Kako se donosi odluka
Lečenje ima tri cilja: smanjiti količinu sluzi i olakšati njeno izbacivanje, sprečiti i brzo lečiti infekcije i lečiti osnovni uzrok. Intenzitet lečenja zavisi od broja pogoršanja, prisustva bakterija i tegoba.
Čišćenje disajnih puteva
Redovno čišćenje disajnih puteva je osnova lečenja za svakog bolesnika koji iskašljava. Fizioterapeut uči pacijenta tehnikama koje se rade jednom ili dva puta dnevno, obično po 10 do 30 minuta:
- Aktivni ciklus disanja – smena mirnog disanja, dubokih udaha i kontrolisanog snažnog izdaha („huf“) koji pomera sluz ka grlu.
- Pomagala sa oscilujućim pozitivnim pritiskom – male naprave u koje se izdiše, pa vibracije olabave sluz.
- Drenažni položaji – položaji tela u kojima sila teže pomaže oticanje sluzi iz zahvaćenog dela pluća.
- Inhalacije slanog rastvora – hipertonični rastvor soli razređuje sluz i olakšava iskašljavanje; prvu primenu treba obaviti pod nadzorom, jer kod nekih izaziva suženje bronhija.
Fizička aktivnost dodatno pomaže pokretanje sluzi, a plućna rehabilitacija se preporučuje bolesnicima sa izraženom zadihanošću.
Lečenje pogoršanja
Pogoršanje se leči antibiotikom, obično 14 dana, izabranim prema ranijim nalazima ispljuvka. Uzorak se predaje pre početka terapije. Kod blažih pogoršanja antibiotik se uzima u tabletama kod kuće, a kod teških ili kod bakterija otpornih na tablete u venu, ponekad u bolnici.
Preventivna terapija
Bolesnicima sa tri ili više pogoršanja godišnje, uprkos dobrom čišćenju disajnih puteva, pulmolog može da predloži dugotrajnu terapiju:
- Inhalacioni antibiotici – kod hronične infekcije bakterijom Pseudomonas.
- Makrolidi u maloj dozi – azitromicin ili eritromicin, tri puta nedeljno ili svakodnevno, uz prethodnu proveru EKG-a, sluha i isključenje netuberkuloznih mikobakterija.
- Eradikacija – kada se Pseudomonas prvi put otkrije, pokušava se njegovo potpuno uklanjanje antibioticima, da infekcija ne bi postala hronična.
Lečenje uzroka i pridruženih bolesti
Nadoknada antitela kod imunodeficijencije, lečenje ABPA, refluksa, sinusitisa, astme i HOBP-a. Inhalacioni kortikosteroidi se ne daju rutinski, već samo uz astmu ili povišene eozinofile.
Hirurško lečenje
Operacija dolazi u obzir retko: kod bronhiektazija ograničenih na jedan režanj koje izazivaju česta teška pogoršanja ili krvarenje uprkos dobroj terapiji. Radi se u centrima za torakalnu hirurgiju. Kod težeg iskašljavanja krvi primenjuje se i embolizacija bronhijalnih arterija, zatvaranje krvnog suda koji krvari kroz kateter uveden u arteriju.
Oporavak posle pogoršanja
Tokom pogoršanja vežbe čišćenja disajnih puteva rade se češće, dva do tri puta dnevno. Ispljuvak bi trebalo da postane svetliji i ređi u prvoj nedelji antibiotika, a umor obično prolazi za dve do tri nedelje. Na posao se vraća kada temperatura prođe i kašalj se smanji. Ako se tegobe ne popravljaju za tri do pet dana, potreban je ponovni pregled i provera nalaza ispljuvka.
Svakodnevni život
- Rutina čišćenja – kao pranje zuba, svakog dana, i kada se osećate dobro.
- Vakcine – protiv gripa, pneumokoka, kovida i RSV-a.
- Pisani plan za pogoršanje – sa nazivom antibiotika i uputstvom za uzorak ispljuvka.
- Nepušenje i izbegavanje zadimljenih prostorija.
- Posao i putovanja – većina bolesnika radi bez ograničenja; na put ponesite pomagala za čišćenje i rezervu lekova prema dogovoru.
Kada se hitno javiti
Iskašljavanje veće količine krvi, izrazita zadihanost, visoka temperatura sa drhtavicom ili zbunjenost zahtevaju hitan pregled.
Kontrole
Stabilni bolesnici sa blagom bolešću obično idu na kontrolu jednom godišnje, a oni sa težom bolešću i čestim pogoršanjima svaka tri do šest meseci. Na kontroli se procenjuju broj pogoršanja, kultura ispljuvka, funkcija pluća i tehnika čišćenja disajnih puteva.
Moguće komplikacije
Česta pogoršanja i upale pluća, iskašljavanje krvi, hronična infekcija otpornim bakterijama, pad funkcije pluća, respiratorna insuficijencija i, retko, apsces pluća ili empijem.
