Problemi psihomotornog razvoja kod dece

Dečja neurologija

Problemi psihomotornog razvoja znače da dete kasni u usvajanju veština u odnosu na većinu vršnjaka. Kašnjenje može da zahvati pokrete (motoriku), govor i razumevanje, odnos sa ljudima ili mišljenje i učenje. Svako dete se razvija svojim tempom, pa neka prohodaju sa 10, a neka sa 16 meseci, i to je normalno. Kašnjenje postaje važno kada je veliko, kada zahvata više oblasti ili kada dete gubi veštine koje je već imalo.

Kada dete mlađe od pet godina značajno kasni u dve ili više oblasti razvoja, lekari govore o globalnom zaostajanju u razvoju. Ono se javlja kod 1–3 od 100 dece. Uzrok može biti prevremeno rođenje, oštećenje mozga pri porođaju, genetski sindrom, bolest mišića ili nerava, cerebralna paraliza, poremećaj iz spektra autizma, oštećen sluh ili vid, a kod dela dece uzrok se ne nađe.

Rana dijagnostika je ovde posebno važna. Mozak je u prvim godinama života najprilagodljiviji: nove veze između nervnih ćelija stvaraju se najbrže i najlakše, što se zove neuroplastičnost. Zato podrška koja počne rano, uz aktivno učešće roditelja, daje najviše. Ako ste zabrinuti za razvoj deteta, ne čekajte da „samo prođe“, već se javite pedijatru ili dečjem neurologu.

Kako se razvoj odvija

Razvoj ide redom: beba prvo drži glavu, pa sedi, puzi i hoda; prvo guče, pa slaže slogove, reči i rečenice. Oblasti razvoja su povezane: dete koje ne čuje dobro kasni u govoru, a dete sa slabim mišićima kasnije istražuje okolinu. Kod prevremeno rođene dece do druge godine razvoj se procenjuje prema korigovanom uzrastu, odnosno prema terminu kada je beba trebalo da se rodi.

Vrste kašnjenja

Motorno kašnjenje – kasno držanje glave, sedenje ili hodanje, nespretnost ruku, nizak ili povišen tonus mišića.
Kašnjenje govora i jezika – dete ne govori ili govori manje od vršnjaka, ili slabije razume.
Socijalno i emocionalno kašnjenje – slab kontakt očima, ne pokazuje prstom, ne odaziva se na ime, slabo se igra sa drugima.
Kognitivno kašnjenje – sporije učenje, rešavanje problema i igra prema uzrastu.
Globalno zaostajanje – kašnjenje u više oblasti istovremeno.

Uzroci

Prevremeno rođenje – rizik raste što je beba ranije rođena i manje težine.
Problemi pri porođaju – nedostatak kiseonika, krvarenje u mozgu, teška žutica ili infekcija kod novorođenčeta.
Genetski sindromi – na primer Daunov sindrom ili sindrom fragilnog X hromozoma.
Bolesti mišića i nerava – na primer mišićne distrofije, kod kojih dečak kasno prohoda i teško ustaje sa poda.
Cerebralna paraliza – trajno oštećenje mozga u razvoju koje utiče na pokret i držanje tela (videti neuroortopedska stanja kod dece).
Poremećaj iz spektra autizma – jedan od mogućih uzroka kašnjenja govora i socijalnih veština.
Oštećen sluh ili vid – dete koje slabo čuje ili vidi kasni u govoru i kretanju (videti promene u senzornim funkcijama kod dece).
Smanjen rad štitaste žlezde – hipotireoza, koja se kod novorođenčadi otkriva skriningom iz pete.
Nedostatak gvožđa – teža malokrvnost u prve dve godine može usporiti razvoj.
Bolesti mozga i lobanje – hidrocefalus, prerano srastanje šavova lobanje (kraniosinostoze), spinalni disrafizmi i epilepsije sa početkom u ranom uzrastu.
Okruženje – malo igre i razgovora, mnogo ekrana i teška zanemarenost usporavaju razvoj.

Faktori rizika i prevencija

Rizik je veći kod prevremeno rođene dece, posle infekcija u trudnoći, kod upotrebe alkohola i droga u trudnoći i kada u porodici postoje razvojni poremećaji. Deo uzroka se može sprečiti dobrom brigom u trudnoći, folnom kiselinom, vakcinacijom i skriningom novorođenčadi, a mnogi genetski uzroci se ne mogu sprečiti.

Razvojne prekretnice po uzrastu

Ovo su veštine koje većina dece ima do navedenog uzrasta. Jedna veština koja kasni nije dijagnoza, ali je razlog za razgovor sa pedijatrom.

2 meseca – gleda vas u lice, smeši se kada mu se obraćate, na stomaku podiže glavu.
4 meseca – guče kada mu pričate, okreće se ka glasu, drži igračku u ruci.
6 meseci – smeje se glasno, prepoznaje poznate ljude, okreće se sa stomaka na leđa.
9 meseci – odaziva se na ime, slaže slogove „ma-ma“, „ba-ba“, sedi bez oslonca.
12 meseci – maše „pa-pa“, kaže „mama“ ili „tata“ sa značenjem, ustaje uz nameštaj.
15 meseci – kaže još jednu ili dve reči, pokazuje prstom šta želi, pravi prve korake.
18 meseci – kaže tri ili više reči, pokazuje vam nešto zanimljivo, hoda samo.
2 godine – spaja dve reči („daj vode“), pokazuje delove tela, trči.
3 godine – razgovara, pita „šta“ i „gde“, igra se sa drugom decom.
4–5 godina – priča šta se desilo, igra se „kao da“, poštuje pravila igre.

Šest crteža bebe poređanih po uzrastu od rođenja do 12 meseci: leži skupljeno, podiže glavu na stomaku, sedi, puzi, stoji i pravi prve korake. — Razvoj pokreta u prvoj godini: beba najpre podiže glavu, zatim sedi, puzi, ustaje i pravi prve korake. Uzrasti na crtežu su okvirni, jer svako dete ima svoj ritam; pregled je potreban kada kašnjenje traje ili kada dete izgubi veštinu koju je imalo. Izvor: perpetual.fostering / Wikimedia Commons, CC BY 2.0. Isečen deo slike, oznake uzrasta dodate na srpskom.

Znaci koji traže pregled

Gubitak stečenih veština – dete prestane da govori reči koje je znalo, da se igra ili hoda; u bilo kom uzrastu ovo traži brz pregled.
Slab kontakt – ne gleda u oči, ne odaziva se na ime, ne pokazuje prstom do 18 meseci.
Kasni govor – nema reči do 16 meseci ili spojenih reči do 2 godine.
Kasno sedenje i hodanje – ne sedi samo do 9 meseci ili ne hoda do 18 meseci.
Jedna ruka pre prve godine – beba stalno koristi samo jednu ruku, a drugu drži stisnutu.
Neobičan tonus – beba je „mlitava kao krpica“ ili ukočena, upire se nogama.
Hod na prstima – stalno, i posle treće godine.
Obim glave – glava raste prebrzo ili presporo.
Teškoće sa hranjenjem – slabo sisanje, gušenje, slabo napredovanje u težini (videti nenapredovanje u telesnoj masi).
Zabrinutost roditelja – vaš osećaj da nešto nije u redu je važan podatak za lekara.

Tok kroz uzrast

Kod beba se najčešće primeti kašnjenje motorike i tonusa. U drugoj i trećoj godini u prvi plan dolaze govor i odnos sa drugima. U predškolskom uzrastu primećuju se nespretnost, slabija pažnja i teškoće u učenju, a ponekad i promene u ponašanju.

Kada se javiti lekaru

Hitno – beba ili dete naglo gubi veštine uz pospanost, povraćanje, napade grčeva ili temperaturu, ili beba ima ispupčenu fontanelu i brzo rastuću glavu (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – dete postepeno gubi stečene veštine, beba je izrazito mlitava ili ukočena, ili koristi samo jednu ruku; javite se dečjem neurologu u roku od nekoliko dana.
Uskoro – dete kasni u jednoj ili više prekretnica, a ne gubi veštine; zakažite pregled pedijatra ili dečjeg neurologa u narednim nedeljama.

Pregled dečjeg neurologa

Pregled počinje razgovorom o trudnoći, porođaju, prvim mesecima i tome kada je dete usvajalo veštine. Dečji neurolog posmatra kako se dete igra, kreće i komunicira, proverava tonus mišića, reflekse, sluh i vid u osnovnim crtama, meri obim glave i pregleda kožu i lice, jer neke osobine upućuju na genetski sindrom.

Procena razvoja

Za procenu se koriste upitnici i testovi razvoja prilagođeni uzrastu. Oni pokazuju u kojim oblastima dete kasni i koliko. Detaljnu procenu po potrebi rade psiholog, logoped i defektolog, a kod sumnje na autizam koriste se posebni upitnici i posmatranje igre.

Ultrazvuk mozga kod beba

Kod beba sa otvorenom velikom fontanelom ultrazvuk CNS-a (mozga) je prvi pregled građe mozga. Bezbolan je, bez zračenja i bez uspavljivanja. Pokazuje proširenje moždanih komora, krvarenja i neke urođene promene. Kada se fontanela zatvori, krajem prve ili u drugoj godini, ultrazvuk više nije moguć.

Sluh, vid i laboratorijske analize

Pregled sluha – preporučuje se svakom detetu koje kasni u govoru, i kada je skrining sluha u porodilištu bio uredan.
Pregled vida – kod oftalmologa, kada beba ne prati predmete pogledom ili škilji.
Laboratorijske analize – krvna slika i gvožđe, hormoni štitaste žlezde, a kod dečaka sa motornim kašnjenjem i enzim mišića (CK), koji je povišen kod mišićnih distrofija.
Metaboličke analize – kod sumnje na retke bolesti razmene materija.

Genetsko testiranje i snimanje mozga

Genetsko testiranje – iz uzorka krvi; dečji neurolog ga preporučuje kod globalnog zaostajanja i kada dete ima osobine sindroma. Nalaz objašnjava uzrok, usmerava praćenje drugih organa i pomaže porodici da proceni rizik za sledeću decu.
Magnetna rezonanca (MR) – kod promena na neurološkom pregledu, neobičnog obima glave, napada ili gubitka veština. Mlađa deca za MR dobijaju lek za spavanje. Kod izolovanog kašnjenja govora obično nije potrebna.
EEG – snimanje električne aktivnosti mozga, kod sumnje na napade ili kada dete gubi govor.

Šta nalazi znače

Normalni nalazi ne znače da kašnjenje ne postoji, već da nije nađen uzrok koji se leči posebno. Podrška detetu tada počinje bez čekanja dijagnoze. Kada se uzrok nađe, plan se prilagođava, a ponekad postoji i posebno lečenje, kao kod hipotireoze.

Kako se pripremiti za pregled

Zdravstvenu knjižicu – sa podacima iz porodilišta, skriningom sluha i vakcinama.
Zapažanja o razvoju – kada je dete sedelo, hodalo i reklo prve reči.
Video snimke – kako se dete kreće, igra i govori kod kuće, jer u ordinaciji često „zakoči“.
Nalaze – ultrazvuk mozga, ranije procene i mišljenja vaspitača.
Omiljenu igračku i užinu – da se dete oseća sigurno.

Kako se donosi odluka

Plan pravi dečji neurolog zajedno sa porodicom i terapeutima, prema oblastima u kojima dete kasni, uzroku i snagama deteta. Ne čeka se konačna dijagnoza: podrška počinje čim se kašnjenje primeti. Cilj je da dete usvoji što više veština i postane što samostalnije.

Rana intervencija

Rana intervencija je stručna podrška deci od rođenja do polaska u školu, sa ciljem da se iskoristi period kada je mozak najprilagodljiviji. Najviše daje kada je redovna i kada roditelji vežbe prenesu u svakodnevni život.

Fizioterapija – vežbe za držanje glave, sedenje, puzanje i hod, uz pravilno nošenje i položaje bebe.
Logoped – podstiče razumevanje i govor, a kod beba sisanje, gutanje i žvakanje.
Defektolog – radi na pažnji, igri, mišljenju i pripremi za vrtić i školu.
Radni terapeut – razvija spretnost ruku i samostalnost u oblačenju, jelu i igri.
Psiholog – procena razvoja i ponašanja, podrška deci sa autizmom i roditeljima.

Terapeut na početku proceni dete, postavi ciljeve i pokaže roditeljima vežbe i igre za kuću. Termini su najčešće jednom do dva puta nedeljno, a napredak se proverava na nekoliko meseci. Više kratkih vežbi tokom dana, u igri, kupanju i obroku, daje više od jednog dugog časa. Budite oprezni sa metodama koje obećavaju brzo izlečenje, a o svakoj novoj terapiji razgovarajte sa dečjim neurologom.

Uloga roditelja

Razgovor i čitanje – pričajte detetu o svemu što radite, imenujte predmete, čitajte slikovnice svakog dana.
Igra na podu – beba treba vreme na stomaku i na podu, manje u ležaljkama i nosiljkama.
Manje ekrana – do druge godine izbegavajte ekrane, osim video-poziva; kasnije ih ograničite i gledajte zajedno.
Rutina i san – redovan dnevni ritam pomaže pažnji i ponašanju.
Pohvala za pokušaj – i kada ne uspe iz prvog puta.

Lečenje uzroka i pratećih stanja

Hipotireoza – hormon štitaste žlezde u tableti; rano lečenje sprečava zaostajanje.
Nedostatak gvožđa – preparat gvožđa i promena ishrane.
Oštećen sluh – slušni aparat ili ugradni slušni implant, uz logopeda.
Hidrocefalus i kraniosinostoze – operativno lečenje u neurohirurgiji, kada je potrebno.
Epilepsija – lekovi protiv napada, prema planu dečjeg neurologa.
Cerebralna paraliza – fizioterapija, ortoze (pomagala za stopalo i nogu), lekovi ili injekcije za opuštanje ukočenih mišića i ortopedsko lečenje.
Problemi sa spavanjem – česti kod dece sa razvojnim teškoćama (videti poremećaji spavanja kod dece).

Život kod kuće, vrtić i škola

Većina dece sa kašnjenjem u razvoju ide u redovan vrtić, uz prilagođen plan i podršku. Vaspitač treba da zna šta dete može, gde mu treba pomoć i kako se sa njim najbolje sporazumeti. Pre polaska u školu procenjuje se spremnost deteta, a po potrebi se pravi individualni obrazovni plan. Igra sa vršnjacima je jedna od najboljih terapija.

Znaci za hitno javljanje

Nagli gubitak veština uz pospanost ili povraćanje.
Napad grčeva ili serije trzaja kod bebe.
Ispupčena fontanela i glava koja brzo raste.
Odbijanje hrane i tečnosti uz gubitak težine.

Kontrole i dalji tok

Kontrole kod dečjeg neurologa su na nekoliko meseci, a procena razvoja se ponavlja da se vidi napredak i prilagodi plan. Mnoga deca sa blagim kašnjenjem, posebno govora, sustignu vršnjake. Kod globalnog zaostajanja i cerebralne paralize podrška je dugotrajna, ali i tada redovan rad donosi stalni napredak u samostalnosti.

Najčešća pitanja

Da li dvojezičnost usporava govor?

Ne usporava. Dete koje odrasta uz dva jezika može ukupno znati isto reči kao vršnjaci, raspoređenih na dva jezika. Ako kasni u oba jezika, potreban je pregled kao kod svakog deteta.

Da li vakcine izazivaju kašnjenje u razvoju ili autizam?

Ne izazivaju. Vakcine se primaju po kalendaru i kod dece sa razvojnim teškoćama, a bolesti od kojih štite mogu ozbiljno da oštete mozak.

Da li kratka resica jezika usporava govor?

Retko. Kratka resica može otežati sisanje, ali je retko uzrok kašnjenja govora (videti ankiloglosija). Dete koje kasni u govoru prvo treba da pregleda dečji neurolog ili logoped.

Da li dečaci kasnije progovore od devojčica?

Dečaci u proseku progovore malo kasnije, ali razlika je mala. Dečak bez reči sa 16 meseci ili bez spojenih reči sa dve godine treba da bude pregledan.

Mogu li i braća i sestre da kasne u razvoju?

Kod nekih uzroka, posebno genetskih i kod autizma, rizik za braću i sestre je veći. Pratite njihov razvoj i recite pedijatru da je starije dete imalo kašnjenje.

Da li je dubak ili hodalica korisna?

Hodalica ne ubrzava prohodavanje i može izazvati padove niz stepenice. Više koristi igra na podu, puzanje i pridržavanje uz nameštaj.

Da li dete može da sustigne vršnjake?

Mnoga deca sa blagim kašnjenjem sustignu vršnjake, posebno uz ranu podršku. Kod težih uzroka dete napreduje svojim tempom, a cilj je što veća samostalnost.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.