Kronova bolest

Gastroenterologija

Kronova bolest je hronična zapaljenska bolest organa za varenje. Može zahvatiti bilo koji deo od usta do anusa, najčešće završni deo tankog i debelo crevo. Upala se često javlja u odvojenim segmentima i može zahvatiti celu debljinu crevnog zida.

Bolest ima periode pogoršanja i smirivanja. Cilj lečenja je dugotrajna kontrola upale, očuvanje creva i svakodnevnog funkcionisanja. Odsustvo bola ili proliva ne znači uvek da je upala potpuno ugašena, pa su kontrole važne i kada se osoba dobro oseća.

Delovi debelog creva, apendiks i rektum. Oznake na srpskom, latinicom. — Delovi debelog creva, apendiks i rektum. Ilustracija anatomije. Izvor: Cancer Research UK / Wikimedia Commons. CC BY-SA 4.0. Prevod oznaka na srpski; prilagođena ilustracija pod CC BY-SA 4.0.

Kronova bolest spada u hronične zapaljenske bolesti creva, zajedno sa ulceroznim kolitisom. Najčešće se otkriva između 15. i 35. godine, ali može početi u svakom uzrastu. Učestalost poslednjih decenija raste u mnogim zemljama.

Tok bolesti se razlikuje od osobe do osobe. Kod nekih upala dugo ostaje blaga i ograničena na kratak deo creva, dok kod drugih napreduje i dovodi do suženja ili fistula. Zato se lečenje ne zasniva samo na trenutnim tegobama, već i na proceni rizika da bolest trajno ošteti crevo. Uz savremenu terapiju i redovno praćenje većina pacijenata radi, putuje, bavi se sportom i zasniva porodicu.

Zašto nastaje

Uzrok nije jedan: nasledna sklonost, imunološki odgovor, crevni mikroorganizmi i uticaji sredine zajedno doprinose bolesti. Kronova bolest nije zarazna i ne nastaje zbog jedne pogrešne namirnice ili lične krivice pacijenta.

Porodična sklonost: rizik je veći ako bliski srodnik ima zapaljensku bolest creva, ali većina članova porodice neće oboleti.
Pušenje: povećava rizik i pogoršava tok bolesti, uključujući vraćanje upale posle operacije.
Stres i ishrana: mogu uticati na tegobe, ali sami ne objašnjavaju nastanak bolesti.

Kronova bolest i ulcerozni kolitis nisu isto. Ulcerozni kolitis pretežno zahvata sluznicu debelog creva, dok Kronova bolest može izazvati suženja, fistule i apscese. Kronova bolest može zahvatiti i rektum; njegovo zahvatanje ili pošteđenost sami ne određuju dijagnozu.

Uporedna šema: raspored upale kod Kronove bolesti i kod ulceroznog kolitisa — Uporedni prikaz: kod Kronove bolesti upala se javlja u odvojenim delovima, bilo gde u organima za varenje (levo), a kod ulceroznog kolitisa počinje u rektumu i neprekidno se širi kroz debelo crevo (desno). Izvor: RicHard-59, prema crtežu korisnika Samir i Fvasconcellos / Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0. Prevod oznaka na srpski; prilagođena ilustracija pod CC BY-SA 3.0.

Kako nastaje upala

Kod osoba sa naslednom sklonošću imunski sistem creva preterano reaguje na bakterije koje inače normalno žive u crevu. Zaštitna barijera sluznice slabi, a upala se održava i kada je prvobitni podsticaj prošao. Poznato je mnogo gena koji povećavaju sklonost, ali nijedan sam ne izaziva bolest, pa genetsko testiranje nije deo uobičajene dijagnostike.

Dugotrajna upala može da izazove ožiljavanje (fibrozu) i trajno suženje creva ili da probije zid i stvori fistulu. Zato je cilj da se smiri na vreme.

Oblici prema mestu i ponašanju bolesti

Lekari bolest opisuju prema Montrealskoj klasifikaciji, jer od mesta zahvatanja i ponašanja bolesti zavise izbor pregleda i lečenja.

Ilealni oblik – zahvaćen je samo završni deo tankog creva (ileum).
Kolonski oblik – upala je ograničena na debelo crevo i može ličiti na ulcerozni kolitis.
Ileokolonski oblik – zahvaćeni su i ileum i debelo crevo.
Zahvatanje gornjih delova – jednjak, želudac ili dvanaestopalačno crevo, obično uz druge lokalizacije.
Ponašanje bolesti – bolest može ostati samo zapaljenska, dovesti do suženja (stenozirajući oblik) ili do fistula i apscesa (penetrantni oblik); promene oko anusa označavaju se posebno.

Drugi činioci i prevencija

Pojedini lekovi – nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što su ibuprofen i diklofenak, kod nekih pacijenata podstiču pogoršanje, pa se za povremeni bol obično preporučuje paracetamol.
Crevne infekcije – akutni gastroenteritis ponekad prethodi prvom ispoljavanju ili pogoršanju, ali sam ne izaziva bolest.

Nastanak bolesti zasad nije moguće sprečiti. Kod obolelih je prestanak pušenja mera sa najvećim pojedinačnim uticajem na dalji tok.

Kako se ispoljava

Proliv i bolovi: dugotrajan ili ponavljan proliv, grčevi i bol u stomaku; krv u stolici može, ali ne mora biti prisutna.
Opšti simptomi: umor, gubitak apetita i težine, temperatura ili anemija.
Promene oko anusa: bolno oticanje, curenje gnoja ili otvor na koži mogu biti znak apscesa ili fistule.
Tegobe izvan creva: bolovi u zglobovima, kožne promene ili bolno crveno oko zahtevaju procenu.

Suženje creva može ometati prolazak sadržaja. Fistula je neprirodan kanal između creva i drugog organa ili kože; apsces je ograničena kolekcija gnoja.

Jak ili rastući bol, izražena nadutost sa povraćanjem, obilno krvarenje, visoka temperatura ili znaci dehidratacije zahtevaju hitan pregled. Bolno crveno oko uz smetnje vida takođe ne treba čekati do redovne kontrole.

Kako se tegobe razlikuju prema mestu bolesti

Bol u donjem desnom delu stomaka – tipičan za zahvatanje ileuma; može ličiti na upalu slepog creva.
Grčevi i nadimanje posle obroka – naročito uz mučninu ili povraćanje, mogu biti znak suženja creva.
Znaci lošeg upijanja hrane – mršavljenje, masna stolica i nedostatak vitamina B12 ili D, kada je zahvaćen duži deo tankog creva.
Naprsline i kožni nabori oko anusa – bolna analna fisura ili kožni privesci mogu biti prvi vidljiv znak bolesti.

Tok bolesti tokom vremena

Pogoršanja traju od nekoliko dana do više nedelja, a periodi mirovanja mogu trajati godinama. Neki pacijenti i u mirnoj fazi imaju tegobe slične sindromu iritabilnog creva, pa se pre promene terapije proverava da li je upala zaista aktivna.

Kada se javiti lekaru

Hitno – jak ili sve jači bol u stomaku, povraćanje uz nadimanje i prestanak gasova i stolice, obilno krvarenje, visoka temperatura ili znaci dehidratacije (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – bolan otok oko anusa ili curenje gnoja, temperatura uz bol u stomaku, proliv duži od dva-tri dana uz biološku ili imunosupresivnu terapiju, bolno crveno oko sa zamagljenim vidom.
Uskoro – proliv ili bol u stomaku duži od nekoliko nedelja, nenamerno mršavljenje, malokrvnost ili vraćanje tegoba posle perioda mirovanja.

Kako se potvrđuje dijagnoza

Ne postoji jedan test koji samostalno potvrđuje ili isključuje Kronovu bolest.

Analize krvi: procenjuju anemiju, zapaljenje, ishranjenost i moguće nedostatke gvožđa ili vitamina. Normalan CRP ne isključuje svaku aktivnu bolest.
Analize stolice: kalprotektin pomaže proceni crevne upale, dok mikrobiološki testovi proveravaju infekcije.
Ileokolonoskopija sa biopsijama: omogućava pregled debelog i završnog dela tankog creva i analizu uzoraka tkiva.
Snimanje creva: MR enterografija ili ultrazvuk creva procenjuju delove nedostupne endoskopu i promene zida; CT se koristi kada je prikladniji, naročito u hitnim okolnostima.
Dodatni pregledi: MR male karlice kod perianalnih fistula, gastroskopija ili kapsularna endoskopija prema nalazu. Pre kapsule mora se proceniti mogućnost suženja i njenog zaglavljivanja.

Praćenje kombinuje simptome, laboratoriju i kontrolne endoskopske ili slikovne preglede. Kod dugotrajnog zahvatanja debelog creva planira se nadzor radi ranog otkrivanja prekanceroznih promena, prema individualnom riziku.

Šta nalazi znače

Kalprotektin u stolici – belančevina iz belih krvnih zrnaca; veoma niske vrednosti (oko 50 µg/g i niže) govore protiv značajne upale, a povišene ukazuju na upalu, ali ne i na njen uzrok, jer rastu i kod infekcija ili uz neke lekove.
CRP i krvna slika – CRP raste kod izraženije upale, ali kod dela pacijenata ostaje normalan; feritin, vitamin B12 i albumin odražavaju ishranjenost.
Endoskopski i patohistološki nalaz – tipične su ranice (ulceracije) razdvojene zdravom sluznicom i suženja. Patolog ponekad nađe granulome, sitne nakupine imunskih ćelija, ali njihovo odsustvo ne isključuje bolest.
MR enterografija i ultrazvuk creva – pokazuju zadebljanje zida, dužinu zahvaćenog dela, suženje sa proširenjem creva iznad njega, fistule i apscese, bez izlaganja zračenju.

Slične tegobe mogu izazvati crevne infekcije, celijakija, neželjeni efekti lekova, a kod starijih osoba i tumori.

Kako se pripremiti za pregled

Dokumentacija – na pregled gastroenterologa ponesite ranije analize, izveštaje endoskopija, patohistološke nalaze i snimke na disku.
Spisak lekova – svi lekovi i dodaci ishrani sa dozama; posebno navedite lekove protiv bolova i protiv zgrušavanja krvi, jer neke treba prilagoditi pre endoskopije.
Dnevnik simptoma – broj stolica danju i noću, krv, bol, temperatura i telesna težina.
Pitanja za lekara – koji je cilj lečenja i kako će se pratiti uspeh terapije.
Priprema creva za kolonoskopiju – dan ranije ishrana bez vlakana i bistre tečnosti, a crevo se čisti laksativnim rastvorom prema uputstvu; kod poznatog suženja pripremu lekar određuje pojedinačno. Posle sedacije je potreban pratilac.

Lekovi i dugoročna kontrola

Terapija se bira prema mestu i težini upale, komplikacijama i riziku napredovanja. Kod umereno teške i teške bolesti napredna terapija može se uvesti rano; nije uvek potrebno prethodno neuspešno isprobati sve druge lekove.

Kortikosteroidi: koriste se ograničeno za smirivanje određenih pogoršanja, a ne za dugotrajno održavanje remisije.
Imunomodulatori, biološki i drugi ciljani lekovi: kontrolišu imunološki proces i biraju se individualno, uz praćenje efikasnosti i neželjenih efekata.
Aminosalicilati: nemaju istu ulogu kao kod ulceroznog kolitisa i nisu standardno efikasno lečenje većine oblika Kronove bolesti.
Nutritivna podrška: nadoknada dokumentovanih nedostataka i prilagođena ishrana deo su lečenja. Posebni nutritivni režimi primenjuju se uz stručni nadzor.

Pre određenih terapija proveravaju se infekcije i vakcinalni status. Antibiotici se koriste za odgovarajuće infektivne komplikacije, ne rutinski za svaki proliv.

Kada je potrebna operacija

Operacija ili drenaža mogu biti potrebne kod apscesa, suženja, perforacije, nekih fistula ili bolesti koja se ne kontroliše lekovima. Cilj je rešavanje problema uz očuvanje što više creva. Operacija ne uklanja sklonost bolesti, pa se nastavlja praćenje i, prema potrebi, terapija.

Život sa bolešću

Prestanak pušenja, redovno uzimanje terapije i raznovrsna ishrana prema podnošenju imaju važnu ulogu. Kod suženja se tekstura i unos vlakana posebno prilagođavaju. Nisu svima potrebne zabrane mleka, voća ili glutena. Trudnoću je poželjno planirati u stabilnoj fazi sa gastroenterologom; lekovi se ne prekidaju samoinicijativno.

Kako se donosi odluka o lečenju

Lečenje se planira prema unapred određenim ciljevima: najpre povlačenje tegoba, zatim normalizacija CRP-a i kalprotektina, a dugoročno zarastanje ranica na sluznici. Ako cilj nije postignut u očekivanom roku, terapija se menja i kada se pacijent oseća bolje. Dostupnost lekova zavisi od registracije i osiguranja.

Lekovi koji se najčešće primenjuju

Budesonid – kortikosteroid koji deluje pretežno u crevu; kratkotrajno kod blagih do umerenih pogoršanja ileuma i početnog dela debelog creva.
Sistemski kortikosteroidi – za umerena i teška pogoršanja, uz postepeno smanjivanje doze, nikada za dugotrajno održavanje.
Azatioprin i metotreksat – imunomodulatori za održavanje remisije; azatioprin se često kombinuje sa infliksimabom da bi se smanjilo stvaranje antitela na lek.
Anti-TNF lekovi – infliksimab (infuzija ili potkožno) i adalimumab (potkožno); infliksimab je prvi izbor kod složenih fistula oko anusa.
Biološki lekovi sa drugim mehanizmom – vedolizumab, ustekinumab i noviji inhibitori interleukina 23 (risankizumab, guselkumab, mirikizumab).
Upadacitinib – tableta iz grupe JAK inhibitora za umerenu i tešku bolest, uz praćenje krvne slike i masnoća u krvi.

Operacija i endoskopske intervencije

Resekcija ileuma – uklanja se bolesni deo i spajaju zdravi krajevi; kod kratkog zahvaćenog segmenta, do oko 40 cm, ravnopravna je alternativa biološkoj terapiji.
Strikturoplastika – suženje tankog creva se hirurški proširuje bez uklanjanja creva.
Endoskopsko proširenje balonom – kod kratkih suženja, do oko 4–5 cm, bez fistula; često ga treba ponoviti.
Lečenje fistule oko anusa – labav seton, mekani konac kroz kanal fistule koji omogućava oticanje gnoja, uz anti-TNF lek; kod odabranih pacijenata kanal se kasnije zatvara.

Pre planirane operacije, kada je moguće, smanjuje se doza kortikosteroida, popravlja ishranjenost i leče apscesi, dok se biološka terapija obično ne prekida. Zahvat se radi u opštoj anesteziji, najčešće laparoskopski, a odstranjeni deo creva šalje se na patohistološku analizu. Privremena stoma, otvor creva na trbušnom zidu, potrebna je samo kod dela pacijenata.

Oporavak i okvirni rokovi

Odgovor na lekove – na kortikosteroide tegobe se obično smiruju za jednu do dve nedelje; efekat bioloških lekova i tableta procenjuje se najčešće posle 8–16 nedelja.
Zarastanje sluznice – očekuje se u toku 6–12 meseci i proverava se kolonoskopijom ili snimanjem.
Posle laparoskopske resekcije – boravak u bolnici najčešće nekoliko dana do nedelju dana; povratak kancelarijskom poslu često posle 2–4 nedelje, a teški tereti se izbegavaju okvirno 4–6 nedelja.
Kontrola posle resekcije – kolonoskopija posle 6–12 meseci otkriva rani povratak upale; kod visokog rizika lek se uvodi ubrzo posle operacije.

Znaci za hitno javljanje

Odmah se javite lekaru ili u hitnu službu ako nastanu jak bol u stomaku, uporno povraćanje, temperatura iznad 38 °C, gnoj iz rane, otok i bol u nozi, otežano disanje ili obilno krvarenje.

Kontrole i život sa bolešću

Vakcinacija – inaktivisane vakcine (grip, pneumokok, HPV, rekombinantna vakcina protiv herpes zostera) se preporučuju; žive vakcine se ne daju tokom imunosupresivne terapije, već najmanje 4 nedelje pre njenog početka ili 3 meseca posle prekida.
Zdravlje kostiju – zbog kortikosteroida i lošeg upijanja raste rizik od osteoporoze.
Koža i skrining – uz azatioprin su potrebni zaštita od sunca i pregled kože; žene treba redovno da rade skrining grlića materice.
Posledice resekcije – može biti potrebna nadoknada vitamina B12, a povećan je rizik od kamena u bubregu i kamena u žučnoj kesi.
Nadzor debelog creva – kada je zahvaćen značajan deo debelog creva, prva kontrolna kolonoskopija radi se obično oko 8 godina od početka simptoma, radi ranog otkrivanja karcinoma debelog creva.
Trudnoća – metotreksat i upadacitinib prekidaju se najmanje 3 meseca pre planiranog začeća.

Najčešća pitanja

Da li Kronova bolest može trajno da se izleči?

Za sada ne postoji terapija koja kod svih trajno uklanja bolest. Moguće je postići dugotrajnu remisiju, uz kvalitetan svakodnevni život i redovno praćenje.

Da li moram na operaciju?

Ne. Mnogi pacijenti se leče lekovima. Operacija se preporučuje zbog konkretne komplikacije ili nedovoljne kontrole bolesti, a ne samo zbog naziva dijagnoze.

Mogu li da prekinem lekove kada nema tegoba?

Ne bez dogovora sa gastroenterologom. Terapija održavanja smanjuje rizik povratka upale, koja ponekad postoji i bez izraženih simptoma.

Da li svaka fistula zahteva istu operaciju?

Ne. Važni su njen tok, zahvaćenost mišića anusa i prisustvo apscesa. Često se kombinuju drenaža ili seton i medikamentozna terapija.

Koja dijeta je najbolja?

Ne postoji jedinstvena dijeta za sve. Plan zavisi od aktivnosti bolesti, suženja, prethodnih operacija i nutritivnog statusa. Preterane zabrane mogu dovesti do pothranjenosti.

Mogu li da putujem u inostranstvo?

Da, uz pripremu. Ponesite dovoljno lekova u ručnom prtljagu, izveštaj lekara na engleskom i, za injekcije, potvrdu i torbu za hlađenje. Na vreme proverite vakcine za odredište, jer žive vakcine, kao što je vakcina protiv žute groznice, nisu dozvoljene uz imunosupresivnu terapiju.

Da li smem da pijem alkohol?

U mirnoj fazi umerene količine obično nisu zabranjene, ali alkohol može pojačati proliv i nadimanje. Uz metotreksat savetuje se izbegavanje ili strogo ograničenje alkohola zbog opterećenja jetre, a tokom pogoršanja ga je najbolje izbeći.

Mogu li da se bavim sportom?

Da. Redovna fizička aktivnost smanjuje umor, čuva mišiće i kosti i popravlja raspoloženje. Tokom jakog pogoršanja intenzitet se smanjuje, a posle operacije trbuha teški tereti i kontaktni sportovi odlažu se do odobrenja hirurga, obično nekoliko nedelja.

Mogu li normalno da radim?

Većina pacijenata radi puno radno vreme. Tokom pogoršanja ponekad su potrebni bolovanje, prilagođen raspored ili lak pristup toaletu. Termine za infuzije i kontrole korisno je planirati unapred, a o tome da li ćete poslodavca obavestiti o dijagnozi odlučujete sami.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.