Aritmije (poremećaji srčanog ritma) kod dece

Dečja kardiologija

Aritmije su poremećaji srčanog ritma: srce kuca prebrzo, presporo ili nepravilno. Srce ima sopstveni „generator struje“, mali deo tkiva u desnoj pretkomori koji se zove sinusni čvor. On pri svakom otkucaju šalje električni impuls, koji se posebnim putevima širi do komora, pa se one skupljaju i potiskuju krv. Kada impuls nastane na pogrešnom mestu, kruži u krug ili zastane na putu, ritam se poremeti.

Normalan puls deteta menja se sa uzrastom. Odojče u mirovanju ima okvirno 100–160 otkucaja u minuti, malo dete 80–130, školsko dete 70–110, a tinejdžer 60–100. Puls se ubrzava pri igri, plaču i temperaturi, a usporava u snu. Zato se o aritmiji ne zaključuje prema jednom izbrojanom broju, već prema tome kako se dete oseća i šta pokazuje EKG.

Većina nepravilnosti ritma kod dece je bezazlena. Najčešći poremećaj koji se leči je supraventrikularna tahikardija, napad veoma ubrzanog rada srca. Ređi su spor rad srca zbog prekida u provođenju impulsa i nasledne bolesti električne aktivnosti srca, kao što je sindrom dugog QT intervala. U nastavku objašnjavamo preglede i lečenje, od jednostavnih manevara koje dete nauči da izvede kod kuće do ablacije, kao i šta aritmija znači za vrtić, školu i sport.

Kako nastaje poremećaj ritma

Impuls iz sinusnog čvora stiže do AV čvora, „raskrsnice“ koja ga kratko zadrži pa propusti do komora. Poremećaj nastaje kada postoji dodatni električni put kroz koji impuls kruži kao u kratkom spoju, kada neko mesto u srcu počne da šalje impulse brže od sinusnog čvora, ili kada se impuls na putu uspori ili prekine (blok).

Normalne pojave koje nisu bolest

Disajna nepravilnost ritma – srce se ubrzava pri udahu, a usporava pri izdahu (lekari to zovu sinusna aritmija). Javlja se kod skoro sve zdrave dece i ne leči se.
Pojedinačni preskoci (ekstrasistole) – otkucaj koji dođe pre vremena, posle čega sledi kratka pauza. Kod zdravog srca su bezazleni i obično se proređuju pri naporu.

Napadi ubrzanog rada srca

Kod supraventrikularne tahikardije (SVT) impuls kruži kroz dodatni put između pretkomora i komora ili kroz dva puta unutar AV čvora. Srce iznenada počne da kuca kod beba i preko 220 puta u minuti, a kod starije dece najčešće 180–250 puta, i isto tako naglo prestane. Napadi se najčešće prvi put jave u prvim mesecima života ili u školskom uzrastu.

Kod Volf-Parkinson-Vajt (WPW) sindroma dodatni put postoji od rođenja i vidi se na EKG-u i između napada. Većina dece sa WPW ima samo napade SVT. Retko, kada pretkomore počnu haotično da trepere, dodatni put može prebrzo da propušta impulse do komora, što je opasno. Zato kardiolog procenjuje rizik i kod deteta bez tegoba.

Ređi su drugi ubrzani ritmovi iz pretkomora i ritam iz komora (ventrikularna tahikardija), češći kod bolesti srčanog mišića i posle operacija srca.

Dva EKG zapisa: sinusna aritmija sa promenljivim razmakom između otkucaja i supraventrikularna tahikardija sa vrlo brzim pravilnim otkucajima — Gore je sinusna aritmija: razmak između otkucaja se menja sa disanjem, što je normalno kod dece. Dole je supraventrikularna tahikardija: otkucaji su vrlo brzi i potpuno pravilni, a napad počinje i prestaje naglo. Svaki šiljak na zapisu je jedan otkucaj srca. Izvor: Rocuronium Bromide / Wikimedia Commons, CC0. Dva zapisa spojena, dodati naslovi na srpskom.

Spor rad srca i blokovi

Usporen sinusni ritam – normalan u snu i kod sportista, ređe posledica slabijeg rada štitaste žlezde, lekova ili velikog gubitka težine.
Blok 1. i 2. stepena – impuls prolazi sporije ili se povremeno ne provede; blaži oblici se viđaju kod zdrave dece u snu.
Potpuni srčani blok – impulsi ne stižu do komora, pa one kucaju sporo. Urođeni oblik ima okvirno jedno od 15.000–20.000 novorođenčadi, često kada majka ima određena antitela (anti-Ro) zbog lupusa ili Šegrenovog sindroma. Blok nastaje i posle operacije srca.

Nasledne bolesti električne aktivnosti srca

Srce je kod ovih retkih bolesti pravilno građeno, ali promena u genu menja sitne kanale za soli u ćelijama srca. Najčešće svako dete obolelog roditelja ima šansu jedan prema dva da nasledi promenu.

Sindrom dugog QT intervala – ćelijama srca treba duže da se „napune“ posle otkucaja (na EKG-u produžen QT interval), što može izazvati opasnu aritmiju. Okidači su napor, naročito plivanje, iznenadna buka kao zvono budilnika, jako uzbuđenje ili san.
Kateholaminergička polimorfna ventrikularna tahikardija (CPVT) – aritmija pri naporu ili uzbuđenju; EKG u mirovanju je normalan.
Brugada sindrom – karakterističan EKG, a rizik raste tokom visoke temperature; kod dece redak.

Drugi uzroci i prevencija

Poremećaji ritma češći su kod dece sa urođenim srčanim manama, miokarditisom (zapaljenjem srčanog mišića) i kardiomiopatijama. Izazivaju ih i elektrolitni poremećaji posle jakog povraćanja i proliva, pojačan rad štitaste žlezde, lekovi za astmu i ADHD, kofein, energetska pića i droge. Većinu aritmija nije moguće sprečiti, ali pomažu pregled porodice kod nasledne bolesti ritma i izbegavanje lekova koji produžavaju QT interval.

Odojčad i mala deca

Beba ne može da kaže da joj srce lupa, pa su znaci napada nespecifični: bledilo, razdražljivost, slabo sisanje, znojenje, ubrzano disanje i neobična pospanost. Ako napad traje satima, srce se zamara: beba teško diše i slabo napreduje. Malo dete ponekad kaže da ga „boli stomak“ ili da mu je „čudno u grudima“.

Školska deca i tinejdžeri

Lupanje srca koje naglo počne i naglo prestane – dete kaže da mu srce „kuca u grlu“; napad traje od nekoliko sekundi do više sati.
Pritisak ili bol u grudima – tokom napada (više o bolu u grudima kod dece).
Vrtoglavica, mučnina i nedostatak vazduha – češće kada napad duže traje.

Preskoci se osećaju kao kratko „zastajanje“ srca, posle kojeg sledi jači udar, najčešće uveče u krevetu. Kod izrazito sporog rada srca javljaju se umor, slabija izdržljivost i vrtoglavica. Mnoga deca nemaju tegobe, pa se nepravilnost otkrije slučajno.

Znaci koji traže posebnu pažnju

Nesvestica tokom napora ili plivanja – može ukazivati na naslednu bolest ritma ili bolest srčanog mišića.
Nesvestica posle iznenadne buke ili jakog uzbuđenja – tipična za neke oblike sindroma dugog QT intervala.
Napad koji liči na epileptički – kratak gubitak svesti uz trzanje (više u tekstu o sinkopi).
Iznenadna smrt u porodici – neobjašnjena smrt ili utapanje rođaka mlađeg od 40–50 godina.

Tok

Kod beba supraventrikularna tahikardija često prestane tokom prve godine, ali se kod dela dece vrati u školskom uzrastu. Kod starijeg deteta napadi obično ne prolaze sami i mogu postati češći. Preskoci se s godinama često proređuju. Nasledne bolesti ritma traju doživotno, ali lečenje znatno smanjuje rizik.

Kada se javiti lekaru

Hitno – nesvestica tokom napora ili plivanja, lupanje srca uz bol u grudima, gušenje ili bledilo, beba sa veoma brzim pulsom koja je mlitava ili neće da jede, ili napad koji ne prestaje posle manevara koje vam je pokazao lekar (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – prvi napad lupanja srca koji je prošao sam, nesvestica bez jasnog povoda, nalaz EKG-a sa WPW ili produženim QT intervalom, ili iznenadna smrt mlađe osobe u porodici; javite se dečjem kardiologu u narednih nekoliko dana.
Uskoro – povremeni preskoci kod deteta koje se oseća dobro ili nepravilan puls primećen na sistematskom pregledu; zakažite pregled u narednih nekoliko nedelja.

Razgovor i pregled

Na kardiološkom pregledu dece lekar pita kako napad počinje i prestaje, koliko traje i šta je dete tada radilo, kao i o lekovima, energetskim pićima i bolestima srca u porodici. Snimak sa pametnog sata napravljen tokom napada mnogo pomaže.

EKG i Holter

EKG (elektrokardiogram) – bezbolno snimanje električne aktivnosti srca preko lepljivih elektroda. Pokazuje WPW nalaz, produžen QT interval i blokove. Između napada SVT često je normalan, pa normalan nalaz ne isključuje aritmiju.
Holter EKG – mali aparat koji dete nosi 24–48 sati uz uobičajene aktivnosti; pokazuje koliko ima preskoka, kako se puls menja i ima li pauza.
Snimači za retke napade – aparat koji dete nosi nedeljama, a kod ozbiljnih tegoba nejasnog uzroka sitan monitor koji se postavlja pod kožu grudi i beleži ritam godinama.

Ultrazvuk srca i test opterećenja

Ultrazvuk srca (ehokardiografija) pokazuje građu i snagu srca, isključuje urođenu manu ili bolest srčanog mišića i proverava da li je dugotrajna tahikardija oslabila srce.

Test opterećenja je hodanje i trčanje na pokretnoj traci ili vožnja sobnog bicikla uz snimanje EKG-a, obično od oko 6–8 godina. Pokazuje da li preskoci nestaju pri naporu (dobar znak), da li se kod WPW dodatni put „gasi“ pri bržem pulsu (manji rizik) i da li se pri naporu javlja aritmija iz komora.

Ostali pregledi

Analize krvi – soli u krvi, rad štitaste žlezde, krvna slika zbog moguće anemije, a kod bebe sa urođenim blokom antitela kod majke.
Elektrofiziološko ispitivanje – tanke žice (kateteri) se kroz krvni sud u preponi uvode do srca, pa se aritmija izaziva i precizno snima; radi se u opštoj anesteziji, najčešće zajedno sa ablacijom, u specijalizovanim centrima za dečju elektrofiziologiju.
Genetsko testiranje – kod sumnje na naslednu bolest ritma, uz genetsko savetovanje i EKG članova porodice.

Šta nalazi znače

Ako su EKG i ultrazvuk normalni, a preskoci nestaju pri naporu, reč je o bezazlenoj pojavi bez ograničenja. Veoma česti preskoci iz komora prate se ultrazvukom, jer kod malog broja dece mogu vremenom oslabiti srce. Kod WPW bez tegoba dodatni pregledi pokazuju da li je dodatni put opasan.

Kako se pripremiti za pregled

Dnevnik napada – datum, trajanje, izbrojan puls i kako je napad prestao.
Snimci i spisak lekova – EKG sa sata, video, svi lekovi i suplementi.
Porodična istorija – nesvestice, epilepsija, pejsmejker ili iznenadna smrt rođaka pre 50. godine.
Za Holter i test opterećenja – kupanje pre postavljanja aparata, pamučna majica, patike i lagan obrok najkasnije dva sata pre testa.

Kako se donosi odluka

Lečenje zavisi od vrste poremećaja ritma, koliko su napadi česti i dugi, kako ih dete podnosi i koliki je rizik. Bezazlene nepravilnosti ne leče se i ne ograničavaju sport. Kada je lečenje potrebno, porodica i dečji kardiolog zajedno biraju između praćenja, lekova i ablacije.

Zaustavljanje napada kod kuće: vagalni manevri

Vagalni manevri preko živca vagusa usporavaju provođenje kroz AV čvor i često prekinu napad SVT. Kardiolog ih pokazuje posle dijagnoze:

Duvanje u špric – dete poluležeći 15 sekundi snažno duva u prazan špric od 10 ml, a zatim legne na leđa uz podignute noge.
Napinjanje kao pri pražnjenju creva – oko 10–15 sekundi.
Hladno na lice – kod male dece kesa sa ledom umotana u krpu preko čela, očiju i nosa, 15–30 sekundi; kod beba samo ako vam je lekar pokazao kako.

Pritisak na očne jabučice i masaža vrata se ne rade. Ako napad ne prestane ili dete izgleda loše, idite u hitnu službu. Tamo se daje adenozin u venu, lek koji deluje nekoliko sekundi i prekida krug impulsa, a kod deteta u lošem stanju ritam se vraća električnom konverzijom, kratkim strujnim impulsom u sedaciji.

Lekovi za sprečavanje napada

Beta-blokatori – usporavaju provođenje i smanjuju dejstvo adrenalina na srce; koriste se kod SVT, sindroma dugog QT intervala i CPVT. Bebe na ovom leku treba redovno hraniti, jer lek može prikriti pad šećera.
Drugi lekovi za ritam (antiaritmici) – na primer flekainid, sotalol ili amjodaron; često se uvode u bolnici, uz praćenje EKG-a.

Bebe sa SVT obično primaju lek do oko prve godine. Kod starije dece sa retkim napadima koji prestaju na manevre stalni lek često nije potreban.

Kateterska ablacija

Kateterska ablacija trajno uklanja uzrok SVT i WPW. Kroz krvni sud u preponi do srca se uvode kateteri, pronađe se dodatni put i uništi toplotom (radiofrekventna ablacija) ili hladnoćom (krioablacija). Na grudima nema reza. Kod dece se radi u opštoj anesteziji, a dete obično ostaje u bolnici jednu noć. Kod većine dece problem je trajno rešen. Ozbiljne komplikacije su retke, a najozbiljnija je oštećenje normalnog provodnog puta, zbog kojeg je ponekad potreban pejsmejker.

Ablacija se predlaže kod čestih ili dugih napada, kada lekovi ne pomažu ili ih dete loše podnosi, kod WPW sa većim rizikom i kod mladih sportista. Kod dece lakše od oko 15 kilograma radi se samo kada lekovi ne kontrolišu napade. Izvodi se u specijalizovanim centrima za dečju elektrofiziologiju.

Pejsmejker i nasledne bolesti ritma

Pejsmejker – mali uređaj koji šalje impuls kada srce kuca presporo; ugrađuje se kod potpunog bloka sa veoma sporim pulsom ili tegobama. Kod male dece elektrode se hirurški postavljaju na površinu srca, a kod veće kroz venu.
Beta-blokatori svakog dana – osnov lečenja sindroma dugog QT intervala i CPVT.
Izbegavanje lekova koji produžavaju QT – prema spisku koji daje kardiolog, uz nadoknadu tečnosti kod povraćanja i proliva.
Snižavanje temperature – kod Brugada sindroma odmah.
Ugradni defibrilator (ICD) – uređaj koji prepozna opasnu aritmiju i prekine je strujnim impulsom; kod dece sa visokim rizikom ili posle preživelog srčanog zastoja.

Oporavak i okvirni rokovi

Posle ablacije dete ide kući sledećeg dana, u školu se vraća za 2–3 dana, a sport nastavlja posle oko nedelju dana. Posle ugradnje uređaja kroz venu oko 4–6 nedelja izbegava se podizanje ruke iznad glave sa strane uređaja. Deca na lekovima normalno idu u školu.

Sport

Deca sa bezazlenim nepravilnostima i posle uspešne ablacije bave se sportom bez ograničenja. Kod SVT pod kontrolom, WPW i naslednih bolesti ritma odluka se donosi zajedno sa kardiologom. Mnoga deca sa naslednim aritmijama treniraju uz mere opreza: redovan lek, defibrilator (AED) na terenu i plivanje samo uz nadzor. Pre takmičarskog sporta preporučujemo kardiološki pregled deteta koje planira ili već intenzivno trenira.

Znaci za hitno javljanje

Nesvestica, posebno tokom napora, plivanja ili posle iznenadne buke.
Napad koji ne prestaje posle manevara, ili uz bol u grudima i gušenje.
Udar defibrilatora – javite se kardiologu, a hitno ako je bilo više udara ili se dete ne oseća dobro.

Kontrole i život sa poremećajem ritma

Posle uspešne ablacije dovoljno je nekoliko kontrola, a deca sa naslednim bolestima ritma i uređajima prate se redovno. Vaspitači i nastavnici treba da imaju pisano uputstvo: koje tegobe su važne, kako dete izvodi manevre i koga zvati. Pre novih lekova recite lekaru za dijagnozu.

Najčešća pitanja

Da li dete sa poremećajem ritma sme da pije kafu i energetska pića?

Energetska pića sadrže mnogo kofeina i drugih stimulansa i kod nekih dece izazivaju napade ili preskoke, pa ih ne preporučujemo. Tinejdžer može povremeno popiti kafu ako mu ne izaziva tegobe, osim kod naslednih bolesti ritma, gde to procenjuje kardiolog.

Mogu li pametni sat ili aplikacija na telefonu da otkriju aritmiju?

Mogu da zabeleže ubrzan puls ili EKG snimak tokom napada, što pomaže lekaru. Satovi su pravljeni za odrasle, pa kod dece ponekad pogrešno očitavaju. Snimak ne zamenjuje pregled, a normalan nalaz sa sata ne isključuje aritmiju.

Treba li pregledati braću i sestre?

Kod supraventrikularne tahikardije i preskoka uglavnom nije potrebno. Kod sindroma dugog QT intervala, CPVT i Brugada sindroma preporučujemo EKG pregled roditelja, braće i sestara, a kada je kod deteta nađena promena u genu, i ciljano genetsko testiranje.

Da li dete sa aritmijom sme da prima vakcine?

Sme. Vakcine se daju po kalendaru, uključujući vakcinu protiv gripa. Kod Brugada sindroma posle vakcinacije prati se temperatura i odmah snižava lekom ako poraste.

Sme li dete sa poremećajem ritma da leti avionom?

Većina dece leti bez problema. Lek nosite u ručnom prtljagu, zajedno sa kratkim nalazom na engleskom. Dete sa pejsmejkerom ili defibrilatorom može proći kroz detektor na aerodromu, ali je bolje pokazati karticu uređaja i izbeći dugo zadržavanje ručnog detektora iznad uređaja.

Mogu li se napadi vratiti posle ablacije?

Kod malog dela dece napadi se vrate, najčešće u prvim mesecima posle zahvata. Tada se ablacija može ponoviti, obično sa dobrim uspehom. Ako se posle ablacije pojavi lupanje srca, zabeležite puls i javite se kardiologu.

Šta ako detetu sa dugim QT intervalom drugi lekar propiše novi lek?

Pre prve doze proverite sa lekarom ili farmaceutom da li lek produžava QT interval. To važi i za sirupe protiv kašlja, lekove protiv povraćanja i neke antibiotike. Spisak dozvoljenih i zabranjenih lekova nosite sa sobom.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.