Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Bronhijalna astma kod odraslih

Pulmologija

Bronhijalna astma je hronična bolest disajnih puteva u kojoj su bronhije stalno blago upaljene i preosetljive. Na različite okidače, kao što su prehlada, alergeni, napor, hladan vazduh ili dim, reaguju grčenjem mišića u svom zidu, oticanjem sluzokože i pojačanim stvaranjem sluzi. Disajni putevi se tada sužavaju i javljaju se šištanje, kašalj, stezanje u grudima i otežano disanje.

Tegobe kod astme dolaze i prolaze. Između napada osoba može da se oseća potpuno dobro, a pluća na pregledu da budu uredna. Upravo zbog toga se bolest kod odraslih često prepoznaje kasno, jer se tegobe pripisuju prehladi, „čestim bronhitisima“ ili lošoj kondiciji. Astma može da počne u bilo kom životnom dobu, i u detinjstvu i posle 40. ili 50. godine.

Astma se ne može trajno izlečiti, ali se kod velike većine pacijenata može dobro kontrolisati. Uz pravilnu inhalacionu terapiju većina ljudi sa astmom živi bez svakodnevnih tegoba, normalno radi, bavi se sportom i nema teških napada. Teški napadi astme su i danas mogući i opasni, pa svaki pacijent treba da zna šta da radi kada se tegobe pogoršaju.

Šta se dešava u disajnim putevima

U zidu bronhija kod astme nalaze se brojne ćelije upale, najčešće eozinofili i mastociti. One luče materije koje izazivaju oticanje sluzokože, stvaranje guste sluzi i grčenje glatkih mišića oko bronhija. Kada se upala dugo ne leči, zid bronhija može trajno da zadeblja, pa se kod dela pacijenata razvije suženje koje se ne vraća potpuno ni uz lekove. Redovna terapija koja smiruje upalu zato štiti pluća i dugoročno.

Vrste astme

  • Alergijska astma – najčešće počinje u detinjstvu ili mladosti, često uz alergijski rinitis ili ekcem. Okidači su polen, grinje iz kućne prašine, dlaka životinja i buđ.
  • Eozinofilna astma sa kasnim početkom – počinje u odraslom dobu, često bez alergija, ponekad uz polipe u nosu. Može biti teška i zahtevati posebne lekove.
  • Astma izazvana naporom – suženje bronhija javlja se tokom ili posle fizičkog napora, posebno na hladnom i suvom vazduhu.
  • Profesionalna astma – nastaje ili se pogoršava zbog materija na radnom mestu; o njoj je više napisano u tekstu o profesionalnoj astmi.
  • Astma uz gojaznost – češće kod žena, sa manje izraženom upalom, a tegobe se popravljaju sa gubitkom težine.
  • Astma osetljiva na aspirin – napadi astme posle uzimanja aspirina i sličnih lekova protiv bolova, uz polipe u nosu.

Faktori rizika i okidači

  • Nasledna sklonost – astma i alergije u porodici.
  • Alergije – alergijski rinitis, ekcem, alergija na hranu.
  • Virusne infekcije – najčešći okidač pogoršanja astme kod odraslih.
  • Duvanski dim i zagađen vazduh – i aktivno i pasivno pušenje, kao i elektronske cigarete.
  • Napor i hladan vazduh.
  • Lekovi – aspirin i slični lekovi kod osetljivih osoba, beta-blokatori (lekovi za pritisak i srce, uključujući kapi za oči).
  • Refluks, gojaznost, hronični sinusitis – pogoršavaju kontrolu astme.
  • Hormonske promene – kod nekih žena tegobe se pojačavaju pred menstruaciju ili u trudnoći.
  • Stres i jake emocije – mogu da pokrenu napad kod osoba koje već imaju astmu.

Prevencija pogoršanja

Astma se ne može uvek sprečiti, ali se pogoršanja mogu znatno smanjiti: prestankom pušenja, izbegavanjem poznatih alergena i iritansa, godišnjom vakcinacijom protiv gripa i vakcinacijom protiv pneumokoka i kovida prema preporukama, kontrolom telesne težine i, najviše, redovnom upotrebom propisane inhalacione terapije.

Tipične tegobe

  • Šištanje (zviždanje) u grudima – visok zvuk pri izdisaju, nastaje kada vazduh prolazi kroz sužene bronhije.
  • Otežano disanje – osećaj da ne može da se izdahne do kraja ili da „nema vazduha“.
  • Stezanje u grudima – osećaj pritiska ili obruča oko grudnog koša.
  • Kašalj – češće suv, pojačan noću i rano ujutru. Kod nekih ljudi kašalj je jedini znak astme.

Kako se tegobe ponašaju

Za astmu je karakteristično da su tegobe promenljive: menjaju se iz dana u dan i iz sata u sat, jače su noću i u ranim jutarnjim satima, javljaju se posle prehlade, napora, smeha, izlaganja alergenima ili dimu i popravljaju se posle inhalatora koji širi bronhije. Tegobe koje su uvek iste, bez obzira na doba dana i okolnosti, manje su verovatno izazvane astmom.

Napad (pogoršanje) astme

Pogoršanje astme je epizoda tokom koje se tegobe postepeno ili naglo pojačavaju i ne smiruju se uobičajenom dozom leka za olakšanje. Kod većine ljudi razvija se tokom nekoliko dana, obično posle virusne infekcije, a ređe naglo, za nekoliko minuta ili sati, na primer posle izlaganja jakom alergenu ili leku. Znaci da se astma pogoršava su češće buđenje noću, potreba za lekom za olakšanje više puta dnevno, smanjena podnošljivost napora i pad izmerenih vrednosti vršnog protoka.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – ne možete da izgovorite celu rečenicu, disanje je veoma ubrzano, usne ili nokti su plavičasti, lek za olakšanje ne pomaže ili pomaže kraće od tri sata, javlja se pospanost ili zbunjenost, vršni protok je ispod polovine vaše najbolje vrednosti. Pozovite 194, sedite uspravno i nastavite sa lekom za olakšanje prema planu.
  • Bez odlaganja (isti ili sledeći dan) – lek za olakšanje vam treba češće nego obično, budite se noću zbog astme, tegobe se pogoršavaju tokom nekoliko dana ili ste nedavno završili terapiju zbog napada, a tegobe se vraćaju.
  • Uskoro – ako imate tegobe koje liče na astmu, a dijagnoza nije postavljena, ako lek za olakšanje koristite više od dva puta nedeljno ili ako vas astma ometa u sportu, poslu i snu.

Razgovor i pregled

Dijagnoza astme zasniva se na karakterističnim tegobama i na testovima koji pokazuju promenljivo suženje disajnih puteva. Lekar pita kada se tegobe javljaju, šta ih izaziva i smiruje, da li postoje alergije, ekcem, polipi u nosu, astma u porodici, pušenje i izloženost na poslu. Tokom pregleda sluša pluća, gleda nos i kožu. Između napada nalaz može biti potpuno uredan, što ne isključuje astmu.

Testovi plućne funkcije

  • Spirometrija sa bronhodilatatornim testom – osnovni test. Pacijent duboko udahne i što jače i brže izdahne u aparat. Test se ponavlja posle udisanja leka koji širi bronhije. Značajno poboljšanje izdahnutog volumena posle leka govori u prilog astmi.
  • Merenje vršnog protoka (PEF) – mali ručni merač kojim pacijent kod kuće, dva puta dnevno, tokom dve nedelje meri koliko brzo može da izdahne. Velike razlike između jutarnjih i večernjih vrednosti ukazuju na astmu.
  • Bronhoprovokacioni test – kada su spirometrija i tegobe nejasni, meri se reakcija bronhija na udisanje supstance koja kod osoba sa astmom izaziva suženje, ili na napor.
  • FeNO – merenje azot-monoksida u izdahnutom vazduhu. Povišena vrednost ukazuje na eozinofilnu upalu disajnih puteva i verovatan dobar odgovor na inhalacione kortikosteroide.

Ispitivanje alergija i upale

  • Alergološke kožne probe – na koži podlaktice nanose se kapi rastvora najčešćih alergena i lako se zagrebe koža. Posle 15 do 20 minuta očitava se da li se javlja crvenilo i otok. Pozitivna proba na alergen kome je osoba izložena pomaže da se objasne tegobe i planira izbegavanje. Kožne probe radimo u našoj bolnici.
  • Specifična IgE antitela u krvi – zamena za kožne probe kada one nisu moguće, na primer zbog lekova protiv alergije ili bolesti kože.
  • Broj eozinofila u krvi – važan za procenu vrste astme i izbor terapije kod teške astme.

Drugi pregledi

  • Rendgen grudnog koša – nije potreban za dijagnozu, ali se radi kod netipičnih tegoba, da bi se isključile druge bolesti. Rendgen radimo u našoj bolnici.
  • Pregled nosa i sinusa – kod znakova hroničnog rinosinusitisa i polipa.

Šta nalazi znače

Astma je potvrđena kada uz tipične tegobe postoji dokaz o promenljivom suženju disajnih puteva. Ako je suženje stalno i ne popravlja se potpuno posle leka, posebno kod pušača, treba misliti na HOBP ili preklapanje astme i HOBP-a. Kada su testovi uredni, a tegobe traju, traže se drugi uzroci, kao što su disfunkcija glasnih žica, refluks, eozinofilni bronhitis ili srčana slabost.

Kako se pripremiti za pregled

  • Ponesite sve inhalatore – lekar će proveriti i tehniku upotrebe.
  • Pre spirometrije – lekar će vam reći koje lekove i koliko sati pre testa ne treba uzimati; ne pušite i ne vežbajte intenzivno pre testa.
  • Pre kožnih proba – antihistaminike (lekove protiv alergije) obično treba prekinuti nekoliko dana ranije, prema uputstvu lekara. Ne prekidajte inhalacione lekove bez dogovora.
  • Dnevnik tegoba – kada se javljaju i šta ih pokreće, uz izmerene vrednosti vršnog protoka ako ih imate.

Kako se donosi odluka

Cilj lečenja je dobra kontrola astme: bez ili sa minimalnim dnevnim tegobama, bez buđenja noću, bez ograničenja aktivnosti, bez napada i sa normalnom ili gotovo normalnom funkcijom pluća. Terapija se uvodi u koracima prema težini bolesti, a zatim se prilagođava na kontrolama: povećava kada astma nije kontrolisana i smanjuje kada je stabilna duže vreme.

Inhalaciona terapija

Lekovi za astmu se najčešće uzimaju udisanjem, pa stižu direktno u bronhije, u maloj dozi i sa malo neželjenih dejstava.

  • Inhalacioni kortikosteroidi (IKS) – osnovni lekovi koji smiruju upalu u bronhijama. Deluju postepeno, za nekoliko dana do nedelja, i uzimaju se redovno, i kada nema tegoba.
  • Kombinacija IKS i formoterola – lek u jednoj pumpici koji istovremeno smiruje upalu i brzo širi bronhije. Savremene smernice ga preporučuju i kao lek za olakšanje, kod blaže astme samo po potrebi, a kod umerene i teške i kao redovni lek i kao lek za olakšanje iz iste pumpice.
  • Kratkodelujući bronhodilatatori (npr. salbutamol) – brzo šire bronhije i služe za olakšanje tegoba. Ne smiruju upalu, pa se ne preporučuju kao jedini lek za astmu kod odraslih.
  • Dugodelujući bronhodilatatori – u kombinaciji sa IKS-om kod umerene i teške astme; nikada se ne koriste sami, bez IKS-a.
  • Antagonisti leukotrijena (montelukast) – tablete koje se ponekad dodaju, posebno kod alergijskog rinitisa ili astme izazvane naporom.

Pravilna upotreba pumpice

Veliki deo slabe kontrole astme posledica je pogrešne tehnike udisanja. Kod svakog inhalatora važni su potpuni izdah pre udisanja, pravilan udah (kod spreja polako i duboko, kod praha brzo i snažno) i zadržavanje daha oko 10 sekundi. Kod spreja pomaže komora (spejser). Posle kortikosteroidnog inhalatora isperite usta vodom, da biste sprečili gljivičnu infekciju i promuklost. Tehniku proverite sa lekarom ili farmaceutom na svakoj kontroli.

Teška astma

Kod manjeg broja pacijenata astma ostaje loše kontrolisana uprkos visokim dozama inhalacione terapije i dobroj tehnici. Tada se najpre proveravaju redovnost uzimanja lekova, okidači i pridružene bolesti. Ako se teška astma potvrdi, pulmolog razmatra dodatne lekove:

  • Tiotropijum – dugodelujući bronhodilatator druge grupe, u dodatnom inhalatoru.
  • Biološki lekovi – injekcije antitela koje blokiraju određene puteve upale (anti-IgE, anti-IL-5, anti-IL-4/13, anti-TSLP). Daju se svake dve do osam nedelja i kod odgovarajućih pacijenata znatno smanjuju broj napada i potrebu za tabletama kortikosteroida. Primenjuju se u centrima za tešku astmu.
  • Kortikosteroidi u tabletama – kratko, tokom pogoršanja. Dugotrajna primena se izbegava zbog neželjenih dejstava na kosti, šećer, krvni pritisak i oči.

Lečenje napada astme

Svaki pacijent treba da ima pisani plan za astmu u kome piše koje lekove uzima svakodnevno, kako da prepozna pogoršanje, koliko leka za olakšanje sme da uzme i kada da započne tablete kortikosteroida ili da se javi lekaru. Kod blažeg pogoršanja povećava se upotreba leka za olakšanje i inhalacionog kortikosteroida prema planu. Kod težeg pogoršanja daju se kratka terapija kortikosteroidima u tabletama, a u hitnoj službi i bolnici kiseonik, inhalacije bronhodilatatora i kortikosteroidi u venu. Antibiotici se ne daju rutinski, jer su napadi najčešće izazvani virusima.

Boravak u bolnici

Bolničko lečenje potrebno je kod teškog napada koji se ne smiruje uprkos terapiji u hitnoj službi, kod niske zasićenosti kiseonikom i kod pacijenata koji su ranije imali po život opasne napade. Posle otpusta važno je proveriti tehniku i redovnost terapije i zakazati kontrolu u roku od nekoliko dana do dve nedelje.

Život sa astmom

  • Fizička aktivnost – preporučuje se. Kod astme izazvane naporom pomažu zagrevanje i lek pre treninga, prema savetu lekara. Plivanje, trčanje i timski sportovi su mogući uz dobru kontrolu.
  • Posao – većina ljudi sa astmom radi bez ograničenja. Kod sumnje na profesionalnu astmu potrebna je procena pulmologa i medicine rada.
  • Trudnoća – astma se leči i tokom trudnoće; prekid inhalacione terapije je rizičniji za majku i bebu od samih lekova. Trudnoću planirajte uz kontrolu pulmologa.
  • Alergeni u kući – kod potvrđene alergije na grinje pomažu presvlake za dušeke, pranje posteljine na 60 °C i smanjenje tepiha i plišanih igračaka.
  • Lekovi – pre uzimanja lekova protiv bolova ili novih lekova za pritisak i srce proverite sa lekarom da li su bezbedni kod astme.

Kontrole

Posle uvođenja ili promene terapije kontrola se obično zakazuje za četiri do osam nedelja, a kod stabilne astme jednom do dva puta godišnje. Na kontroli se procenjuju tegobe i broj napada, proverava tehnika upotrebe pumpice, ponavlja spirometrija i ažurira pisani plan. Kod dugotrajno dobre kontrole doza se može postepeno smanjiti, ali samo uz dogovor sa lekarom.

Moguće komplikacije

  • Teški napad astme – može biti opasan po život, posebno kod pacijenata koji lekove za olakšanje koriste često, a redovnu terapiju ne uzimaju.
  • Trajno suženje disajnih puteva – kod dugotrajno nelečene astme.
  • Neželjena dejstva čestih tableta kortikosteroida – osteoporoza, šećerna bolest, katarakta, povišen pritisak.
  • Lošiji kvalitet života – zbog poremećaja sna, odsustva sa posla i izbegavanja aktivnosti.

Najčešća pitanja

Ne. Inhalacioni kortikosteroidi i bronhodilatatori ne izazivaju zavisnost. Kada je astma duže vreme stabilna, lekar može postepeno smanjiti dozu.

U uobičajenim dozama u krv dospeva vrlo mala količina leka. Lokalna neželjena dejstva, promuklost i gljivice u ustima, sprečavaju se ispiranjem usta posle udisanja.

Nemojte samoinicijativno. Dobro stanje je obično rezultat terapije, a prekid često dovodi do napada. O smanjenju doze dogovorite se sa pulmologom.

Kod nekih ljudi tegobe se dugo ne javljaju, posebno kod astme iz detinjstva. Preosetljivost bronhija obično ostaje, pa se astma može vratiti posle infekcije ili izlaganja okidaču.

Većina ljudi sa astmom ih podnosi. Ako ste ikada imali pogoršanje posle ovih lekova ili imate polipe u nosu, izbegavajte ih i posavetujte se sa lekarom.

Kod većine odraslih nije potreban. Pumpica sa komorom podjednako dobro dovodi lek u bronhije kao nebulizator.

Da, uz dobro kontrolisanu astmu. Ponesite sve lekove i plan za astmu, a na velikoj nadmorskoj visini i hladnom vazduhu budite oprezniji sa naporom.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.