Reumatska bolest srca kod dece

Dečja kardiologija

Reumatska bolest srca je trajno oštećenje srčanih zalistaka koje ostaje posle akutne reumatske groznice. Reumatska groznica je zapaljenska reakcija koja se javlja dve do četiri nedelje posle angine izazvane bakterijom streptokokom grupe A. Boreći se protiv bakterije, imunski sistem greškom napada i sopstvena tkiva: zglobove, srce, mozak i kožu. Zglobovi i koža se potpuno oporave, a na srcu može ostati oštećenje, najčešće mitralnog zalistka (između leve pretkomore i leve komore), ređe aortnog.

Bolest najčešće pogađa decu od 5 do 15 godina. U Srbiji i drugim razvijenim zemljama danas je retka, zahvaljujući boljim uslovima života i lečenju angine antibioticima, ali se i dalje povremeno javlja. U mnogim delovima sveta i dalje je jedan od najčešćih uzroka bolesti srca kod dece i mladih.

Reumatska bolest srca može se sprečiti. Pravilno lečenje streptokokne angine sprečava prvi napad reumatske groznice. Deca koja su groznicu već preležala primaju dugotrajnu antibiotsku zaštitu, najčešće injekciju penicilina na 3–4 nedelje, koja sprečava nove napade i dalje oštećenje zalistaka. Zato grlobolju sa temperaturom kod deteta treba pokazati pedijatru. Kada se zaštita redovno sprovodi, blago oštećenje zalistaka kod dela dece se vremenom smanji ili povuče.

Kako nastaje reumatska groznica

Streptokok grupe A je bakterija koja najčešće izaziva gnojnu anginu (zapaljenje krajnika i ždrela). Neki delovi ove bakterije liče na belančevine u zglobovima, srčanim zaliscima, mozgu i koži. Kod deteta sklonog ovoj bolesti antitela i ćelije imunskog sistema, stvoreni protiv bakterije, napadnu i ova tkiva. Zato se bolest ne javlja tokom angine, već nedeljama kasnije, kada se dete već oseća zdravim. Reumatsku groznicu dobije samo mali deo dece sa nelečenom streptokoknom anginom. Sama groznica nije zarazna, ali streptokokna angina jeste.

Od reumatske groznice do bolesti srca

Akutna reumatska groznica – prvi napad, sa zapaljenjem zglobova ili srca, nevoljnim pokretima ili promenama na koži; traje nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
Zapaljenje srca (reumatski karditis) – javlja se kod velikog dela dece tokom napada; najviše strada unutrašnji sloj srca sa zaliscima.
Reumatska bolest srca – ožiljci na zaliscima koji ostaju posle zapaljenja. Zalistak u početku ne dihtuje i propušta krv unazad (insuficijencija), a godinama kasnije listići mogu da srastu i suze otvor (stenoza).
Ponovni napadi (recidivi) – svaka nova streptokokna infekcija kod deteta koje je imalo reumatsku groznicu može izazvati novi napad, koji dodatno oštećuje zaliske.

Faktori rizika

Uzrast – najčešće od 5 do 15 godina; pre 3. godine bolest je veoma retka.
Nelečena ili nepotpuno lečena angina – antibiotik nije uzet ili je prekinut posle nekoliko dana.
Skučeni uslovi života – mnogo ljudi u malom prostoru olakšava širenje streptokoka.
Otežan pristup lekaru – angina se ne leči na vreme.
Ranija reumatska groznica – najveći rizik za novi napad.
Porodična sklonost – nasleđuje se sklonost, a ne sama bolest.

Prevencija

Prvi napad sprečava se pravilnim lečenjem streptokokne angine. Kada dete ima grlobolju sa temperaturom, posebno bez kašlja i curenja nosa, lekar uzima bris ili radi brzi test na streptokok. Kada je streptokok potvrđen, antibiotik (najčešće penicilin ili amoksicilin) uzima se ukupno 10 dana, i kada se dete posle dva–tri dana oseća dobro. Lečenje započeto i do 9 dana od početka angine još sprečava reumatsku groznicu. Antibiotik ne treba davati kod svake grlobolje, jer je većina izazvana virusima.

Kod dece koja su već imala reumatsku groznicu sprovodi se dugotrajna antibiotska zaštita, opisana u delu o lečenju.

Prvi znaci posle angine

Dete je dve do četiri nedelje ranije imalo anginu, ponekad toliko blagu da je niko nije primetio. Zatim se pojave povišena temperatura, umor i neki od sledećih znakova.

Zglobovi

Zapaljenje zglobova je najčešći znak. Zahvaćeni su veliki zglobovi: kolena, skočni zglobovi, laktovi i ručni zglobovi. Zglob je otečen, topao i toliko bolan da dete ne želi da ga pomeri. Bol prelazi sa zgloba na zglob: dok se jedan smiruje, drugi počinje da boli. Uz lekove protiv zapaljenja bol se brzo smanjuje, a zapaljenje prolazi za nekoliko nedelja, bez trajnih posledica. Neka deca imaju samo bolove u zglobovima, bez otoka.

Srce

Zapaljenje srca često ne izaziva tegobe koje roditelji primete. Lekar na njega posumnja kada čuje novi šum na srcu ili ubrzan rad srca nesrazmeran temperaturi. Kod jačeg zapaljenja javljaju se umor, otežano disanje i otoci, a bol u grudima kada je zahvaćena i srčana maramica (videti perikarditis kod dece). Kod neke dece oštećenje zalistka ne čuje se stetoskopom, već se vidi samo ultrazvukom.

Presek srca sa označena četiri srčana zaliska, pretkomorama i komorama — Srce ima četiri zaliska koji se otvaraju i zatvaraju pri svakom otkucaju i puštaju krv samo u jednom smeru. Reumatska bolest srca najčešće oštećuje mitralni zalistak, a zatim aortni: zalistak se zadeblja, ne zatvara se dobro ili se suzi, pa se čuje šum. Prikaz normalnog srca, da se vidi gde su zalisci. Izvor: Wapcaplet; izmene zalistaka: drugi autori sa Wikimedia Commons / Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0. Prevod oznaka na srpski.

Nevoljni pokreti

Sidenhamova horeja su nagli, nevoljni i nesvrsishodni pokreti ruku, nogu i lica, koji nestaju tokom sna. Dete postaje nespretno, ispušta stvari, rukopis mu se kvari, a često je i plačljivo ili razdražljivo. Horeja se može javiti i mesecima posle angine, kao jedini znak bolesti, češće kod devojčica. Prolazi za nekoliko nedelja do nekoliko meseci, retko traje duže.

Koža

Prstenasti osip (erythema marginatum) – bledoružičaste mrlje u obliku prstenova na trupu i nadlakticama, koje ne svrbe i brzo menjaju izgled; retko se viđa.
Čvorići ispod kože – mali, tvrdi, bezbolni čvorići iznad laktova, kolena, zglobova šake ili na potiljku; obično uz zapaljenje srca.

Tok i kasne posledice

Napad reumatske groznice obično traje nekoliko nedelja do tri meseca. Zglobovi, koža i nervni sistem se potpuno oporave, a oštećenje zalistaka može ostati. Reumatska bolest srca može godinama biti bez tegoba. Kada se oštećenje pogoršava, posebno posle ponovljenih napada, javljaju se zamaranje, otežano disanje pri naporu i lupanje ili nepravilan rad srca (videti aritmije kod dece), a u odraslom dobu i popuštanje srca.

Kada se javiti lekaru

Hitno – otežano disanje, dete ne može da leži ravno, bol u grudima, nesvestica ili veoma ubrzan ili nepravilan rad srca (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – otečen i bolan zglob sa temperaturom, posebno ako bol prelazi sa zgloba na zglob, nevoljni pokreti ili iznenadna nespretnost, ili grlobolja sa temperaturom kod deteta koje je već imalo reumatsku groznicu; javite se istog ili narednog dana.
Uskoro – grlobolja sa temperaturom kod drugog deteta (pedijatar u roku od dan–dva, radi brisa), ili je propuštena injekcija zaštite (nadoknađuje se u narednih nekoliko dana).

Kako se postavlja dijagnoza

Ne postoji jedna analiza koja potvrđuje reumatsku groznicu. Lekar spaja glavne znake (zapaljenje srca, zapaljenje zglobova, horeja, prstenasti osip, čvorići ispod kože) i sporedne znake (temperatura, bolovi u zglobovima, povišeni pokazatelji zapaljenja u krvi, promena na EKG-u) prema tačno određenim kriterijumima i traži dokaz skorašnje streptokokne infekcije. Kod horeje dijagnoza je moguća i kada drugih znakova nema. Dete se obično na početku ispituje u bolnici.

Analize

Bris grla ili brzi test na streptokok – često je negativan, jer je angina već prošla.
Antitela na streptokok (ASO, anti-DNaza B) – povišena vrednost, ili vrednost koja raste u dva uzorka, pokazuje da je dete nedavno imalo streptokoknu infekciju.
Sedimentacija i CRP – pokazatelji zapaljenja u krvi; služe i za praćenje toka bolesti.
Krvna slika i druge analize – pomažu da se isključe druge bolesti.

Pregled srca

Ultrazvuk srca (ehokardiografija) – radi se svakom detetu sa sumnjom na reumatsku groznicu. Pokazuje kako izgledaju zalisci, da li propuštaju krv i kako radi srce, a otkriva i oštećenja koja se ne čuju stetoskopom. Ponavlja se tokom bolesti i na kontrolama.
Elektrokardiogram (EKG) – može pokazati usporeno provođenje impulsa kroz srce ili poremećaj ritma.
Rendgenski snimak grudnog koša – po potrebi, kod sumnje na uvećano srce ili tečnost u plućima.

Razlikovanje od drugih bolesti

Bol i otok zglobova posle infekcije mogu imati i druge uzroke: prolazno zapaljenje zglobova posle virusne ili streptokokne infekcije (reaktivni artritis), juvenilni idiopatski artritis, lajmsku bolest i, retko, bolesti krvi. Zato se ponekad uključuje dečji reumatolog, a kod horeje i dečji neurolog.

Šta nalazi znače

Ako ultrazvuk srca ne pokaže oštećenje, reč je o reumatskoj groznici bez zahvaćenosti srca, koja ima najbolju prognozu i kraću antibiotsku zaštitu. Blago propuštanje zalistka znači blagu reumatsku bolest srca, koja se uz redovnu zaštitu često ne pogoršava. Umereno i teško oštećenje zahteva češće kontrole, lekove i ponekad operaciju.

Kako se pripremiti za pregled

Podaci o angini – kada je bila, da li je urađen bris, koji antibiotik je dete pilo i koliko dana.
Dnevnik simptoma – koji su zglobovi boleli i kojim redom, temperatura, fotografije otoka i osipa.
Snimak pokreta – kratak video na telefonu ako dete ima nevoljne pokrete, jer se na pregledu ne moraju videti.
Lekovi pre pregleda – lekove protiv zapaljenja dajte posle dogovora sa lekarom, jer mogu prikriti prelazak bola sa zgloba na zglob; paracetamol se obično sme dati.
Alergije – posebno podatak o alergiji na penicilin.

Kako se donosi odluka

Lečenje ima tri cilja: ukloniti streptokok, smiriti zapaljenje i tegobe i sprečiti nove napade. Kod dece sa oštećenim zaliscima dodaju se lečenje srca i redovno praćenje. Plan zavisi od toga da li je srce zahvaćeno i koliko je oštećenje zalistaka.

Lečenje akutnog napada

Antibiotik – penicilin u jednoj injekciji ili tabletama 10 dana, i kada je bris negativan, da se ukloni preostali streptokok. Ujedno je to i početak dugotrajne zaštite.
Lekovi protiv zapaljenja – aspirin ili drugi lek iz iste grupe (na primer naproksen) brzo smiruju bol u zglobovima i temperaturu; daju se nekoliko nedelja, u dozi koju određuje lekar. Aspirin se deci ne daje na svoju ruku.
Kortikosteroidi – kod teškog zapaljenja srca, prema proceni kardiologa.
Lekovi za srce – lekovi za izmokravanje i drugi lekovi kod preopterećenja srca.
Mirovanje – dok traju bolovi i temperatura; kod zapaljenja srca napor se ograničava duže, prema nalazu.
Lečenje horeje – mirno okruženje i podrška; kada pokreti ometaju jelo, hodanje ili pisanje, lekar uvodi lekove koji ih smiruju.

Dugotrajna antibiotska zaštita

Dete koje je imalo reumatsku groznicu može dobiti novi napad posle svake streptokokne infekcije, i one koja prođe bez tegoba. Zato lečenje angine nije dovoljno, već se antibiotik prima redovno, godinama:

Injekcija benzatin penicilina – u mišić, na 4 nedelje, a kod dece sa ponovljenim napadima na 3 nedelje. To je najpouzdaniji oblik zaštite.
Tablete penicilina – dva puta dnevno, kada injekcije nisu moguće; zaštita je slabija, jer se doze lako propuste.
Drugi antibiotik – kod dokazane alergije na penicilin.

Trajanje zaštite zavisi od toga da li je srce bilo zahvaćeno, a računa se od poslednjeg napada:

Bez zapaljenja srca – 5 godina ili do 21. godine, šta god traje duže.
Zapaljenje srca bez trajnog oštećenja – 10 godina ili do 21. godine, šta god traje duže.
Trajno oštećenje zalistaka – 10 godina ili do 40. godine, šta god traje duže, a ponekad doživotno.

Injekcija je bolna, ali se bol može ublažiti: lek treba da bude na sobnoj temperaturi, ubrizgava se polako, a ponekad se u rastvor dodaje lokalni anestetik. Posle injekcije dete kratko ostaje pod nadzorom, iako je teška alergijska reakcija retka. Pomaže kalendar injekcija ili podsetnik u telefonu.

Lečenje oštećenih zalistaka

Praćenje – blago oštećenje prati se ultrazvukom srca, uz redovnu zaštitu.
Lekovi – kod umerenog i teškog oštećenja smanjuju opterećenje srca i tegobe.
Operacija – kod teškog oštećenja sa tegobama ili slabljenjem srca. Kod dece se zalistak, kada god je moguće, popravlja. Mehanički veštački zalistak zahteva doživotne lekove protiv zgrušavanja krvi, a biološki se kod mladih brže troši.
Proširenje balonom – kod izraženog suženja mitralnog zalistka, češće kod adolescenata i odraslih.

Operacije i kateterski zahvati na zaliscima rade se u specijalizovanim centrima za kardiohirurgiju.

Nega zuba i endokarditis

Oštećeni zalisci skloniji su infekciji (endokarditisu), a bakterije najčešće dolaze iz usta. Najbolja zaštita su zdravi zubi: pranje dva puta dnevno, zubar na 6 meseci i lečenje karijesa na vreme. Penicilin koji se prima protiv reumatske groznice ne štiti dovoljno od endokarditisa. Dodatni antibiotik pre zubarskih zahvata potreban je deci sa veštačkim zalistkom ili zalistkom popravljenim veštačkim materijalom i deci koja su već imala endokarditis, o čemu odlučuje kardiolog.

Oporavak i okvirni rokovi

Deca bez zapaljenja srca vraćaju se u vrtić i školu kada prođu bolovi i temperatura, obično posle 2–4 nedelje. Kod zapaljenja srca napor se ograničava nekoliko nedelja do nekoliko meseci, dok se pokazatelji zapaljenja ne smire i ultrazvuk ne pokaže poboljšanje. Dete sa horejom ide u školu kada pokreti dozvole, uz više vremena za pisanje ili usmeno odgovaranje. Deca bez oštećenja ili sa blagim oštećenjem zalistaka posle oporavka se obično vraćaju svim sportovima, a kod umerenog i teškog oštećenja kardiolog procenjuje koji su sportovi bezbedni; naporni takmičarski sportovi se tada često izbegavaju.

Znaci za hitno javljanje

Gušenje ili nemogućnost da dete leži ravno.
Bol u grudima ili nesvestica.
Vrlo brz ili nepravilan rad srca.
Otoci i naglo dobijanje na težini, uz otežano disanje.
Otežano disanje, osip ili otok lica posle injekcije penicilina.

Kontrole i život sa bolešću

Kontrole kod dečjeg kardiologa sa ultrazvukom srca su u prvoj godini češće, a kasnije na 1–2 godine kod blagog oštećenja i češće kod težeg. Najviše zavisi od redovnih injekcija, jer propuštena injekcija ostavlja dete nezaštićenim. Deci sa oštećenim zaliscima preporučuje se godišnja vakcina protiv gripa. Pred punoletstvo se dogovara prelazak kod kardiologa za odrasle, uz nastavak zaštite.

Najčešća pitanja

Da li je reumatska groznica zarazna?

Sama groznica nije zarazna. Zarazan je streptokok koji izaziva anginu, pa članovima porodice sa grloboljom i temperaturom treba uraditi bris i lečiti ih ako je streptokok potvrđen.

Zašto injekcije, kada se dete oseća dobro?

Streptokok može da izazove novi napad i kada je infekcija blaga ili neprimetna. Svaki novi napad može dodatno da ošteti zaliske, a redovne injekcije to sprečavaju.

Da li dete na penicilinskoj zaštiti prima vakcine?

Prima. Penicilin ne utiče na vakcine, pa dete prima sve vakcine prema kalendaru, a deca sa oštećenim zaliscima i godišnju vakcinu protiv gripa.

Šta ako injekcija padne u vreme putovanja?

Injekciju planirajte nekoliko dana pre polaska. Za duža putovanja ponesite nalaz sa planom zaštite, kako bi dete injekciju moglo da primi i na odredištu.

Može li se groznica ponoviti i uz zaštitu?

Retko, ali može, posebno ako injekcije kasne ili se tablete piju neredovno. Zato rok injekcije ne treba pomerati više od nekoliko dana.

Mogu li braća i sestre da obole?

Sklonost se javlja u nekim porodicama, a streptokok se lako prenosi u kući. Braću i sestre sa grloboljom i temperaturom treba pregledati i, ako je streptokok potvrđen, lečiti ceo propisani rok.

Da li treba izvaditi krajnike?

Vađenje krajnika ne zamenjuje antibiotsku zaštitu i ne sprečava pouzdano reumatsku groznicu. O operaciji krajnika odlučuje se iz uobičajenih razloga, uz savet otorinolaringologa.

Može li devojka sa reumatskom bolešću srca da rodi?

Kod blagog oštećenja trudnoća je obično bezbedna, a kod težeg je potrebna procena kardiologa pre trudnoće. Penicilinska zaštita se u trudnoći nastavlja.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.