Kako se donosi odluka
Cilj lečenja je smirivanje upale, sprečavanje novih suženja i komplikacija i očuvanje funkcije organa. Lečenje vodi reumatolog, uz kardiologa i vaskularnog hirurga. Aktivnost bolesti procenjuje se na osnovu tegoba, pregleda, analiza i snimanja. Pošto analize upale mogu biti normalne i kada je bolest aktivna, odluka o promeni terapije ne donosi se samo na osnovu laboratorije. Lečenje traje dugo, najčešće godinama, a kod mnogih pacijenata i trajno, uz najmanju dozu lekova koja drži bolest mirnom.
Kortikosteroidi
Lečenje aktivne bolesti počinje kortikosteroidima, obično prednizonom 40 do 60 mg dnevno, sa postepenim smanjivanjem tokom nekoliko meseci. Zbog čestih pogoršanja pri smanjivanju doze, od početka se dodaje i lek koji štedi kortikosteroide. Cilj je da doza prednizona posle dve do tri godine bude 10 mg dnevno ili manje, a kada je moguće, da se lek potpuno isključi.
Dugotrajna upotreba kortikosteroida nosi rizik od gojaznosti, povišenog šećera, gubitka koštane mase, katarakte i infekcija. Zato se uz njih daju kalcijum i vitamin D, prati se šećer i pritisak, a po potrebi i gustina kostiju. Više o zaštiti kostiju u tekstu o osteoporozi.
Lekovi koji štede kortikosteroide
- Metotreksat, azatioprin, mikofenolat mofetil ili leflunomid – klasični imunosupresivni lekovi.
- Inhibitori TNF alfa – infliksimab ili adalimumab, kod bolesti koja se ne smiruje ili se vraća.
- Tocilizumab – blokira interleukin 6; alternativa kod teške ili tvrdokorne bolesti.
- Inhibitori JAK kinaza – ispituju se i koriste kod pojedinih pacijenata.
Lečenje povišenog pritiska i zaštita krvnih sudova
- Lekovi za pritisak – sa pažnjom da se pritisak meri na ruci bez suženja ili na nogama, jer pritisak na ruci sa suženjem može biti lažno nizak.
- Aspirin u maloj dozi – kod pacijenata sa suženjima, prema proceni lekara.
- Statini, prestanak pušenja, zdrava ishrana i kretanje – za smanjenje ateroskleroze, koja se može dodati upali.
Intervencije i operacije
Suženja koja izazivaju tegobe ili ugrožavaju organe, na primer suženje bubrežne arterije sa teško kontrolisanim pritiskom ili suženje karotidnih arterija, mogu se lečiti:
- Proširenjem balonom i stentom (endovaskularno) – manje invazivno, ali su ponovna suženja češća.
- Hirurškim premošćavanjem (bajpas) – trajnije rešenje kod dugih suženja.
- Operacijom aortnog zaliska ili aneurizme – kod ovih komplikacija.
Intervencije se, kad god je moguće, rade u mirnoj fazi bolesti, posle smirivanja upale lekovima, jer su tada rezultati bolji. Izvode se u specijalizovanim kardiovaskularnim centrima.
Svakodnevni život
- Prestanak pušenja – pušenje dodatno oštećuje krvne sudove.
- Redovno kretanje – šetnja, plivanje i vožnja bicikla poboljšavaju cirkulaciju i razvijaju obilazne krvne sudove.
- Merenje pritiska kod kuće – na ruci koju je lekar odredio kao pouzdanu.
- Vakcinacija – protiv gripa, pneumokoka i kovida, zbog lečenja koje slabi imunitet; žive vakcine se izbegavaju tokom imunosupresivne terapije.
Trudnoća
Trudnoća je moguća i najčešće uspešna kada je bolest mirna, a pritisak dobro kontrolisan. Pojedini lekovi (metotreksat, mikofenolat, leflunomid) moraju se obustaviti pre začeća. Trudnoća se vodi kao rizična, uz praćenje pritiska i rasta ploda.
Oporavak i okvirni rokovi
Opšte tegobe obično prolaze za nekoliko nedelja od početka lečenja. Smanjenje kortikosteroida traje mesecima. Suženja nastala ožiljavanjem obično se ne povlače lekovima, ali se njihovo napredovanje zaustavlja. Posle intervencije na krvnim sudovima povratak svakodnevnim aktivnostima je za nekoliko dana do nekoliko nedelja, zavisno od vrste zahvata.
Kada se hitno javiti
Javite se odmah kod znakova moždanog udara, bola u grudima, naglog gubitka vida, nesvestice, veoma visokog pritiska ili visoke temperature tokom lečenja.
Kontrole
Kontrole kod reumatologa su na jedan do tri meseca u aktivnoj fazi, a zatim na tri do šest meseci. Snimanje krvnih sudova, najčešće magnetnom rezonancom, ponavlja se jednom godišnje ili prema potrebi, i kada nema tegoba, jer se nova suženja mogu razviti tiho.
