Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Akutni bronhitis

Pulmologija

Akutni bronhitis je kratkotrajna upala bronhija, disajnih cevi kojima vazduh iz dušnika ulazi u pluća. Sluzokoža bronhija otekne i luči više sluzi, pa se javlja kašalj, najpre suv, a zatim često sa iskašljavanjem. Bolest najčešće počinje posle prehlade ili gripa i u ogromnoj većini slučajeva je izazivaju virusi.

Akutni bronhitis je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se odrasli javljaju lekaru, posebno u jesen i zimu. Kod osoba koje su inače zdrave prolazi sam, ali kašalj ume da bude uporan i da traje dve do tri nedelje, ponekad i duže. Zbog toga se često pogrešno misli da je potreban antibiotik ili da se razvila upala pluća.

Osnovni zadatak lekara je da razlikuje bezazlen bronhitis od stanja koja zahtevaju drugačije lečenje: upale pluća, pogoršanja astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i od kašlja koji ne prolazi i traži dodatno ispitivanje.

Kako nastaje upala bronhija

Virus koji se udahne kapljicama ili prenese rukama na nos i usta najpre zahvata nos i grlo, a zatim se spušta niže, u dušnik i bronhije. Tamo oštećuje površinski sloj sluzokože, na kome se nalaze sitne trepljice koje inače izbacuju sluz i prašinu napolje. Dok se sluzokoža obnavlja, disajni putevi su preosetljivi: reaguju kašljem na hladan vazduh, dim, smeh ili govor. Zato kašalj često traje i posle povlačenja temperature i ostalih znakova infekcije.

Najčešći uzročnici

  • Virusi – uzrok su kod velike većine bolesnika: virusi gripa (influence), rinovirusi, koronavirusi uključujući SARS-CoV-2, respiratorni sincicijalni virus (RSV), adenovirusi i virusi parainfluence.
  • Bakterije – ređe. Mycoplasma pneumoniae i Chlamydophila pneumoniae češće se viđaju kod mlađih odraslih, a Bordetella pertussis (veliki kašalj) treba posumnjati kod kašlja u napadima koji traje nedeljama.
  • Iritansi – udisanje dima, isparenja, prašine ili hemikalija može izazvati sličnu upalu i bez infekcije.

Faktori rizika

  • Pušenje i izloženost duvanskom dimu – oštećuje trepljice i produžava kašalj.
  • Hronične bolesti pluća – kod astme i HOBP-a bronhitis lakše izaziva pogoršanje osnovne bolesti.
  • Starija životna dob i oslabljen imunitet – veća je verovatnoća da se infekcija spusti u pluća.
  • Boravak u zatvorenim kolektivima – posao sa mnogo ljudi, škole i vrtići u porodici, javni prevoz.
  • Zagađen vazduh – na poslu ili u okolini.

Prevencija

Najviše pomažu redovno pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa obolelima tokom sezone respiratornih infekcija, prestanak pušenja i provetravanje prostorija. Godišnja vakcina protiv gripa i vakcine koje se preporučuju prema uzrastu i zdravstvenom stanju (protiv kovida, RSV-a kod starijih osoba i pneumokoka) smanjuju rizik od težih infekcija disajnih puteva. Odrasli bi trebalo da imaju i obnovljenu vakcinu protiv velikog kašlja, prema kalendaru vakcinacije.

Tipične tegobe

  • Kašalj – glavni znak bolesti. Prvih dana je suv i nadražajan, zatim se javlja iskašljavanje sluzi, bele, žute ili zelenkaste boje. Boja ispljuvka sama po sebi ne znači da je infekcija bakterijska.
  • Nelagodnost iza grudne kosti – peckanje ili bol pri kašlju, zbog nadražene sluzokože i napora mišića.
  • Šištanje i blago otežano disanje – pri naporu ili noću, jer otečeni bronhi propuštaju manje vazduha.
  • Znaci prehlade – curenje nosa, grebanje u grlu, promuklost, glavobolja.
  • Umor i blago povišena temperatura – obično prvih nekoliko dana.

Kako se tegobe menjaju tokom vremena

Prvih nekoliko dana dominiraju znaci prehlade i opšta slabost. Kašalj je najjači tokom prve nedelje, zatim postepeno slabi. Kod polovine odraslih kašalj prestaje za oko dve nedelje, ali kod dela pacijenata traje tri nedelje ili duže. To je posledica preosetljivosti disajnih puteva i ne znači obavezno da bolest napreduje. Kašalj koji traje duže od tri nedelje naziva se produženi, a duže od osam nedelja hronični kašalj, i tada se traži drugi uzrok.

Na šta treba obratiti pažnju

Visoka temperatura koja traje više od tri do četiri dana, ubrzano disanje, bol u grudima pri udisaju i izrazita malaksalost nisu tipični za bronhitis i mogu ukazivati na upalu pluća. Kašalj u napadima, posle koga osoba povraća ili teško udahne uz karakterističan zvuk, upućuje na veliki kašalj. Kod starijih osoba upala pluća se može pokazati i samo zbunjenošću, padom ili gubitkom apetita.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – izraziti nedostatak vazduha, usne ili prsti plavičaste boje, bol u grudima, iskašljavanje krvi u većoj količini, zbunjenost ili pospanost (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
  • Bez odlaganja (isti ili sledeći dan) – temperatura iznad 38 °C duže od tri dana, ubrzano disanje, šištanje koje se pojačava, pogoršanje kod osoba sa astmom, HOBP-om, srčanom slabošću ili oslabljenim imunitetom, kao i bronhitis kod osoba starijih od 75 godina.
  • Uskoro – kašalj koji traje duže od tri nedelje, ponovljeni bronhitisi više puta godišnje, kašalj kod pušača koji menja svoj karakter, primese krvi u ispljuvku ili gubitak telesne težine.

Razgovor i pregled

Dijagnoza akutnog bronhitisa postavlja se pre svega na osnovu razgovora i pregleda. Lekar pita kada je kašalj počeo, kakav je ispljuvak, da li postoji temperatura, otežano disanje, bol u grudima, da li pušite, imate li astmu, HOBP ili srčanu bolest i koje lekove uzimate. Slušanjem pluća stetoskopom lekar traži zvuke koji ukazuju na suženje bronhija (šištanje) ili na upalu plućnog tkiva. Meri temperaturu, puls, broj udisaja u minutu i zasićenost krvi kiseonikom (pulsnim oksimetrom, malim uređajem koji se stavlja na prst).

Kada su potrebni dodatni pregledi

Kod mlađe, zdrave osobe sa tipičnim tegobama i normalnim nalazom na plućima dodatni pregledi uglavnom nisu potrebni. Lekar ih predlaže kada postoji sumnja na upalu pluća ili drugu bolest:

  • Rendgen grudnog koša – radi se kada su puls ili disanje ubrzani, temperatura visoka, nalaz na plućima izmenjen ili zasićenost kiseonikom snižena, kao i kod starijih i hronično bolesnih osoba. Kod bronhitisa je rendgen normalan, a upala pluća se vidi kao zasenčenje.
  • Krvna slika i CRP – CRP je belančevina čija vrednost raste kod upale. Veoma visoka vrednost češće ukazuje na bakterijsku infekciju ili upalu pluća, a niska govori u prilog virusnom bronhitisu kod koga antibiotik ne pomaže.
  • Brzi testovi na viruse – test na grip ili kovid, kada rezultat menja lečenje, na primer zbog primene antivirusnog leka ili izolacije.
  • Test na veliki kašalj – bris nosa ili analiza krvi kod kašlja u napadima koji traje duže od dve nedelje.
  • Spirometrija – test disanja kojim se meri koliko vazduha osoba može da izdahne i koliko brzo. Ne radi se tokom akutne infekcije, već nekoliko nedelja kasnije, kada kašalj i šištanje traju ili se ponavljaju i postoji sumnja na astmu ili HOBP.

Šta nalazi znače

Normalan nalaz pregleda i rendgena kod osobe sa kašljem i znacima prehlade potvrđuje dijagnozu akutnog bronhitisa i znači da se bolest leči kod kuće. Zasenčenje na rendgenu menja dijagnozu u upalu pluća. Ako spirometrija posle povlačenja infekcije pokaže suženje disajnih puteva koje se popravlja posle udisanja leka, sumnja se na astmu. Upornost kašlja duže od osam nedelja traži plan ispitivanja hroničnog kašlja.

Kako se pripremiti za pregled

  • Zapišite tok bolesti – kada su počeli kašalj i temperatura, najviše izmerene vrednosti i šta ste uzimali.
  • Ponesite spisak lekova – uključujući sprejeve za nos, lekove za pritisak (neki izazivaju kašalj) i preparate bez recepta.
  • Ranija dokumentacija – stari rendgen snimci, nalazi spirometrije i izveštaji pulmologa olakšavaju poređenje.
  • Pre spirometrije – lekar će vam reći da li i koliko pre testa treba izostaviti inhalacione lekove; ne pušite i ne jedite obilno bar sat do dva pre testa.

Kako se donosi odluka

Kod akutnog bronhitisa nema leka koji skraćuje bolest kod svih pacijenata. Lečenje je usmereno na ublažavanje tegoba, mirovanje dok traje temperatura i prepoznavanje onih bolesnika kod kojih je potrebna drugačija terapija. Odluka zavisi od opšteg stanja, starosti, pridruženih bolesti i nalaza pregleda.

Zašto se antibiotici obično ne daju

Pošto bronhitis najčešće izazivaju virusi, antibiotici kod većine pacijenata ne skraćuju kašalj, a izazivaju neželjena dejstva (proliv, osip, alergijske reakcije) i doprinose otpornosti bakterija. Smernice zato ne preporučuju rutinsko propisivanje antibiotika kod akutnog bronhitisa. Lekar ih uvodi kod sumnje na upalu pluća, kod velikog kašlja, kod nekih teže obolelih starijih osoba i kod pogoršanja HOBP-a sa gnojnim ispljuvkom.

Ublažavanje tegoba

  • Odmor i tečnost – dovoljno tečnosti razređuje sluz i olakšava iskašljavanje. Kod bolesti srca ili bubrega količinu tečnosti odredite sa lekarom.
  • Lekovi protiv temperature i bolova – paracetamol ili ibuprofen, u dozama sa uputstva. Ibuprofen i slični lekovi ne preporučuju se kod bolesti bubrega, čira na želucu ili uz lekove protiv zgrušavanja.
  • Med – kašičica meda pred spavanje može ublažiti noćni kašalj kod odraslih.
  • Lekovi protiv kašlja – sirupi koji smiruju kašalj mogu pomoći kratko, noću, kada kašalj ometa san. Ne preporučuju se kada se iskašljava mnogo sluzi.
  • Inhalacije pare – udisanje toplog, vlažnog vazduha kod nekih ljudi olakšava kašalj, ali treba izbegavati opekotine vrelom vodom.
  • Inhalacioni bronhodilatator – lek u pumpici koji širi bronhije. Propisuje se samo onima koji imaju šištanje ili astmu i HOBP, jer kod ostalih ne skraćuje kašalj.

Posebne situacije

Kod gripa potvrđenog testom lekar može da propiše antivirusni lek, ako je od početka bolesti prošlo malo vremena ili je osoba u riziku od komplikacija. Kod osoba sa astmom ili HOBP-om bronhitis se leči prema planu za pogoršanje te bolesti, ponekad uz kratku terapiju kortikosteroidom. Kod velikog kašlja antibiotik smanjuje zaraznost, ali kašalj i dalje traje nedeljama.

Boravak u bolnici

Akutni bronhitis se leči kod kuće. Bolničko lečenje potrebno je samo kada se razvije upala pluća sa težim opštim stanjem, kada zasićenost kiseonikom padne ili kada bronhitis izazove teško pogoršanje astme, HOBP-a ili srčane slabosti.

Oporavak kod kuće

  • Prva nedelja – mirovanje dok traje temperatura, izbegavanje dima i hladnog vazduha, provetravanje prostorija i dovoljno sna.
  • Povratak na posao – obično posle povlačenja temperature i kada se osećate sposobnim, najčešće za pet do sedam dana. Dok traje izražen kašalj, prenosite infekciju na druge, pa kašljite u lakat i perite ruke.
  • Fizička aktivnost i sport – lagane šetnje su dozvoljene kada temperatura prođe; jači trening odložite dok se kašalj znatno ne smanji, obično dve do tri nedelje.
  • Pušenje – bronhitis je dobar trenutak za prestanak; pušenje produžava kašalj i povećava rizik od ponovnih infekcija.

Kada se hitno javiti

Javite se odmah ako se tokom bolesti jave izraziti nedostatak vazduha, bol u grudima, visoka temperatura koja se vraća posle nekoliko dana poboljšanja, iskašljavanje krvi, zbunjenost ili plavičaste usne.

Kontrole

Kod nekomplikovanog bronhitisa kontrola nije potrebna ako se tegobe povuku. Pregled pulmologa savetuje se ako kašalj traje duže od tri do osam nedelja, ako se bronhitisi ponavljaju ili ako i posle infekcije ostaju šištanje i zadihanost. Tada se radi spirometrija i proverava da li u pozadini postoji astma, HOBP, refluksna bolest ili ponavljane respiratorne infekcije.

Moguće komplikacije

Kod većine ljudi komplikacija nema. Mogući su upala pluća, pogoršanje astme ili HOBP-a, produžen kašalj zbog preosetljivosti disajnih puteva, a retko i prelom rebra ili nesvestica pri vrlo jakom kašlju kod starijih osoba sa osteoporozom.

Najčešća pitanja

Virus koji ga izaziva je zarazan, naročito prvih nekoliko dana. Pranje ruku, kašljanje u lakat i izbegavanje bliskog kontakta sa starijim i hronično bolesnim osobama smanjuju prenošenje.

Ne. Žuta ili zelena boja nastaje zbog ćelija odbrane u sluzi i viđa se i kod virusnih infekcija. O antibiotiku se odlučuje na osnovu pregleda, a ne boje ispljuvka.

Lagana šetnja je u redu kada nema temperature. Intenzivan trening odložite dok se kašalj ne smiri, jer napor tada pojačava kašalj i umor.

Akutni bronhitis sam po sebi obično ne prelazi u hronični. Hronični bronhitis je posebna bolest, najčešće kod pušača, kod koje kašalj sa iskašljavanjem traje mesecima.

Neki mogu donekle ublažiti kašalj, ali nijedan pouzdano ne skraćuje bolest. Kod hroničnih bolesti i uz druge lekove proverite sa lekarom ili farmaceutom da li su bezbedni.

Sluzokoža bronhija se sporo obnavlja i ostaje preosetljiva. Ako kašalj traje duže od osam nedelja ili se pogoršava, potreban je pregled pulmologa.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.