Promene u ponašanju kod dece su čest razlog zabrinutosti roditelja, vaspitača i učitelja. Mnoge su deo normalnog odrastanja: prkos i napadi besa oko druge i treće godine, nemir predškolca ili promene raspoloženja u pubertetu. Mozak deteta sazreva postepeno, a delovi koji upravljaju pažnjom, strpljenjem i kontrolom ponašanja razvijaju se sve do rane odrasle dobi. Zato dete od četiri godine ne može da miruje kao dete od deset.
Pregled dečjeg neurologa potreban je kada ponašanje dugo odstupa od uzrasta, javlja se i kod kuće i u vrtiću ili školi i ometa učenje, druženje i porodični život. Neurolog procenjuje da li iza ponašanja stoji neurorazvojna razlika, kao što su ADHD (poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću), poremećaj iz spektra autizma ili tikovi, ili bolest nervnog sistema, na primer epilepsija sa kratkim gubicima svesti. Posebnu pažnju traži dete koje gubi već stečene veštine ili se naglo promeni.
Rana procena ima smisla jer je mozak u ranom uzrastu najprilagodljiviji, a podrška koja počne na vreme daje najviše. Procena ne služi da se detetu „zalepi etiketa“, već da roditelji, vrtić i škola razumeju šta detetu treba i kako da mu pomognu.
Ponašanje i sazrevanje mozga
Ponašanje nastaje iz razvoja mozga, temperamenta deteta i okoline u kojoj odrasta. Isto dete može biti mirno kada je naspavano i sito, a razdražljivo kada je umorno, gladno ili pod stresom. Promena se zato uvek posmatra u celini: kako dete spava, kako se razvija, kako je u školi i šta se dešava u porodici.
Neurorazvojne razlike
ADHD – mozak teže upravlja pažnjom, kretanjem i porivima. Javlja se kod otprilike jednog deteta od dvadeset, češće kod dečaka, i u velikoj meri je nasledan.
Poremećaj iz spektra autizma – razlike u komunikaciji i druženju, uz ponavljajuće ponašanje i uske interese. Znaci postoje od ranog detinjstva, a kod devojčica se često kasnije prepoznaju.
Tikovi i Turetov sindrom – kratki, ponavljani pokreti ili glasovi koje dete teško zadržava. Prolazni tikovi su česti kod školske dece, a Turetov sindrom je oblik u kojem motorni i glasovni tikovi traju duže od godinu dana.
Teškoće učenja i govora – dete koje ne razume gradivo ili ne može da se izrazi često postane nemirno ili povučeno (videti probleme psihomotornog razvoja kod dece).
Nagla promena i gubitak veština
Kada se dete u toku nekoliko dana ili nedelja promeni ili izgubi veštine koje je imalo, mogući uzroci su:
Epilepsija sa apsansima – kratki gubici svesti od nekoliko sekundi, i do više desetina puta dnevno, koji liče na sanjarenje.
Epileptička aktivnost u snu – retko, može da izazove gubitak govora i pad u učenju.
Zapaljenje mozga – posle infekcije ili zbog napada imunskog sistema na mozak; ponašanje se menja iz dana u dan.
Bol i nelagodnost – dete koje ne može da kaže šta ga boli, posebno dete sa autizmom, nemir pokazuje i kod zatvora ili bola u uvu.
Faktori rizika i prevencija
Rizik povećavaju prevremeno rođenje, alkohol i pušenje u trudnoći, genetski sindromi (na primer sindrom fragilnog X hromozoma), epilepsija i slični poremećaji u porodici. ADHD, autizam i tikovi ne mogu se sprečiti, ali redovan san, ograničeni ekrani, dosledna pravila i topao odnos u porodici smanjuju teškoće u ponašanju.
Nemir, nepažnja i impulsivnost
Dete sa ADHD-om ne može dugo da sedi, vrpolji se, upada u reč, ne čeka red i lako se povredi. Drugo dete nije nemirno, ali sanjari, gubi stvari, zaboravlja zadatke i ne završava započeto. Za dijagnozu ovakvo ponašanje mora da traje najmanje šest meseci, da postoji pre dvanaeste godine i da se javlja u više sredina, kod kuće i u vrtiću ili školi.
Znaci autizma po uzrastu
Do 12 meseci – beba se ne odaziva na ime i retko gleda u oči.
Do 14 meseci – ne pokazuje prstom da bi vam nešto pokazala.
Do 18 meseci – nema igre pretvaranja, na primer hranjenja lutke.
Kasnije – teško sklapa prijateljstva, ponavlja reči i pokrete, ređa predmete u nizove, uznemiri se na svaku promenu, preosetljivo je na zvuke ili dodir.
Kako izgledaju tikovi
Tikovi su treptanje, krivljenje lica, sleganje ramenima, trzaji glavom, šmrcanje, kašljucanje ili ponavljanje reči. Pre tika dete često oseća neprijatan poriv koji tik olakša. Tikovi se pojačavaju kod uzbuđenja, umora i stresa, slabe dok je dete zaokupljeno igrom, a menjaju se iz nedelje u nedelju. Najizraženiji su između desete i dvanaeste godine, a u adolescenciji kod većine dece slabe.
Napadi besa i povlačenje
Napadi besa su uobičajeni kod dece od jedne do četiri godine. Pregled treba kada napadi traju duže od 15 minuta, javljaju se više puta dnevno, nastavljaju se posle pete godine ili dete pri tom povređuje sebe ili druge. Dete koje se povlači, gubi interes za igru, ne želi u školu ili se žali na stomak i glavu pre nastave može imati strah ili tugu koju treba proceniti.
Znaci da iza promene stoji bolest
Kratko zagledanje – dete na nekoliko sekundi zastane i ne reaguje, pa nastavi kao da se ništa nije desilo.
Gubitak veština – prestaje da govori, igra se ili kontroliše mokrenje.
Jutarnje glavobolje i povraćanje – uz promenu ponašanja i nespretnost.
Kada se javiti lekaru
Hitno – dete je zbunjeno, ne prepoznaje vas, ima halucinacije (vidi ili čuje ono čega nema), naglo se promenilo uz jaku glavobolju, temperaturu ili povraćanje, neuobičajeno je pospano, imalo je napad sa grčevima ili govori o samopovređivanju (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – dete u toku nekoliko nedelja gubi govor ili druge veštine, često se „zagleda“ ili se ponašanje tinejdžera naglo promenilo; javite se u roku od nekoliko dana.
Uskoro – nemir i nepažnja ometaju vrtić ili školu, sumnjate na znake autizma, tikovi smetaju detetu ili su napadi besa česti i dugi; zakažite pregled u narednim nedeljama.
Razgovor i pregled dečjeg neurologa
Pregled dečjeg neurologa počinje dugim razgovorom: od kada traju tegobe, gde se javljaju, kako dete spava, kakav je bio razvoj i ima li sličnih teškoća u porodici. Lekar posmatra dete u igri i razgovoru, meri obim glave, visinu i težinu, gleda kožu (neke promene na koži prate bolesti nervnog sistema) i proverava kretanje, koordinaciju i govor. Za potpunu sliku često su potrebna dva ili više dolazaka.
Upitnici za roditelje, vaspitače i učitelje
Standardizovani upitnici pokazuju kako se dete ponaša u različitim sredinama. Za ADHD ih popunjavaju roditelji i učitelj, a kod tinejdžera najbolje dva nastavnika. Za decu od 18 do 24 meseca postoji kratak upitnik za rano prepoznavanje znakova autizma. Upitnik sam ne postavlja dijagnozu, već pomaže lekaru da odluči o daljoj proceni.
Psihološka procena
Psihološka procena obuhvata testove pažnje, pamćenja, mišljenja i govora, kao i strukturisano posmatranje igre i komunikacije kod sumnje na autizam. Dečji neurolog je preporučuje kada je potrebno, a rezultati pomažu da se podrška u vrtiću i školi prilagodi detetu.
Kratki apsans napadi lako se zamene sa nepažnjom ili sanjarenjem. Na EEG-u se tada vide pravilni šiljci i talasi u svim odvodima, kao na ovom zapisu, pa razlika postaje jasna. Izvor: Bromfield EB, Cavazos JE, Sirven JI / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0.
EEG kada se sumnja na napade
EEG (elektroencefalografija) beleži električnu aktivnost mozga preko elektroda na glavi; ne boli i ne prenosi struju u telo. Ne radi se svakom detetu sa nemirom, već kada dete ima epizode zagledanja, gubitak govora ili druge sumnjive epizode. Dok dete duboko i brzo diše nekoliko minuta, apsansi se često izazovu i vide na zapisu. Ponekad je potreban EEG u snu.
Drugi pregledi
Provera sluha i vida – kod svakog deteta koje kasni sa govorom ili „ne sluša“.
Laboratorijske analize – krvna slika, gvožđe, hormoni štitaste žlezde, a po potrebi i druge analize.
Genetsko testiranje – kod autizma ili kašnjenja u razvoju, posebno uz neobičan izgled ili bolest u porodici.
Magnetna rezonanca (MR) – nije rutinska; radi se kod gubitka veština, napada ili drugih neuroloških znakova.
Saradnja sa dečjim psihijatrom
Kada postoje izražena anksioznost, depresija, agresivnost ili misli o samopovređivanju, dečji neurolog dete upućuje dečjem psihijatru. Mnoga deca imaju više stanja istovremeno (na primer ADHD i tikove ili autizam i anksioznost), pa lekari rade zajedno.
Šta nalazi znače
Normalan EEG i MR kod deteta sa nemirom su očekivani i ne isključuju ADHD, jer se on prepoznaje po ponašanju. Nalaz apsansa na EEG-u menja lečenje. Dijagnoza autizma ili ADHD-a otvara put ka podršci u vrtiću i školi.
Kako se pripremiti za pregled
Video snimak – zagledanja, tikova, napada besa ili neobičnih pokreta.
Dnevnik ponašanja i spavanja – kada se teškoće javljaju i šta im prethodi.
Mišljenje vaspitača ili učitelja i đačka knjižica.
Zdravstvena knjižica, raniji nalazi i spisak lekova.
Kako se donosi odluka
Plan zavisi od uzroka, uzrasta i toga šta detetu najviše smeta. Kod predškolske dece prvo se koriste rad sa roditeljima i podrška u vrtiću. Kod školske dece sa ADHD-om najbolje deluju lekovi i bihejvioralne tehnike zajedno. Odluku donose roditelji i lekar, a tinejdžer učestvuje ravnopravno.
Rad sa roditeljima
U programima za roditelje uči se kako da pohvala bude češća od kritike, kako da pravila budu kratka i dosledna, a posledice predvidljive i mirne. Roditelji vežbaju da ignorišu manje važno ponašanje, da daju jedan po jedan jasan zadatak i da koriste kratak predah kada se dete ne smiruje. Ovaj pristup je prvi izbor kod predškolske dece sa ADHD-om i kod čestih napada besa.
Bihejvioralne tehnike za dete
Bihejvioralna terapija za tikove – dete uči da prepozna poriv i izvede pokret koji sprečava tik; za decu koja su motivisana to je prvi izbor lečenja.
Kognitivno-bihejvioralna terapija – kod straha i tuge dete uči da prepozna misli i postepeno se suoči sa onim čega se plaši.
Rana intervencija kod autizma – strukturisani programi koji kroz igru i svakodnevne situacije razvijaju komunikaciju i samostalnost.
Logoped i defektolog
Logoped radi na razumevanju i govoru, a kod deteta koje ne govori uvodi slike i druge načine sporazumevanja. Defektolog razvija pažnju, igru, samostalnost i predškolske veštine i savetuje vrtić kako da prilagodi zadatke.
Podrška u vrtiću i školi
Individualni obrazovni plan – prilagođeni zadaci i način ocenjivanja.
Pedagoški ili lični asistent – kada je detetu potrebna pomoć odrasle osobe.
Mesto i ritam – sedenje bliže učitelju, kratke pauze za kretanje, zadaci podeljeni na delove.
Lekovi kao deo plana
Kod ADHD-a lekovi pomažu da dete duže održi pažnju i lakše kontroliše poriv. Koriste se dve grupe: stimulansi (najčešće metilfenidat) i nestimulansi. Kod predškolske dece lek se razmatra tek kada rad sa roditeljima nije dovoljno pomogao. Najčešća neželjena dejstva su slabiji apetit, teže uspavljivanje, glavobolja i bol u stomaku, pa se na kontrolama mere težina, visina, pritisak i puls. Dozu određuje i postepeno podešava lekar.
Za same osobine autizma nema leka, ali lekar može propisati lek za tešku razdražljivost, san ili prateće stanja. Tikovi se leče lekovima samo kada ometaju dete, a apsansi lekovima protiv epilepsije.
Život kod kuće, vrtić i škola
Rutina – isto vreme za obroke, učenje i spavanje.
Kretanje – bar sat vremena aktivne igre dnevno.
Ekrani – ograničeno vreme, bez ekrana sat pre spavanja i u spavaćoj sobi.
Dogovor sa školom – isti plan i iste reči kod kuće i u učionici.
Braća i sestre – i oni trebaju vreme samo sa roditeljem.
Znaci za hitno javljanje
Zbunjenost ili halucinacije.
Napad sa grčevima ili gubitkom svesti.
Misli ili pokušaj samopovređivanja.
Jaka glavobolja sa povraćanjem ili pospanošću.
Kontrole i dalji tok
Posle uvođenja leka kontrole su na nekoliko nedelja dok se doza ne podesi, a zatim na 3–6 meseci. Kod deteta bez lekova napredak se proverava na 6–12 meseci, uz izveštaj iz vrtića ili škole. Tikovi često vremenom slabe, a mnoga deca sa ADHD-om i autizmom uz podršku dobro napreduju; plan se menja kako dete raste.
Najčešća pitanja
Da li slatkiši i boje u hrani izazivaju hiperaktivnost?
Šećer ne izaziva ADHD. Mali broj dece može biti nemirniji posle nekih veštačkih boja, ali stroga ograničenja u ishrani retko pomažu. Uravnotežena ishrana, redovni obroci i manje zaslađenih sokova korisni su svakom detetu.
Da li vakcine izazivaju autizam?
Ne izazivaju. Ova veza je detaljno proveravana i odbačena. Prvi znaci autizma se često primete u uzrastu kada dete prima vakcine, pa roditelji povezuju ta dva događaja, ali vakcine treba primiti po kalendaru.
Da li dete sa ADHD-om može da se bavi sportom?
Može i treba. Sport troši energiju, uči pravilima i jača samopouzdanje. Pogodni su sportovi sa jasnim pravilima i kratkim zadacima; kod deteta na lekovima trener ne mora ništa posebno da menja.
Da li će dete prerasti ADHD?
Hiperaktivnost obično slabi u adolescenciji, a teškoće sa pažnjom i organizacijom kod dela mladih traju i u odraslom dobu. Uz podršku i dobre navike većina uspešno završava školu i nalazi posao.
Mogu li i braća i sestre da imaju ADHD ili autizam?
Mogu, jer oba stanja imaju jaku naslednu komponentu. Ako jedno dete ima autizam, razvoj mlađe braće i sestara treba pažljivije pratiti, a roditelji mogu zatražiti genetsko savetovanje.
Treba li dete sa tikovima opominjati da prestane?
Ne treba. Opomene pojačavaju napetost, a sa njom i tikove. Bolje je ne komentarisati tik, objasniti učitelju o čemu se radi i pustiti dete da, ako želi, nakratko izađe iz učionice.
Da li noćno mokrenje može biti povezano sa ponašanjem?
Deca sa ADHD-om češće mokre u krevetu, a mokrenje koje se vrati posle dužeg suvog perioda može biti znak stresa. Detetu ne pomažu kazne (videti enurezu kod dece).
Da bismo pružili najbolje iskustvo, koristimo tehnologije poput kolačića za čuvanje i/ili pristup informacijama o uređaju. Saglasnost sa ovim tehnologijama će nam omogućiti da obrađujemo podatke kao što su ponašanje pri pregledanju ili jedinstveni ID-ovi na ovoj veb lokaciji. Nepristanak ili povlačenje saglasnosti može negativno uticati na određene karakteristike i funkcije.
Funkcionalno
Uvijek aktivan
Tehničko skladištenje ili pristup je striktno neophodan za legitimnu svrhu omogućavanja korišćenja određene usluge koju izričito zahteva pretplatnik ili korisnik, ili za jedinu svrhu obavljanja prenosa komunikacije preko elektronske komunikacione mreže.
Preference
Tehničko skladištenje ili pristup su neophodni za legitimnu svrhu čuvanja preferencija koje ne zahtevaju pretplatnik ili korisnik.
Statistika
Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u statističke svrhe.Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u anonimne statističke svrhe. Bez sudskog poziva, dobrovoljne saglasnosti od strane vašeg Internet provajdera ili dodatne evidencije treće strane, informacije sačuvane ili preuzete samo za ovu svrhu se obično ne mogu koristiti za vašu identifikaciju.
Marketing
Tehničko skladište ili pristup su potrebni za kreiranje korisničkih profila za slanje reklama ili za praćenje korisnika na veb lokaciji ili na nekoliko veb lokacija u slične marketinške svrhe.
Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).
Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.
Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.
Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.
U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.
U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.
Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.
Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.
Radno vreme bolnice
Stacionar i operacioni blok
Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00
Ambulantno-poliklinički deo
Radni dan 7:00 – 20:00
Subota 8:00 – 13:00
Jezik komunikacije
Srpski
Engleski
Ruski
Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku
Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.
Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.
Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.
Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.
Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.
Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.
Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.
Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.
Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.
Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).
Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.
O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.
Zakazivanje operacije
Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:
Lične podatke:
Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.
Medicinsku dokumentaciju:
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate
Željeni termin operacije
Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.
Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.
Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
Priprema za bolničko lečenje
Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika
Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.
Preoperativna priprema
Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.
Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.
Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)
Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestimabez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .
Za decu
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina
Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove
Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02
Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.
Šta je potrebno poneti u bolnicu?
Odrasli pacijenti
Lična dokumenta U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
Veš, češalj, pribor za brijanje
Pomagalo ( ako ga koristite):
naočari i futrola
sočiva sa kutijicom za čuvanje
slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
štap, štake..
Mobilni telefon i punjač
Lap top / Tablet i punjač
Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
Medicinska dokumentacija
Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:
Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
Omiljenu igračku
Omiljenu knjigu, bojanku
Tablet / iPad
Prijem u bolnicu
Prijem u bolnicu može biti:
Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)
Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.
Po prijemu u bolnicu medicinska sestra/tehničar će Vas zamoliti da joj predate:
Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).
Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:
ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)
Boravak u bolnici
Smeštaj
Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.
Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.
Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe
Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.
Svaki apartman poseduje:
„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
odlazak do toaleta
korišćenje noćne posude
podešavanje položaja kreveta
donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj. U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži
U svakom apartmanu postoji:
Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.
Smeštaj pratioca
Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.
Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.
Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.
Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.
Neposredna priprema za operaciju
Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije
Pre operacije je potrebno da:
Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu
Pred određene hirurške intervencije je potrebno:
Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje
Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.
Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).
Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.
Pregled anesteziologa
Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.
Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.
Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.
Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.
Potpisivanje pristanka na operativni zahvat
Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.
Priprema pacijenta za anesteziju
Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.
Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.
Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.
Anestezija
Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.
Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.
Opšta anestezija
Intravenska anestezija (analgosedacija)
Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.
Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)
Endotrahealna anestezija
U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.
Regionalna anestezija
Epiduralna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).
Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.
Spinalna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.
Pleksus („blok“) anestezija
Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.
Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.
Neposredni postoperativni tok
Postoperativno praćenje
Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.
U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:
Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice
U prvim satima posle operacije možete osetiti:
bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.
Menadžment bola
Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.
Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.
Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.
Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka
Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.
Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.
Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).
Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.
Kontrole operatora i previjanja
Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.
Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.
Vizite
Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.
Ishrana
Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.
Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.
Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.
Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:
eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.
Prevencija povreda i padova
Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.
Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru
Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.
U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.
Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.
Posetilac se moli da:
ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.
Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.
Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.
Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.
Pobrinućemo se da jasno razumete:
koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu
Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.
Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.
Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.
Na tim pregledima lekar proverava:
stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka
Medicinske usluge je moguće platiti:
Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.
Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.
Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Fondovi zdravstvenog osiguranja
Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
