Dijabetes (šećerna bolest)

Endokrinologija

Dijabetes (šećerna bolest) je hronična bolest u kojoj je šećer (glukoza) u krvi trajno povišen, jer gušterača ne stvara dovoljno insulina ili telo ne reaguje dobro na insulin. Insulin je hormon koji omogućava da glukoza iz krvi uđe u ćelije, gde se koristi kao izvor energije.

Najveći broj obolelih ima dijabetes tip 2, koji se razvija postepeno i godinama može proći neprimećeno. Mnogo ređi je tip 1, koji obično počinje naglo i od početka zahteva insulin. Posebni oblici su gestacijski dijabetes u trudnoći i predijabetes, kada je šećer povišen, ali još ne dostiže granicu za dijagnozu.

Dugotrajno povišen šećer oštećuje krvne sudove i nerve, pa bez lečenja dovodi do bolesti očiju, bubrega, nerava i stopala, kao i do infarkta i moždanog udara. Rizik od komplikacija se može značajno smanjiti: deo savremenih lekova ne snižava samo šećer, već štiti i srce i bubrege, a redovne kontrole otkrivaju promene dok se još mogu zaustaviti.

Kako nastaje dijabetes

Posle obroka glukoza iz hrane prelazi u krv, a gušterača luči insulin, koji spušta šećer na normalan nivo. Kada insulina nema dovoljno ili ćelije na njega slabije reaguju (insulinska rezistencija), glukoza ostaje u krvi.

Ilustracija tela sa gušteračom i uvećanim prikazom ćelije na koju insulin slabije deluje. — Kod dijabetesa tipa 2 gušterača i dalje stvara insulin, ali ćelije na njega slabije reaguju (insulinska rezistencija), pa šećer ostaje u krvi. Izvor: BruceBlaus (Blausen Medical) / Wikimedia Commons, CC BY 3.0.

Vrste dijabetesa

Tip 1 – imunski sistem greškom razara ćelije gušterače koje stvaraju insulin (autoimunska bolest), pa insulina gotovo nema. Najčešće počinje u mladosti, ali se može javiti u bilo kom uzrastu. Kod odraslih ponekad napreduje sporije, pa se u početku smatra tipom 2 (latentni autoimunski dijabetes odraslih, LADA).
Tip 2 – najčešći oblik; kombinacija insulinske rezistencije i postepenog slabljenja lučenja insulina, snažno povezana sa viškom masti u predelu stomaka i nedovoljnim kretanjem.
Gestacijski oblik – povišen šećer otkriven u drugoj polovini trudnoće. Posle porođaja se najčešće povlači, ali je rizik od kasnijeg tipa 2 trajno povećan.
Granično povišen šećer (predijabetes) – šećer iznad normalnog, ali ispod granice za dijabetes. Bez promene načina života deo osoba u narednim godinama razvije tip 2.
Drugi oblici – posle bolesti ili operacije gušterače, uz dugotrajnu terapiju kortikosteroidima, kod hormonskih bolesti kao što je Kušingov sindrom, i retki nasledni oblici (MODY) koji se javljaju u više generacija porodice.

Faktori rizika za tip 2

Višak telesne mase – posebno gojaznost sa velikim obimom struka.
Porodična sklonost – dijabetes kod roditelja, braće ili sestara.
Starost iznad 35 godina, mada se tip 2 sve češće javlja i kod mlađih.
Povišen šećer u ranijoj trudnoći (gestacijski dijabetes) ili sindrom policističnih jajnika (PCOS).
Povišen krvni pritisak i masnoće u krvi, masna jetra, pušenje i nedovoljan san.

Kod tipa 1 rizik je veći kada u porodici postoji isti tip dijabetesa ili druge autoimunske bolesti, kao što su Hašimotov tireoiditis i celijakija. Tip 1 nije posledica ishrane ni načina života.

Prevencija

Tip 2 se često može odložiti ili sprečiti. Kod osoba sa predijabetesom gubitak oko 7% telesne mase i najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, na primer žustrog hodanja, smanjuju rizik od dijabetesa za oko polovinu. Tip 1 za sada nije moguće sprečiti.

Tipične tegobe

Pojačana žeđ i suva usta.
Često i obilno mokrenje, i noću.
Neobjašnjiv gubitak telesne mase – naročito kod tipa 1.
Umor i malaksalost.
Zamućen vid koji se menja iz dana u dan.

Šema ljudskog tela sa oznakama na srpskom: glavni simptomi dijabetesa po organima. — Glavni simptomi dijabetesa. Plavom bojom označeni su znaci koji su češći kod dijabetesa tipa 1 i kod ketoacidoze. Izvor: Mikael Häggström / Wikimedia Commons, javno dobro. Prevod oznaka na srpski.

Manje tipični znaci

Česte infekcije i sporo zarastanje rana – gljivične infekcije polnih organa, mokraćnih puteva i kože.
Trnjenje, peckanje ili utrnulost stopala – znak oštećenja nerava (neuropatije), ponekad prvi znak dugo neotkrivenog tipa 2.

Kako se bolest menja tokom vremena

Tip 1 se obično razvija za nekoliko nedelja, a ako se ne prepozna, može se završiti dijabetesnom ketoacidozom – stanjem u kojem telo zbog nedostatka insulina razgrađuje masti, pa u krvi nastaju kiseline (ketoni). Tip 2 se razvija godinama, često bez tegoba, pa se otkriva slučajno ili tek kada se pojave komplikacije na očima, bubrezima, nervima ili srcu.

Hipoglikemija – prenizak šećer

Kod osoba koje se leče insulinom ili sulfonilureama šećer može pasti ispod 3,9 mmol/L. Javljaju se drhtanje, znojenje, lupanje srca, glad i nervoza, a zatim zbunjenost, neobično ponašanje, poremećaj govora, pa i gubitak svesti ili grčevi. Kod dugogodišnjeg dijabetesa rani znaci mogu izostati, pa se hipoglikemija ne oseti na vreme.

Kada se javiti lekaru

Hitno – pozovite 194 ako osoba sa dijabetesom izgubi svest, ima grčeve ili je zbunjena i ne može bezbedno da proguta šećer; ako uz visok šećer povraća, ima bol u stomaku, ubrzano duboko disanje, miris acetona iz usta ili je pospana; kod bola u grudima, slabosti jedne strane tela ili poremećaja govora.
Bez odlaganja – javite se istog ili narednog dana ako je šećer više puta iznad 15 mmol/L uz žeđ i mokrenje, ako su ketoni povišeni, ako zbog infekcije ili povraćanja ne možete da uzimate terapiju, posle teške hipoglikemije, ili ako se na stopalu pojavila rana, crvenilo ili otok.
Uskoro – zakažite pregled ako imate pojačanu žeđ, česta mokrenja ili neobjašnjiv gubitak težine, ako imate faktore rizika a niste proverili šećer, ili ako ste imali gestacijski dijabetes i niste kontrolisali šećer posle porođaja.

Laboratorijski testovi

Dijagnoza se postavlja laboratorijskim analizama krvi. Osim kod jasnih tegoba i vrlo visokog šećera, povišen nalaz se potvrđuje ponovljenim ili drugim testom.

Glukoza našte – posle najmanje 8 sati bez hrane. Vrednost od 7,0 mmol/L ili više ukazuje na dijabetes.
HbA1c (glikozilirani hemoglobin) – pokazuje prosečan šećer u poslednja 2–3 meseca i ne zahteva gladovanje. Vrednost od 6,5% (48 mmol/mol) ili više ukazuje na dijabetes. Nalaz može biti nepouzdan kod anemije, nekih bolesti hemoglobina, teške bolesti bubrega i u trudnoći.
OGTT (oralni test opterećenja glukozom) – šećer se meri našte i 2 sata pošto osoba popije rastvor sa 75 g glukoze. Vrednost od 11,1 mmol/L ili više posle 2 sata potvrđuje dijabetes. Koristi se kod graničnih nalaza i u trudnoći i spada u dinamske funkcionalne testove.
Slučajno izmerena glukoza – 11,1 mmol/L ili više uz tipične tegobe dovoljno je za dijagnozu.

Šta nalazi znače

Prema kriterijumima Američkog udruženja za dijabetes (ADA), predijabetes postoji kada je glukoza našte 5,6–6,9 mmol/L, HbA1c 5,7–6,4% ili glukoza 2 sata posle OGTT 7,8–11,0 mmol/L. Svetska zdravstvena organizacija za glukozu našte koristi višu donju granicu (6,1 mmol/L), pa se granični nalazi mogu različito tumačiti.

Gestacijski dijabetes se proverava OGTT-om sa 75 g glukoze, najčešće između 24. i 28. nedelje trudnoće. Dijagnoza se postavlja kada je bar jedna vrednost povišena: našte 5,1 mmol/L ili više, posle 1 sata 10,0 ili više, posle 2 sata 8,5 mmol/L ili više.

Osobama bez tegoba ADA preporučuje proveru šećera od 35. godine, a ranije kod viška telesne mase uz još neki faktor rizika. Ako je nalaz normalan, ponavlja se najmanje na 3 godine.

Razlikovanje tipova i procena komplikacija

Antitela i C-peptid – kada nije jasno da li je reč o tipu 1 ili 2; C-peptid pokazuje koliko insulina telo još stvara.
Albumin u mokraći i eGFR – otkrivaju rano oštećenje bubrega; rade se najmanje jednom godišnje.
Pregled očnog dna – kod tipa 2 odmah po dijagnozi, kod tipa 1 u prvih 5 godina, a zatim na 1–2 godine.
Pregled stopala – provera osećaja monofilamentom, pulseva i kože, najmanje jednom godišnje.

Kako se pripremiti za pregled

Za glukozu našte i OGTT dođite bez hrane najmanje 8 sati; vodu smete da pijete. Prethodnih dana jedite uobičajeno, a tokom OGTT-a ne pušite i ne jedite.
Ponesite spisak lekova, dnevnik merenja šećera ili podatke iz senzora.
Zapišite tegobe – žeđ, mokrenje, promene težine, epizode niskog šećera – i ponesite ranije nalaze.

Kako se donosi odluka

Lečenje se planira zajedno sa pacijentom, na pregledu endokrinologa. Procenjuju se tip dijabetesa, visina šećera, telesna masa, bolesti srca i bubrega, rizik od hipoglikemije, drugi lekovi i način života. Za većinu odraslih cilj je HbA1c ispod 7%, a kod osoba sa senzorom više od 70% vremena sa šećerom između 3,9 i 10,0 mmol/L. Kod starijih i osoba sklonih hipoglikemiji cilj je blaži.

Ishrana, kretanje i telesna masa

Ishrana – nema jedne „dijabetesne dijete“. Korisni su mediteranski obrazac ili ishrana sa manje ugljenih hidrata: povrće, mahunarke, integralne žitarice, riba, maslinovo ulje, umerene porcije, bez zaslađenih napitaka.
Fizička aktivnost – najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, raspoređeno na najmanje 3 dana, i vežbe snage 2–3 puta nedeljno.
Smanjenje telesne mase – kod tipa 2 gubitak 5–10% poboljšava šećer, pritisak i masnoće, a gubitak od 10–15% i više kod dela pacijenata dovodi do remisije, odnosno normalnog šećera bez lekova.

Lekovi za tip 2

Metformin – godinama prvi izbor; smanjuje stvaranje glukoze u jetri, ne izaziva hipoglikemiju i ne povećava težinu. Mučnina i proliv na početku ublažavaju se postepenim povećanjem doze i uzimanjem uz obrok. Ne započinje se kod znatno smanjene funkcije bubrega, a dugotrajno može sniziti vitamin B12.
SGLT2 inhibitori (empagliflozin, dapagliflozin i drugi) – izbacuju višak glukoze mokraćom. Preporučuju se kod srčane slabosti i hronične bolesti bubrega nezavisno od šećera, jer smanjuju hospitalizacije i usporavaju propadanje bubrega. Mogu izazvati gljivične infekcije polnih organa, dehidraciju i retko ketoacidozu, pa se ne uzimaju tokom akutne bolesti sa povraćanjem i obustavljaju se oko 3 dana pre planirane operacije.
GLP-1 agonisti (semaglutid, dulaglutid, liraglutid) – oponašaju crevni hormon koji pojačava lučenje insulina posle obroka, usporava pražnjenje želuca i smanjuje apetit. Snižavaju šećer i telesnu masu, a pojedini smanjuju rizik od infarkta i moždanog udara. Mučnina na početku se ublažava postepenim povećanjem doze. Ne koriste se kod osoba koje su imale medularni karcinom štitaste žlezde ili sindrom MEN2.
Dvojni GIP/GLP-1 agonist (tirzepatid) – deluje na dva crevna hormona, sa izraženim smanjenjem šećera i telesne mase.
Druge tablete – DPP-4 inhibitori (gliptini), sulfonilurea (mogu izazvati hipoglikemiju i porast težine) i pioglitazon.

Kod bolesti srca, krvnih sudova ili bubrega SGLT2 inhibitor ili GLP-1 agonist uvodi se radi zaštite organa, čak i kada je šećer blizu cilja.

Insulin

Kod tipa 1 insulin je neophodan celog života. Najčešće se kombinuju dugodelujući (bazalni) insulin, koji pokriva potrebe između obroka i noću, i brzodelujući insulin uz obroke, čija se doza prilagođava količini ugljenih hidrata. Alternativa injekcijama je insulinska pumpa, a najnaprednija je automatizovana isporuka insulina, u kojoj pumpa prema podacima senzora sama menja dozu. Kod tipa 2 insulin se uvodi kada drugi lekovi nisu dovoljni ili kod vrlo visokog šećera.

Merenje šećera

Šećer se meri glukometrom iz kapi krvi iz prsta ili senzorom za kontinuirani monitoring glukoze (CGM). Senzor na koži meri šećer svakih nekoliko minuta i upozorava na prenizak ili previsok šećer. Preporučuje se svima na insulinu, a koristan je i drugima.

Lečenje hitnih stanja

Brzi šećer kod hipoglikemije – 15–20 g (pola čaše soka, 4–5 tableta glukoze ili kašika šećera u vodi), provera posle 15 minuta i ponavljanje ako je šećer i dalje ispod 3,9 mmol/L, a zatim obrok ili užina.
Glukagon – ako osoba ne može da guta, ukućani ga daju u nos ili injekcijom; osobi bez svesti ništa se ne sipa u usta.
Bolničko lečenje ketoacidoze i hiperosmolarnog stanja – infuzije tečnosti, insulin u venu i nadoknada kalijuma, uz česte kontrole. Boravak najčešće traje nekoliko dana, a pre otpusta se utvrđuje uzrok krize.

Zaštita srca, bubrega, očiju i stopala

Lekovi za pritisak i statini – cilj pritiska za većinu je ispod 130/80 mmHg; uz prestanak pušenja smanjuju rizik od infarkta i moždanog udara, najčešćih uzroka smrti kod dijabetesa. Videti i hipertenziju i aterosklerozu.
Laser i injekcije u oko – kod uznapredovale retinopatije, prema proceni oftalmologa.
Nega stopala – svakodnevno pregledajte stopala, nosite udobnu obuću, ne hodajte bosi i ne sekite sami žuljeve. Svaka rana na stopalu zahteva pregled u roku od dan-dva.

Život sa dijabetesom i oporavak

Prve nedelje posle dijagnoze služe za učenje merenja šećera, davanja insulina i prepoznavanja hipoglikemije. Posle promene terapije šećer se popravlja za nekoliko dana do nedelja, a puni efekat na HbA1c vidi se posle oko 3 meseca. Uz dobro regulisan šećer moguće je normalno raditi, putovati i baviti se sportom.

Znaci za hitno javljanje

Gubitak svesti, grčevi, hipoglikemija koja se ne popravlja, povraćanje uz visok šećer ili ketone, ubrzano disanje, bol u grudima, slabost jedne strane tela i rana na stopalu uz temperaturu zahtevaju hitnu pomoć.

Kontrole i život sa bolešću

Kontrole su na 3–6 meseci, sa HbA1c, a jednom godišnje se proveravaju bubrezi, masnoće, stopala i oči. Kod tipa 1 povremeno se proveravaju štitasta žlezda i celijakija.

Najčešća pitanja

Da li smem da jedem voće?

Smete. Celo voće sadrži vlakna i sporije podiže šećer od soka. Birajte jednu porciju po obroku, a voćne sokove i veće količine suvog voća izbegavajte.

Da li smem da pijem alkohol?

Umerene količine su uglavnom dozvoljene, uz obrok. Alkohol može izazvati kasnu hipoglikemiju, i do narednog jutra, ako se lečite insulinom ili sulfonilureama, pa pre spavanja proverite šećer.

Mogu li da vozim automobil?

Možete, ako nemate čestu ili neprepoznatu hipoglikemiju. Ako koristite insulin, proverite šećer pre vožnje i u autu držite brzi šećer; ne vozite ako je šećer nizak.

Da li je dijabetes nasledan?

Sklonost se nasleđuje, naročito kod tipa 2, ali samo nasleđe nije presudno. Deca obolelih imaju veći rizik, pa im koristi zdrav način života i povremena provera šećera.

Mogu li da zatrudnim ako imam dijabetes?

Možete, ali trudnoću treba planirati. Pre začeća šećer treba što bolje regulisati, neke lekove zameniti i početi sa folnom kiselinom, uz dogovor sa endokrinologom i ginekologom.

Šta da radim sa lekovima kada sam bolestan?

Pri povraćanju, prolivu ili visokoj temperaturi češće merite šećer, pijte tečnost i ne prekidajte insulin. Metformin i SGLT2 inhibitore obično treba privremeno obustaviti – plan unapred dogovorite sa lekarom.

Kako da nosim insulin na putovanje?

Insulin i pribor nosite u ručnom prtljagu, sa potvrdom lekara. Zaštitite ga od toplote i smrzavanja, a pri promeni vremenske zone raspored doza dogovorite sa lekarom.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.