Kriza svesti (sinkopa, kolaps)

Kardiologija

Sinkopa, u svakodnevnom govoru kriza svesti, kolaps ili nesvestica, kratkotrajni je gubitak svesti koji nastaje zbog privremeno smanjenog protoka krvi kroz mozak. Osoba pada ili klone, ne reaguje nekoliko sekundi do najviše oko minut, a zatim se sama, brzo i potpuno oporavi.

Sinkopa je vrlo česta – bar jednom u životu doživi je veliki broj ljudi, najčešće u mladosti i u starijem dobu. Kod većine je uzrok bezazlen, na primer refleksna (vazovagalna) nesvestica pri dugom stajanju, pogledu na krv ili jakom bolu.

Kod manjeg broja ljudi sinkopa je znak bolesti srca – poremećaja srčanog ritma ili prepreke protoku krvi kroz srce – i tada može biti upozorenje na ozbiljnu opasnost. Zato je cilj pregleda da se razlikuju bezazleni od opasnih uzroka.

Sinkopu treba razlikovati od drugih stanja sa gubitkom svesti, kao što su epileptični napad, pad šećera u krvi ili povreda glave, koja se drugačije ispituju i leče.

Kako nastaje sinkopa

Mozak je veoma osetljiv na smanjen dotok krvi. Ako krvni pritisak naglo padne ili srce na nekoliko sekundi prestane da pumpa dovoljno krvi, mozak privremeno ne dobija dovoljno kiseonika i dolazi do gubitka svesti. Pad u ležeći položaj olakšava povratak krvi u mozak, pa se svest brzo vraća.

Vrste sinkope prema uzroku

Refleksna (vazovagalna) sinkopa – najčešći oblik. Zbog preterane reakcije nervnog sistema srce se uspori, a krvni sudovi prošire, pa pritisak padne. Javlja se pri dugom stajanju, u toplim i zagušljivim prostorijama, pri strahu, bolu, vađenju krvi ili pogledu na krv.
Situaciona sinkopa – vrsta refleksne sinkope koja nastaje pri kašlju, kijanju, mokrenju, pražnjenju creva ili posle obroka.
Sinkopa zbog preosetljivog karotidnog sinusa – kod starijih osoba, pri okretanju glave ili pritisku na vrat (npr. tesna kragna, brijanje).
Ortostatska hipotenzija – pad pritiska pri ustajanju. Uzroci su dehidracija, gubitak krvi, lekovi za pritisak, diuretici, alkohol i bolesti nerava (npr. kod šećerne bolesti ili Parkinsonove bolesti).
Srčana (kardiogena) sinkopa – zbog poremećaja srčanog ritma (vrlo spor ili vrlo brz rad srca) ili prepreke protoku krvi, kao kod aortne stenoze, hipertrofične kardiomiopatije ili plućne embolije.

Ilustracija osobe koja pada zbog gubitka svesti i presek srca sa sistemom za sprovođenje električnih impulsa. — Kada srce zbog poremećaja stvaranja ili sprovođenja električnog impulsa radi previše sporo (zaokruženo: sinusni čvor, prirodni „predvodnik“ ritma), krvni pritisak pada i može doći do gubitka svesti. Izvor: BruceBlaus (Blausen Medical) / Wikimedia Commons, CC BY 3.0.

Faktori koji povećavaju rizik od opasnog uzroka

Poznata bolest srca – preležani infarkt, srčana insuficijencija, kardiomiopatija, bolest zalistaka.
Gubitak svesti tokom napora ili u ležećem položaju.
Lupanje srca neposredno pre gubitka svesti.
Iznenadna smrt u porodici u mlađem dobu.
Neobičan EKG na pregledu.
Starija životna dob i više lekova koji utiču na pritisak i ritam.

Prevencija

Refleksna sinkopa se može sprečiti izbegavanjem okolnosti koje je izazivaju i prepoznavanjem ranih znakova. Pomažu dovoljno tečnosti (okvirno 2–3 litra dnevno, ako lekar ne savetuje drugačije), umereno više soli kod osoba sa niskim pritiskom bez bolesti srca i bubrega, polako ustajanje i preispitivanje lekova koji snižavaju pritisak.

Šta se dešava pre gubitka svesti

Kod refleksne sinkope često postoje upozoravajući znaci (predznaci) koji traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta:

vrtoglavica i „prazno“ u glavi,
mučnina, osećaj toplote ili hladan znoj,
bledilo, koje primećuju okolni,
zamagljen vid, zujanje u ušima ili „sužavanje vidnog polja“.

Kod srčane sinkope predznaci su često kratki ili ih nema – osoba iznenada padne, ponekad se pri tome i povredi. Ponekad neposredno pre toga oseti lupanje srca ili bol u grudima.

Tokom i posle gubitka svesti

Gubitak svesti obično traje kratko, do 20 sekundi, retko duže. Mogu se javiti nekoliko trzaja ruku i nogu, što okolni ponekad pogrešno protumače kao epileptični napad. Posle sinkope osoba se brzo orijentiše i zna gde je, iako može ostati umorna i bleda. Dugotrajna smetenost, ugriz bočne strane jezika i duže trzanje više upućuju na epileptični napad.

Presinkopa

Neki ljudi dožive samo predznake bez potpunog gubitka svesti – „skoro nesvesticu“ ili presinkopu. Uzroci i ispitivanje su isti kao kod sinkope.

Kada se javiti lekaru

Hitno – pozovite 194 ako:

gubitak svesti traje duže od jednog minuta ili se osoba ne oporavlja potpuno,
sinkopa se dogodila tokom napora, u ležećem položaju ili bez ikakvog upozorenja,
prate je bol u grudima, gušenje, lupanje srca ili jaka glavobolja,
postoji slabost ruke ili noge, poremećaj govora ili povreda glave,
osoba ima poznatu bolest srca ili ugrađen pejsmejker ili defibrilator.

Bez odlaganja – javite se lekaru u roku od nekoliko dana ako:

je ovo prva sinkopa bez jasnog bezazlenog povoda,
sinkope se ponavljaju ili su se promenile po načinu javljanja,
u porodici je bilo iznenadnih smrti mladih osoba.

Uskoro – zakažite pregled ako:

imate česte predznake pri ustajanju ili stajanju, posebno ako pijete lekove za pritisak.

Najvažniji deo dijagnostike je detaljan razgovor o samom događaju. Kod velikog broja ljudi uzrok se može prepoznati već na osnovu opisa, pregleda i EKG-a, bez opsežnih ispitivanja.

Prvi pregled

Klinički pregled kardiologa – lekar pita šta ste radili pre gubitka svesti, u kom položaju ste bili, šta ste osetili, koliko je trajalo, kako ste se oporavili i koje lekove uzimate. Opis svedoka je veoma koristan.
Merenje pritiska u ležećem i stojećem položaju – pad pritiska u prvih nekoliko minuta stajanja ukazuje na ortostatsku hipotenziju.
EKG – može otkriti usporen rad srca, blokove u sprovođenju impulsa ili druge promene koje upućuju na srčani uzrok.

Dodatni pregledi prema proceni rizika

Ultrazvuk srca – kod sumnje na bolest srca; otkriva aortnu stenozu, kardiomiopatiju ili oslabljenu funkciju srca.
Holter EKG – snimanje ritma 24 sata ili duže, korisno kada se tegobe javljaju često.
Implantabilni monitor ritma (loop recorder) – mali uređaj koji se ubacuje ispod kože grudnog koša i do tri godine snima ritam. Koristi se kada su sinkope retke, a uzrok nije pronađen.
Holter krvnog pritiska – otkriva padove pritiska tokom dana, na primer posle obroka ili posle uzimanja lekova.
Test opterećenja – kada se sinkopa javila tokom ili neposredno posle napora.
Tilt test – pacijent leži na posebnom stolu koji se podigne u gotovo uspravan položaj, uz praćenje pritiska i pulsa. Potvrđuje refleksnu sinkopu ili ortostatsku hipotenziju.
Masaža karotidnog sinusa – kod starijih osoba, pod kontrolom EKG-a, radi otkrivanja preosetljivosti karotidnog sinusa.
Laboratorijske analize – krvna slika (anemija), šećer, elektroliti; kod sumnje na infarkt ili emboliju i posebni markeri.

Snimanje glave (CT ili magnetna rezonanca) i EEG nisu rutinski potrebni kod tipične sinkope; rade se samo kada postoji sumnja na neurološku bolest ili povredu.

Šta nalazi znače

Ako su opis tipičan, EKG normalan i nema bolesti srca, najčešće se radi o refleksnoj sinkopi, koja je bezopasna i ne zahteva dalja ispitivanja. Promene na EKG-u, bolest srca ili sinkopa tokom napora zahtevaju brzu i potpunu kardiološku obradu, ponekad u bolnici.

Kako se pripremiti za pregled

Zapišite tačan opis događaja – šta ste radili, kako ste se osećali pre i posle, koliko je trajalo.
Zamolite svedoka da opiše šta je video ili da dođe na pregled.
Ponesite spisak lekova, uključujući kapi za oči, lekove za prostatu i lekove koje ste nedavno počeli da pijete.
Za tilt test dođite posle laganog obroka ili natašte prema uputstvu, i pitajte da li neke lekove treba privremeno izostaviti.

Lečenje zavisi od uzroka. Cilj je da se spreče ponovne sinkope i povrede, a kod srčanih uzroka i opasne komplikacije.

Kako se donosi odluka

Kod refleksne sinkope osnovu čine objašnjenje mehanizma, umirivanje i saveti. Lekovi i uređaji primenjuju se samo kod čestih ili teških sinkopa. Kod srčane sinkope leči se osnovna bolest srca, često bez odlaganja.

Kada je potreban boravak u bolnici

Većina ljudi posle sinkope ne mora da ostane u bolnici. Prijem ili posmatranje uz stalno praćenje ritma (monitoring) savetuje se kada postoji sumnja na srčani uzrok: sinkopa tokom napora ili bez upozorenja, poznata teška bolest srca, značajne promene na EKG-u, vrlo nizak pritisak ili ozbiljna povreda pri padu. Tokom boravka, koji najčešće traje od nekoliko sati do nekoliko dana, ritam se prati na monitoru, rade se ultrazvuk srca i laboratorijske analize i, kada je uzrok pronađen, započinje lečenje.

Refleksna sinkopa i ortostatska hipotenzija

Prepoznavanje predznaka – čim osetite vrtoglavicu ili mučninu, odmah sedite ili lezite, po mogućstvu sa podignutim nogama.
Fizički manevri – ukrštanje nogu uz stezanje mišića nogu i stomaka, stezanje šaka ili povlačenje spojenih ruku mogu podići pritisak i sprečiti gubitak svesti.
Dovoljno tečnosti i soli – kod osoba bez povišenog pritiska, srčane slabosti i bolesti bubrega.
Polako ustajanje – posebno ujutru, noću i posle dužeg sedenja: prvo sedite na ivicu kreveta, pa ustanite.
Preispitivanje lekova – smanjenje ili zamena lekova koji snižavaju pritisak, kada je to bezbedno.
Elastične čarape ili pojas za stomak – kod ortostatske hipotenzije.
Lekovi (midodrin, fludrokortizon) – kod pojedinih pacijenata sa čestim tegobama, uz kontrolu pritiska.
Pejsmejker – kod starijih osoba sa čestim, teškim refleksnim sinkopama kod kojih je dokazano dugo zaustavljanje srca.

Srčana sinkopa

Pejsmejker – kod usporenog rada srca ili blokova u sprovođenju impulsa. Ugrađuje se u lokalnoj anesteziji, a pacijent obično ide kući narednog dana.
Kateterska ablacija ili lekovi – kod ubrzanih poremećaja ritma.
Implantabilni kardioverter-defibrilator – kod pacijenata sa visokim rizikom od opasnih komorskih aritmija.
Lečenje bolesti zalistaka ili srčanog mišića – na primer zamena aortnog zalistka kod aortne stenoze ili lečenje kardiomiopatije.

Pejsmejkeri, ablacije i defibrilatori ugrađuju se u specijalizovanim aritmološkim centrima; naš tim postavlja indikaciju i upućuje pacijenta. Hirurško lečenje bolesti zalistaka procenjuje se zajedno sa kardiohirurgom.

Bezbednost i povratak aktivnostima

Vožnja automobila – posle jedne tipične refleksne sinkope vožnja obično nije ograničena. Posle srčane ili neobjašnjene sinkope vožnja se privremeno prekida dok se uzrok ne utvrdi i ne leči, a vreme zavisi od uzroka i važećih propisa.
Posao – na poslovima na visini, uz mašine ili za volanom potreban je oprez dok se uzrok ne razjasni.
Sport i plivanje – izbegavajte plivanje bez nadzora i sportove na visini dok lekar ne proceni rizik.
Posle ugradnje pejsmejkera – lakše aktivnosti za nekoliko dana, bez podizanja ruke iznad ramena 4–6 nedelja.
Vrućina i saune – izbegavajte duge tople kupke, saune i boravak u zagušljivim prostorijama ako ste skloni sinkopi; leti unosite više tečnosti.

Znaci za hitno javljanje

Ponovni gubitak svesti tokom napora ili bez upozorenja, sinkopa sa povredom glave, bol u grudima, gušenje ili lupanje srca zahtevaju hitan pregled.

Kontrole

Kod refleksne sinkope kontrola je potrebna samo ako se sinkope ponavljaju ili menjaju. Kod srčane sinkope prate se osnovna bolest i ugrađeni uređaj, najčešće na 6–12 meseci.

Najčešća pitanja

Šta da uradim kada neko izgubi svest pored mene?

Položite osobu na leđa i podignite joj noge. Proverite da li diše. Ako ne diše normalno, pozovite 194 i počnite oživljavanje. Ako se ne probudi za minut, zovite hitnu pomoć.

Da li je sinkopa isto što i epileptični napad?

Nije. Sinkopa nastaje zbog smanjenog protoka krvi kroz mozak i oporavak je brz. Kod epileptičnog napada uzrok je u električnoj aktivnosti mozga, a oporavak je obično sporiji.

Da li treba da dam osobi vode ili šećera?

Ne dok potpuno ne dođe svesti, jer može da se zagrcne. Kada se oporavi i sedne, voda pomaže; šećer je koristan samo ako je osoba dijabetičar i sumnja se na pad šećera.

Da li se sinkopa nasleđuje?

Sklonost refleksnoj sinkopi se češće javlja u nekim porodicama. Nasledne bolesti srca koje izazivaju sinkopu su retke, ali se zato pita za iznenadne smrti u porodici.

Mogu li da nastavim da se bavim sportom?

Kod refleksne sinkope najčešće da, uz dobru hidrataciju. Kod sinkope tokom napora sport se prekida dok kardiolog ne isključi srčani uzrok.

Da li je sinkopa u trudnoći opasna?

Blaga vrtoglavica i nesvestica pri dugom stajanju česte su u trudnoći, ali svaku sinkopu treba prijaviti lekaru, posebno ako se ponavlja ili je praćena drugim tegobama.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.