Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Bol u trbuhu kod dece

Dečja gastroenterologija

Bol u trbuhu je jedna od najčešćih tegoba zbog kojih roditelji dovode dete pedijatru. Može biti akutan, kada počinje iznenada i traje satima ili danima, ili ponavljan, kada se javlja u napadima tokom nedelja i meseci. Iza istog opisa „boli me stomak“ krije se širok spektar stanja: od prolazne virusne infekcije i zatvora do upale slepog creva, kojoj je potrebna operacija.

Kod akutnog bola većina dece ima bezazlen uzrok koji prolazi sam ili uz jednostavno lečenje. Mali broj dece ima hitno hirurško stanje, i tada je brzina presudna. Zadatak roditelja i lekara je da prepoznaju znake koji upućuju na ozbiljan uzrok, a da pri tome dete ne izlažu nepotrebnim pregledima. U nastavku su opisani najčešći uzroci prema uzrastu, znaci za hitan pregled, razumna dijagnostika i lečenje.

Ponavljani bol je čest kod školske dece i adolescenata. Kod najvećeg broja nema oštećenja organa, već se radi o funkcionalnim poremećajima, koji se prema međunarodnim Rim IV kriterijumima dijagnostikuju na osnovu tipičnih tegoba. Takav bol je stvaran: nastaje zbog pojačane osetljivosti creva i poremećene komunikacije između creva i mozga. Dobro objašnjenje, povratak redovnim aktivnostima i, po potrebi, psihološke metode poput kognitivno-bihejvioralne terapije i hipnoterapije pomažu više od niza analiza i lekova.

Kako nastaje bol u trbuhu

Unutrašnji organi imaju drugačije nervne završetke od kože. Bol iz creva je tup, grčevit i slabo lokalizovan, pa mala deca gotovo uvek pokazuju na pupak, bez obzira na to gde je izvor. Tek kada se zapaljenje proširi na trbušnu maramicu (peritoneum), bol postaje oštar i jasno ograničen. Bol u trbuhu može poticati i od organa van njega: donjih delova pluća, mokraćnih puteva, testisa ili jajnika.

Šema trbuha sa želucem, tankim crevom, debelim crevom, slepim crevom, crvuljkom i rektumom
Položaj organa za varenje u trbuhu. Mesto bola pomaže lekaru u razmišljanju o uzroku: upala crvuljka (apendiksa) najčešće boli u donjem desnom delu trbuha, a kod funkcionalnog bola dete obično pokazuje oko pupka. Prikaz normalne anatomije, kao dopuna objašnjenju. Izvor: Medium69, prema crtežu NIH (National Cancer Institute) / Wikimedia Commons, javno vlasništvo. Prevod oznaka na srpski.

Najčešći uzroci akutnog bola

  • Virusni gastroenteritis – grčevi praćeni povraćanjem i prolivom; bol popušta posle stolice.
  • Zatvor – jedan od najčešćih uzroka i akutnog i ponavljanog bola, često u levom donjem delu trbuha. Videti opstipaciju kod dece.
  • Zapaljenje limfnih čvorova u trbuhu – mezenterijalni limfadenitis prati virusne infekcije i može da liči na upalu slepog creva.
  • Infekcija mokraćnih puteva – bol u donjem delu trbuha ili slabinama, peckanje i učestalo mokrenje, temperatura. Kod ponavljanih infekcija proverava se vezikoureteralni refluks.
  • Upala pluća – zapaljenje donjih delova pluća kod male dece može se ispoljiti bolom u trbuhu, uz temperaturu, kašalj i ubrzano disanje.
  • Streptokokna angina – kod predškolske i mlađe školske dece često daje bol u trbuhu i mučninu, uz gušobolju i temperaturu.

Hitna hirurška stanja

  • Upala slepog creva – najčešći razlog za hitnu operaciju trbuha kod dece, najviše između 5 i 15 godina. Kod dece mlađe od pet godina teže se prepoznaje i češće se otkrije tek kada slepo crevo pukne. Videti akutni apendicitis.
  • Invaginacija – uvlačenje jednog dela creva u susedni, kao kod teleskopa; najčešće između 6 meseci i 3 godine. Bez lečenja dolazi do zastoja creva i oštećenja njegovog zida.
  • Torzija testisa – uvrtanje semene vrpce prekida dotok krvi u testis; najčešće kod dečaka u pubertetu. Testis se može spasiti samo hitnom operacijom, u roku od nekoliko sati.
  • Torzija jajnika – uvrtanje jajnika, često kada na njemu postoji cista; videti ciste trbuha kod dece.
  • Uklještena kila – deo creva zarobljen u kilnoj kesi; videti preponsku kilu.
  • Ređi uzroci – Mekelov divertikulum, uvrtanje creva posle ranijih operacija, kamen u žučnoj kesi i zapaljenje gušterače.

Druga moguća stanja

Bol u trbuhu sa povraćanjem, velikom žeđi, čestim mokrenjem i gubitkom težine može biti prvi znak šećerne bolesti sa ketoacidozom. Kod IgA vaskulitisa (Henoh-Šenlajnove purpure) bol prate tačkasti crvenoljubičasti osip po nogama i bolni zglobovi. Kod devojčica u pubertetu uzrok mogu biti bolne menstruacije, bol pri ovulaciji ili cista jajnika, a kod adolescentkinja lekar mora pomisliti i na trudnoću.

Ponavljani i hronični bol

Organski uzroci ponavljanog bola su celijakija, zapaljenske bolesti creva, nepodnošenje laktoze, gastroezofagealni refluks, čir želuca i infekcije mokraćnih puteva. Infekcija bakterijom Helicobacter pylori ređe je uzrok bola nego što se ranije mislilo. Ipak, kod većine dece sa ponavljanim bolom uzrok je funkcionalni poremećaj.

Funkcionalni poremećaji bola po Rim IV

Rim IV su međunarodni kriterijumi za funkcionalne poremećaje creva. Za decu od 4 do 18 godina zahtevaju da se bol javlja najmanje četiri dana mesečno, tokom najmanje dva meseca (kod abdominalne migrene šest meseci), i da se posle odgovarajuće procene ne može pripisati drugoj bolesti.

  • Funkcionalna dispepsija – bol ili pečenje u gornjem delu trbuha, osećaj punoće posle obroka i rana sitost.
  • Sindrom iritabilnog creva (IBS) – bol povezan sa stolicom: menja se posle pražnjenja ili ga prati promena učestalosti ili izgleda stolice, sa prolivom, zatvorom ili smenom jednog i drugog.
  • Abdominalna migrena – napadi jakog bola oko pupka koji traju sat ili duže, sa bledilom, mučninom, povraćanjem, glavoboljom ili preosetljivošću na svetlo, dok je između napada dete potpuno zdravo nedeljama ili mesecima. Često u porodici postoji migrena.
  • Funkcionalni bol u trbuhu – bol koji ne ispunjava kriterijume ostalih oblika.

Ovi poremećaji nastaju zbog pojačane osetljivosti creva na normalne pokrete i istezanje, poremećene obrade signala u mozgu i promena crevnih bakterija. Često počinju posle infekcije creva ili stresnog događaja.

Faktori rizika i prevencija

  • Uzbuđenje i stres – anksioznost, pritisak u školi, vršnjačko nasilje i porodične promene pojačavaju bol.
  • Prethodna infekcija creva – posle gastroenteritisa crevo neko vreme ostaje osetljivije.
  • Porodične tegobe – funkcionalni bol je češći kada roditelj ima sindrom iritabilnog creva ili migrenu.

Redovni obroci, dovoljno vlakana i vode, san, fizička aktivnost i navika da dete ne odlaže odlazak u toalet smanjuju epizode bola.

Kako deca opisuju bol

Odojčad bol pokazuju plačem, savijanjem nogu ka stomaku i odbijanjem hrane. Predškolska deca pokazuju na pupak i teško opisuju trajanje i jačinu. Školska deca i adolescenti mogu reći gde boli, kakav je bol i šta ga pogoršava. Dete koje mirno leži i izbegava pokret češće ima ozbiljniji uzrok od deteta koje se previja ali se između napada igra.

Akutni bol: znaci koji upućuju na ozbiljan uzrok

  • Bol koji se seli u desni donji deo trbuha – posle početka oko pupka, uz gubitak apetita, mučninu i blago povišenu temperaturu, tipično za upalu slepog creva.
  • Bol pri hodu, kašlju ili poskakivanju – upućuje na nadražaj trbušne maramice.
  • Napadi jakog plača na 15–20 minuta – kod malog deteta, sa pospanošću ili mirovanjem između napada i povraćanjem, upućuju na invaginaciju. Stolica sa krvlju i sluzi („kao žele od ribizle“) je kasni znak.
  • Zeleno (žučno) povraćanje – znak moguće opstrukcije creva.
  • Bol i otok u mošnici ili preponi – kod dečaka u pubertetu bol u mošnici može da se oseti samo u donjem delu trbuha.
  • Iznenadan jak bol sa jedne strane donjeg trbuha – kod devojčice, uz povraćanje, može biti torzija jajnika.
  • Ubrzano disanje i kašalj – uz temperaturu, upućuju na upalu pluća.
  • Peckanje pri mokrenju – i učestalo mokrenje upućuju na infekciju mokraćnih puteva.

Ponavljani bol: šta je tipično za funkcionalni poremećaj

Funkcionalni bol je najčešće oko pupka, javlja se danju, ponekad pre škole, traje od nekoliko minuta do nekoliko sati i može ga pratiti mučnina, bledilo ili glavobolja. Dete ima normalan apetit između epizoda, raste i napreduje kao vršnjaci. Bol je stvaran, ali ne oštećuje creva. Kod mnoge dece tegobe slabe tokom meseci, a kod dela se ponavljaju i u odraslom dobu, posebno ako se uz njih javljaju anksioznost i izostajanje iz škole.

Crvene zastavice

Sledeći znaci upozorenja zahtevaju ciljana ispitivanja:

  • Gubitak težine ili zastoj u rastu – i zakasneli pubertet.
  • Krv u stolici ili crna stolica – i uporno povraćanje.
  • Noćni proliv – stolice koje bude dete.
  • Stalan bol na desnoj strani – u gornjem ili donjem delu trbuha, a ne oko pupka.
  • Otežano ili bolno gutanje.
  • Neobjašnjena temperatura – i bolni ili otečeni zglobovi.
  • Promene oko čmara – fisure i perianalne fistule, koje mogu biti znak Kronove bolesti.
  • Porodična istorija – zapaljenske bolesti creva, celijakije ili čira želuca kod bliskih srodnika.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – bol je jak i stalan duže od nekoliko sati, dete ne može da hoda ili se ne pomera od bola, povraća zeleno ili krv, ima krvavu stolicu, trbuh je tvrd i bolan na dodir, malo dete ima napade plača sa pospanošću između njih, postoji iznenadan bol u mošnici ili preponi, ili je dete bledo, mlitavo i ubrzano diše (pozovite 194 ili idite u hitnu službu)
  • Bez odlaganja – bol prati visoka temperatura, peckanje pri mokrenju, uporno povraćanje ili znaci dehidracije, ili dete ima jaku žeđ i mokri mnogo više nego inače.
  • Uskoro – bol se ponavlja nedeljama, dete izostaje iz škole, ima neku od crvenih zastavica ili je bol povezan sa promenom stolice.

Razgovor i pregled

Najviše podataka daju razgovor i pregled. Lekar pita kada je bol počeo, gde je, kakav je i koliko traje, šta ga pogoršava i olakšava, da li je povezan sa obrocima i stolicom, da li je bilo povraćanja, temperature i promena u mokrenju, i kako dete spava i funkcioniše u školi. Pregled obuhvata ceo trbuh, kilne otvore, kod dečaka i mošnicu, područje oko čmara, pluća i grlo. Kriva rasta pokazuje da li dete napreduje normalno, što je jedan od najkorisnijih podataka kod ponavljanog bola.

Akutni bol: pregledi u hitnoj službi

  • Analize krvi – krvna slika i CRP (pokazatelj zapaljenja) pomažu u proceni upale slepog creva i infekcija, ali normalan nalaz ne isključuje upalu.
  • Pregled urina – otkriva infekciju mokraćnih puteva, krv u mokraći i šećer.
  • Ultrazvuk abdomena – prvi slikovni pregled kod dece, bez zračenja. Prikazuje upaljeno slepo crevo, invaginaciju, ciste i torziju jajnika, kamen u žučnoj kesi, a uz kolor dopler i protok krvi kroz testis.
  • Ponovljeni pregled – kada slika nije jasna, dete se posmatra nekoliko sati i ponovo pregleda; promena nalaza je često presudna za odluku.
  • Rendgenski snimak – pluća kod sumnje na upalu pluća, a trbuha samo kod sumnje na opstrukciju ili perforaciju.
  • Kompjuterizovana tomografija (CT) – retko, kada ultrazvuk ne daje odgovor, zbog zračenja.

Ponavljani bol: razumna dijagnostika

Prema Rim IV kriterijumima funkcionalni poremećaj se dijagnostikuje pozitivno, na osnovu tipične slike, normalnog pregleda i rasta i odsustva crvenih zastavica. Opsežna ispitivanja nisu uslov za dijagnozu. Kod pojedine dece lekar bira nekoliko osnovnih analiza:

  • Krvna slika i pokazatelji zapaljenja – CRP i sedimentacija otkrivaju anemiju i zapaljenje.
  • Serološki test na celijakiju – antitela na tkivnu transglutaminazu, dok dete jede gluten.
  • Kalprotektin u stolici – kod proliva ili sumnje na zapaljenske bolesti creva.
  • Pregled urina – kod tegoba sa mokrenjem.
  • Endoskopija – gastroskopija ili kolonoskopija u opštoj anesteziji, samo kod crvenih zastavica ili sumnje na organsku bolest.

Testiranje na Helicobacter pylori ne preporučuje se kod dece sa funkcionalnim bolom, jer pronalaženje bakterije ne objašnjava tegobe, a lečenje ih obično ne otklanja.

Zašto više pretraga nije uvek bolje

Svaka pretraga nosi mogućnost slučajnog, beznačajnog nalaza koji vodi novim pregledima, a ponovljena ispitivanja kod deteta učvršćuju uverenje da je ozbiljno bolesno i pojačavaju strah. Kada su pregled, rast i osnovne analize uredni, verovatnoća da je promaknuta ozbiljna bolest je mala. Dijagnoza se preispituje ako se pojave novi znaci.

Šta nalazi znače

Uredni nalazi kod deteta sa tipičnim tegobama potvrđuju funkcionalni poremećaj. Anemija, povišeni pokazatelji zapaljenja ili kalprotektin i pozitivan test na celijakiju zahtevaju dalju obradu kod dečjeg gastroenterologa. Kod akutnog bola nalaz ultrazvuka i klinička slika odlučuju o operaciji.

Kako se pripremiti za pregled

  • Dnevnik bola – 2–3 nedelje zapisujte kada se bol javlja, gde je, koliko traje, šta je dete jelo, da li je bio školski dan i šta je pomoglo.
  • Izgled stolice – učestalost i oblik; lekar može koristiti Bristolsku skalu, sliku sa sedam tipova stolice od tvrdih grudvica do tečne.
  • Lekovi i dodaci – sve što je dete uzimalo, uključujući biljne preparate.
  • Porodična istorija – bolesti creva, celijakija, migrena kod srodnika.
  • Priprema deteta – recite mu da lekar treba da ga pita i pregleda po stomaku, da je u redu reći šta boli i da pregled ne boli. Starijem detetu dajte priliku da deo razgovora obavi samo sa lekarom.
  • Kod akutnog bola – ne dajte detetu hranu dok ga lekar ne pregleda, jer može biti potrebna anestezija.

Kako se donosi odluka

Kod akutnog bola lečenje zavisi od uzroka i obično se odluka donosi u nekoliko sati. Kod ponavljanog bola cilj je da dete normalno funkcioniše, ide u školu i bavi se aktivnostima, čak i ako bol potpuno ne nestane odmah. Plan se pravi zajedno sa porodicom i detetom.

Akutni bol: lečenje prema uzroku

  • Lek protiv bolova – paracetamol ili ibuprofen u dozi prema težini mogu se dati i pre pregleda. Ne prikrivaju upalu slepog creva i ne otežavaju postavljanje dijagnoze.
  • Rehidratacija – kod gastroenteritisa, oralnim rastvorom i nastavkom ishrane.
  • Lečenje zatvora – lekovi koji omekšavaju stolicu i promene navika; klistir i laksativi se ne daju dok lekar ne isključi hirurško stanje.
  • Antibiotici – kod infekcije mokraćnih puteva, streptokokne angine ili upale pluća.
  • Operacija slepog creva – najčešće laparoskopska, kroz nekoliko malih rezova, u opštoj anesteziji. Kod pojedine dece sa nekomplikovanom upalom može se razmotriti lečenje antibioticima, uz praćenje.
  • Rasplitanje invaginacije – vazduhom ili tečnošću uvedenom kroz čmar, pod kontrolom ultrazvuka ili rendgena; uspeva kod više od četiri od pet dece. Operacija je potrebna kada ovo ne uspe ili postoji oštećenje creva.
  • Hitna operacija torzije – testisa ili jajnika, radi odvrtanja i očuvanja organa.

Ponavljani funkcionalni bol: objašnjenje kao osnova

Prvi korak je razumljivo objašnjenje: creva su zdrava, ali su osetljivija, a mozak signale iz njih doživljava jače. Bol je stvaran, nije izmišljen i nije „u glavi“. Porodica koja prihvati objašnjenje lakše prestaje da traži nove analize i pomaže detetu da se vrati svakodnevici. Korisno je da roditelji mirno priznaju bol, ali pažnju usmeravaju na aktivnosti, a ne na stalna pitanja o bolu.

Škola i svakodnevne aktivnosti

  • Redovan odlazak u školu – izostajanje pojačava strah i bol; dete ide u školu i kada ima blage tegobe.
  • Dogovor sa školom – kratak odmor, slobodan odlazak u toalet i voda na času olakšavaju dan.
  • Bez nagrađivanja bola – dan kod kuće ne treba da izgleda kao odmor uz ekrane i posebnu pažnju.
  • Fizička aktivnost i san – sport i redovan ritam spavanja smanjuju osetljivost na bol.

Psihološke terapije

Smernice ESPGHAN-a i NASPGHAN-a iz 2025. godine snažno preporučuju dve metode kod sindroma iritabilnog creva i funkcionalnog bola:

  • Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) – sa psihologom dete uči kako misli, osećanja i ponašanje utiču na bol, uči tehnike opuštanja i postepeno se vraća aktivnostima koje je izbegavalo; roditelji se uključuju.
  • Hipnoterapija usmerena na creva – vođeno opuštanje sa slikama koje „smiruju“ creva; može se sprovoditi sa terapeutom ili uz audio-snimke kod kuće.

Upućivanje psihologu ne znači da lekar misli da je dete psihički bolesno; ove metode menjaju način na koji nervni sistem obrađuje signale iz creva.

Ishrana

  • Redovni obroci – bez preskakanja doručka i bez velikih obroka uveče.
  • Rastvorljiva vlakna – na primer psilijum, kod sindroma iritabilnog creva, uz dovoljno vode.
  • Izbegavanje okidača – gazirana pića, mnogo slatkiša ili masna hrana kod nekih dece pojačavaju tegobe.
  • Bez nepotrebnih dijeta – ishrana sa malo fermentabilnih šećera (low FODMAP) primenjuje se samo kratko, uz nutricionistu. Izbacivanje glutena ili mleka bez dijagnoze ne preporučuje se.

Lekovi

  • Probiotici – Lacticaseibacillus rhamnosus GG kod sindroma iritabilnog creva, uz skromnu korist.
  • Kapsule ulja pitome nane – kod starije dece koja mogu da progutaju kapsulu.
  • Lekovi koji smanjuju kiselinu – kraći period kod funkcionalne dispepsije sa bolom u gornjem delu trbuha.
  • Lekovi za regulisanje stolice – za zatvor ili proliv kod sindroma iritabilnog creva.
  • Lekovi koji menjaju osetljivost na bol – niske doze amitriptilina ili ciproheptadin, samo uz dečjeg gastroenterologa, kod upornih tegoba.
  • Lečenje abdominalne migrene – odmor u mirnoj i zamračenoj sobi i lek protiv bolova u napadu, a kod čestih napada lekovi za sprečavanje, kao kod migrene.

Opioidi, kanabidiol i hirurški zahvati ne koriste se za funkcionalni bol.

Oporavak i okvirni rokovi

Posle gastroenteritisa dete se vraća u vrtić ili školu 48 sati posle poslednjeg proliva ili povraćanja. Posle nekomplikovane laparoskopske operacije slepog creva dete je obično kod kuće za 1–2 dana, u školu se vraća za oko nedelju dana, a sport nastavlja za 2–4 nedelje, prema savetu hirurga. Kod funkcionalnog bola poboljšanje je postepeno, tokom nedelja i meseci, a psihološka terapija se obično sprovodi u nizu susreta tokom nekoliko nedelja. Dobar pokazatelj uspeha je redovan odlazak u školu, a ne potpuna odsutnost bola.

Znaci za hitno javljanje

Kod deteta sa poznatim funkcionalnim bolom, novi jak bol drugačijeg karaktera, bol koji ga budi i ne prolazi, zeleno povraćanje, krv u stolici, visoka temperatura, otok u mošnici ili tvrd trbuh zahtevaju hitan pregled. Funkcionalna dijagnoza ne štiti od drugih bolesti.

Kontrole i život sa ponavljanim bolom

Prva kontrola je obično posle nekoliko nedelja, kada se procenjuje učinak plana. Lekar prati rast i proverava da li su se pojavile crvene zastavice. Kod udružene anksioznosti ili depresije uključuje se dečji psiholog ili psihijatar. Većina dece uz podršku porodice i škole živi normalno, a epizode bola postaju ređe i slabije.

Najčešća pitanja

Funkcionalni bol je stvaran i dete ga ne izmišlja. Stres pred školu ga može pojačati, a ostajanje kod kuće vremenom učvršćuje izbegavanje. Zato je bolje da dete ide u školu, uz dogovor sa nastavnicima.

Dečje gliste (oksiuris) izazivaju svrab oko čmara, posebno noću, a retko bol u trbuhu. Rutinsko davanje lekova protiv glista bez dokazane infekcije nije potrebno.

Funkcionalni bol je češći kada roditelji imaju sindrom iritabilnog creva ili migrenu. Deo sklonosti je nasledan, a deo se odnosi na zajedničke navike i način reagovanja na bol u porodici.

Može i treba. Fizička aktivnost smanjuje osetljivost na bol i stres. Ograničenja su potrebna samo kod organske bolesti, kada ih određuje lekar.

Bez lekarskog saveta ne. Izbacivanje glutena pre testiranja može dati lažno negativan nalaz na celijakiju, a nepotrebne dijete osiromašuju ishranu i povećavaju zabrinutost oko hrane.

Može. Bolne menstruacije i bol sredinom ciklusa, pri ovulaciji, česti su kod adolescentkinja. Beleženje ciklusa u dnevnik bola pomaže lekaru, a kod jakih bolova savetuje se pregled ginekologa.

Ponesite uobičajene lekove i plan koji vam je dao lekar. Redovni obroci, dovoljno vode i stalni ritam odlaska u toalet smanjuju tegobe. Kod znakova za hitno javljanje potražite lekara na mestu boravka.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Ulaz u Sava Medical Hospital

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.