Poremećaji spavanja kod dece

Dečja neurologija

Poremećaji spavanja kod dece su stanja u kojima dete teško zaspi, često se budi, čudno se ponaša tokom sna, loše diše dok spava ili je danju neispavano iako je provelo dovoljno vremena u krevetu. Problemi sa snom su veoma česti: bar u nekom periodu ima ih otprilike svako četvrto dete. Kod većine je uzrok u navikama i rutini i rešava se bez lekova. Kod manjeg broja dece iza lošeg sna stoji bolest koju treba lečiti, kao što su prekidi disanja zbog uvećanih krajnika i trećeg krajnika, nedostatak gvožđa ili napadi epilepsije u snu.

San je za dete isto toliko važan kao hrana. Tokom sna mozak sređuje ono što je dete naučilo, telo luči hormon rasta, a imunski sistem se obnavlja. Neispavano dete retko izgleda pospano: češće je nemirno, razdražljivo, nepažljivo i slabije uči. Zato se kod deteta sa promenama u ponašanju ili teškoćama u školi uvek proverava i kako spava.

Dečji neurolog procenjuje san kada su noćne epizode neobične, kada se sumnja na napade, kada dete preterano spava danju ili kada loš san prati kašnjenje u razvoju, ADHD ili autizam. Većinu tegoba roditelji mogu da poprave uz jasan plan i strpljenje.

Kako dete spava

San ima dve vrste faza koje se smenjuju u ciklusima. U dubokom snu, koga najviše ima u prvoj trećini noći, mozak se odmara i dete se teško budi. U snu sa sanjanjem, kojeg ima više pred jutro, mozak je aktivan, a mišići opušteni. Između ciklusa svako dete se kratko budi i ponovo zaspi, najčešće tako da se toga ujutru ne seća.

Koliko sna je potrebno

Beba od 4 do 12 meseci – 12–16 sati u toku dana i noći, sa dnevnim spavanjem.
Dete od 1 do 2 godine – 11–14 sati, sa dnevnim spavanjem.
Dete od 3 do 5 godina – 10–13 sati, sa dnevnim spavanjem.
Dete od 6 do 12 godina – 9–12 sati.
Tinejdžer od 13 do 18 godina – 8–10 sati.

Ovo su okvirne vrednosti; dete koje je danju odmorno i dobro raspoloženo verovatno spava dovoljno.

Vrste poremećaja spavanja

Nesanica u ponašanju – najčešća kod male dece. Dete zaspi samo uz roditelja, flašicu ili ljuljanje, pa traži isto i posle svakog noćnog buđenja, ili odlaže odlazak u krevet jer pravila nisu dosledna.
Noćni strahovi, mesečarenje i razgovor u snu – delimično buđenje iz dubokog sna; česti između 3. i 8. godine i često se javljaju u porodici. Podstiču ih neispavanost, temperatura, puna mokraćna bešika i stres.
Košmari – ružni snovi iz sna sa sanjanjem, posle kojih se dete potpuno probudi.
Škrgutanje zubima – često i najčešće bezazleno; pojačava se kod stresa.
Sindrom nemirnih nogu – neprijatan osećaj u nogama uveče koji tera na pokretanje; često je povezan sa niskim zalihama gvožđa.
Opstruktivna apneja u snu – disajni put se tokom sna delimično ili potpuno zatvara, najčešće zbog uvećanih krajnika i trećeg krajnika, a ređe zbog viška kilograma, male donje vilice ili slabijeg tonusa mišića (na primer kod Daunovog sindroma).
Narkolepsija – retka bolest u kojoj mozak ne održava budnost; obično počinje u školskom uzrastu ili adolescenciji.
Noćni napadi epilepsije – neke epilepsije daju napade gotovo samo u snu.

Drugi uzroci lošeg sna

San remete gastroezofagealni refluks, astma, ekcem i svrab, bol, kofein iz sokova i energetskih pića, telefon u krevetu i neki lekovi. Teškoće sa snom češće imaju deca sa ADHD-om, autizmom, kašnjenjem u razvoju i oštećenjem vida.

Faktori rizika i prevencija

Rizik povećavaju neredovan raspored, ekrani uveče, stres u porodici, prevremeno rođenje, neurorazvojne razlike i poremećaji spavanja u porodici. Mnogi problemi sa snom mogu se sprečiti: stalnim vremenom odlaska u krevet, kratkom večernjom rutinom i time da beba uči da zaspi u svom krevecu, pospana ali budna.

Teško uspavljivanje i noćna buđenja

Dete uveče traži „još jednu priču“, vodu i zagrljaj, izlazi iz sobe i zaspi tek posle sat ili više. Mala deca se bude nekoliko puta noću i ne mogu ponovo da zaspu bez roditelja. Tinejdžeri često ne mogu da zaspu pre ponoći, a ujutru se teško bude, jer im se unutrašnji sat prirodno pomera ka kasnijem vremenu.

Noćni strah ili košmar

Noćni strah – javlja se u prvim satima sna. Dete vrišti, oči su mu otvorene, znoji se i srce mu lupa, ali ne prepoznaje roditelje i ne da se umiriti. Posle nekoliko minuta ponovo zaspi, a ujutru se ničega ne seća.
Košmar – javlja se pred jutro. Dete se potpuno probudi, uplašeno je, traži roditelja, priča šta je sanjalo i teže ponovo zaspi.

Mesečarenje i razgovor u snu

Dete koje mesečari ustaje, hoda, ponekad izlazi iz sobe ili mokri na pogrešnom mestu, a pogled mu je prazan. Razgovor u snu je bezazlen i obično nerazumljiv. Ujutru se dete ne seća.

Bočni presek glave osobe koja spava, sa suženim disajnim putem u grlu i strelicama koje pokazuju put vazduha. — Kod opstruktivne apneje u snu disajni put u grlu se suzi ili zatvori, pa vazduh ne prolazi slobodno i disanje se na trenutak prekida. Kod dece je najčešći uzrok uvećan treći krajnik i krajnici. Crtež prikazuje odraslu osobu. Izvor: Habib M’henni / Wikimedia Commons, javno vlasništvo.

Hrkanje i prekidi disanja

Glasno hrkanje tri ili više noći nedeljno.
Pauze u disanju, hvatanje vazduha i frktanje.
Disanje na usta, znojenje i neobični položaji, na primer zabačena glava.
Noćno mokrenje koje se vratilo posle suvog perioda (videti enurezu).
Jutarnje glavobolje (videti glavobolje kod dece), pospanost, nemir i slabiji uspeh.
Slabije napredovanje kod male dece (videti nenapredovanje u telesnoj masi) i povišen krvni pritisak.

Nemirne noge i dnevna pospanost

Dete sa nemirnim nogama kaže da ga noge „svrbe iznutra“, „mravi“ ili bole, posebno uveče u mirovanju, pa ustaje i hoda. Kod male dece se ovo često naziva bolovima rasta. Dete sa narkolepsijom zaspi u učionici ili za stolom, a kod smeha ili iznenađenja može naglo da klone (lekari to zovu katapleksija).

Uticaj na ponašanje i učenje

Neispavano dete teže pamti, brže se naljuti, nemirno je i lakše se povredi. Ponekad liči na dete sa ADHD-om, a tegobe se smanje kada se san popravi.

Kada se javiti lekaru

Hitno – dete u snu prestaje da diše i plavi, ne može da se probudi, ili ima napad sa grčevima koji traje duže od 5 minuta ili je prvi u životu (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – glasno hrkanje sa pauzama u disanju skoro svake noći, ponavljane noćne epizode koje uvek izgledaju isto (mogući napadi), naglo klonuće pri smehu; javite se u roku od nekoliko dana.
Uskoro – dete dugo teško zaspi ili se često budi, mesečari, ima nemirne noge ili je danju pospano i nemirno; zakažite pregled u narednim nedeljama.

Razgovor o spavanju

Na pregledu dečjeg neurologa razgovara se o celom danu i noći: kada dete ide u krevet, kako zaspi, gde spava, koliko se budi, da li hrče, kakva je večernja rutina i koliko vremena provodi uz ekrane. Lekar pregleda krajnike, nos, vilicu, kožu i nervni sistem i meri visinu, težinu i pritisak.

Dnevnik spavanja

Dnevnik spavanja se vodi dve nedelje: vreme odlaska u krevet, uspavljivanja, buđenja noću i ujutru, dnevno spavanje i neobične epizode. Iz njega se često vidi uzrok, na primer prekasno ili neredovno vreme spavanja.

Video snimak noćnih epizoda

Video snimak telefonom je često najkorisniji nalaz. Snimite celu epizodu od početka, sa osvetljenim licem i otkrivenim rukama i nogama. Kod hrkanja snimite nekoliko minuta disanja bez pokrivača preko grudi.

Polisomnografija

Polisomnografija je snimanje sna tokom cele noći u laboratoriji za spavanje. Senzori na glavi, licu, grudima, prstu i nogama beleže moždanu aktivnost, disanje, kiseonik, rad srca i pokrete. Roditelj spava pored deteta, a pregled ne boli. Polisomnografija najpouzdanije pokazuje apneju i njenu težinu, pomaže kod nemirnih nogu i, uz istovremeni EEG i video, razlikuje mesečarenje od napada.

Drugi pregledi spavanja

EEG u snu – kada se sumnja na noćne napade epilepsije.
Merenje kiseonika tokom noći – mali senzor na prstu, kod kuće; pomaže kada polisomnografija nije dostupna.
Test dnevne pospanosti – niz kratkih dnevnih spavanja posle noćnog snimanja, kod sumnje na narkolepsiju.

Analize krvi i ORL pregled

Laboratorijske analize – krvna slika i feritin (zalihe gvožđa u telu), kod nemirnih nogu i nemirnog sna.
Pregled ORL lekara – procena krajnika i trećeg krajnika, ponekad tankom kamerom kroz nos.

Šta nalazi znače

Dnevnik koji pokazuje premalo ili neredovan san upućuje na promenu navika. Nizak feritin, i kada krvna slika nije loša, znači da je potrebno gvožđe. Apneja na snimku sa uvećanim krajnicima vodi ka ORL lekaru, a epileptička aktivnost na EEG-u ka lečenju epilepsije.

Kako se pripremiti za pregled

Dnevnik spavanja za poslednje dve nedelje.
Video snimak epizoda ili hrkanja.
Zdravstvena knjižica, raniji nalazi i spisak lekova i suplemenata.
Za snimanje sna – pidžama, omiljena igračka i uobičajena večernja rutina.

Kako se donosi odluka

Lečenje zavisi od vrste poremećaja. Kod nesanice u ponašanju i većine noćnih strahova dovoljne su promene navika. Apneja, nemirne noge, narkolepsija i noćni napadi traže lečenje uzroka. Rezultat se procenjuje posle nekoliko nedelja doslednog sprovođenja plana.

Higijena spavanja i večernja rutina

Stalno vreme – odlazak u krevet i buđenje u isto vreme, i vikendom, uz razliku do sat vremena.
Kratka rutina – 20–30 minuta istim redom: kupanje, pidžama, zubi, priča.
Soba za spavanje – tamna, tiha i prohladna, bez televizora.
Dnevna svetlost i kretanje – boravak napolju i igra pomažu da se dete uveče umori.
Bez kofeina – bez kola napitaka, ledenog čaja i energetskih pića.

Ekrani

Svetlo ekrana i uzbudljiv sadržaj odlažu san. Telefon, tablet i igrice treba isključiti najmanje sat vremena pre spavanja, a uređaje noću ostaviti van sobe, i kod tinejdžera.

Bihejvioralne tehnike kod nesanice

Uspavljivanje u svom krevetu – dete se stavlja u krevet pospano, ali budno, da bi naučilo da samo zaspi.
Postepeno povlačenje – roditelj sedi pored kreveta, pa svakih nekoliko večeri sve bliže vratima.
Kratke provere – kada dete plače, roditelj se kratko javi i ode, sa sve dužim razmacima.
Kasniji odlazak u krevet – dete ide u krevet kada je zaista pospano, pa se vreme postepeno vraća ranije.
Nagrada za jutro – nalepnica za mirnu noć kod predškolske dece.

Noćni strahovi i mesečarenje

Dete u noćnom strahu ne treba buditi ni smirivati na silu; dovoljno je da roditelj bude pored njega i pazi da se ne povredi. Zaključajte prozore i ulazna vrata, postavite ogradu na stepenice i ne stavljajte dete na gornji krevet na sprat. Pomažu više sna i mokrenje pre spavanja. Kod čestih epizoda u isto vreme lekar može savetovati kratko buđenje deteta pre uobičajenog vremena epizode.

Lečenje apneje u snu

Uklanjanje krajnika i trećeg krajnika – prvi izbor kod dece sa uvećanim krajnicima; odluku donosi ORL lekar, a stanje se proverava 6–8 nedelja posle operacije.
Sprej za nos sa kortikosteroidom – kod blage apneje ili kada operacija nije moguća.
Aparat za disanje kroz masku – kada apneja ostane posle operacije ili operacija ne dolazi u obzir.
Smanjenje telesne mase – kod deteta sa viškom kilograma, uz drugo lečenje.

Gvožđe kod nemirnih nogu

Kada su zalihe gvožđa niske, lekar propisuje gvožđe na usta i posle oko tri meseca ponovo proverava feritin. Gvožđe se daje uz voćni sok, a ne uz mleko i čaj. Uzrok nedostatka se traži, uključujući slabiju ishranu i bolesti creva kao što je celijakija. Gvožđe ne treba davati na svoju ruku, jer višak šteti.

Melatonin i drugi lekovi

Melatonin je hormon koji telu daje signal da je noć. Može pomoći nekoj deci sa autizmom, ADHD-om ili pomerenim ritmom sna, ali samo po savetu lekara, koji određuje dozu, vreme i trajanje. Preparati se prodaju kao dodaci ishrani i sadržaj se razlikuje od navedenog, pa ih čuvajte van domašaja dece. Kod noćnih napada daju se lekovi protiv epilepsije, kod narkolepsije posebni lekovi, a kod škrgutanja stomatolog može preporučiti štitnik za zube.

Život kod kuće, vrtić i škola

Dnevno spavanje u vrtiću prilagodite potrebi deteta. Dete na putovanju zadržava isti redosled rutine. Učitelju recite ako je dete pospano na časovima. Pri spavanju kod drugara upozorite domaćine na mesečarenje.

Znaci za hitno javljanje

Pauze u disanju sa plavljenjem.
Napad sa grčevima u snu.
Krvarenje iz usta posle operacije krajnika.

Kontrole i dalji tok

Prva kontrola je obično posle 4–8 nedelja doslednog plana, uz novi dnevnik spavanja. Noćni strahovi i mesečarenje obično prolaze do puberteta. Posle lečenja apneje kontrola proverava hrkanje, ponašanje i rast.

Najčešća pitanja

Da li dete sme da spava sa roditeljima?

To je odluka porodice. Bebe do godinu dana najbezbednije spavaju na leđima u svom krevecu u sobi roditelja. Kod starije dece zajedničko spavanje nije štetno, ali dete koje zaspi samo uz roditelja teže prespava noć.

Da li vakcine ili bolest sa temperaturom mogu pogoršati san?

Posle vakcine ili tokom bolesti dete može nekoliko noći spavati lošije, a noćni strahovi se češće javljaju uz temperaturu. To prolazi samo i nije razlog da se vakcinacija odloži.

Kako uskladiti san sa promenom vremenske zone na putovanju?

Već prvog dana pratite lokalno vreme za obroke i spavanje, a danju što više budite napolju. Kratka dnevna spavanja dozvolite samo maloj deci. Lekove za spavanje na svoju ruku ne dajte.

Da li su noćni strahovi i mesečarenje nasledni?

Često se javljaju u porodici: dete čiji su roditelji mesečarili ima veće šanse da i samo mesečari. Braća i sestre mogu imati iste epizode, a kod većine one prestanu do puberteta.

Da li je hrkanje kod dece normalno?

Povremeno hrkanje tokom prehlade je bezazleno. Glasno hrkanje tri i više noći nedeljno nije normalno i treba ga pomenuti lekaru, posebno uz pauze u disanju, nemir ili pospanost danju.

Da li sport utiče na san?

Redovno kretanje pomaže da dete brže zaspi i dublje spava. Naporan trening kasno uveče kod nekih tinejdžera odlaže san, pa je bolje da se završi dva do tri sata pre spavanja.

Utiče li loš san na sluh, vid ili preosetljivost na zvukove?

Neispavano dete teže podnosi buku, svetlo i dodir. Kod dece koja su preosetljiva na osete bolji san često ublaži i te teškoće (videti promene u senzornim funkcijama kod dece).

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.