Kako se donosi odluka
Lečenje zavisi od toga koliko srce slabije pumpa i da li postoje poremećaji ritma. Dete sa sumnjom na miokarditis prima se u bolnicu, gde se prati rad srca na monitoru i ponavljaju troponin i ultrazvuk. Kod blagog oblika boravak traje nekoliko dana. Dete sa slabošću srca ili poremećajima ritma leči se u centru koji ima dečju kardiologiju i intenzivnu negu, a teški oblici u centrima koji mogu da pruže mehaničku podršku srcu.
Mirovanje i opšte mere
U akutnoj fazi dete miruje, bez napornih aktivnosti. Lekovi protiv bolova i temperature daju se prema uputstvu lekara. Kod dece sa slabošću srca lekar ponekad ograničava unos tečnosti i soli.
Lekovi za srce
- Diuretici – lekovi za izmokravanje; smanjuju zadržavanje tečnosti, otoke i nedostatak vazduha.
- ACE inhibitori ili srodni lekovi – rasterećuju srce i pomažu mu da se oporavi; često se uzimaju mesecima.
- Beta-blokatori – usporavaju i smiruju rad srca, štite od poremećaja ritma; uvode se kada se stanje stabilizuje.
- Lekovi za poremećaje ritma – prema vrsti aritmije.
- Lekovi koji jačaju rad srca – daju se kroz venu u intenzivnoj nezi, kada srce ne pumpa dovoljno krvi.
Lekovi koji smiruju zapaljenje
- Imunoglobulini – antitela iz krvi davalaca, daju se infuzijom u venu; centri ih koriste različito.
- Kortikosteroidi i drugi lekovi za imunski sistem – daju se kada je uzrok bolest imunskog sistema, kod MIS-C i kod nekih težih oblika; kod obične virusne upale ne daju se rutinski.
- Lekovi protiv virusa – samo kada je dokazan virus za koji postoji delotvoran lek.
Lečenje najtežih oblika
Kada lekovi nisu dovoljni, u specijalizovanim centrima se koristi mehanička podrška: ECMO (aparat koji privremeno preuzima rad srca i pluća) ili pumpa koja pomaže srcu. Ona daje srcu vreme da se oporavi, što se kod dece često i dogodi. Kada se srce ne oporavi, razmatra se transplantacija srca. Deci sa opasnim poremećajima ritma koji traju i posle akutne faze može se ugraditi defibrilator, aparat koji prekida opasan ritam.
Oporavak i okvirni rokovi
- Bolnica – kod blagog oblika nekoliko dana, kod težeg nedelju do nekoliko nedelja.
- Vrtić i škola – dete se vraća kada se oseća dobro i kada lekar to odobri, obično 1–2 nedelje posle otpusta; fizičko vaspitanje izostavlja dok ga kardiolog ne dozvoli.
- Pauza od sporta – najčešće 3–6 meseci bez napornog treninga i takmičenja, i kod blagog oblika. Kod deteta sa potpunim i brzim oporavkom kardiolog posle novih pregleda ponekad dozvoljava raniji povratak.
- Pregledi pre povratka sportu – ultrazvuk srca, holter, test opterećenja (EKG tokom vožnje bicikla ili hodanja na traci), troponin, a često i MR srca. Ako su nalazi normalni, dete postepeno vraća trening.
- Svakodnevne aktivnosti – lagane šetnje i igra bez zamaranja dozvoljeni su čim dete nema tegoba.
Za mlade sportiste koristan je kardiološki pregled deteta koje trenira takmičarski sport, sa planom postepenog povećanja opterećenja.
Znaci za hitno javljanje
- Nesvestica – naročito tokom ili odmah posle napora.
- Bol u grudima sa gušenjem – ili nedostatak vazduha u ležećem položaju.
- Veoma brz ili nepravilan rad srca – koji ne prolazi u miru.
- Naglo pogoršanje – bledilo, hladan znoj, pospanost, nagli otoci ili brzo dobijanje na težini.
Kontrole i život posle miokarditisa
Kontrole su obično posle 1, 3, 6 i 12 meseci, sa EKG-om, ultrazvukom i holterom, a MR se ponavlja prema nalazima. Lekovi za srce se ne prekidaju na svoju ruku; ukidaju se postepeno kada se rad srca normalizuje. Deca kod kojih se srce potpuno oporavilo uglavnom žive bez ograničenja, uz godišnji pregled u narednim godinama. Deca sa trajno oslabljenim srcem prate se kao deca sa kardiomiopatijom. Vakcine iz kalendara daju se posle oporavka, a pred svaku narednu dozu vakcine protiv kovida odluka se donosi sa kardiologom.
