Dijabetes (šećerna bolest) je stanje u kojem je šećer (glukoza) u krvi stalno previsok, jer telo nema dovoljno insulina ili insulin ne deluje kako treba. Insulin je hormon koji stvara gušterača. On radi kao ključ: otvara ćelije da u njih uđe šećer iz krvi, koji ćelijama služi kao gorivo. Bez insulina šećer ostaje u krvi i izlazi mokraćom, a telo, gladno energije, počinje da troši svoje masti i mišiće.
Kod dece je najčešći dijabetes tipa 1, koji čini više od devet od deset slučajeva. Može da počne u bilo kom uzrastu, najčešće između 4. i 6. godine i u ranom pubertetu. Dijabetes tipa 2, koji je ranije bio bolest odraslih, danas se javlja i kod tinejdžera sa viškom kilograma. Retki oblici nastaju zbog promene u jednom genu.
Prvi znaci su pojačana žeđ, često mokrenje i mršavljenje. Ako se ne prepoznaju na vreme, za nekoliko dana ili nedelja može nastati dijabetesna ketoacidoza, hitno stanje koje se leči u bolnici. Zato dete koje mnogo pije i mokri treba istog dana da izmeri šećer.
Dijabetes tipa 1 se leči insulinom, svakog dana. Uz pen-injektore, insulinske pumpe, senzore i dobru obuku porodice, dete sa dijabetesom ide u školu, bavi se sportom i odrasta kao njegovi vršnjaci.
Kako nastaje dijabetes tipa 1
Kod dijabetesa tipa 1 imunski sistem greškom napada i postepeno uništava ćelije gušterače koje stvaraju insulin (beta ćelije). Taj proces počinje mesecima ili godinama pre prvih tegoba, a u krvi se tada mogu naći antitela protiv tih ćelija. Tegobe se javljaju tek kada ostane malo ćelija koje rade, pa insulina više nema dovoljno.
Na nastanak utiču nasleđe i spoljni činioci, ali tačan okidač nije poznat. Rizik je veći kada roditelj, brat ili sestra imaju tip 1, iako većina obolele dece nema obolelog u porodici. Dijabetes tipa 1 ne nastaje zbog slatkiša, ishrane ili nečega što su roditelji propustili.
Dijabetes tipa 2 kod dece i tinejdžera
Kod dijabetesa tipa 2 gušterača u početku stvara insulin, ali on slabije deluje, jer su ćelije na njega manje osetljive (insulinska rezistencija). Gušterača neko vreme radi pojačano, a zatim popušta. Ovaj oblik se najčešće javlja u pubertetu. Rizik je veći kada dete ima:
Višak kilograma – posebno masno tkivo oko stomaka (videti gojaznost kod dece).
Dijabetes tipa 2 u porodici – kod roditelja, baka i deda.
Tamne, baršunaste promene na koži – na vratu i pazusima (akantoza), znak slabijeg delovanja insulina.
Majku sa dijabetesom u trudnoći – kao i malu ili veliku težinu na rođenju.
Malo kretanja i loš san – uz mnogo zaslađenih napitaka.
Ređi oblici dijabetesa
MODY – nasledni oblik koji nastaje zbog promene u jednom genu; ima ga 1–6 od 100 dece sa dijabetesom. Na njega se misli kada dijabetes ima više generacija u porodici, a dete nema antitela. Neki oblici se leče tabletama, a neki ne traže lečenje.
Neonatalni dijabetes – počinje u prvih šest meseci života i gotovo uvek ima genetski uzrok. Deo ovih beba može se lečiti tabletama umesto insulinom.
Dijabetes uz druge bolesti – kod cistične fibroze ili posle dugog lečenja kortikosteroidima.
Može li se dijabetes sprečiti
Dijabetes tipa 1 nije moguće sprečiti. Dijabetes tipa 2 u velikoj meri može da se spreči ili odloži zdravom težinom, svakodnevnim kretanjem, dovoljno sna i vodom umesto zaslađenih sokova.
Prvi znaci dijabetesa
Kada šećer u krvi poraste, bubrezi ga izbacuju mokraćom, a sa njim i mnogo vode. Zato su prvi znaci:
Pojačana žeđ – dete pije mnogo i budi se noću da pije.
Često mokrenje – i veće količine mokraće; kod beba pelene su teške i pune.
Noćno mokrenje posle suvog perioda – dete koje je već bilo suvo noću ponovo mokri u krevet (videti noćno mokrenje kod dece).
Mršavljenje – uprkos dobrom ili pojačanom apetitu.
Umor i razdražljivost – dete je bezvoljno i slabije se koncentriše.
Zamućen vid i gljivične infekcije – na primer crvenilo pod pelenom.
Tegobe se razvijaju tokom nekoliko nedelja, pa ih roditelji često pripišu vrućini ili rastu.
Glavni znaci dijabetesa: pojačana žeđ, često i obilno mokrenje, mršavljenje i umor. Plavom bojom označeni su znaci koji su češći kod dijabetesa tipa 1 i kod ketoacidoze, kao što su povraćanje, bol u trbuhu i ubrzano disanje. Crtež prikazuje odraslu osobu, a znaci su isti i kod deteta. Izvor: Mikael Häggström / Wikimedia Commons, javno vlasništvo. Prevod oznaka na srpski.
Dijabetesna ketoacidoza
Kada insulina nema, telo za energiju troši masti, a pri tome nastaju ketoni, kisele materije koje se gomilaju u krvi. To stanje se zove dijabetesna ketoacidoza i zahteva hitno lečenje u bolnici. Znaci su:
Povraćanje i mučnina – često bez proliva, pa se lako zameni sa stomačnim virusom.
Bol u trbuhu – ponekad toliko jak da liči na upalu slepog creva (videti bol u trbuhu kod dece).
Ubrzano i duboko disanje – telo tako izbacuje kiselinu.
Miris acetona iz usta – voćni miris, kao lak za nokte.
Pospanost i zbunjenost.
Tok kroz uzrast
Beba i malo dete – žeđ i mokrenje se teže primete, pa je ketoacidoza češća već pri otkrivanju bolesti; beba je razdražljiva i slabo napreduje.
Školsko dete – često traži da ide u toalet, nosi flašu vode, umorno je.
Adolescent – mršavljenje i umor; kod dijabetesa tipa 2 tegoba često nema, pa se šećer otkrije na kontroli zbog viška kilograma.
Kada se javiti lekaru
Hitno – dete uz žeđ i mokrenje povraća, ima bol u trbuhu, ubrzano i duboko diše, iz usta mu se oseća aceton ili je pospano; dete sa dijabetesom ima nizak šećer i ne može da guta, gubi svest ili ima grčeve (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – dete mnogo pije i mokri, ponovo mokri noću ili gubi na težini; javite se pedijatru istog dana radi merenja šećera u krvi i mokraći.
Uskoro – dete ima višak kilograma, tamne promene na koži vrata ili dijabetes tipa 2 u porodici, ili je šećer slučajno nađen blago povišen; zakažite pregled kod dečjeg endokrinologa.
Kako se postavlja dijagnoza
Kod deteta sa tipičnim tegobama dijagnoza se postavlja istog dana: šećer se meri iz prsta i iz vene, a u mokraći se traže šećer i ketoni. Na laboratorijskim analizama krvi dijabetes se potvrđuje kada je:
Šećer u krvi u bilo koje doba dana – 11,1 mmol/L ili viši, uz tipične tegobe.
Šećer našte – 7,0 mmol/L ili viši, posle najmanje 8 sati bez hrane.
HbA1c – 6,5% ili viši. To je glikozilirani hemoglobin, koji pokazuje prosečan šećer u krvi u poslednja 2–3 meseca.
Ako dete nema tegobe, jedan povišen nalaz nije dovoljan i analiza se ponavlja. Merenje aparatom za šećer kod kuće služi za praćenje, ali ne i za postavljanje dijagnoze.
Ketoni i acidoza
Kada su ketoni u krvi ili mokraći povišeni, iz krvi se proveravaju kiselost (pH) i elektroliti, da bi se videlo da li postoji ketoacidoza i koliko je teška (videti elektrolitni poremećaji kod dece).
Koji je tip dijabetesa
Antitela – analiza krvi na antitela protiv ćelija gušterače (GAD, IA-2, ZnT8 i antitela na insulin). Ako je bar jedno pozitivno, reč je o tipu 1; posebno pomaže kod tinejdžera sa viškom kilograma.
C-peptid – materija koja nastaje zajedno sa insulinom, pa pokazuje koliko insulina gušterača još stvara; kod tipa 1 vremenom pada.
Genetsko testiranje – dečji endokrinolog ga preporučuje kod bebe mlađe od šest meseci i kada su antitela negativna, a dijabetes se javlja u više generacija.
Test opterećenja šećerom
Kod deteta sa rizikom za tip 2 ponekad se radi test opterećenja glukozom (OGTT). To je dinamski test: dete ujutru našte popije rastvor šećera, a šećer se meri u više uzoraka krvi tokom dva sata. Vrednost od 11,1 mmol/L ili viša posle dva sata znači dijabetes, a granične vrednosti predijabetes.
Šta nalazi znače
Visok šećer sa tipičnim tegobama znači da insulin treba uvesti odmah. Negativna antitela uz očuvan C-peptid usmeravaju lekara ka tipu 2 ili retkom obliku. Deca sa tipom 1 češće imaju i druge bolesti imunskog sistema, pa se na početku proveravaju štitasta žlezda (TSH i antitela) i antitela na celijakiju, a kod tipa 2 masnoće u krvi, jetreni enzimi i belančevine u mokraći.
Kako se pripremiti za pregled
Kod tegoba ne čekajte – ako dete mnogo pije i mokri, dođite odmah, bez gladovanja i bez zakazivanja analiza unapred.
Zdravstvenu knjižicu – sa merama visine i težine od rođenja, i visinu oba roditelja.
Ranije nalaze i spisak lekova – posebno kortikosteroida.
Porodičnu istoriju – dijabetes, bolesti štitaste žlezde i celijakija u porodici.
Za test opterećenja šećerom – dete dolazi našte, posle 8–10 sati bez hrane; vodu sme da pije.
Na kontrole – aparat za šećer i podatke sa senzora ili pumpe; insulin se zbog analiza ne preskače.
Prvi dani i obuka porodice
Kod ketoacidoze dete u bolnici prima tečnost i insulin kroz venu. Kada se stanje smiri, počinje obuka porodice: merenje šećera, davanje insulina, brojanje ugljenih hidrata i prepoznavanje niskog šećera. Uz dečjeg endokrinologa i medicinsku sestru edukatora, po potrebi učestvuju nutricionista i psiholog. Način davanja insulina biramo zajedno sa porodicom, prema uzrastu deteta.
Posle prvih nedelja kod mnoge dece potreba za insulinom privremeno opadne („medeni mesec“), nekad i do godinu dana. To nije izlečenje: insulin se nastavlja, a doze podešava tim.
Insulinska pumpa je mali aparat koji dete nosi uz sebe. Kroz tanko crevo i kanilu pod kožom stalno daje male količine insulina, a uz obrok dodatnu dozu koju dete ili roditelj podese. Kanila se menja na nekoliko dana. Izvor: David-i98 / Wikimedia Commons, javno vlasništvo.
Insulin i načini davanja
Kod dijabetesa tipa 1 insulin se daje svakog dana, doživotno. Doze određuje lekar.
Pen-injektor – olovka sa insulinom i tankom iglom; dugodelujući insulin pokriva potrebe između obroka, a brzodelujući se daje uz obroke.
Insulinska pumpa – mali aparat koji kroz tanku kanilu pod kožom stalno daje male količine insulina, a pre obroka dodatnu dozu.
Pumpa povezana sa senzorom – sistem koji sam povećava ili smanjuje insulin prema očitanom šećeru; obroke i dalje treba uneti u aparat.
Mesta uboda se menjaju, jer na stalno istom mestu nastaju zadebljanja kroz koja se insulin slabije upija.
Merenje šećera i senzori
Merenje iz prsta – aparatom (glukometrom), pre obroka, pre spavanja, oko sporta i kada se dete ne oseća dobro.
Senzor za kontinuirano merenje šećera – mali uređaj na koži koji meri šećer svakih nekoliko minuta, šalje ga na telefon i upozorava na pad ili rast.
Cilj je da šećer većinu vremena bude između 3,9 i 10 mmol/L, a HbA1c kod većine dece ispod 7%. Tim ciljeve prilagođava svakom detetu.
Ishrana i brojanje ugljenih hidrata
Dete jede zdravo i raznovrsno, kao i ostatak porodice. Na šećer najviše utiču ugljeni hidrati: hleb, testenina, pirinač, krompir, voće, mleko i slatkiši. Porodica uči da proceni koliko ih ima u obroku, a doza brzodelujućeg insulina se prilagođava toj količini. Slatkiši nisu zabranjeni, ali se uračunavaju u obrok, a zaslađeni sokovi služe samo za nizak šećer.
Hipoglikemija (nizak šećer)
Hipoglikemija je šećer niži od 3,9 mmol/L. Znaci su drhtanje, znojenje, bledilo, glad, lupanje srca, glavobolja, razdražljivost i nagla promena ponašanja. Malo dete može samo da plače ili postane odsutno, a noću se javljaju noćne more. Kod sumnje izmerite šećer.
Ako je dete budno i može da guta, odmah mu dajte brz šećer: starijem detetu i tinejdžeru oko 15 g (tablete glukoze ili oko 150 ml voćnog soka ili običnog, ne dijetalnog, gaziranog napitka), a manjem detetu manje, prema uputstvu tima.
Posle 15 minuta ponovo izmerite šećer; ako je i dalje ispod 3,9 mmol/L, ponovite brz šećer.
Ako je do obroka više od sat vremena, dajte užinu sa hlebom ili keksom.
Ako dete ne može da guta, gubi svest ili ima grčeve, ne dajte ništa na usta. Okrenite ga na bok, dajte glukagon, hormon koji brzo podiže šećer, kao injekciju ili sprej za nos, kako vam je pokazano, i pozovite 194. Glukagon treba da bude kod kuće, u školi i na putovanjima.
Bolesni dani
Insulin se nikada ne prekida – ni kada dete ne jede; tim daje uputstvo kako da se doze prilagode.
Češće merenje i tečnost – šećer na 1–2 sata, ketoni na 2–4 sata, a tečnost često, u malim gutljajima.
Ketoni u krvi iznad 0,6 mmol/L – pozovite tim radi uputstva o dodatnom insulinu.
Lečenje dijabetesa tipa 2
Osnovu čine ishrana, kretanje i smanjenje viška kilograma, uz učešće cele porodice. Najčešće se koristi metformin, lek u tabletama koji pomaže da insulin bolje deluje. Kada je šećer na početku veoma visok, uvodi se i insulin, a kod dela tinejdžera i lekovi u injekciji koji deluju kao crevni hormon (agonisti GLP-1 receptora).
Život kod kuće, vrtić i škola
Sa vrtićem i školom pravi se pisani plan: kada dete meri šećer i jede, ko pomaže kod insulina, kako izgleda nizak šećer i gde stoje brz šećer i glukagon. Dete sme da jede i meri šećer na času i ide u toalet kad god treba, a pre kontrolnog zadatka proverava šećer.
Sport je dobrodošao. Pre treninga se meri šećer, nosi se brz šećer, a insulin i užine se prilagođavaju prema dogovoru sa timom. Nizak šećer može se javiti i satima posle napornog treninga, pa i noću. Celoj porodici često pomaže razgovor sa psihologom.
Znaci za hitno javljanje
Povraćanje duže od dva sata, bol u trbuhu ili ubrzano disanje – uz visok šećer ili ketone.
Ketoni u krvi 3 mmol/L ili viši, pospanost, zbunjenost ili miris acetona.
Nizak šećer sa gubitkom svesti ili grčevima – posle glukagona pozovite 194.
Pumpa ne radi – šećer raste i ketoni su povišeni; insulin dajte penom, prema uputstvu.
Kontrole i dalji tok
Kontrole kod dečjeg endokrinologa su obično na tri meseca: mere se visina, težina, pritisak i HbA1c, a pregledaju podaci sa senzora. Rad štitaste žlezde (poremećaji funkcije štitaste žlezde) proverava se na 1–2 godine, a antitela na celijakiju na 2–5 godina. Od 11. godine ili početka puberteta, posle 2–5 godina bolesti, svake godine se proverava mokraća na belančevine (zaštita bubrega), a očno dno na 2–3 godine, kod očnog lekara. Kod tipa 2 ovi pregledi počinju odmah. Dobro regulisan šećer najviše čuva oči, bubrege i nerve.
Najčešća pitanja
Da li je dete dobilo dijabetes zato što je jelo mnogo slatkiša?
Nije. Dijabetes tipa 1 nastaje zbog greške imunskog sistema i nije posledica ishrane. Kod tipa 2 ulogu imaju višak kilograma i navike cele porodice, ali ni tada jedan uzrok, pa ni slatkiši, nisu sami krivi.
Da li će braća i sestre takođe dobiti dijabetes?
Rizik je veći nego kod ostale dece, ali većina braće i sestara nikada ne oboli. Kod njih se mogu ispitati antitela u krvi. Pozitivan nalaz omogućava praćenje i prepoznavanje bolesti pre ketoacidoze.
Može li dijabetes tipa 1 da prođe?
Ne može. Smanjena potreba za insulinom u prvim mesecima je prolazna. Lečenje se ipak stalno poboljšava, a pumpe koje same doziraju insulin olakšavaju svakodnevicu.
Da li dete sa dijabetesom prima vakcine po kalendaru?
Prima, po redovnom kalendaru. Preporučuje se i godišnja vakcina protiv gripa, jer infekcije kod dece sa dijabetesom otežavaju regulaciju šećera. Posle vakcine šećer može biti kratko viši.
Kako putovati avionom sa detetom koje ima dijabetes?
Insulin, aparat, senzore i brz šećer nosite u ručnom prtljagu, jer se u prtljažniku insulin može zalediti. Ponesite dvostruko više pribora, rezervni pen i potvrdu lekara. Kod promene vremenskih zona doze se podešavaju prema dogovoru sa timom.
Sme li dete da pojede tortu na rođendanu?
Sme. Parče torte se uračuna u ugljene hidrate tog obroka i pokrije insulinom. Korisno je unapred dogovoriti sa domaćinom šta se služi, a uz dete poslati i brz šećer.
Šta tinejdžer sa dijabetesom treba da zna o alkoholu?
Alkohol sprečava jetru da oslobodi šećer, pa nizak šećer može nastati i satima kasnije, tokom noći. Znaci niskog šećera liče na pijanstvo. Tinejdžer koji izlazi treba da nosi oznaku da ima dijabetes i da društvo zna šta da radi.
Da bismo pružili najbolje iskustvo, koristimo tehnologije poput kolačića za čuvanje i/ili pristup informacijama o uređaju. Saglasnost sa ovim tehnologijama će nam omogućiti da obrađujemo podatke kao što su ponašanje pri pregledanju ili jedinstveni ID-ovi na ovoj veb lokaciji. Nepristanak ili povlačenje saglasnosti može negativno uticati na određene karakteristike i funkcije.
Funkcionalno
Uvijek aktivan
Tehničko skladištenje ili pristup je striktno neophodan za legitimnu svrhu omogućavanja korišćenja određene usluge koju izričito zahteva pretplatnik ili korisnik, ili za jedinu svrhu obavljanja prenosa komunikacije preko elektronske komunikacione mreže.
Preference
Tehničko skladištenje ili pristup su neophodni za legitimnu svrhu čuvanja preferencija koje ne zahtevaju pretplatnik ili korisnik.
Statistika
Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u statističke svrhe.Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u anonimne statističke svrhe. Bez sudskog poziva, dobrovoljne saglasnosti od strane vašeg Internet provajdera ili dodatne evidencije treće strane, informacije sačuvane ili preuzete samo za ovu svrhu se obično ne mogu koristiti za vašu identifikaciju.
Marketing
Tehničko skladište ili pristup su potrebni za kreiranje korisničkih profila za slanje reklama ili za praćenje korisnika na veb lokaciji ili na nekoliko veb lokacija u slične marketinške svrhe.
Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).
Ulaz u Sava Medical Hospital
Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.
Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.
Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.
U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.
U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.
Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.
Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.
Radno vreme bolnice
Stacionar i operacioni blok
Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00
Ambulantno-poliklinički deo
Radni dan 7:00 – 20:00
Subota 8:00 – 13:00
Jezik komunikacije
Srpski
Engleski
Ruski
Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku
Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.
Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.
Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.
Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.
Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.
Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.
Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.
Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.
Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.
Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).
Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.
O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.
Zakazivanje operacije
Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:
Lične podatke:
Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.
Medicinsku dokumentaciju:
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate
Željeni termin operacije
Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.
Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.
Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
Priprema za bolničko lečenje
Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika
Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.
Preoperativna priprema
Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.
Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.
Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)
Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestimabez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .
Za decu
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina
Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove
Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02
Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.
Šta je potrebno poneti u bolnicu?
Odrasli pacijenti
Lična dokumenta U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
Veš, češalj, pribor za brijanje
Pomagalo ( ako ga koristite):
naočari i futrola
sočiva sa kutijicom za čuvanje
slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
štap, štake..
Mobilni telefon i punjač
Lap top / Tablet i punjač
Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
Medicinska dokumentacija
Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:
Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
Omiljenu igračku
Omiljenu knjigu, bojanku
Tablet / iPad
Prijem u bolnicu
Prijem u bolnicu može biti:
Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)
Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.
Po prijemu u bolnicu medicinska sestra/tehničar će Vas zamoliti da joj predate:
Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).
Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:
ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)
Boravak u bolnici
Smeštaj
Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.
Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.
Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe
Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.
Svaki apartman poseduje:
„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
odlazak do toaleta
korišćenje noćne posude
podešavanje položaja kreveta
donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj. U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži
U svakom apartmanu postoji:
Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.
Smeštaj pratioca
Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.
Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.
Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.
Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.
Neposredna priprema za operaciju
Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije
Pre operacije je potrebno da:
Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu
Pred određene hirurške intervencije je potrebno:
Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje
Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.
Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).
Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.
Pregled anesteziologa
Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.
Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.
Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.
Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.
Potpisivanje pristanka na operativni zahvat
Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.
Priprema pacijenta za anesteziju
Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.
Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.
Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.
Anestezija
Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.
Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.
Opšta anestezija
Intravenska anestezija (analgosedacija)
Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.
Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)
Endotrahealna anestezija
U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.
Regionalna anestezija
Epiduralna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).
Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.
Spinalna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.
Pleksus („blok“) anestezija
Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.
Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.
Neposredni postoperativni tok
Postoperativno praćenje
Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.
U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:
Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice
U prvim satima posle operacije možete osetiti:
bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.
Menadžment bola
Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.
Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.
Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.
Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka
Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.
Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.
Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).
Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.
Kontrole operatora i previjanja
Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.
Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.
Vizite
Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.
Ishrana
Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.
Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.
Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.
Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:
eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.
Prevencija povreda i padova
Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.
Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru
Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.
U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.
Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.
Posetilac se moli da:
ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.
Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.
Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.
Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.
Pobrinućemo se da jasno razumete:
koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu
Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.
Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.
Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.
Na tim pregledima lekar proverava:
stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka
Medicinske usluge je moguće platiti:
Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.
Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.
Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Fondovi zdravstvenog osiguranja
Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
