Enureza (noćno mokrenje) kod dece

Dečja nefrologija

Enureza je nevoljno mokrenje u snu kod deteta koje je navršilo pet godina, kada se dešava najmanje jednom mesečno i traje najmanje tri meseca. Lekari pri tome jasno razdvajaju mokrenje u snu od nevoljnog umokravanja dok je dete budno. Kada se dete umokri samo noću, a danju mokri sasvim normalno, govori se o „čistom“ noćnom mokrenju (lekari ga zovu monosimptomatska enureza). Ako uz noćno mokrenje postoje i tegobe tokom dana, kao što su iznenadna i jaka potreba za mokrenjem, prečesto ili retko mokrenje ili vlažne gaćice, reč je o noćnom mokrenju sa dnevnim tegobama.

Noćno mokrenje je mnogo češće nego što roditelji obično misle. Ima ga oko 5–10% dece od sedam godina, češće dečaci, a sa uzrastom postaje sve ređe: svake godine kod otprilike 15 od 100 dece nestane bez ikakvog lečenja. Kod tinejdžera ga ima oko 3%, a mali broj ljudi ima ga i kao odrasli. Dete se ne umokri namerno, iz lenjosti ili inata. Uzrok je u tome što se ne slažu tri stvari: koliko mokraće nastaje tokom noći, koliko mokraće bešika može da primi i da li dete može da se probudi kada je bešika puna.

Kod velike većine dece iza noćnog mokrenja ne stoji bolest bubrega ni nerava. Ipak, mokar krevet opterećuje i dete i porodicu i utiče na samopouzdanje i druženje. Proverene metode (promena navika, lečenje zatvora, alarm za noćno mokrenje i lek dezmopresin) većini dece pomažu da ranije postanu suva. Pregled kod lekara služi da se otkriju udružene tegobe i izabere lečenje koje odgovara detetu.

Kako nastaje noćno mokrenje

Tokom noći bubrezi normalno stvaraju manje mokraće nego danju, pa bešika može da je zadrži do jutra. Kada se bešika ipak napuni, signal iz nje treba da probudi dete. Noćno mokrenje nastaje kada se ove tri stvari ne usklade: noću nastaje više mokraće nego što bešika može da primi, a dete se na signal pune bešike ne probudi. Od toga koji je razlog kod deteta najizraženiji zavisi i izbor lečenja.

Previše mokraće tokom noći – lekari to zovu noćna poliurija. Često je razlog to što telo noću ne luči dovoljno hormona koji podstiče bubrege da zadrže vodu (antidiuretski hormon). Doprinose i mnogo pića i slani obroci uveče.
Mala bešika – bešika se prazni kada u njoj ima manje mokraće nego što se očekuje za uzrast, ponekad zato što se mišić bešike nevoljno steže („preterano aktivna bešika“). Ovo je češće kod dece koja imaju i dnevne tegobe.
Dubok san i teško buđenje – roditelji ovu decu najčešće opisuju kao „duboke spavače“ koje je teško probuditi. Istraživanja pokazuju da se ova deca zaista teže bude, iako im san nije nužno mirniji.

Oblici noćnog mokrenja

Samo noćno mokrenje – dete se umokri u snu, a danju nema nikakvih tegoba sa mokrenjem. Ovo je najčešći oblik.
Noćno mokrenje sa dnevnim tegobama – uz mokar krevet postoje i tegobe tokom dana: iznenadna potreba za mokrenjem, vlažne gaćice, prečesto ili retko mokrenje, slab mlaz ili naprezanje. Kada se dnevne tegobe izleče, noćno mokrenje se dalje leči kao prvi oblik.
Primarni oblik – dete nikada nije bilo suvo noću duže od šest meseci.
Sekundarni oblik – mokrenje u krevetu vratilo se posle najmanje šest meseci suvih noći. Češće je povezano sa stresom, zatvorom ili infekcijom, a retko sa bolešću kao što je šećerna bolest.

Umokravanje tokom dana, dok je dete budno, poseban je problem. Ako postoji uz noćno mokrenje, prvo se leče dnevne tegobe.

Šta povećava rizik

Nasleđe – noćno mokrenje se jasno javlja u porodicama. Ako je neko od roditelja kao dete mokrio u krevet, mnogo je verovatnije da će i dete imati isti problem.
Zatvor – kada je kraj debelog creva pun stolice, on pritiska bešiku, smanjuje prostor za mokraću i podstiče bešiku da se steže. Zatvor kod dece je čest i lako se previdi, a kod dela dece samo njegovo lečenje smanjuje broj mokrih noći.
Problemi sa pažnjom i ponašanjem – deca sa ADHD-om (poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću) češće mokre u krevet i teže se pridržavaju dugog lečenja.
Hrkanje i prekidi disanja u snu – kada su treći krajnik ili krajnici uvećani, dete hrče i kratko prestaje da diše, pa mu je san poremećen, što može da doprinese noćnom mokrenju.

Retki uzroci koje lekar isključuje

Noćno mokrenje ponekad prati bolesti kod kojih telo stvara mnogo mokraće: šećernu bolest, retku bolest kod koje nedostaje hormon za zadržavanje vode ili bubrezi na njega ne reaguju (insipidni dijabetes) i hroničnu bolest bubrega, kod koje bubrezi slabije zgušnjavaju mokraću. Urinarna infekcija može da izazove nagli povratak noćnog mokrenja. Kod devojčica koje stalno kaplju i danju i noću, iako redovno mokre, lekar misli na urođenu promenu kod koje se mokraćovod ne uliva u bešiku, već na pogrešno mesto (ektopični ureter). Slabost nogu ili promene na koži donjeg dela leđa mogu da ukažu na urođenu promenu kičme i kičmene moždine (spinalni disrafizam).

Može li se sprečiti

Noćno mokrenje nije moguće potpuno sprečiti, jer veliki deo zavisi od nasleđa i sazrevanja. Redovno pijenje tokom dana, mokrenje pre spavanja i redovna stolica smanjuju verovatnoću da se problem produži ili vrati.

Kako izgleda tipično noćno mokrenje

Dete se umokri u snu i najčešće se ne probudi ni kada je krevet već mokar. Neka deca mokre gotovo svake noći, ponekad i više puta, a druga samo povremeno. Kada se dešava više od četiri puta nedeljno, smatra se čestim, a kada je ređe, retkim. Ako noću nastaje mnogo mokraće, krevet je obično veoma mokar. Ako je bešika mala, dete se umokri češće, ponekad više puta iste noći, ali u manjim količinama.

Dnevni znaci koji menjaju pristup

Dnevne tegobe roditelji često ne primete, a one menjaju lečenje, jer pokazuju da problem nije samo noćni.

Iznenadna i jaka potreba za mokrenjem – dete „jedva stigne“ do toaleta.
Vlažne gaćice tokom dana – i kada je reč o svega nekoliko kapi.
Prečesto ili retko mokrenje – osam ili više puta dnevno, ili tri i manje puta.
Zadržavanje mokraće – prekrštanje nogu, čučanje na peti, poskakivanje u mestu.
Slab ili isprekidan mlaz – naprezanje pri mokrenju ili osećaj da bešika nije ispražnjena.
Retka ili tvrda stolica – bolna stolica ili tragovi stolice na gaćicama ukazuju na zatvor.

Razlike po uzrastu

Do pete godine mokrenje u snu je deo normalnog razvoja i ne smatra se bolešću. Kod školske dece postaje izvor stida: dete izbegava spavanje van kuće, krije mokru posteljinu i brine da će drugovi saznati. Kod tinejdžera je retko, ali je češće uporno, praćeno dnevnim tegobama i teže se podnosi. Ako se mokrenje u krevetu vrati kod starijeg deteta ili tinejdžera, dete uvek treba pokazati lekaru, jer tome češće prethode stres, infekcija ili druga bolest.

Kako se dete oseća

Noćno mokrenje nije psihički poremećaj, ali utiče na to kako se dete oseća. Deca koja mokre u krevet često imaju manje samopouzdanja, osećaju krivicu i izbegavaju druženje sa vršnjacima, a roditelji su umorni od presvlačenja i pranja. Kazne, ruganje i posramljivanje pogoršavaju stanje i ne skraćuju trajanje problema. Deci sa izraženim strahovima i brigama, ADHD-om ili problemima u ponašanju pomaže i podrška psihologa, uporedo sa lečenjem noćnog mokrenja.

Kako se stanje menja tokom vremena

Kod većine dece noćno mokrenje se postepeno proređuje i nestaje do kraja puberteta, ali kod dece koja mokre gotovo svake noći to ide sporije. Zato se ne preporučuje samo čekati kada problem opterećuje dete.

Kada se javiti lekaru

Hitno – ako dete uz noćno mokrenje naglo počne mnogo da pije i mokri, gubi na težini, povraća, ubrzano diše ili je neobično pospano, jer to mogu biti znaci šećerne bolesti sa teškim poremećajem (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – ako se jave peckanje pri mokrenju, povišena temperatura, bol u stomaku ili slabinama, slabost nogu ili gubitak kontrole stolice, ili se dete koje je bilo suvo naglo ponovo umokrava.
Uskoro – ako dete posle pete godine i dalje redovno mokri u krevet, ima dnevne tegobe sa mokrenjem ili zatvor, ili ga noćno mokrenje opterećuje.

Razgovor i pregled

Kod većine dece dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora i pregleda, bez složenih ispitivanja. Lekar pita koliko često se dete umokri, da li je ikada bilo suvo, kako mokri danju, kada pije, kakva mu je stolica i da li hrče. Na kliničkom pregledu dečjeg nefrologa proveravaju se rast, krvni pritisak i stomak (može se napipati crevo puno stolice), a pregledaju se i spoljni polni organi i donji deo leđa. Udubljenje, pramen dlaka ili mrlja na koži donjeg dela leđa mogu da ukažu na promenu kičme.

Dnevnik mokrenja i pijenja

Dnevnik mokrenja je najvažniji pregled kod noćnog mokrenja. Popunjava se kod kuće, a pokazuje šta je glavni razlog problema kod vašeg deteta.

Dnevni deo – tokom najmanje dva dana, najbolje vikendom, zapisuje se vreme i količina svakog mokrenja (izmerena posudom sa oznakama) i svakog pića, kao i kada su gaćice bile vlažne i kada je dete imalo stolicu.
Noćni deo – tokom sedam noći zapisuje se da li je noć bila suva ili mokra. Ujutro se izmeri pelena ili upijajuće gaćice. Razlika u odnosu na suvu pelenu, sabrana sa prvim jutarnjim mokrenjem, pokazuje koliko mokraće nastaje tokom noći.
Poređenje sa očekivanim vrednostima – lekar poredi najveću količinu koju dete izmokri odjednom tokom dana sa onim što se očekuje za njegov uzrast. Tako vidi da li je bešika manja nego što bi trebalo i da li noću nastaje više mokraće nego što takva bešika može da primi.

Analiza mokraće

Pregled mokraće test-trakom i pod mikroskopom pokazuje da li u mokraći ima šećera (znak šećerne bolesti), belančevina, krvi ili znakova infekcije. Pokazuje i koliko je mokraća gusta, odnosno koliko je bubrezi dobro zgušnjavaju. Posebno je potreban kada se mokrenje u krevetu vratilo posle suvog perioda i kod dece sa dnevnim tegobama.

Dodatni pregledi kod pojedine dece

Ultrazvuk urotrakta – kod dnevnih tegoba, ponavljanih infekcija ili slabog mlaza. Pokazuje bubrege, debljinu zida bešike, koliko mokraće ostaje u bešici posle mokrenja i koliko je proširen kraj debelog creva.
Merenje mlaza mokraće (uroflowmetrija) – dete mokri u poseban toalet koji beleži jačinu i oblik mlaza. Pregled je bezbolan i radi se kada lekar sumnja da dete ne mokri pravilno.
Analize krvi – samo kod sumnje na šećernu bolest, bolest bubrega ili problem sa zgušnjavanjem mokraće.
Detaljni pregledi bešike i kičme – retko, kod znakova oštećenja nerava, teških dnevnih tegoba ili sumnje na neurogenu bešiku, odnosno bešiku koja ne radi dobro zbog problema sa nervima. Tada se radi posebno merenje rada bešike (urodinamsko ispitivanje) i magnetna rezonanca kičme.

Šta nalazi znače

Ako je pregled normalan, dete nema dnevne tegobe, a analiza mokraće je uredna, reč je o „čistom“ noćnom mokrenju i dalja ispitivanja nisu potrebna. Velika količina mokraće noću uz bešiku normalne veličine znači da se noću stvara previše mokraće. Male količine pri mokrenju tokom dana ukazuju na malu bešiku. Dnevne tegobe, mokraća koja ostaje u bešici posle mokrenja ili zadebljan zid bešike znače da lečenje prvo treba usmeriti na bešiku i stolicu.

Kako se pripremiti za pregled

Popunjen dnevnik – ako je moguće, donesite dnevnik mokrenja i pijenja i beleške za najmanje sedam noći.
Podaci o stolici – koliko često dete ima stolicu, kakva je i da li je bolna.
Uzorak mokraće – sveža mokraća, u čistoj posudi iz apoteke, za pregled test-trakom.
Raniji nalazi i lekovi – nalazi, spisak lekova i metoda koje ste već probali.
Priprema deteta – recite detetu da mnoga deca imaju isti problem, da pregled ne boli i da će lekar razgovarati i sa njim.

Kako se donosi odluka

Do šeste godine noćno mokrenje se obično ne leči lekovima ni alarmom, već se savetuju dobre navike. Lečenje ima smisla kada je dete dovoljno zrelo da sarađuje i kada samo želi da bude suvo, najčešće od šeste ili sedme godine, a ranije ako ga problem jako opterećuje. Redosled je jasan: prvo se leči zatvor, zatim dnevne tegobe ako postoje, pa tek onda noćno mokrenje. Kada dete mokri samo noću, prvi izbor su alarm i dezmopresin. Koji će se koristiti zavisi od onoga što pokaže dnevnik, od želje porodice i od svakodnevnih okolnosti.

Osnovne mere: navike pijenja i mokrenja

Prvi korak je lečenje bez lekova: objašnjenje, promena navika i praćenje. Lekari to zovu uroterapija. Kod deteta koje mokri samo noću ove mere same retko dovode do izlečenja, ali su osnova za dalje lečenje.

Objašnjenje i podrška – noćno mokrenje nije ničija krivica i dobro se leči.
Pravilan raspored pijenja – veći deo tečnosti dete pije pre podne i u školi, a manje u poslednjih sat-dva pred spavanje. Strogo uskraćivanje tečnosti se ne preporučuje.
Redovno mokrenje – na nekoliko sati tokom dana i obavezno neposredno pre spavanja, bez odlaganja.
Opušten položaj na toaletu – stopala oslonjena (na pod ili stepenik), opuštene noge, dovoljno vremena.
Lakša večera – uveče manje slane hrane i hrane bogate belančevinama, bez gaziranih pića sa kofeinom, ledenog čaja i energetskih napitaka.
Nagrade za saradnju – nagrađuje se ono što dete može da kontroliše (pijenje, mokrenje pre spavanja, popunjavanje dnevnika), a ne suva noć.

Buđenje deteta noću i nošenje na toalet ne skraćuju trajanje problema i nisu deo lečenja.

Lečenje zatvora

Kod svakog deteta koje mokri u krevet i ima zatvor, zatvor se leči prvi: lekovima koji omekšavaju stolicu, redovnim sedenjem na toaletu posle obroka i dovoljno vlakana i tečnosti u ishrani. Lečenje traje mesecima, a prerano prekidanje često vraća problem.

Alarm za noćno mokrenje

Alarm je mali uređaj sa senzorom u gaćicama ili na podmetaču, koji se oglasi zvukom ili vibracijom čim se pojave prve kapi mokraće. Dete se budi i mokrenje završava u toaletu. Vremenom se uči da se probudi kada oseti punu bešiku ili da zadrži mokraću do jutra.

Kome odgovara – detetu i porodici koji su spremni da istraju, posebno kada dete mokri često i ima manju bešiku.
Kako se koristi – svake noći, a roditelj pomaže da se dete zaista probudi.
Koliko traje – napredak se vidi postepeno, za nekoliko nedelja. Alarm se koristi dok dete ne bude suvo 14 noći zaredom, obično 2–3 meseca. Ako posle šest nedelja nema napretka, razmatra se druga metoda.
Uspeh – suvo postaje otprilike polovina do dve trećine dece koja ga redovno koriste, a mokrenje se posle alarma ređe vraća nego posle prekida leka.

Šema alarma za enurezu: senzor vlage u donjem vešu i bežični alarm koji se oglašava — Alarm za enurezu: mali senzor vlage stavlja se u donji veš, a pri prvim kapima mokraće bežični uređaj se oglasi zvukom ili vibracijom. Vremenom dete uči da se probudi na signal pune bešike. Izvor: 1falt / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0. Prevod oznaka na srpski.

Dezmopresin

Dezmopresin je lek koji deluje kao prirodni hormon za zadržavanje vode. Smanjuje količinu mokraće koja nastaje tokom noći i najviše pomaže deci kod koje noću nastaje mnogo mokraće, a bešika je normalne veličine. Uzima se oko sat vremena pre spavanja, kao tableta ili tableta koja se topi pod jezikom, a dozu određuje lekar. Deluje samo te noći, pa se uzima svake večeri. Otprilike trećina dece postane potpuno suva, trećina ima manje mokrih noći, a kod trećine lek ne pomaže. Ako posle jedne do dve nedelje nema efekta, lečenje se menja. Deca kojoj lek pomaže obično ga uzimaju oko tri meseca, a zatim se pravi pauza ili se doza postepeno smanjuje, jer se mokrenje posle naglog prekida često vraća.

Uz ovaj lek pijenje mora da se ograniči. Od sat vremena pre uzimanja leka do jutra (oko osam sati) dete sme da popije najviše nekoliko gutljaja. Ako uz lek popije mnogo tečnosti, voda se zadržava u telu i u krvi pada natrijum, so koja je telu neophodna. To izaziva glavobolju, mučninu, povraćanje, pospanost, a u težim slučajevima i grčeve. Ovaj elektrolitni poremećaj je redak kada se uputstva poštuju. Lek se ne daje u danima kada dete povraća, ima proliv ili visoku temperaturu i mora mnogo da pije.

Kada jedna metoda nije dovoljna

Alarm i dezmopresin zajedno – kod dece kod koje noću nastaje mnogo mokraće, a bešika je i mala, ili kada jedna metoda sama ne pomaže.
Lekovi koji smiruju bešiku – smanjuju nevoljno stezanje bešike. Daju se kod preterano aktivne bešike, obično uz dezmopresin, i to tek kada je zatvor izlečen i kada je provereno da se bešika dobro prazni.
Pregled u specijalizovanom centru – kada pravilno primenjene metode ne pomognu, rad bešike se detaljnije ispituje, a druge lekove propisuju specijalizovani centri.

Kod deteta koje ima i dnevne tegobe lečenje počinje od dnevnih tegoba: promenom navika i lečenjem zatvora, a po potrebi i lekovima ili vežbama opuštanja mišića dna karlice, uz praćenje rada mišića na ekranu (biofidbek).

Oporavak i okvirni rokovi

Prve promene – uz dezmopresin često već u prvim noćima, uz alarm posle nekoliko nedelja.
Trajanje lečenja – 2–3 meseca za alarm i oko tri meseca za lek; dnevne tegobe i zatvor leče se duže.
Povratak mokrih noći – nije neuspeh; ista metoda obično ponovo pomaže.
Škola i sport – noćno mokrenje ne ograničava nijednu aktivnost. Za kratka putovanja sa spavanjem van kuće plan se pravi unapred sa lekarom.

Znaci za hitno javljanje

Dok dete uzima dezmopresin, hitan pregled je potreban ako se jave jaka glavobolja, povraćanje, zbunjenost, neobična pospanost ili grčevi. Lekaru se treba javiti i ako dete naglo postane mnogo žednije, gubi na težini, ima povišenu temperaturu sa bolom u slabinama ili slabost nogu.

Kontrole i život sa noćnim mokrenjem

Prva kontrola je obično nekoliko nedelja posle početka lečenja; donesite dnevnik, jer pokazuje šta se promenilo. Kod kuće pomažu zaštitna navlaka za dušek i rezervna posteljina pored kreveta. Upijajuće gaćice mogu se koristiti kod mlađe dece, ali ne uz alarm. Najviše pomažu strpljenje, mirna reakcija na mokru noć i pohvala za trud.

Najčešća pitanja

Da li dete može da spava kod drugara ili ide na ekskurziju?

Može. Diskretne upijajuće gaćice, vreća za spavanje i dogovor sa odraslom osobom od poverenja olakšavaju boravak. Ako dete koristi dezmopresin, lekar može da savetuje kako da se primeni tokom putovanja.

Da li dete oseća kada se umokri?

Najčešće ne. Dete čvrsto spava i ne budi se ni na punu bešiku ni na mokar krevet, pa se ujutro često i ne seća da se umokrilo.

Može li stres ili rođenje brata ili sestre da izazove noćno mokrenje?

Veće promene u porodici, selidba, polazak u školu ili razvod mogu da izazovu povratak mokrenja kod deteta koje je već bilo suvo. Obično prolazi kada se dete prilagodi, ali vredi proveriti i druge uzroke.

Da li dezmopresin stvara naviku ili šteti bubrezima?

Ne stvara zavisnost i ne oštećuje bubrege. Deluje samo dok se uzima, pa se enureza posle prekida može vratiti ako dete još nije sazrelo.

Da li pomažu biljni preparati, homeopatija ili akupunktura?

Za ove metode nema dovoljno pouzdanih dokaza. Bolje je prvo primeniti proverene metode, a o bilo kom preparatu obavestiti lekara.

Šta ako dete ne želi da se leči?

Bez saradnje deteta, posebno uz alarm, lečenje retko uspeva. Tada se nastavlja sa dobrim navikama, a lečenje se ponudi ponovo kada dete samo poželi da bude suvo.

Kakav alarm izabrati?

Postoje alarmi sa žicom i bežični, sa zvukom ili vibracijom. Važnije od modela je da je senzor pouzdan, da je zvuk dovoljno jak i da se alarm koristi svake noći.

Treba li o enurezi reći učitelju ili treneru?

Za dete koje ima samo noćno mokrenje to obično nije potrebno. Ako ima i dnevne tegobe, korisno je da učitelj omogući odlazak u toalet bez pitanja i pred drugima.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.