnosti može izazvati otoke i gušenje. Količinu tečnosti odredite sa lekarom, posebno leti.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.