Ciroza jetre

Gastroenterologija

Ciroza jetre je završni stadijum dugotrajnog oštećenja jetre, u kojem je normalno tkivo jetre u velikoj meri zamenjeno ožiljnim tkivom i čvorićima obnovljenih ćelija. Takva jetra slabije obavlja svoje poslove – stvaranje belančevina i faktora zgrušavanja krvi, razgradnju lekova i otrovnih materija i stvaranje žuči – a ožiljci ometaju protok krvi kroz jetru i podižu pritisak u venskom sistemu creva i slezine.

Ciroza nastaje posle više godina ili decenija bolesti, najčešće zbog alkohola, masne jetre povezane sa metaboličkim poremećajima i hroničnih virusnih hepatitisa B i C. Dugo može biti kompenzovana, bez tegoba, a kada se jave komplikacije – tečnost u trbuhu, krvarenje iz proširenih vena, smetnje svesti ili žutica – govori se o dekompenzovanoj cirozi, koja ima znatno lošiju prognozu.

Dijagnoza ciroze ne znači da se ništa ne može učiniti. Uklanjanje uzroka, kao što su prestanak pijenja alkohola ili izlečenje hepatitisa C, može zaustaviti bolest, a kod dela pacijenata i popraviti funkciju jetre. Redovno praćenje omogućava da se komplikacije spreče ili rano otkriju, a za pažljivo odabrane bolesnike transplantacija jetre je delotvorna mogućnost lečenja.

Kako nastaje ciroza

Svako dugotrajno oštećenje jetre izaziva zapaljenje, posle kojeg jetra pokušava da se obnovi, ali pri tome stvara i ožiljno tkivo (fibrozu). Tokom godina ožiljci se umnožavaju i povezuju, ćelije jetre se grupišu u čvoriće, a građa jetre se trajno menja. Krv koja iz creva i slezine kroz portnu venu dolazi u jetru nailazi na otpor, pa se pritisak u portnom krvotoku povećava. Ova portna hipertenzija uzrokuje većinu komplikacija ciroze: proširene vene jednjaka i želuca (varikozitete), uvećanje slezine i nakupljanje tečnosti u trbuhu.

Uporedni prikaz zdrave jetre glatke površine i jetre sa cirozom kvrgave površine. — Levo: zdrava jetra glatke površine. Desno: jetra sa cirozom – smanjena, tvrda i kvrgava zbog ožiljnog tkiva i čvorova. Izvor: BruceBlaus / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0. Prevod oznaka na srpski.

Najčešći uzroci

Alkohol – dugotrajni prekomerni unos; rizik raste sa količinom i trajanjem pijenja, a kod žena i pri manjim količinama.
Masna jetra povezana sa metaboličkom disfunkcijom – uz gojaznost, dijabetes tipa 2, povišen pritisak i masnoće; sve češći uzrok ciroze.
Hronični virusni hepatitis – hepatitis B i hepatitis C.
Autoimunske bolesti – autoimunski hepatitis i bolesti žučnih puteva, kao što su primarni biliarni holangitis i primarni sklerozirajući holangitis.
Nasledne bolesti metabolizma – hemohromatoza (nakupljanje gvožđa), Vilsonova bolest (nakupljanje bakra) i nedostatak alfa-1 antitripsina.
Ostali uzroci – neki lekovi i toksini, dugotrajni zastoj krvi u jetri kod teške srčane slabosti i dugotrajna opstrukcija žučnih puteva. Kod dela pacijenata uzrok se ne otkrije.

Često postoji više uzroka istovremeno, na primer alkohol i gojaznost, i tada bolest napreduje brže.

Kompenzovana i dekompenzovana ciroza

Kompenzovana ciroza – jetra još obavlja svoje funkcije i nema velikih komplikacija. Ova faza može trajati godinama, a prosečno preživljavanje je duže od deset godina. Važno je da li već postoji klinički značajna portna hipertenzija, jer ona povećava rizik od dekompenzacije.
Dekompenzovana ciroza – javlja se bar jedna velika komplikacija: ascites, krvarenje iz varikoziteta, hepatična encefalopatija ili žutica. Bez transplantacije prosečno preživljavanje je oko dve godine, ali uklanjanje uzroka kod dela bolesnika dovodi do ponovne stabilizacije (rekompenzacije).

Prevencija

Ciroza se najčešće može sprečiti: umerenošću ili uzdržavanjem od alkohola, održavanjem zdrave telesne težine i lečenjem dijabetesa, vakcinacijom protiv hepatitisa B, lečenjem hepatitisa B i C i izbegavanjem kontakta sa tuđom krvlju. Kod osoba sa poznatom bolešću jetre redovna procena fibroze omogućava da se lečenje pojača pre nastanka ciroze.

Kompenzovana ciroza

Mnogi ljudi u ovoj fazi nemaju tegobe, a ciroza se otkrije zbog promena u analizama, niskih trombocita ili nalaza na ultrazvuku. Kada postoje, tegobe su često neodređene:

Umor i slabost, smanjena izdržljivost.
Gubitak apetita i mišićne mase – ruke i noge postaju tanje, i kada telesna težina ne opada zbog tečnosti.
Svrab kože – posebno kod bolesti žučnih puteva.
Promene na koži – sitni paukoliki crveni krvni sudovi na grudima i licu, crvenilo dlanova, lako stvaranje modrica.
Hormonske promene – uvećanje grudi kod muškaraca, smanjena seksualna želja, neredovne menstruacije.
Grčevi mišića, naročito noću.

Dekompenzovana ciroza

Ascites – nakupljanje tečnosti u trbuhu; trbuh se uvećava, odeća postaje tesna, a težina raste. Često ga prate otoci nogu i pupčana kila; kile se kod ciroze zbrinjavaju uz posebnu pripremu.
Krvarenje iz varikoziteta – povraćanje sveže krvi ili tamnog sadržaja nalik talogu kafe i crna, katranasta stolica.
Hepatična encefalopatija – poremećaj rada mozga zbog otrovnih materija koje jetra ne uklanja: zaboravnost, usporenost, promene ličnosti, poremećaj sna (pospanost danju, nesanica noću), drhtanje ruku, a u težim slučajevima zbunjenost i gubitak svesti.
Žutica – žuta prebojenost beonjača i kože, tamna mokraća.
Infekcija tečnosti u trbuhu – spontani bakterijski peritonitis, sa temperaturom, bolom u trbuhu ili samo pogoršanjem opšteg stanja i zbunjenošću.
Smanjeno mokrenje – može biti znak oštećenja bubrega povezanog sa cirozom (hepatorenalni sindrom).

Kako se bolest menja tokom vremena

Kod kompenzovane ciroze godišnje oko 5–7% bolesnika razvije prvu dekompenzaciju, a rizik je veći ako se uzrok ne ukloni. Pogoršanja često pokreću infekcija, alkohol, krvarenje, neki lekovi ili zatvor. Kod dela ljudi koji prestanu da piju ili izleče hepatitis stanje se stabilizuje godinama.

Kada se javiti lekaru

Hitno – pozovite 194 ili se javite u hitnu službu ako povraćate krv ili sadržaj nalik talogu kafe, imate crnu ili krvavu stolicu, postanete zbunjeni, neuobičajeno pospani ili dezorijentisani, imate temperaturu ili bol u trbuhu uz ascites, ili gotovo prestanete da mokrite.
Bez odlaganja – u roku od 1–2 dana ako se trbuh brzo uvećava, težina raste više od 1 kg dnevno nekoliko dana zaredom, pojačava se žutica, jave se novi otoci nogu ili zaboravnost i poremećaj sna.
Uskoro – zakažite pregled ako vam je otkrivena bolest jetre ili ciroza, a niste na redovnim kontrolama, ili ako imate neobjašnjen umor, gubitak mišićne mase i nizak broj trombocita.

Pregled

Na kliničkom pregledu gastroenterologa lekar traži uzrok bolesti i znake ciroze: uvećanu ili smanjenu jetru, uvećanu slezinu, tečnost u trbuhu, žuticu, kožne promene, gubitak mišićne mase i znake encefalopatije, na primer promene rukopisa ili drhtanje ispruženih šaka.

Laboratorijske analize

Laboratorijske analize procenjuju funkciju jetre i traže uzrok. Bilirubin, albumin i protrombinsko vreme (INR) pokazuju koliko jetra radi, nizak broj trombocita ukazuje na portnu hipertenziju i uvećanu slezinu, a natrijum i kreatinin na stanje bubrega. Za uzrok se rade testovi na hepatitis B i C, autoimunska antitela, gvožđe, bakar i druge analize prema sumnji.

Snimanja i merenje tvrdoće jetre

Ultrazvuk abdomena – pokazuje neravnu površinu jetre, uvećanu slezinu, tečnost u trbuhu, protok kroz portnu venu (dopler) i čvorove u jetri.
Elastografija jetre – merenje tvrdoće jetre ultrazvučnom sondom, u kilopaskalima (kPa). Prema konsenzusu Baveno VII, vrednost od 25 kPa ili više kod većine bolesnika ukazuje na klinički značajnu portnu hipertenziju, a vrednost ispod 20 kPa uz trombocite iznad 150.000 čini malo verovatnim varikozitete koji zahtevaju lečenje.
CT ili magnetna rezonanca – kada ultrazvuk otkrije čvor u jetri ili je pregled otežan.
Gastroskopija – otkriva proširene vene jednjaka i želuca i procenjuje rizik od krvarenja; kod bolesnika koji uzimaju beta-blokatore ponekad nije potrebna.
Dijagnostička punkcija trbuha (paracenteza) – tankom iglom, uz lokalnu anesteziju, uzima se malo tečnosti; broj neutrofila iznad 250 u mikrolitru potvrđuje infekciju tečnosti.
Biopsija jetre – danas retko, kada uzrok ili stadijum bolesti nisu jasni.

Procena težine bolesti

Child-Pugh skor – zbir bodova za bilirubin, albumin, INR, ascites i encefalopatiju; stadijum A označava dobro očuvanu, B umereno, a C teško oštećenu funkciju jetre.
MELD skor – izračunava se iz bilirubina, INR-a, kreatinina i natrijuma; procenjuje rizik u narednim mesecima i služi za određivanje prioriteta za transplantaciju jetre.

Šta nalazi znače

Child-Pugh A bez portne hipertenzije znači nizak rizik u bliskoj budućnosti, uz praćenje i lečenje uzroka. Klinički značajna portna hipertenzija zahteva lekove koji sprečavaju komplikacije, a Child-Pugh B ili C, MELD od 15 ili više ili prva dekompenzacija razlog su za upućivanje u centar za transplantaciju.

Kako se pripremiti za pregled

Za ultrazvuk i elastografiju dođite natašte, najmanje tri do šest sati bez hrane.
Za gastroskopiju ne jedite šest sati pre pregleda; ako se radi uz kratku anesteziju, dođite u pratnji.
Ponesite spisak lekova – posebno lekova protiv zgrušavanja krvi, i dnevnik telesne težine ako ga vodite.

Kako se donosi odluka

Lečenje ima tri cilja: uklanjanje ili kontrolu uzroka, sprečavanje i lečenje komplikacija i blagovremenu procenu za transplantaciju. Plan zavisi od toga da li je ciroza kompenzovana ili dekompenzovana, od prisustva portne hipertenzije, Child-Pugh i MELD skora i opšteg stanja bolesnika.

Lečenje uzroka

Potpuni prestanak pijenja alkohola – najvažnija mera kod alkoholne ciroze, ali i kod svih drugih uzroka; pomoć u lečenju zavisnosti povećava uspeh.
Antivirusni lekovi – kod hepatitisa B dugotrajno zaustavljaju razmnožavanje virusa, a hepatitis C izleče kod velike većine bolesnika.
Postepeno mršavljenje i lečenje dijabetesa – kod masne jetre, uz očuvanje mišićne mase.
Specifični lekovi – imunosupresivi kod autoimunskog hepatitisa, ursodeoksiholna kiselina kod primarnog biliarnog holangitisa, puštanje krvi kod hemohromatoze.

Sprečavanje komplikacija portne hipertenzije

Neselektivni beta-blokatori – karvedilol ili propranolol smanjuju pritisak u portnom krvotoku, rizik od krvarenja i, kod klinički značajne portne hipertenzije, rizik od prve dekompenzacije. Dozu prilagođava lekar, a kod niskog pritiska ili oštećenja bubrega doza se smanjuje.
Endoskopsko podvezivanje varikoziteta (ligacija) – gumenim prstenovima tokom gastroskopije, kod velikih varikoziteta i posle krvarenja.

Lečenje ascitesa

Manje soli – oko 5 g soli dnevno, bez dosoljavanja i slane prerađene hrane; strožije ograničenje se ne preporučuje jer smanjuje unos hrane.
Diuretici – spironolakton, po potrebi uz furosemid, uz praćenje težine, natrijuma, kalijuma i kreatinina.
Evakuaciona paracenteza – odstranjivanje veće količine tečnosti iglom iz trbuha; kada se izvadi više od 5 litara, daje se albumin u infuziji.
TIPS – kanal između portne vene i vena jetre koji se postavlja kroz venu na vratu; kod odabranih bolesnika sa ascitesom koji se ponavlja ili posle krvarenja.

Lečenje hepatične encefalopatije i infekcija

Encefalopatija se leči laktulozom, sirupom koji ubrzava pražnjenje creva i smanjuje stvaranje amonijaka; doza se podešava tako da se imaju 2–3 meke stolice dnevno. Kod ponavljanih epizoda dodaje se antibiotik rifaksimin. Uvek se traži okidač: infekcija, krvarenje, zatvor, lekovi za smirenje ili poremećaj elektrolita. Spontani bakterijski peritonitis leči se antibioticima i albuminom, a posle preležane infekcije kod mnogih se uvodi trajna antibiotska zaštita.

Hitna stanja i boravak u bolnici

Krvarenje iz varikoziteta je hitno stanje koje se leči u bolnici, često u jedinici intenzivne nege: daju se lekovi koji smanjuju portni pritisak, antibiotici, krv po potrebi, a gastroskopija sa podvezivanjem radi se u prvih 12 sati. Bolnički se leče i teška encefalopatija, infekcija ascitesa i oštećenje bubrega. Boravak traje obično od nekoliko dana do dve nedelje, a oporavak kod kuće još nekoliko nedelja.

Ishrana i svakodnevni život

Dovoljno belančevina – oko 1,2–1,5 g po kilogramu telesne težine dnevno; belančevine se ne ograničavaju ni kod encefalopatije.
Česti obroci i obrok pred spavanje – 4–6 obroka dnevno i mali obrok sa ugljenim hidratima i belančevinama pre spavanja smanjuju razgradnju mišića tokom noći.
Kretanje – svakodnevna šetnja i lagane vežbe snage čuvaju mišićnu masu.
Lekovi protiv bolova – izbegavati ibuprofen, diklofenak i slične lekove, jer oštećuju bubrege i podstiču krvarenje; paracetamol je dozvoljen u smanjenoj dozi, najčešće do 2 g dnevno.
Vakcinacija – protiv hepatitisa A i B, gripa i pneumokoka.

Transplantacija jetre

Transplantacija je opšta mogućnost lečenja kod dekompenzovane ciroze, MELD skora od 15 ili više ili ranog karcinoma jetre, kada drugi zdravstveni problemi to dozvoljavaju. Uslov kod alkoholne ciroze je trajna apstinencija. Procena se obavlja u specijalizovanom transplantacionom centru.

Znaci za hitno javljanje

Povraćanje krvi, crna stolica, zbunjenost ili neuobičajena pospanost, temperatura ili bol u trbuhu uz ascites, gotovo prestanak mokrenja i nagli porast žutice zahtevaju poziv hitnoj službi na 194.

Kontrole i život sa cirozom

Svakih šest meseci radi se ultrazvuk jetre, ponekad uz alfa-fetoprotein iz krvi, radi ranog otkrivanja karcinoma jetre, kada je lečenje najuspešnije. Kontrole kod gastroenterologa su na 3–6 meseci, uz analize, praćenje varikoziteta i povremenu procenu koštane gustine, jer je osteoporoza česta kod ciroze. Korisno je svakodnevno meriti težinu kod ascitesa i ne uzimati nove lekove i biljne preparate bez dogovora sa lekarom.

Najčešća pitanja

Da li smem da pijem bezalkoholno pivo?

Bolje je izbegavati ga, jer može sadržati male količine alkohola i podsticati povratak pijenju. Kod ciroze se savetuje potpuno odsustvo alkohola u bilo kom obliku.

Mogu li da vozim automobil?

Kod blage, neprepoznate encefalopatije reakcije su usporene i rizik od nezgode veći. O vožnji odlučite sa lekarom, a posle epizode zbunjenosti ne vozite dok se stanje ne proceni.

Da li mogu da putujem?

Da, kada je stanje stabilno. Ponesite izveštaje, spisak lekova i dovoljnu količinu terapije, proverite gde je najbliža bolnica i izbegavajte putovanja u udaljena područja bez dostupne medicinske pomoći.

Da li treba da izbegavam sirove morske plodove?

Da, sirove ostrige i druge nedovoljno termički obrađene morske plodove treba izbegavati, jer mogu izazvati teške infekcije kod osoba sa cirozom.

Da li je trudnoća moguća kod ciroze?

Moguća je kod kompenzovane ciroze, ali nosi veći rizik od krvarenja i drugih komplikacija. Trudnoću treba unapred planirati sa hepatologom, uz proveru varikoziteta i prilagođavanje lekova.

Mogu li da vežbam u teretani?

Umerene vežbe snage i hodanje su korisni za očuvanje mišića. Izbegavajte vrlo teška dizanja uz napinjanje i kontaktne sportove kod uvećane slezine ili velikih varikoziteta.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.