Kako se donosi odluka
Za kontrastnu nefropatiju ne postoji poseban lek koji poništava dejstvo kontrasta. Lečenje se sastoji od dobre pripreme pre snimanja kod osoba sa rizikom i potpornog lečenja ako do oštećenja ipak dođe. Lekar koji upućuje na snimanje i radiolog procenjuju korist od snimanja i rizik, i biraju način pripreme. Kod osoba sa velikim rizikom ponekad se razmatra snimanje bez jodnog kontrasta, na primer ultrazvuk ili magnetna rezonanca, ako daje odgovor na isto pitanje.
Priprema pre snimanja
- Tečnost u venu – kod osoba sa velikim rizikom daje se fiziološki rastvor ili rastvor natrijum-bikarbonata u venu pre i posle snimanja, nekoliko sati. Ova mera je najbolje proučena. Kod osoba sa srčanom slabošću ili na dijalizi količina tečnosti se pažljivo određuje.
- Tečnost na usta – kod osoba sa manjim rizikom dovoljno je pijenje tečnosti pre i posle snimanja.
- Najmanja potrebna količina kontrasta i savremena kontrastna sredstva niske ili iste gustine kao krv.
- Razmak između snimanja – kod osoba sa rizikom, ako je moguće, izbegavaju se dva snimanja sa kontrastom u roku od 48 do 72 sata.
- Pauza lekova koji opterećuju bubrege – NSAIL i, po proceni lekara, diuretici.
Šta ne pomaže
N-acetilcistein, koji se ranije često davao pre snimanja, u velikom istraživanju PRESERVE nije smanjio rizik od oštećenja bubrega, pa se više ne preporučuje u tu svrhu. Istraživanje je pokazalo i da bikarbonat nije bolji od fiziološkog rastvora. Rutinska dijaliza odmah posle snimanja ne štiti bubrege i ne preporučuje se.
Metformin i kontrast
Metformin nije štetan za bubrege, ali se izlučuje bubrezima. Ako bubrezi posle kontrasta oslabe, metformin se nakuplja i retko može izazvati opasno zakiseljenje krvi (laktatnu acidozu). Prema evropskim preporukama za kontrast (ESUR):
- eGFR 30 ili više, kontrast u venu ili u arteriju koji do bubrega stiže posredno – metformin se nastavlja bez pauze.
- eGFR ispod 30, akutno oštećenje bubrega ili kontrast u arteriju koji stiže direktno do bubrega uz eGFR ispod 45 – metformin se obustavlja na dan snimanja i ponovo uvodi posle 48 sati, ako je kreatinin proveren i nije porastao.
Konkretan savet za vas daje lekar koji vas upućuje na snimanje.
Ako dođe do kontrastne nefropatije
Lečenje je isto kao kod drugih oblika akutnog oštećenja bubrega: održavanje ravnoteže tečnosti, praćenje kreatinina, kalijuma i mokrenja, obustava lekova koji opterećuju bubrege i prilagođavanje doza drugih lekova. Većina bolesnika se leči ambulantno ili tokom kratkog boravka u bolnici. Dijaliza je potrebna retko, uglavnom kod osoba sa već uznapredovalom bolešću bubrega.
Osobe na dijalizi i sa transplantiranim bubregom
Bolesnici na hemodijalizi mogu da prime kontrast, a dijaliza ne mora da se zakazuje odmah posle snimanja, osim kod velike količine kontrasta ili srčane slabosti. Kod peritoneumske dijalize i kod ljudi koji još mokre treba čuvati preostali rad bubrega, pa se pristupa opreznije. Osobe sa transplantiranim bubregom pripremaju se kao osobe sa smanjenim radom bubrega.
Oporavak i rokovi
Kreatinin se obično vraća na polaznu vrednost za jednu do tri nedelje. Tokom tog perioda izbegavajte nove snimke sa kontrastom ako nisu hitni, lekove protiv bolova iz grupe NSAIL i dehidraciju. Posao i svakodnevne aktivnosti obično ne treba prekidati.
Kada se hitno javiti
Javite se odmah kod gotovo potpunog prestanka mokrenja, gušenja, naglih otoka, lupanja srca ili jake slabosti.
Kontrole i budući pregledi
Ako ste imali kontrastnu nefropatiju, recite to pri svakom budućem upućivanju na snimanje sa kontrastom. To ne znači da kontrast više nikada ne smete da primite, već da je potrebna dobra priprema. Ako rad bubrega posle tri meseca ne bude na polaznoj vrednosti, potrebno je praćenje kao kod hronične bubrežne bolesti.
