Kavasakijeva bolest kod dece

Dečja kardiologija

Kavasakijeva bolest je zapaljenje krvnih sudova srednje veličine u celom telu, koje se javlja kod male dece. Počinje visokom temperaturom koja traje danima i ne spušta se dobro uz lekove, a uz nju se javljaju crvene oči, ispucale crvene usne, osip i otok šaka i stopala. Bolest nije zarazna, a njen uzrok još nije poznat.

Najveći značaj ima zato što može da zahvati koronarne arterije, krvne sudove koji ishranjuju sam srčani mišić. Njihov zid može da oslabi i da se proširi u obliku balona. Takvo proširenje zove se aneurizma. U razvijenim zemljama Kavasakijeva bolest je najčešći uzrok stečene bolesti srca kod dece.

Bez lečenja aneurizme nastaju kod otprilike svakog četvrtog deteta. Kada se imunoglobulini daju na vreme, najbolje u prvih 10 dana od početka groznice, taj rizik pada na oko 4 od 100 dece. Zato je rano prepoznavanje važnije nego kod većine dečjih bolesti sa temperaturom. Većina dece se potpuno oporavi i, ako koronarne arterije ostanu normalne, posle nekoliko meseci živi bez ograničenja. Dete kod koga nastane aneurizma prati se kod dečjeg kardiologa dugi niz godina, a kod velikih aneurizmi doživotno.

Kako nastaje Kavasakijeva bolest

Smatra se da kod deteta sa urođenom sklonošću neki još neotkriveni pokretač, verovatno iz okoline ili infekcija, pokreće preterano jaku reakciju imunskog sistema. Zapaljenje zahvata zidove krvnih sudova, najviše koronarne arterije. Kada se zid zapali, može da oslabi i proširi se. U proširenom delu krv teče sporije i sklonija je zgrušavanju, pa nastaje rizik od ugruška koji može da zatvori arteriju i izazove srčani udar.

Faze bolesti

Akutna faza – prvih 1–2 nedelje; visoka temperatura i karakteristični znaci.
Subakutna faza – od druge do četvrte nedelje; temperatura prolazi, koža na prstima se ljušti, broj krvnih pločica (trombocita) raste. U ovom periodu najčešće nastaju aneurizme.
Faza oporavka – do 6–8 nedelja od početka; nalazi se normalizuju.

Ko češće oboleva

Uzrast – oko tri četvrtine obolelih mlađe je od 5 godina; najveći rizik od aneurizmi imaju bebe mlađe od 6 meseci.
Pol – dečaci obolevaju nešto češće od devojčica.
Poreklo – bolest je najčešća kod dece iz Japana, Koreje i drugih azijskih zemalja, ali se javlja svuda u svetu.
Nasleđe – braća i sestre i deca roditelja koji su imali Kavasakijevu bolest obolevaju nešto češće, iako je to i dalje retko.

Ponavljanje i prevencija

Bolest se vrati kod 2–3 od 100 dece, obično u prvim godinama posle prve epizode. Ne postoji način da se Kavasakijeva bolest spreči. Može se sprečiti njena najteža posledica, oštećenje koronarnih arterija, i to ranim prepoznavanjem i lečenjem. Bolest se ne prenosi sa deteta na dete, pa braću i sestre i vršnjake nije potrebno odvajati.

Razlika prema MIS-C

Multisistemski inflamatorni sindrom kod dece (MIS-C) javlja se 2–6 nedelja posle infekcije virusom korone i u početku liči na Kavasakijevu bolest. Češće pogađa stariju decu, a izraženiji su jak bol u stomaku, povraćanje i proliv, nizak krvni pritisak i slabost srčanog mišića. Od 2022. godine postao je mnogo ređi. Razliku procenjuje lekar, jer se lečenje u nekim delovima razlikuje.

Groznica

Glavni znak je visoka temperatura koja traje pet ili više dana, bez jasnog uzroka, i slabo se spušta uz lekove za snižavanje temperature. Bez lečenja može da traje i dve nedelje ili duže.

Ostali glavni znaci

Uz groznicu se javlja pet karakterističnih promena. Ne moraju se javiti istovremeno, a neke prođu pre pregleda, pa je korisno da ih roditelj fotografiše:

Crvene oči – crvenilo beonjača na oba oka, bez gnoja i krmeljanja.
Promene na usnama i u ustima – jarko crvene, suve i ispucale usne, crven jezik sa ispupčenim kvržicama („jagodast jezik“), crvenilo sluznice usta i ždrela.
Osip – po telu, rukama i nogama, različitog izgleda; često je izraženiji u preponama i u predelu pelena, gde se koža kasnije i ljušti.
Promene na šakama i stopalima – crveni dlanovi i tabani, otok šaka i stopala; posle 2–3 nedelje koža se ljušti oko noktiju na prstima ruku i nogu.
Otečen limfni čvor na vratu – obično jedan veći čvor, sa jedne strane.

Drugi mogući znaci

Izrazita razdražljivost – dete je neutešno, jače nego kod drugih bolesti sa temperaturom.
Crvenilo i otok ožiljka od BCG vakcine – na nadlaktici; čest i koristan znak kod beba i male dece.
Bol u stomaku, povraćanje i proliv.
Bolovi i otok zglobova.
Slabost srca ili poremećaj ritma – ponekad je zahvaćen srčani mišić (miokarditis) ili srčana kesa (perikarditis).

Nepotpuni oblik kod odojčadi

Kod dela dece javljaju se samo dva ili tri znaka uz groznicu. Taj nepotpuni oblik češći je kod beba mlađih od 6 meseci, kod kojih ponekad postoje samo dugotrajna temperatura i razdražljivost. Upravo bebe imaju najveći rizik od aneurizmi. Zato se svako odojče sa temperaturom koja traje 7 ili više dana bez jasnog uzroka ispituje i na Kavasakijevu bolest.

Kada se javiti lekaru

Hitno – dete koje je bledo, mlitavo, teško se budi, ima hladne šake i stopala, diše otežano ili se žali na bol u grudima, kao i dete lečeno od Kavasakijeve bolesti sa aneurizmom koje dobije bol u grudima, bledilo, znojenje i povraćanje (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – temperatura duža od 4–5 dana uz crvene oči, crvene ispucale usne, osip, otok šaka i stopala ili otečen čvor na vratu, kao i beba sa temperaturom dužom od 5–7 dana bez jasnog uzroka; javite se pedijatru istog dana.
Uskoro – ljuštenje kože oko noktiju posle nedavne bolesti sa dugotrajnom temperaturom koja nije ispitana; zakažite pregled u narednih nekoliko dana, jer može ukazati na Kavasakijevu bolest koja nije prepoznata.

Klinička dijagnoza

Ne postoji jedan test koji potvrđuje Kavasakijevu bolest. Dijagnozu lekar postavlja na osnovu groznice i karakterističnih znakova, uz analize koje potvrđuju zapaljenje i isključuju druge bolesti sa sličnom slikom: šarlah, adenovirusnu infekciju, male boginje i alergijsku reakciju na lek. Kada su prisutna četiri ili pet glavnih znakova, iskusan lekar dijagnozu može postaviti i pre petog dana groznice. Kod nepotpunog oblika odluka se donosi na osnovu analiza i ultrazvuka srca.

Analize krvi i mokraće

CRP i sedimentacija – pokazatelji zapaljenja; kod Kavasakijeve bolesti su jasno povišeni.
Krvna slika – povišen broj belih krvnih zrnaca, često blaga anemija, a posle prve nedelje veoma visok broj trombocita.
Albumin i jetrine probe – albumin je često nizak, a jetrini enzimi povišeni.
Analiza mokraće – bela krvna zrnca u mokraći bez bakterija.
Testovi na infekcije – bris grla na streptokok i testovi na viruse, da bi se isključile bolesti sa sličnim znacima.

Ultrazvuk srca

Ultrazvuk srca (ehokardiografija) je najvažniji pregled. Radi se čim se posumnja na bolest, a zatim obično posle 1–2 nedelje i posle 4–6 nedelja. Lekar meri širinu koronarnih arterija i poredi je sa očekivanom širinom kod deteta iste visine i težine. Rezultat se izražava kao Z-skor: što je viši, arterija je šira. Pregled pokazuje i kako srce pumpa, da li zalisci propuštaju i ima li tečnosti oko srca. Normalan prvi nalaz ne isključuje bolest, jer se aneurizme najčešće razvijaju tokom prve dve do četiri nedelje. Mala deca se tokom pregleda ponekad blago uspavljuju lekom, da bi slike bile jasne.

Drugi pregledi

EKG – zapis električne aktivnosti srca; otkriva poremećaje ritma i znake opterećenja srca.
CT ili MR koronarnih arterija – kod dece sa velikim aneurizmama, za precizan prikaz i kasnije praćenje.
Test opterećenja – kod starije dece sa aneurizmama, da se proveri da li srce dobija dovoljno krvi tokom napora.

Trodimenzionalni CT prikaz srca deteta sa proširenjima koronarnih arterija posle Kavasakijeve bolesti — Trodimenzionalni CT prikaz srca: vide se koronarne arterije, krvni sudovi koji hrane srčani mišić, sa umerenim proširenjima (aneurizmama) posle Kavasakijeve bolesti. Ovakav pregled se radi samo kod dece sa većim aneurizmama na ultrazvuku; kod većine dece ultrazvuk srca je dovoljan. Izvor: Hellerhoff / Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0. Dodat natpis na srpskom.

Šta nalazi znače

Prema širini koronarnih arterija deca se svrstavaju u grupe rizika. Normalne arterije znače da posle oporavka nisu potrebne dugotrajne kontrole. Blago proširenje najčešće se vrati na normalu za nekoliko nedelja. Male i srednje aneurizme često se smanje tokom 1–2 godine, ali dete ostaje pod nadzorom kardiologa. Velike, takozvane džinovske aneurizme retko nestaju i zahtevaju doživotno praćenje i lekove protiv zgrušavanja.

Kako se pripremiti za pregled

Dnevnik temperature – dan početka groznice i izmerene vrednosti; od toga zavisi odluka o lečenju.
Fotografije – osip, crvene oči, usne, otok šaka i stopala, ako su prošli.
Spisak lekova – antibiotici i lekovi za temperaturu koje je dete dobilo.
Vakcinalni karton – važan je za kasniji plan vakcinacije.
Za ultrazvuk srca – omiljena igračka, crtani film ili flašica pomažu da beba bude mirna.

Kako se donosi odluka

Kavasakijeva bolest leči se u bolnici. Lečenje počinje čim se postavi dijagnoza, najbolje u prvih 10 dana od početka groznice. Dete koje se javi kasnije takođe se leči ako i dalje ima temperaturu, povišene pokazatelje zapaljenja ili promene na koronarnim arterijama. Intenzitet lečenja zavisi od uzrasta i toga da li su koronarne arterije već proširene.

Imunoglobulini

Imunoglobulini su prečišćena antitela iz krvi zdravih davalaca. Daju se kao infuzija u venu tokom 10–12 sati, obično jednom. Smiruju zapaljenje i značajno smanjuju rizik od aneurizmi. Temperatura najčešće prolazi u prvih dan–dva. Tokom infuzije prate se puls, pritisak i temperatura, jer se mogu javiti drhtavica, glavobolja ili pad pritiska, što se rešava usporavanjem infuzije.

Aspirin

Aspirin se deci inače ne daje za temperaturu, ali je kod Kavasakijeve bolesti izuzetak. Dok traje groznica, daje se u većoj dozi, protiv zapaljenja. Kada temperatura prođe, doza se smanjuje, a mala doza sprečava zgrušavanje krvi u koronarnim arterijama i uzima se do 6–8 nedelja od početka bolesti. Kod dece sa aneurizmama uzima se duže.

Grip i ovčije boginje – aspirin tokom ovih infekcija može izazvati Rejev sindrom, retko ali teško oštećenje jetre i mozga; ako dete na aspirinu dobije znake gripa ili ovčijih boginja ili bude u kontaktu sa obolelim, odmah se javite lekaru.
Ibuprofen – umanjuje dejstvo aspirina na krvne pločice, pa se za bol i temperaturu bira paracetamol.
Krvarenje – lakše nastaju modrice i krvarenje iz nosa; obavestite lekara pre vađenja zuba ili operacije.

Dodatno lečenje

Kortikosteroidi – kod dece sa najvećim rizikom (bebe mlađe od 6 meseci, deca sa već proširenim koronarnim arterijama) često se daju uz imunoglobuline od početka.
Druga doza imunoglobulina – kada temperatura ne prođe ili se vrati 36 sati posle infuzije.
Biološki lek infliksimab – blokira jednu od materija koje pokreću zapaljenje; daje se infuzijom kada ni druga doza imunoglobulina ne pomogne.

Lečenje aneurizmi

Kod malih aneurizmi dete nastavlja malu dozu aspirina dok se arterija ne vrati na normalu. Kod velikih aneurizmi uz aspirin se daje lek protiv zgrušavanja, u tabletama ili injekcijama pod kožu, uz redovne analize krvi. Retko, kada se arterija suzi ili zapuši, u specijalizovanim centrima radi se proširenje balonom ili operacija premošćenja (bajpas).

Oporavak i okvirni rokovi

Bolnica – obično nekoliko dana, dok temperatura ne prođe i pokazatelji zapaljenja ne počnu da padaju.
Vrtić i škola – kada je dete bez temperature i dobro se oseća, obično 1–2 nedelje posle otpusta; umor i ljuštenje kože mogu trajati još nekoliko nedelja.
Sport – deca sa normalnim koronarnim arterijama vraćaju se svim aktivnostima posle kontrole na 4–6 nedelja, bez ograničenja; kod aneurizmi plan aktivnosti pravi kardiolog, a deca na lekovima protiv zgrušavanja izbegavaju kontaktne sportove.
Žive vakcine – vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) i vakcina protiv ovčijih boginja odlažu se 11 meseci posle imunoglobulina, jer bi bile manje delotvorne.
Ostale vakcine – daju se po kalendaru; deca na aspirinu primaju godišnju mrtvu vakcinu protiv gripa.

Znaci za hitno javljanje

Ponovna visoka temperatura – u danima posle otpusta.
Bol u grudima, bledilo, znojenje i povraćanje – kod deteta sa aneurizmom mogu značiti srčani udar; kod beba umesto bola neutešan plač i mlitavost.
Nesvestica ili veoma nepravilan rad srca.
Krvarenje koje se teško zaustavlja – kod deteta na lekovima protiv zgrušavanja.

Kontrole i život posle Kavasakijeve bolesti

Deca kod kojih koronarne arterije nikada nisu bile proširene završavaju kardiološke kontrole najkasnije godinu dana posle bolesti i dalje se prate kod pedijatra kao i druga deca. Deca sa aneurizmama dolaze na kardiološke preglede sa ultrazvukom i EKG-om, a prema veličini aneurizme i na testove opterećenja i snimanje koronarnih arterija. Svima se preporučuju zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, nepušenje i kontrola pritiska i masnoća u krvi. Pred punoletstvo dete sa aneurizmom prelazi kod kardiologa za odrasle.

Najčešća pitanja

Da li je Kavasakijeva bolest zarazna?

Nije. Dete ne može da prenese bolest drugoj deci, pa nema potrebe da braća, sestre i vršnjaci budu odvojeni. Bolest se kod braće i sestara javlja nešto češće zbog nasledne sklonosti, ali i dalje retko.

Šta ako dete dobije temperaturu nekoliko nedelja posle bolesti?

Većina temperatura posle oporavka su obične viroze. Ako je dete još na aspirinu, javite se lekaru zbog mogućeg gripa. Ako se temperatura vrati sa crvenim očima, osipom ili crvenim usnama, potreban je pregled istog dana.

Da li imunoglobulini nose rizik od infekcije?

Imunoglobulini se prave od krvi pažljivo proverenih davalaca i prolaze postupke koji uklanjaju i uništavaju viruse. Rizik od prenosa infekcije veoma je mali.

Može li dete posle Kavasakijeve bolesti da leti avionom?

Može, kada se oporavi. Deca sa velikim aneurizmama na lekovima protiv zgrušavanja na duže letove nose dovoljno lekova i nalaz, piju dovoljno tečnosti i povremeno šetaju.

Da li Kavasakijeva bolest ostavlja posledice u odraslom dobu?

Kod dece čije koronarne arterije nikada nisu bile proširene posledice se ne očekuju. Odrasli koji su imali aneurizme ostaju pod nadzorom kardiologa, jer imaju veći rizik od suženja koronarnih arterija.

Šta je sa trudnoćom kod devojke koja je imala aneurizme?

Trudnoća je najčešće moguća, ali se planira unapred sa kardiologom i ginekologom. Neki lekovi protiv zgrušavanja štete bebi i pre trudnoće se zamenjuju drugim.

Može li dete da ide u vrtić dok mu se koža ljušti?

Može. Ljuštenje kože na prstima deo je oporavka, nije zarazno i obično ne boli. Kožu negujte blagom kremom, a delove koji se odvajaju ne skidajte na silu, da ne nastanu ranice.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.