Kako se donosi odluka
Lečenje zavisi od toga koliki je poremećaj, koliko brzo je nastao, da li dete ima tegobe i šta je uzrok. Blagi poremećaji leče se kod kuće, ishranom i tečnošću na usta. Teški poremećaji i oni koji izazivaju tegobe leče se u bolnici, infuzijom i analizama krvi na svakih nekoliko sati. Uvek se istovremeno leči i uzrok: proliv, lek koji je izazvao poremećaj ili bolest bubrega.
Nadoknada tečnosti
- Rastvor za oralnu rehidraciju – kod blage i umerene dehidracije zbog proliva daje se na usta, u malim gutljajima, često, a dojenje se nastavlja. Rastvor ima tačno odmeren odnos soli i šećera, pa ga ne treba menjati čajem, sokom ili gaziranim pićem.
- Infuzija – kod teške dehidracije, stalnog povraćanja ili poremećaja svesti. Deca u bolnici dobijaju rastvore sa količinom soli sličnom onoj u krvi, jer razblaženi rastvori povećavaju rizik od pada natrijuma.
Zašto se natrijum ispravlja polako
Kada natrijum danima ili nedeljama polako pada ili raste, ćelije mozga se na to naviknu. Ako se vrednost tada naglo vrati u normalu, voda brzo ulazi u ćelije mozga ili izlazi iz njih. Prebrzo podizanje niskog natrijuma može trajno oštetiti nervna vlakna u mozgu, a prebrzo spuštanje visokog natrijuma može izazvati otok mozga i konvulzije. Zato lekari natrijum menjaju postepeno, prema tačnim pravilima o tome koliko sme da se promeni u toku dana, uz česte kontrole krvi. Izuzetak je dete sa konvulzijama zbog niskog natrijuma: tada se natrijum hitno malo podigne malom količinom jačeg rastvora soli, a zatim se nastavlja polako, uz analize krvi na nekoliko sati.
Lečenje poremećaja kalijuma
- Visok kalijum – opasan je zbog srca, pa je dete stalno priključeno na monitor. Daju se lek koji štiti srce, lekovi koji kalijum privremeno vraćaju u ćelije i lekovi koji ga izbacuju preko creva ili mokraće. Ako to nije dovoljno, radi se dijaliza, čišćenje krvi aparatom. Prekidaju se lekovi koji zadržavaju kalijum.
- Nizak kalijum – nadoknađuje se lekom na usta, a kod teških oblika sporom infuzijom uz praćenje, jer prebrz porast može poremetiti rad srca.
Kalcijum, fosfor, magnezijum i kiselost krvi
- Kalcijum i vitamin D – daju se kod niskog kalcijuma i rahitisa, a kod teških tegoba kalcijum se daje infuzijom.
- Magnezijum – nadoknađuje se pre kalijuma ili zajedno sa njim, jer se kalijum teško popravlja dok je magnezijum nizak.
- Lekovi koji smanjuju kiselost krvi – bikarbonat ili citrat, kod naslednih bolesti bubrežnih kanala i hronične bolesti bubrega, da bi dete normalno raslo i da bi kosti ostale jake.
- Manje fosfora – kod hronične bolesti bubrega, kroz ishranu i lekove koji vezuju fosfor iz hrane u crevima.
Lečenje Barterovog i Gitelmanovog sindroma
Kod Gitelmanovog sindroma dete sme da jede slano koliko želi, a magnezijum i kalijum uzima na usta celog života, u količini prilagođenoj baš njemu. Kod Barterovog sindroma, pored soli i kalijuma, deo dece dobija i lek iz grupe lekova protiv zapaljenja koji smanjuje gubitak soli; tada se prate bubrezi i želudac. Ove bolesti prati dečji nefrolog, uz redovne kontrole rasta i krvi.
Oporavak i okvirni rokovi
Posle stomačne infekcije sa prolivom i povraćanjem (gastroenteritisa) poremećaj se obično popravi za jedan do dva dana. Dete se vraća u vrtić ili školu kada proliv i povraćanje prestanu, najčešće 48 sati posle poslednje epizode, da ne bi zarazilo drugu decu. Posle bolničkog lečenja težeg pada natrijuma lekar često ponovo proverava natrijum za nekoliko dana. Deca sa naslednom bolešću bubrežnih kanala idu u školu i bave se sportom, uz flašu vode i slanu užinu, a tokom vrućina i takmičenja piju više tečnosti i jedu slanije.
Znaci za hitno javljanje
Hitan pregled je potreban kod konvulzija, pospanosti, zbunjenosti, jake slabosti mišića, nepravilnih otkucaja srca, povraćanja zbog kojeg dete ne može da zadrži lekove ili tečnost i kada dete prestane da mokri. Deca sa naslednom bolešću bubrežnih kanala mogu se brzo ozbiljno razboleti tokom stomačne infekcije, pa tada pomoć treba potražiti ranije.
Kontrole i život sa dugotrajnim poremećajem
Kod dugotrajnih poremećaja kontrole su na nekoliko meseci: mere se rast i pritisak, proveravaju se elektroliti i kreatinin, a ultrazvukom se prati da li se u bubrezima taloži kalcijum. Lekovi se uzimaju više puta dnevno, uz obroke, jer tako manje smetaju stomaku. Školu treba obavestiti da dete mora slobodno da pije vodu i ide u toalet. Pre svakog novog leka, uključujući lekove protiv bolova i lekove za izmokravanje, pitajte lekara da li utiče na elektrolite.
