Perikarditis (zapaljenje srčane kese) kod dece

Dečja kardiologija

Perikarditis je zapaljenje perikarda, tanke dvoslojne kese koja obavija srce. Između njena dva sloja normalno se nalazi malo tečnosti, koja omogućava da srce klizi pri svakom otkucaju. Kada se kesa zapali, slojevi se taru jedan o drugi, što izaziva oštar bol u grudima, a u kesi se ponekad nakuplja više tečnosti nego obično. To nakupljanje zove se perikardni izliv.

Kod dece perikarditis je ređi nego kod odraslih. Najčešće se javlja kod školske dece i tinejdžera, obično posle virusne infekcije, a često se uzrok i ne pronađe. Karakterističan je bol iza grudne kosti koji se pojačava pri dubokom udahu i ležanju, a popušta kada se dete uspravi i nagne napred. Po tome se razlikuje od mnogo češćih, bezazlenih bolova u grudima kod dece, koji najčešće potiču od mišića i rebara. Kod deteta posle operacije srca perikarditis je česta i očekivana pojava u prvim nedeljama.

Većina dece se brzo oporavi uz lekove protiv zapaljenja. Retko se nakupi toliko tečnosti da pritisne srce i spreči ga da se puni krvlju. To stanje zove se tamponada i zahteva hitnu pomoć. Kod oko trećine dece bolest se posle prve epizode vraća, pa su redovno uzimanje lekova i postepeno ukidanje terapije deo lečenja.

Kako nastaje perikarditis

Kada virus, bakterija ili poremećaj imunskog sistema izazove zapaljenje perikarda, njegovi slojevi otiču i postaju hrapavi. Zapaljeno tkivo luči tečnost, pa se oko srca stvara izliv. Ako se tečnost nakuplja polako, kesa se rasteže i izliv može biti velik bez većih tegoba. Ako se nakupi brzo, i manja količina može da pritisne srce. Često je zahvaćen i susedni srčani mišić, pa se tada govori o miokarditisu sa perikarditisom (mioperikarditis), o čemu više piše u tekstu o miokarditisu kod dece.

Uzroci

Virusi i nepoznat uzrok – najčešći oblik kod dece; perikarditis se javlja posle prehlade, stomačnog virusa ili gripa, a virus se najčešće ne dokazuje.
Posle operacije srca – zapaljenje se javlja 1–6 nedelja posle operacije, na primer zbog urođene srčane mane; lekari ga zovu postperikardiotomijski sindrom.
Bakterijska (gnojna) infekcija – retka, ali teška; češće kod male dece, uz upalu pluća ili drugu tešku infekciju.
Bolesti imunskog sistema – juvenilni idiopatski artritis, lupus, zapaljenske bolesti creva i reumatska groznica.
Autoinflamatorne bolesti – retke nasledne bolesti sa ponavljanim napadima groznice, kao što je porodična mediteranska groznica; misli se na njih kada se perikarditis često vraća.
Drugi uzroci – hronična bolest bubrega u poodmakloj fazi, povreda grudnog koša, tuberkuloza, tumori i lečenje tumora.

Presek srca sa zadebljanom srčanom kesom i tečnošću između srčane kese i srca — Srčana kesa (perikard) je tanka opna koja obavija srce. Kod perikarditisa ona je zapaljena i zadebljana, a između nje i srca se može skupiti tečnost. Malo tečnosti ne smeta, a ako je ima mnogo, pritiska srce i otežava mu rad. Izvor: BruceBlaus (Blausen Medical) / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0. Prevod oznaka na srpski.

Oblici perikarditisa

Akutni – prva epizoda, koja se smiri za nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Ponavljajući – bolest se vrati posle perioda od bar nekoliko nedelja bez tegoba.
Uporni – tegobe ne prestaju duže od mesec dana uprkos lečenju.
Konstriktivni – perikard posle zapaljenja zadeblja i postane krut, pa steže srce; kod dece je veoma redak i gotovo se ne javlja posle virusnog perikarditisa.

Faktori rizika i prevencija

Prvu epizodu nije moguće sprečiti. Rizik od ponavljanja smanjuju redovno uzimanje propisanih lekova, dovoljno dugo lečenje kolhicinom i postepeno ukidanje lekova. Kortikosteroidi dati na početku bolesti povećavaju rizik od ponavljanja, pa se izbegavaju kada nisu neophodni.

Bol u grudima

Glavna tegoba je oštar, probadajući bol iza grudne kosti ili u levom delu grudi. Bol se često širi ka vratu ili levom ramenu i pojačava pri dubokom udahu, kašlju, gutanju i ležanju na leđima. Tipično je da popušta kada dete sedne i nagne se napred. Dete zbog bola diše plitko i ubrzano i izbegava ležanje. Više o drugim uzrocima piše u tekstu o bolu u grudima kod dece.

Druge tegobe

Povišena temperatura – obično blaga; visoka temperatura upućuje na bakterijski uzrok.
Umor i malaksalost – često uz bolove u mišićima, kao kod gripa.
Ubrzan rad srca – i osećaj lupanja srca.
Kašalj i otežano disanje – posebno kod većeg izliva.

Kod beba i male dece

Mala deca ne umeju da opišu bol. Kod njih na perikarditis upućuju razdražljivost i plač pri ležanju, slabo jedenje, ubrzano disanje, temperatura i bledilo. Dete se često smiri tek kada ga roditelj drži uspravno. Kod beba i male dece češće je u pitanju bakterijski uzrok, pa se pregled ne odlaže.

Znaci tamponade

Kada izliv pritisne srce, srce ne može da se napuni krvlju i ispumpa dovoljno krvi u telo. Na tamponadu upućuju nedostatak vazduha koji se brzo pogoršava, bledilo, hladan znoj, veoma brz puls, vrtoglavica ili nesvestica, nabrekle vene na vratu i uvećan stomak. Ovo je hitno stanje.

Tok bolesti

Kod virusnog perikarditisa bol se obično smiri za nekoliko dana od početka lečenja, a izliv se povuče za nekoliko nedelja. Kod oko trećine dece bolest se vraća, najčešće u prvih godinu i po dana. Ponovljene epizode obično su blaže od prve, a trajno oštećenje srca posle virusnog perikarditisa veoma je retko.

Kada se javiti lekaru

Hitno – bol u grudima uz otežano disanje koje se pogoršava, bledilo, hladan znoj, veoma brz puls, vrtoglavicu ili nesvesticu, kao i visoka temperatura uz bol u grudima kod male dece (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – oštar bol u grudima koji se pojačava pri udahu i ležanju a popušta u sedećem položaju, posebno posle viroze ili u prvim nedeljama posle operacije srca; javite se pedijatru ili dečjem kardiologu istog dana.
Uskoro – dete koje je lečeno od perikarditisa ponovo ima blagi bol ili oseća umor dok se lekovi smanjuju; zakažite kontrolu u narednih nekoliko dana.

Pregled

Na kardiološkom pregledu deteta lekar pita kakav je bol i kada se menja, sluša srce i meri puls, pritisak i temperaturu. Kod dela dece čuje se perikardno trenje, grebući zvuk koji nastaje kada se zapaljeni slojevi kese taru jedan o drugi. Trenje se ne čuje uvek, i može da nestane kada se nakupi tečnost.

Pregledi koji potvrđuju dijagnozu

EKG – zapis električne aktivnosti srca; kod perikarditisa ima karakteristične promene u većini odvoda, koje se tokom dana i nedelja menjaju.
Ultrazvuk srca – pokazuje da li oko srca ima tečnosti, koliko je ima i da li pritiska srce; pokazuje i kako srčani mišić pumpa.
CRP i sedimentacija – pokazatelji zapaljenja u krvi; služe i za praćenje, jer se lekovi smanjuju tek kada se CRP normalizuje.
Troponin – belančevina koja prelazi u krv kada je oštećen srčani mišić; povišen troponin znači da je zahvaćen i mišić.
Krvna slika – broj belih krvnih zrnaca je povišen kod bakterijske infekcije.

Dodatni pregledi

Rendgen srca i pluća – kod velikog izliva senka srca je uvećana; pokazuje i upalu pluća.
Magnetna rezonanca srca – pokazuje zapaljenje perikarda i srčanog mišića; radi se kod nejasnog nalaza, ponavljanja bolesti ili sumnje na konstriktivni oblik.
Analize za uzrok – testovi na viruse i tuberkulozu, antitela za bolesti imunskog sistema, analize bubrega; kod čestog ponavljanja i genetsko testiranje na autoinflamatorne bolesti.
Analiza tečnosti iz perikarda – kada se tečnost izvlači iglom, ispituje se na bakterije, tuberkulozu i ćelije tumora.

Šta nalazi znače

Dijagnoza se postavlja kada postoje bar dva od sledećih znakova: tipičan bol, trenje, karakteristične promene u EKG-u i nov ili veći izliv. Povišen CRP potvrđuje zapaljenje. Mali izliv kod deteta koje se dobro oseća obično se leči kod kuće. Veliki izliv, visoka temperatura ili znaci pritiska na srce traže lečenje u bolnici, a povišen troponin dodatno praćenje srčanog mišića.

Kako se pripremiti za pregled

Opis bola – gde boli, kada je počeo, šta ga pojačava, a šta ublažava.
Nedavne bolesti – viroze, operacije srca, ujedi krpelja, kontakt sa tuberkulozom.
Spisak lekova – šta je dete već dobilo protiv bola i temperature, u kojoj dozi i sa kakvim efektom.
Porodična istorija – bolesti imunskog sistema i ponavljane groznice nejasnog uzroka u porodici.

Kako se donosi odluka

Dete sa tipičnim virusnim perikarditisom, malim izlivom i blagim tegobama najčešće se leči kod kuće, uz kontrolu posle nekoliko dana. U bolnicu se primaju bebe i mala deca, deca sa visokom temperaturom, velikim izlivom ili znacima tamponade, deca kod kojih je zahvaćen i srčani mišić, kao i deca kod koje se tegobe ne smiruju posle nedelju dana lečenja.

Lekovi protiv zapaljenja

Osnovni lekovi su nesteroidni antiinflamatorni lekovi, najčešće ibuprofen. Smanjuju bol i zapaljenje. Za perikarditis se daju u većoj dozi nego za temperaturu, redovno, u tačno određenim vremenskim razmacima, i onda kada dete ne oseća bol. Uzimaju se do prestanka bola i normalizacije CRP-a, obično 1–2 nedelje, a zatim se doza smanjuje postepeno. Lekar često propisuje i lek koji štiti želudac. Aspirin u većim dozama kod dece se koristi retko, jer tokom gripa i ovčijih boginja može izazvati Rejev sindrom, retko ali teško oštećenje jetre i mozga.

Kolhicin

Kolhicin je stari lek biljnog porekla koji smiruje zapaljenje na drugačiji način od ibuprofena. Daje se uz osnovni lek protiv zapaljenja, jer ubrzava oporavak i smanjuje verovatnoću da se bolest vrati. Uzima se duže od ibuprofena: posle prve epizode obično oko tri meseca, a kod ponavljanja šest meseci i duže. Doza se određuje prema uzrastu i težini deteta.

Neželjena dejstva – najčešće proliv, mučnina i bol u stomaku; prolaze kada se doza smanji.
Bezbedno čuvanje – predoziranje kolhicinom je opasno, pa lek čuvajte zaključan, van domašaja dece.
Drugi lekovi i hrana – neki antibiotici i lekovi protiv gljivica, kao i sok od grejpfruta, povećavaju količinu kolhicina u krvi; pre uvođenja novog leka recite lekaru da dete pije kolhicin.

Kortikosteroidi i lekovi za ponavljanje

Kortikosteroidi – daju se kada osnovni lekovi ne pomažu ili ne smeju da se koriste, kao i kod bolesti imunskog sistema; kod dece se izbegavaju jer usporavaju rast i povećavaju rizik od ponavljanja, a ukidaju se veoma polako.
Biološki lekovi – kod čestog ponavljanja, kada drugi lekovi ne pomažu, u specijalizovanim centrima se primenjuju lekovi u injekcijama koji blokiraju jednu od materija zapaljenja (interleukin 1); daju se mesecima.

Izvlačenje tečnosti i operacija

Kod tamponade ili veoma velikog izliva tečnost se izvlači iglom kroz kožu ispod grudne kosti, pod kontrolom ultrazvuka. Taj postupak zove se perikardiocenteza. Kod dece se radi u sedaciji ili anesteziji, a tanka cevčica (dren) ponekad ostaje dan–dva da bi tečnost oticala. Kod tamponade postupak se radi hitno i dete se oseća bolje čim se pritisak na srce smanji. Gnojno zapaljenje perikarda leči se antibioticima kroz venu i hirurškim čišćenjem perikarda. Kod izliva koji se stalno vraća ili kod konstriktivnog oblika radi se operacija (otvaranje „prozora“ na perikardu ili uklanjanje perikarda) u centrima za dečju kardiohirurgiju.

Oporavak i okvirni rokovi

Vrtić i škola – kada bol prođe i dete nema temperaturu, obično posle 1–2 nedelje.
Fizičko vaspitanje i sport – pauza dok tegobe ne prođu i CRP, EKG i ultrazvuk se ne normalizuju; za naporan trening i takmičenja obično 1–3 meseca, prema proceni kardiologa.
Zahvaćen srčani mišić – kada je troponin bio povišen, za povratak sportu važe pravila kao posle miokarditisa.
Lekovi – ne prekidajte ih na svoju ruku, čak ni kada dete nema tegoba; prerano ukidanje najčešći je razlog vraćanja bolesti.

Znaci za hitno javljanje

Nedostatak vazduha koji se pogoršava – posebno u ležećem položaju.
Vrtoglavica ili nesvestica – uz bledilo i hladan znoj.
Veoma brz puls – i nabrekle vene na vratu.
Visoka temperatura – uz pogoršanje bola i opšteg stanja.

Kontrole i život posle perikarditisa

Prva kontrola, sa CRP-om, EKG-om i ultrazvukom, obično je posle 1–2 nedelje, a zatim prema toku bolesti, dok se lekovi postepeno ukidaju. Deca sa ponavljajućim perikarditisom prate se duže, kod dečjeg kardiologa, a kod sumnje na bolest imunskog sistema i kod dečjeg reumatologa. Iako ponavljanje zna da bude naporno za dete i porodicu, većina dece posle nekoliko godina prestane da ima epizode. Između njih dete normalno ide u školu i druži se, a kod čestog ponavljanja ograničenja aktivnosti se prilagođavaju, kako bi dete imalo što normalniji život.

Najčešća pitanja

Da li je perikarditis zarazan?

Sam perikarditis nije zarazan. Virus koji ga je izazvao može da se prenese, ali kod druge dece najčešće izaziva samo prehladu. Dete se vraća u kolektiv kada nema temperaturu i bol.

Da li je perikarditis isto što i srčani udar?

Nije. Perikarditis je zapaljenje kese oko srca, a srčani udar nastaje kada se zapuši krvni sud srca, što je kod dece izuzetno retko. Bol može da liči, pa razliku procenjuje lekar.

Sme li dete na kolhicinu da prima vakcine?

Kolhicin ne smeta vakcinama, pa dete prima vakcine po kalendaru kada nema temperaturu. Kod dece na kortikosteroidima ili biološkim lekovima o živim vakcinama odlučuje lekar.

Može li dete posle perikarditisa da putuje avionom?

Kada je bol prošao i nema velikog izliva, let je bezbedan. Za put ponesite dovoljno lekova, posebno kolhicina, i nalaz sa dijagnozom i terapijom.

Da li se perikarditis nasleđuje?

Obični virusni perikarditis nije nasledan. Kada se bolest često vraća, a u porodici ima ponavljanih groznica, lekar može predložiti genetsko testiranje na retke nasledne autoinflamatorne bolesti.

Šta ako dete propusti dozu kolhicina?

Propuštenu dozu dajte kada se setite, osim ako je blizu vreme za narednu; tada je preskočite i ne dajte duplu dozu. Ako se doze češće propuštaju, recite lekaru.

Šta ako tinejdžerka sa ponavljajućim perikarditisom zatrudni?

Ibuprofen se ne uzima u poslednjem tromesečju trudnoće, a o kolhicinu i drugim lekovima odluka se donosi pojedinačno. Trudnoću treba planirati unapred sa kardiologom i ginekologom.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.