Hepatitis B

Gastroenterologija

Hepatitis B je zapaljenje jetre izazvano virusom hepatitisa B (HBV), koji se prenosi krvlju, seksualnim putem i sa majke na dete. Infekcija može biti akutna, kratkotrajna, posle koje organizam sam savlada virus, ili hronična, kada virus ostaje u jetri doživotno. U svetu hronični hepatitis B ima više od 250 miliona ljudi, a većina njih to ne zna, jer bolest godinama ne izaziva tegobe.

Ishod infekcije najviše zavisi od uzrasta u kojem je nastala. Kod odraslih se više od 95% akutnih infekcija završi izlečenjem, a kod novorođenčadi zaražene na porođaju oko 90% postaje hronično. Hronična infekcija tokom decenija kod dela ljudi dovodi do ciroze i karcinoma jetre, ali se uz praćenje i savremene lekove ove komplikacije mogu u velikoj meri sprečiti.

Hepatitis B se može sprečiti vakcinom. Hronična infekcija se retko potpuno izleči, ali lekovi u obliku jedne tablete dnevno pouzdano zaustavljaju razmnožavanje virusa i omogućavaju normalan život.

Kako virus oštećuje jetru

Virus se razmnožava u ćelijama jetre, a oštećenje nastaje kada imunski sistem napada zaražene ćelije. Ako je imunski odgovor snažan, virus se uklanja i nastaje trajni imunitet. Ako nije, virus ostaje u jetri, a ponavljano zapaljenje stvara ožiljno tkivo (fibrozu). Uznapredovala fibroza prelazi u cirozu jetre. Virus ugrađuje deo svog genetskog materijala u ćelije jetre, pa raste i rizik od karcinoma jetre, ponekad i bez ciroze.

Šema gornjeg dela trbuha sa označenom jetrom, žučnom kesom, žučnim kanalom, želucem, gušteračom i tankim crevom. — Položaj jetre u gornjem desnom delu trbuha i susednih organa. Prikaz normalne anatomije, kao dopuna objašnjenju. Izvor: Cancer Research UK / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0. Prevod oznaka na srpski.

Putevi prenosa

Preko krvi – zajedničke igle za ubrizgavanje droga, nesterilni pribor za tetoviranje, pirsing i manikir, zajednički brijači i četkice za zube, ubodi iglom kod zdravstvenih radnika. Virus na površinama preživljava najmanje sedam dana.
Seksualnim putem – nezaštićeni odnosi sa zaraženom osobom.
Sa majke na dete – najčešće tokom porođaja; bez zaštitnih mera to je najčešći put nastanka doživotne infekcije.

Hepatitis B se ne prenosi hranom, vodom, zajedničkim posuđem, rukovanjem, zagrljajem, kašljanjem ni dojenjem.

Akutni i hronični hepatitis B

Akutni hepatitis B označava prvih šest meseci posle infekcije. Ako se površinski antigen virusa (HBsAg) zadrži u krvi duže od šest meseci, infekcija je hronična. Hronična infekcija nastaje kod manje od 5% zaraženih odraslih, kod 20–30% dece zaražene u prvih pet godina života i kod oko 90% novorođenčadi.

Faze hronične infekcije

Faze hronične infekcije prepoznaju se po nalazima krvi, a ne po tegobama, i jedna može preći u drugu:

HBeAg-pozitivna hronična infekcija – mnogo virusa, ali bez značajnog oštećenja jetre; česta kod mladih zaraženih na rođenju.
HBeAg-pozitivni hronični hepatitis – visok nivo virusa uz zapaljenje jetre i povišene jetrine enzime.
HBeAg-negativna hronična infekcija – ranije „zdravo kliconoštvo“; malo virusa, normalni enzimi i nizak rizik, uz obavezne kontrole.
HBeAg-negativni hronični hepatitis – virus se ponovo aktivno razmnožava uz zapaljenje; najčešći oblik kod odraslih koji se leči.
HBsAg-negativna faza – HBsAg je nestao, ali neaktivan virus ostaje u jetri i može se aktivirati pri slabljenju imuniteta.

Ko je u povećanom riziku

Testiranje se preporučuje članovima domaćinstva i partnerima zaraženih, osobama rođenim u područjima sa čestom infekcijom, osobama koje ubrizgavaju droge, osobama sa HIV infekcijom ili hepatitisom C, pacijentima na dijalizi, zdravstvenim radnicima, svim trudnicama i svima pred lečenje koje slabi imunitet. Kod svih sa hroničnim hepatitisom B proverava se i virus hepatitisa D, koji se umnožava samo uz virus B i ubrzava oštećenje jetre.

Prevencija i vakcinacija

Vakcina – tri doze, po šemi 0, 1 i 6 meseci, štite više od 95% zdravih osoba. Deo je obaveznog programa vakcinacije dece, a odraslima se preporučuje u rizičnim grupama. Buster doza zdravim osobama obično nije potrebna.
Zaštita posle izlaganja – nevakcinisana osoba izložena zaraženoj krvi ili seksualnom kontaktu javlja se lekaru odmah, najbolje u prva 24 sata, radi vakcine i, po potrebi, imunoglobulina.
Zaštita novorođenčeta – deca majki sa HBsAg dobijaju prvu dozu vakcine i imunoglobulin u prvim satima posle rođenja.
Svakodnevne mere – kondom, lični brijači i četkice za zube, sterilni pribor za tetoviranje i pirsing.

Akutni hepatitis B

Simptomi se javljaju 1–6 meseci posle infekcije, najčešće posle dva do tri meseca. Mnogi odrasli, a većina dece, nemaju nikakve tegobe. Kod ostalih se bolest razvija postepeno:

Umor, malaksalost i gubitak apetita – često prvi znaci, koji podsećaju na grip.
Mučnina, povraćanje i odbojnost prema hrani, kod pušača i prema cigaretama.
Bol ili tupi pritisak ispod desnih rebara, gde se nalazi jetra.
Žutica – žuta prebojenost beonjača i kože, uz tamnu mokraću boje čaja i svetlu stolicu.
Bolovi u zglobovima, osip i svrab kože – mogu prethoditi žutici.

Tegobe se obično povlače za nekoliko nedelja, a nalazi se normalizuju za 1–3 meseca. Kod manje od 1% obolelih nastaje fulminantni hepatitis, nagla i teška insuficijencija jetre sa zbunjenošću, krvarenjima i pospanošću, koja zahteva hitno lečenje, a ponekad i transplantaciju jetre.

Hronični hepatitis B

Hronična infekcija najčešće godinama ne izaziva tegobe, pa se otkriva slučajno, pri davanju krvi, u trudnoći ili pred operaciju. Neki ljudi osećaju umor i nelagodnost ispod desnih rebara. Povremena pogoršanja, sa naglim porastom jetrinih enzima, mogu proći neprimećeno ili ličiti na akutni hepatitis.

Kada bolest uznapreduje

Kada nastane ciroza, mogu se javiti otoci nogu, uvećanje trbuha zbog tečnosti, sklonost modricama, krvarenje iz proširenih vena jednjaka i smetnje pažnje. Retko se javljaju i zapaljenje bubrega ili krvnih sudova.

Kada se javiti lekaru

Hitno – pozovite 194 ili se javite u hitnu službu ako se uz žuticu javi zbunjenost, neuobičajena pospanost, povraćanje krvi ili crna stolica, krvarenje iz desni ili nosa, ili ako se trbuh naglo uveća uz bol i temperaturu.
Bez odlaganja – u roku od 24 sata ako ste nevakcinisani bili izloženi tuđoj krvi ili nezaštićenom odnosu sa zaraženom osobom, a u roku od nekoliko dana ako primetite žuticu, tamnu mokraću ili svetlu stolicu.
Uskoro – zakažite pregled ako vam je otkriven pozitivan HBsAg, ako je hepatitis B potvrđen kod člana porodice ili partnera, ako ste trudni ili planirate trudnoću sa hepatitisom B ili ako treba da počnete lečenje koje slabi imunitet.

Pregled

Na kliničkom pregledu gastroenterologa lekar procenjuje kada je infekcija mogla nastati, bolesti jetre u porodici, unos alkohola i lekove. Odluka o lečenju ne donosi se na osnovu jednog nalaza, već više analiza, ponekad ponovljenih posle nekoliko meseci.

Analize krvi na virus

Laboratorijske analize otkrivaju delove virusa i antitela koja organizam stvara protiv njih:

HBsAg – površinski antigen virusa; pozitivan nalaz znači da je osoba zaražena. Ako traje duže od šest meseci, infekcija je hronična.
Anti-HBc – antitela na jezgro virusa; pokazuju da je osoba ikada bila u kontaktu sa virusom. Anti-HBc IgM ukazuje na sveži, akutni hepatitis B.
Anti-HBs – zaštitna antitela; nastaju posle vakcinacije ili izlečenja. Vrednost od najmanje 10 IU/L smatra se zaštitnom.
HBeAg i anti-HBe – pomažu u određivanju faze hronične infekcije.
HBV DNK – količina virusa u krvi, izražena u internacionalnim jedinicama po mililitru (IU/mL); najvažniji podatak za odluku o lečenju i praćenje.
Anti-HDV, anti-HCV i HIV test – za otkrivanje pridruženih infekcija, koje menjaju lečenje.

Analize funkcije jetre

Jetrini enzimi ALT i AST pokazuju aktivnost zapaljenja, a bilirubin, albumin, protrombinsko vreme (INR) i trombociti koliko dobro jetra radi.

Procena oštećenja jetre

Ultrazvuk abdomena – pokazuje izgled jetre, znake ciroze, uvećanje slezine i eventualne čvorove u jetri.
Elastografija jetre – bezbolno merenje tvrdoće jetre ultrazvučnom sondom, poznato i kao FibroScan. Rezultat se izražava u kilopaskalima (kPa): niske vrednosti isključuju značajnu fibrozu, a visoke ukazuju na uznapredovalu fibrozu ili cirozu. Jako zapaljenje i obrok pre pregleda mogu lažno povisiti vrednosti.
Biopsija jetre – danas se radi retko, kada neinvazivni testovi nisu dovoljni ili se sumnja na drugu bolest jetre.

Šta nalazi znače

HBsAg negativan, anti-HBs pozitivan, anti-HBc negativan – zaštita posle vakcinacije.
HBsAg negativan, anti-HBc pozitivan – preležana infekcija; virus može ostati u neaktivnom obliku, što je važno pred lečenje koje slabi imunitet.
HBsAg pozitivan, HBV DNK i ALT niski – najčešće HBeAg-negativna hronična infekcija, koja se prati bez lekova.
HBsAg pozitivan, HBV DNK iznad 2.000 IU/mL i povišen ALT ili značajna fibroza – hronični hepatitis koji se najčešće leči.

Kako se pripremiti za pregled

Za elastografiju ne jedite najmanje tri sata pre pregleda.
Za ultrazvuk abdomena dođite natašte, posle šest sati bez hrane.
Ponesite sve ranije nalaze i spisak lekova i suplemenata; kretanje vrednosti tokom vremena važnije je od jednog rezultata.

Kako se donosi odluka

Ne leči se svaka osoba sa hepatitisom B. Odluka zavisi od količine virusa (HBV DNK), vrednosti ALT, stepena fibroze, starosti, porodične istorije i pridruženih bolesti. Prema smernicama Evropskog udruženja za proučavanje jetre (EASL) iz 2025. godine, lečenje se preporučuje kod hroničnog hepatitisa sa HBV DNK iznad 2.000 IU/mL uz povišen ALT ili najmanje umerenu fibrozu, kod svakog pacijenta sa cirozom kod kojeg je virus merljiv i kod uznapredovale fibroze. Lečenje se razmatra i kod porodične istorije karcinoma jetre ili ciroze i kod bolesti van jetre izazvanih virusom.

Lečenje akutnog hepatitisa B

Akutni hepatitis B kod odraslih najčešće prolazi sam, uz odmor, dovoljno tečnosti, bez alkohola i lekova koji opterećuju jetru i uz kontrole analiza. Kod teškog oblika, sa porastom INR-a ili produbljivanjem žutice, uvodi se antivirusni lek, a pacijent se upućuje u centar za transplantaciju jetre.

Antivirusni lekovi

Tenofovir – u obliku tenofovir-dizoproksila (TDF) ili tenofovir-alafenamida (TAF); jedna tableta dnevno, vrlo snažno deluje, a otpornost virusa praktično se ne razvija. TAF manje opterećuje bubrege i kosti, pa se prednost daje kod osoba sa bolestima bubrega, osteoporozom i starijih.
Entekavir – jedna tableta dnevno, uzima se natašte; jednako efikasan kod pacijenata koji ranije nisu lečeni.
Pegilovani interferon – injekcija jednom nedeljno tokom 48 nedelja; zbog čestih neželjenih efekata i skromnog uspeha danas se koristi retko.

Cilj lečenja je trajno zaustavljanje razmnožavanja virusa, tako da HBV DNK postane nemerljiv, čime se smiruje zapaljenje, zaustavlja i često delimično povlači fibroza i smanjuje rizik od ciroze i karcinoma jetre. Nestanak HBsAg, takozvano funkcionalno izlečenje, postiže se retko. Lekovi se zato najčešće uzimaju dugi niz godina, a kod nekih pacijenata bez ciroze lekar može, uz strogo praćenje, razmotriti kontrolisani prekid.

Redovno uzimanje – tableta se uzima svakog dana u isto vreme; samovoljni prekid može izazvati nagli porast virusa i teško pogoršanje hepatitisa.
Praćenje neželjenih efekata – lekovi se dobro podnose; kontrolišu se funkcija bubrega i fosfor u krvi.

Hepatitis B u trudnoći

Kod trudnica sa HBV DNK iznad 200.000 IU/mL uvodi se tenofovir, najkasnije od 24.–28. nedelje trudnoće, kako bi se smanjio rizik od prenosa na dete. Novorođenče u prvim satima posle rođenja dobija vakcinu i imunoglobulin, a dojenje je dozvoljeno, i kada majka uzima tenofovir. Trudnice koje se već leče nastavljaju terapiju lekom bezbednim u trudnoći.

Lečenje koje slabi imunitet

Pre hemoterapije, bioloških lekova, rituksimaba, transplantacije i dugotrajnih visokih doza kortikosteroida proveravaju se HBsAg i anti-HBc. Kod osoba sa pozitivnim HBsAg, kao i kod dela osoba sa anti-HBc kod kojih je rizik visok, uvodi se preventivni antivirusni lek koji sprečava ponovnu aktivaciju virusa (reaktivaciju). Lek se obično nastavlja najmanje 12 meseci posle završetka imunosupresivne terapije, a posle rituksimaba 18 meseci. Reaktivacija može izazvati tešku insuficijenciju jetre.

Uznapredovala bolest i transplantacija

Kod dekompenzovane ciroze ili karcinoma jetre lečenje se sprovodi sa specijalizovanim centrom. Transplantacija jetre je mogućnost za pažljivo odabrane pacijente, a doživotni antivirusni lek sprečava povratak infekcije u novoj jetri. Kod infekcije virusom hepatitisa D primenjuju se posebni lekovi, kao što je bulevirtid.

Boravak u bolnici i oporavak

Hronični hepatitis B leči se ambulantno. Boravak u bolnici potreban je kod teškog akutnog hepatitisa, naglog pogoršanja ili komplikacija ciroze. Posle akutnog hepatitisa umor može trajati nedeljama do mesecima; povratak lakšem poslu najčešće je moguć za 2–6 nedelja, a sportu kada se enzimi normalizuju.

Znaci za hitno javljanje

Zbunjenost, izražena pospanost, produbljivanje žutice, povraćanje krvi, crna stolica, krvarenje iz desni ili nosa i naglo uvećanje trbuha zahtevaju hitan pregled.

Kontrole i život sa hepatitisom B

Kontrole bez lečenja – ALT i HBV DNK svakih 6–12 meseci, a elastografija periodično, jer se faza infekcije može promeniti.
Kontrole tokom lečenja – na početku na 3 meseca, a zatim na 6–12 meseci, uz praćenje funkcije bubrega.
Praćenje zbog karcinoma jetre – kod ciroze i drugih osoba sa visokim rizikom ultrazvuk jetre svakih šest meseci, ponekad uz alfa-fetoprotein (AFP) iz krvi.
Zdrava jetra – bez alkohola, uz održavanje normalne telesne težine, jer masna jetra dodatno opterećuje jetru; vakcinacija protiv hepatitisa A ako ne postoji imunitet.
Zaštita bližnjih – testiranje i vakcinacija članova domaćinstva i partnera.

Najčešća pitanja

Da li smem da dojim ako imam hepatitis B?

Da. Ako je dete po rođenju dobilo vakcinu i imunoglobulin, dojenje je bezbedno, i kada majka uzima tenofovir. Kod ispucalih i krvavih bradavica dojenje na toj strani privremeno se prekida.

Da li mogu da se bavim sportom i radim svoj posao?

Da, hronični hepatitis B ne ograničava sport ni većinu poslova. Posebna pravila postoje samo za zdravstvene radnike koji izvode invazivne zahvate pri kojima postoji rizik od povrede.

Kako da zaštitim partnera?

Partner treba da se testira i, ako nije zaštićen, vakciniše. Do potvrde zaštitnih antitela posle završene vakcinacije koristite kondom pri svakom odnosu.

Da li smem da popijem čašu alkohola?

Preporučuje se potpuno izbegavanje alkohola, jer i umerene količine ubrzavaju oštećenje jetre zaraženo virusom. Kod osoba sa uznapredovalom fibrozom ili cirozom alkohol je strogo zabranjen.

Da li smem da uzimam biljne preparate i suplemente?

Samo uz dogovor sa lekarom. Neki biljni preparati i suplementi mogu oštetiti jetru ili uticati na lekove, a njihova korist kod hepatitisa B nije dokazana.

Da li mogu da budem davalac krvi ili organa?

Osobe sa pozitivnim HBsAg ne mogu da daju krv, a za osobe koje su preležale infekciju pravila određuje služba za transfuziju. Mogućnost davanja organa procenjuje se pojedinačno.

Da li treba da obavestim stomatologa?

Da, obavestite stomatologa i druge lekare pre zahvata. Ustanove primenjuju standardne mere zaštite, a podatak je važan i zbog lekova i mogućeg krvarenja kod bolesti jetre.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.