Promene u senzornim funkcijama kod dece

Dečja neurologija

Promene u senzornim funkcijama kod dece obuhvataju sve situacije u kojima dete drugačije prima ili obrađuje ono što dolazi preko čula. Dete može slabije da čuje, slabije da vidi ili neobično da gleda, da oseća trnjenje ili slabiji osećaj dodira u rukama i nogama, da gubi ravnotežu, ili da na zvuk, dodir i svetlo reaguje mnogo jače ili mnogo slabije od vršnjaka. Čula šalju signale preko nerava do mozga, a mozak te signale prepoznaje i povezuje u celinu. Problem zato može biti u samom čulu (oku ili uvu), u nervu koji signal prenosi ili u delu mozga koji ga obrađuje.

Dečji neurolog se uključuje kada promena nije objašnjena samo bolešću oka ili uva, kada je udružena sa drugim neurološkim znacima ili kada utiče na razvoj, govor, učenje i ponašanje. Kod male dece čula su usko vezana za razvoj: dete koje ne čuje dobro kasni sa govorom, a dete koje slabo vidi kasnije puzi, hoda i hvata igračke. Slabiji sluh i vid zato tražimo što ranije, dok je mozak najprilagodljiviji.

Većina senzornih promena kod dece nije hitna i dobro se leči ili ublažava naočarima, slušnim aparatom, vežbama i prilagođenim okruženjem. Manji broj stanja zahteva hitnu pomoć, na primer nagli gubitak vida ili sluha ili slabost nogu koja se širi iz dana u dan. U nastavku objašnjavamo kako da prepoznate jedne i druge.

Put od čula do mozga

Oko, uvo, koža i mišići imaju ćelije koje svetlo, zvuk, dodir ili položaj tela pretvaraju u električni signal. Signal putuje kroz nerv do kičmene moždine i mozga, koji ga tumači. Mali mozak, zajedno sa unutrašnjim uvom i vidom, održava ravnotežu. Oštećenje bilo gde na tom putu menja oset.

Presek uva sa ušnom školjkom, slušnim kanalom, bubnom opnom, slušnim koščicama, pužem i slušnim nervom, bez natpisa. — Uvo ima tri dela: spoljašnje uvo sa slušnim kanalom, srednje uvo iza bubne opne sa slušnim koščicama i unutrašnje uvo sa pužem (ljubičasti spiralni deo), iz kog polazi slušni nerv. Tečnost u srednjem uvu daje blagu i obično prolaznu nagluvost, a oštećenje puža ili slušnog nerva trajniju. Izvor: Chittka L, Brockmann A i M. Komorniczak / Wikimedia Commons, CC BY 2.5.

Zašto dete slabije čuje

Tečnost iza bubne opne – najčešći uzrok kod male dece, posle prehlada i upala uva; nagluvost je blaga i obično prolazna.
Oštećenje unutrašnjeg uva ili slušnog nerva – trajnija nagluvost; može biti urođena (nasledna ili posle infekcije u trudnoći, na primer citomegalovirusom) ili nastati posle meningitisa, jake novorođenačke žutice ili pojedinih lekova.

Zašto dete slabije vidi ili neobično gleda

Dioptrija – kratkovidost, dalekovidost ili astigmatizam (nepravilno zakrivljena rožnjača).
Razrokost (strabizam) – oči ne gledaju u istu tačku. Mozak tada zanemaruje sliku iz jednog oka, pa ono slabi (slabovidost ili „lenjo oko“).
Nistagmus – nevoljno, ritmičko drhtanje očiju; može biti urođeno ili znak bolesti oka, malog mozga ili moždanog stabla.
Oštećenje vida zbog mozga – oči su zdrave, ali mozak ne obrađuje sliku dobro, na primer kod dece rođene mnogo pre termina.
Povišen pritisak u glavi – kod hidrocefalusa ili tumora mozga pritisak može oštetiti vidni nerv i izazvati razrokost i dvoslike.

Trnjenje i slabiji osećaj u rukama i nogama

Guillain-Barré sindrom – posle infekcije imunski sistem napada omotač perifernih nerava; slabost raste danima i ovo je hitno stanje.
Nasledne neuropatije – najpoznatija je Charcot-Marie-Tooth bolest; nervi propadaju sporo, kroz godine, a stopala često imaju visok svod (videti neuroortopedska stanja kod dece).
Promene na kičmenoj moždini – na primer spinalni disrafizmi, sa slabijim osećajem u nogama i problemima sa mokrenjem.
Drugi uzroci – nedostatak vitamina B12, šećerna bolest, pojedini lekovi.

Poremećaji ravnoteže

Ravnotežu remete upala unutrašnjeg uva, prolazno zapaljenje malog mozga posle virusne infekcije (najčešće ovčijih boginja), napadi vrtoglavice kod male dece koji su rani oblik migrene (videti glavobolje kod dece), Chiari malformacija i, retko, tumori u zadnjem delu lobanje.

Teškoće senzorne obrade

Neka deca zvuk, dodir, svetlo ili mirise doživljavaju jače ili slabije od vršnjaka. To nije posebna bolest, već način na koji mozak obrađuje osete, i najčešće postoji uz poremećaj iz spektra autizma ili ADHD (videti promene u ponašanju kod dece).

Faktori rizika i prevencija

Rizik je veći kod prevremeno rođene dece, posle infekcija u trudnoći, jake žutice i meningitisa, kod genetskih sindroma i kada u porodici ima nagluvosti, razrokosti ili bolesti nerava. Deo oštećenja sprečavaju vakcine, redovne provere sluha i vida i zaštita od jake buke. Nasledne neuropatije i većina urođenih oblika ne mogu se sprečiti.

Znaci slabijeg sluha po uzrastu

Beba – ne trza se na jak zvuk, do šestog meseca se ne okreće ka glasu, ne guče i ne brblja.
Malo dete – kasni sa prvim rečima, ne odaziva se na ime, traži glasniji televizor.
Školsko dete – često pita „šta?“, deluje kao da ne sluša, gleda u usta sagovornika, a uspeh u školi slabi.

Znaci problema sa vidom

Oči ne prate lice ili igračku do trećeg meseca.
Oko beži ka nosu ili ka spolja, stalno ili povremeno, posle četvrtog meseca.
Drhtanje očiju ili neobičan položaj glave pri gledanju.
Beli odsjaj u zenici na fotografiji sa blicem, umesto crvenog.
Žmirkanje i približavanje knjizi ili ekranu, trljanje očiju, glavobolja posle čitanja.

Slabost, bol i trnjenje u nogama

Kod Guillain-Barré sindroma mala deca često prvo imaju bol u nogama ili leđima, odbijaju da hodaju i padaju. Slabost se u toku nekoliko dana penje od nogu ka rukama, a refleksi nestaju. Bolest može da zahvati mišiće za disanje i gutanje, pa je praćenje u bolnici neophodno.

Nasledne neuropatije počinju neprimetno. Dete se spotiče, visoko podiže stopala dok hoda i ima tanke listove i visok svod. Promene napreduju sporo, tokom godina.

Nestabilan hod i vrtoglavica

Dete hoda raširenih nogu, tetura kao da je pijano, ne može da stoji na jednoj nozi ili ima napade u kojima se sve okreće.

Preosetljivost i slaba osetljivost

Preosetljivost – dete pokriva uši na buku, smetaju mu etikete i šavovi, odbija neke teksture hrane, ne podnosi pranje kose i sečenje noktiju.
Slaba osetljivost – ne primećuje bol i hladnoću, traži jak pritisak i grljenje, stalno se vrti, skače i sve dodiruje.

Kada se javiti lekaru

Hitno – nagli gubitak vida ili sluha, slabost nogu koja se širi iz sata u sat, dete ne može da stane na noge, otežano disanje ili gutanje, iznenadna razrokost ili dvoslike uz glavobolju i povraćanje (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – beli odsjaj u zenici, novo drhtanje očiju, trnjenje ili slabost koji traju više dana, beba koja nije prošla ponovljenu proveru sluha; javite se u roku od nekoliko dana.
Uskoro – kasni govor, sumnja na slabiji sluh posle upala uva, žmirkanje, razrokost posle četvrtog meseca, nespretnost i česti padovi, preosetljivost koja ometa svakodnevicu; zakažite pregled u narednim nedeljama.

Pregled dečjeg neurologa

Pregled dečjeg neurologa počinje razgovorom o trudnoći, porođaju, razvoju i bolestima u porodici. Lekar zatim posmatra kako dete gleda i prati predmet, kako mu se pokreću oči i reaguju zenice, proverava snagu, reflekse, osećaj dodira i vibracije (zvučnom viljuškom), hod na prstima i petama i stajanje zatvorenih očiju.

Provera sluha

Otoakustička emisija (OAE) – mala sonda u uvu pušta tihe zvuke i beleži „odjek“ unutrašnjeg uva. Ne boli, traje nekoliko minuta i radi se i bebama u porodilištu.
Automatski slušni odgovor moždanog stabla (ABR) – elektrode na glavi beleže odgovor slušnog nerva dok beba spava; radi se kada OAE ne prođe ili postoji rizik.
Audiometrija – dete kroz slušalice čuje tonove i javlja kada ih čuje; kod male dece kroz igru.
Timpanometrija – pokazuje da li iza bubne opne ima tečnosti.

Provera sluha kod beba treba da se završi do prvog meseca, tačna dijagnoza do trećeg, a podrška da počne do šestog meseca.

Provera vida

Kod beba se proverava crveni odsjaj svetla iz zenice. Pregled oftalmologa obuhvata oštrinu vida (sa sličicama od oko četvrte godine), proveru dioptrije posle kapi koje šire zenice i pregled očnog dna. Otok vidnog nerva na očnom dnu upućuje na povišen pritisak u glavi.

Elektromioneurografija

EMNG meri koliko brzo nervi provode signal. Elektrode na koži daju kratke, slabe impulse, a ponekad se tanka igla postavlja u mišić. Pregled je neprijatan, ali kratak, i pokazuje da li je oštećen nerv ili mišić. U prvim danima Guillain-Barré sindroma nalaz može biti još normalan.

Snimanja mozga i kičme

Magnetna rezonanca (MR) – snimanje bez zračenja koje traje 20–45 minuta; mala deca obično dobijaju lek za spavanje. Potrebna je kod naglog gubitka vida, novog nistagmusa, nestabilnog hoda i sumnje na promene kičmene moždine.
Ultrazvuk mozga – kod beba se radi kroz meko mesto na glavi (fontanelu); videti ultrazvuk CNS-a (mozga).

Analize i dodatni pregledi

Laboratorijske analize – krvna slika, vitamin B12, šećer i hormoni štitaste žlezde.
Lumbalna punkcija – uzimanje malo tečnosti iz kičmenog kanala; kod Guillain-Barré sindroma belančevine su povišene.
Genetsko testiranje – kod sumnje na naslednu neuropatiju ili urođenu nagluvost.
Procena radnog terapeuta – upitnici i posmatranje kod teškoća senzorne obrade.

Šta nalazi znače

Normalan sluh i vid uz preosetljivost upućuju na teškoće senzorne obrade. Oštećenje nerva ili promena na snimku usmeravaju lečenje uzroka. Lekar preglede bira prema tegobama, pa ne treba svako dete sve.

Kako se pripremiti za pregled

Video snimak – kako dete gleda, hoda ili reaguje na zvuk.
Nalaz provere sluha iz porodilišta i otpusna lista.
Zdravstvena knjižica i nalazi oftalmologa i ORL lekara.
Spisak lekova i porodična istorija nagluvosti, razrokosti ili bolesti nerava.

Kako se donosi odluka

Lečenje zavisi od uzroka, uzrasta i toga koliko promena ometa svakodnevni život. Dečji neurolog plan pravi sa oftalmologom, ORL lekarom (otorinolaringologom), fizioterapeutom i radnim terapeutom, sa ciljem da se dete što bolje snalazi kod kuće, u vrtiću i školi.

Lečenje uzroka

Guillain-Barré sindrom – leči se u bolnici, uz praćenje disanja, gutanja, pritiska i rada srca. Daju se antitela (imunoglobulini) u venu, a ako ne pomognu, izmena plazme (filtriranje krvi kroz aparat). Kortikosteroidi ne pomažu. Većina dece se dobro oporavi, za nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
Tečnost iza bubne opne – često se povuče sama; ako traje mesecima, ORL lekar može predložiti male cevčice u bubnoj opni.
Povišen pritisak u glavi, tumori i Chiari malformacija – lečenje vodi neurohirurg.
Nedostatak vitamina – nadoknada prema nalazu.

Lekovi

Lekovi se biraju prema uzroku: antitela u venu kod Guillain-Barré sindroma, lekovi za bolno trnjenje (iz grupe lekova za epilepsiju ili antidepresiva) i lekovi za osnovnu bolest. Za samu senzornu preosetljivost nema leka.

Slušna pomagala

Slušni aparat – može se dati i bebi od nekoliko meseci; dete ga nosi ceo dan.
Kohlearni implant – ugradni slušni aparat koji direktno draži slušni nerv; kod teške nagluvosti, najbolje u prvim godinama.
Bežični mikrofon u školi – učitelj nosi mali mikrofon, a glas stiže pravo u slušni aparat.
Logoped – vežbe slušanja i govora od početka korišćenja aparata.

Naočare i lečenje razrokosti

Naočare – dete ih nosi ceo dan; mala deca ih lakše prihvate uz lagan, savitljiv okvir.
Zatvaranje boljeg oka – flasterom ili kapima, da bi slabije oko radilo; najbolje deluje pre sedme godine.
Operacija mišića oka – kada razrokost ne popusti uz naočare.
Pomagala za slabiji vid – uveličavanje, veća slova, dobro osvetljenje, kod nistagmusa i oštećenja vida zbog mozga.

Fizioterapija

Fizioterapeut vežbama čuva snagu i obim pokreta, uči dete sigurnom hodu i vežba ravnotežu. Kod nasledne neuropatije pomažu rastezanje listova i ortoze (lagane plastične udlage za stopala i članke). Posle Guillain-Barré sindroma fizioterapija počinje još u bolnici.

Radna terapija i senzorna podrška

Radni terapeut pravi plan svakodnevnih aktivnosti koje detetu pomažu da se smiri ili razbudi i postepeno ga navikava na neprijatne osete. Cilj nije da teškoća nestane, već da se dete lakše snalazi. Sa terapeutom dogovorite konkretne ciljeve (oblačenje, jelo, boravak u grupi) i posle nekoliko meseci proverite napredak.

Prilagođavanje okruženja

Tiši kutak – mesto za predah u stanu i vrtiću.
Slušalice protiv buke – za glasna mesta, povremeno, ne ceo dan.
Odeća bez etiketa i mekih šavova.
Najava promena – slike ili raspored dana.

Život kod kuće, vrtić i škola

Vaspitač i učitelj treba da znaju šta dete ne čuje ili ne vidi dobro. Dete sa slabijim sluhom ili vidom sedi napred, okrenuto ka učitelju. Dete sa neuropatijom se bavi sportom uz prilagođavanja; plivanje i vožnja bicikla su obično dobar izbor.

Znaci za hitno javljanje

Slabost koja se širi ili otežano disanje i gutanje.
Nagli gubitak vida ili sluha.
Jaka glavobolja sa povraćanjem, dvoslike ili pospanost.

Kontrole i dalji tok

Sluh se kod dece sa aparatom proverava na 3–6 meseci, a vid kod naočara najmanje jednom godišnje. Posle Guillain-Barré sindroma kontrole su češće dok traje oporavak, a kod nasledne neuropatije jednom do dva puta godišnje, uz praćenje stopala i kičme.

Najčešća pitanja

Da li dete može da preraste razrokost?

Prava razrokost ne prolazi sama. Kod beba do četiri meseca oči povremeno „beže“ i to je normalno, ali posle tog uzrasta svaka razrokost traži pregled oftalmologa, jer se slabovidost najlakše leči rano.

Da li slušalice i glasna muzika oštećuju sluh kod dece?

Mogu, ako su preglasne i nose se satima. Pravilo je da jačina bude do polovine skale i da se posle sat vremena napravi pauza. Ako dete posle slušanja ima zujanje u ušima, zvuk je bio prejak.

Može li dete sa slušnim aparatom da pliva i bavi se sportom?

Može. Aparat se skida pre kupanja i pre sportova sa udarcima u glavu, a nosi se u ostalim aktivnostima. Kod kohlearnog implanta o kontaktnim sportovima savetujte se sa timom koji prati implant.

Da li su vakcine povezane sa Guillain-Barré sindromom?

Ovaj sindrom najčešće nastaje posle obične crevne ili respiratorne infekcije. Veza sa vakcinama je izuzetno retka, a vakcine štite od infekcija koje mogu oštetiti sluh i nerve. O sledećim vakcinama posle preležane bolesti odlučuje lekar.

Ako je jedno dete nagluvo, treba li proveriti i braću i sestre?

Da, posebno kada je uzrok nasledan ili nepoznat. Provera sluha je bezbolna i kratka. Genetsko savetovanje pomaže roditeljima da saznaju kolika je verovatnoća da se nagluvost ponovi u narednoj trudnoći.

Da li preosetljivost na zvuke i dodir prolazi sa godinama?

Kod mnoge dece postaje blaža kako odrastaju i uče da je kontrolišu. Kod dela traje i u odraslom dobu, ali uz razumevanje okoline i dobre navike retko ometa školu, posao i druženje.

Utiče li slabiji sluh ili vid na san?

Može. Dete sa slušnim aparatom ga noću skida, pa ne čuje buđenje ili zvuke u kući, a deca sa teškim oštećenjem vida češće imaju poremećen ritam dana i noći (videti poremećaje spavanja kod dece).

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.