Kako se donosi odluka
Lečenje zavisi od oblika kardiomiopatije, snage srca, tegoba i rizika od aritmija. Odluke donosi tim koji čine dečji kardiolog, stručnjaci za srčanu slabost i poremećaje ritma i genetičar, zajedno sa porodicom i detetom. Deca bez tegoba često samo dolaze na kontrole, a lečenje počinje kada se pojave promene.
Lekovi kod oslabljenog srca
- Lekovi za izmokravanje (diuretici) – smanjuju otoke i nedostatak vazduha.
- ACE inhibitori ili sartani – šire krvne sudove i rasterećuju srce.
- Beta-blokatori – usporavaju puls i štite srce od dugotrajnog opterećenja.
- Lekovi koji blokiraju hormon aldosteron – na primer spironolakton, kao dodatna zaštita srca.
- Lekovi protiv zgrušavanja krvi – kod jako oslabljenog srca, da se spreči stvaranje ugrušaka.
Neki noviji lekovi za srčanu slabost odraslih sve češće se primenjuju i kod dece. Kada je uzrok poznat, leči se i on: sređivanjem ritma, posebnom terapijom za poremećaj metabolizma ili lečenjem miokarditisa.
Lečenje hipertrofičnog oblika
- Beta-blokatori ili blokatori kalcijumskih kanala – opuštaju srčani mišić, olakšavaju punjenje srca i smanjuju tegobe.
- Dovoljno tečnosti – manjak tečnosti pri vrućini, povraćanju ili prolivu pojačava suženje izlaza iz srca.
- Operacija uklanjanja dela zadebljanog zida (miektomija) – kod jakog suženja izlaza iz srca koje izaziva tegobe, u specijalizovanim centrima za dečju kardiohirurgiju.
Noviji lekovi koji direktno smanjuju preteranu snagu skupljanja srčanog mišića koriste se kod odraslih, a kod dece se još ispituju.
Ugradni defibrilator (ICD)
Ugradni defibrilator je uređaj veličine kutije šibica koji se ugrađuje pod kožu i stalno prati ritam. Kada prepozna opasnu aritmiju, prekida je strujnim impulsom. Ugrađuje se detetu koje je preživelo zastoj srca i deci sa velikim rizikom, koji kardiolog procenjuje prema nesvesticama, debljini zida, aritmijama na Holteru, ožiljcima i iznenadnim smrtima u porodici. Kod dece se odluka donosi pažljivo, jer uređaj ima i mane: neprijatne, ponekad nepotrebne udare, zamene baterije i probleme sa elektrodama tokom rasta. Ugradnja se radi u specijalizovanim centrima.
Teška srčana slabost i transplantacija
Kada lekovi nisu dovoljni, deca se leče u specijalizovanim centrima. Mehanička pumpa koja preuzima rad srca (uređaj za potporu komore) može premostiti vreme do transplantacije. Transplantacija srca je lečenje za decu sa teškom srčanom slabošću ili restriktivnim oblikom. Posle nje dete doživotno uzima lekove protiv odbacivanja i redovno se kontroliše, a većina dece se vraća školi i uobičajenim aktivnostima.
Sport i fizička aktivnost
Umereno kretanje korisno je za većinu dece sa kardiomiopatijom i ne treba ga zabranjivati. Za takmičarski i veoma naporan sport odluka se donosi zajedno sa kardiologom, posle procene rizika:
- Hipertrofični oblik – rekreativno vežbanje je dozvoljeno, a takmičarski sport se razmatra pojedinačno, uz plan za hitne situacije i defibrilator na terenu.
- Aritmogeni oblik – takmičarski sportovi i sportovi izdržljivosti se ne preporučuju, jer napor ubrzava bolest.
- Oslabljeno srce – lagane aktivnosti prema preporuci kardiologa.
- Nosioci promene u genu bez znakova bolesti – obično se bave sportom, uz redovne kontrole.
Dete prekida aktivnost čim oseti bol u grudima, vrtoglavicu ili lupanje srca. Pre upisa u sportski klub preporučujemo kardiološki pregled deteta koje planira ili već intenzivno trenira.
Oporavak i okvirni rokovi
Posle bolničkog lečenja srčane slabosti dete se vraća u školu kada se stanje stabilizuje, često posle nekoliko nedelja. Posle ugradnje defibrilatora kroz venu oko 4–6 nedelja izbegava se podizanje ruke iznad glave sa strane uređaja. Posle transplantacije povratak u školu planira se sa timom, obično posle nekoliko meseci.
Znaci za hitno javljanje
- Nesvestica, naročito tokom napora.
- Gušenje u mirovanju, bol u grudima ili lupanje srca uz vrtoglavicu.
- Udar defibrilatora – hitno ako je bilo više udara ili se dete ne oseća dobro.
- Brzo gojenje, otoci i povraćanje kod deteta sa oslabljenim srcem.
Kontrole i život sa kardiomiopatijom
Kontrole su na nekoliko meseci do jednom godišnje, sa EKG-om, ultrazvukom i Holterom. Dete prima sve vakcine po kalendaru, uz godišnju vakcinu protiv gripa. Pre anestezije i novih lekova recite lekaru za dijagnozu. Razgovor sa psihologom pomaže detetu i porodici, a u adolescenciji se planiraju prelazak kod kardiologa za odrasle i razgovor o trudnoći.
