Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Hronična bubrežna bolest

Nefrologija

Hronična bubrežna bolest je trajno oštećenje bubrega ili smanjenje njihovog rada koje traje duže od tri meseca. Može se videti kao slabiji rad bubrega u analizama krvi, kao belančevine (albumin) u mokraći ili kao promene na ultrazvuku ili biopsiji. Procenjuje se da ima neki oblik ove bolesti otprilike svaka deseta odrasla osoba, a većina to ne zna.

Bolest se najčešće razvija polako, tokom godina, i dugo ne izaziva tegobe. Zato se obično otkrije slučajno, u analizama urađenim zbog drugog razloga ili na kontroli kod lekara opšte prakse. Najčešći uzroci su šećerna bolest i povišen krvni pritisak, a bolest je češća i kod starijih, gojaznih i osoba sa bolestima srca.

Hronična bubrežna bolest nije samo bolest bubrega. Osobe sa ovom bolešću imaju znatno veći rizik od srčanog i moždanog udara nego od toga da im bubrezi potpuno zataje. Dobra vest je da danas postoje lekovi koji dokazano usporavaju napredovanje bolesti i štite srce. Što se bolest ranije otkrije i počne da leči, veća je šansa da bubrezi doživotno rade dovoljno dobro.

Šema nefrona sa glomerulom, kanalićima i okolnim krvnim sudovima
Šema nefrona: krv se filtrira u glomerulu (1), a filtrat prolazi kroz kanaliće u kojima nastaje mokraća. Kod hronične bubrežne bolesti broj ispravnih nefrona se postepeno smanjuje. Izvor: Burton Radons / Wikimedia Commons, CC0. Prevod oznaka na srpski; prilagođena slika pod istom licencom.

Kako nastaje

Svaki bubreg ima oko milion sitnih jedinica za prečišćavanje krvi, nefrona. Svaki nefron ima filter, glomerul, i kanalić koji podešava sastav mokraće. Kada bolest ošteti deo nefrona, preostali počinju da rade pojačano. To ih vremenom dodatno iscrpljuje, pa bolest može da napreduje i kada prvobitni uzrok više ne deluje. Povišen krvni pritisak, šećer i belančevine u mokraći ubrzavaju taj proces, zbog čega je lečenje najviše usmereno na njih.

Najčešći uzroci

Stadijumi

Bolest se svrstava u stadijume prema dve vrednosti. Prva je procenjena glomerulska filtracija (eGFR), broj koji pokazuje koliko mililitara krvi bubrezi prečiste u minuti; normalno je oko 90 ili više. Druga je količina albumina u mokraći.

  • G1 – eGFR 90 ili više, ali postoje znaci oštećenja (na primer albumin u mokraći).
  • G2 – eGFR 60 do 89, uz znake oštećenja.
  • G3a – eGFR 45 do 59, blago do umereno smanjen rad.
  • G3b – eGFR 30 do 44, umereno do jako smanjen rad.
  • G4 – eGFR 15 do 29, jako smanjen rad; počinje priprema za lečenje zamenom bubrežne funkcije.
  • G5 – eGFR ispod 15, bubrežna insuficijencija.

Albumin u mokraći se meri kao odnos albumina i kreatinina (ACR): A1 je ispod 3 mg/mmol (30 mg/g), A2 od 3 do 30 mg/mmol, a A3 iznad 30 mg/mmol (300 mg/g). Što je stadijum G viši i što je više albumina, veći je rizik od napredovanja bolesti i od bolesti srca. Kod starijih osoba blago snižen eGFR bez albumina u mokraći često nosi mali rizik.

Faktori rizika

Starost iznad 60 godina, šećerna bolest, povišen pritisak, gojaznost, pušenje, bolesti srca i krvnih sudova, bolest bubrega u porodici, preležano akutno oštećenje bubrega i rođenje sa malom porođajnom težinom.

Prevencija i rano otkrivanje

Osobe sa šećernom bolešću, povišenim pritiskom, bolešću srca ili bubrežnom bolešću u porodici treba bar jednom godišnje da urade kreatinin u krvi i odnos albumina i kreatinina u mokraći. To su jednostavne i jeftine analize koje bolest otkrivaju godinama pre tegoba. Kontrola šećera i pritiska, prestanak pušenja, normalna težina i izbegavanje nepotrebnih lekova protiv bolova čuvaju bubrege.

Zašto je bolest dugo tiha

Bubrezi imaju veliku rezervu: preostali nefroni nadoknađuju one koji su izgubljeni. Zato se tegobe obično javljaju tek kada bubrezi rade manje od oko 30% normalnog, u stadijumu G4 i G5. Ni tada se ne javljaju naglo, već postepeno, pa ih ljudi često pripišu godinama ili umoru.

Moguće tegobe

  • Umor, slabost i teža koncentracija – često zbog malokrvnosti (anemije), jer bolesni bubrezi stvaraju manje hormona eritropoetina.
  • Otoci – oko članaka, na potkolenicama i oko očiju.
  • Penušava mokraća – znak većeg gubitka belančevina.
  • Mokrenje noću – bubrezi gube sposobnost koncentrisanja mokraće.
  • Povišen krvni pritisak koji se teško kontroliše.
  • Svrab kože i suva koža.
  • Grčevi u mišićima, posebno noću.
  • Gubitak apetita, mučnina i metalni ukus u ustima, kasnije i gubitak težine.
  • Kratak dah – kod nakupljanja tečnosti ili teže malokrvnosti.
  • Nemiran san i nemirne noge.

Kako se tegobe menjaju

U stadijumima G1 do G3 tegobe obično ne postoje ili su blage. U stadijumu G4 se češće javljaju umor, otoci i malokrvnost, a u stadijumu G5 mučnina, gubitak apetita, svrab, otežano disanje i promene raspoloženja, koje upućuju na to da je vreme za lečenje dijalizom ili transplantacijom.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – gušenje, bol u grudima, zbunjenost, grčevi, jaka slabost, nepravilan rad srca ili gotovo potpun prestanak mokrenja (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
  • Bez odlaganja – kod osobe sa poznatom bolešću: proliv ili povraćanje zbog kojih ne možete da pijete, temperatura, nagli otoci ili porast težine od više od 2 kg za nekoliko dana.
  • Uskoro – povišen kreatinin ili albumin u mokraći u nalazu, penušava ili krvava mokraća, otoci, povišen pritisak koji se ne spušta uz terapiju.

Osnovne analize

  • Kreatinin u krvi i eGFR – iz kreatinina, godina i pola laboratorija izračunava procenjenu glomerulsku filtraciju. Kod osoba sa vrlo malo ili vrlo mnogo mišića korisno je odrediti i cistatin C, belančevinu koja ne zavisi od mišićne mase.
  • Odnos albumina i kreatinina u mokraći (ACR) – iz jednog, najbolje prvog jutarnjeg uzorka; pozitivan nalaz se potvrđuje ponavljanjem.
  • Pregled mokraće i sediment – krv, ćelije i cilindri, koji upućuju na uzrok.

Dijagnoza se postavlja kada promene traju duže od tri meseca. Jedan povišen kreatinin nije dovoljan, jer može biti posledica dehidracije, nagle bolesti ili leka.

Analize koje prate posledice bolesti

Krvna slika i gvožđe, kalijum, natrijum, bikarbonat, kalcijum, fosfor, paratireoidni hormon, vitamin D, mokraćna kiselina, šećer, HbA1c i masnoće u krvi. Učestalost zavisi od stadijuma. Detaljnije o tome u tekstovima o analizama krvi i proveri bubrežne funkcije i analizama urina.

Snimanja

  • Ultrazvuk bubrega – veličina, debljina tkiva, ciste, kamen, prepreka oticanju mokraće. Mali bubrezi sa tankim tkivom upućuju na dugotrajnu bolest. Više u tekstu o ultrazvuku uro-trakta.
  • Doppler renalnih arterija – kod sumnje na suženje bubrežnih arterija; vidi doppler renalnih arterija.

Traženje uzroka

Kada uzrok nije očigledan, a posebno kod mlađih osoba, većeg gubitka belančevina, krvi u mokraći ili bržeg pada rada bubrega, nefrolog radi imunološke analize, a po potrebi i biopsiju bubrega, kojom se iglom uzima mali uzorak tkiva za pregled pod mikroskopom. Kod sumnje na naslednu bolest savetuje se genetsko testiranje.

Procena rizika

Na osnovu eGFR, albumina, godina i drugih bolesti lekar može izračunati rizik da će bolest u narednih dve do pet godina napredovati do bubrežne insuficijencije (na primer pomoću formule KFRE). Ta procena pomaže da se na vreme isplanira priprema za dijalizu ili transplantaciju i da se izbegnu nepotrebni zahvati kod ljudi sa malim rizikom.

Kako se pripremiti za pregled

  • Svi raniji nalazi kreatinina i mokraće, po datumima.
  • Spisak svih lekova, uključujući lekove bez recepta, suplemente i biljne preparate.
  • Merenja pritiska i šećera kod kuće.
  • Uzorak prve jutarnje mokraće ako to traži lekar.
  • Pre analize krvi izbegavajte veliki obrok mesa i naporno vežbanje dan ranije, jer prolazno povećavaju kreatinin.

Kako se donosi odluka

Lečenje ima tri cilja: da uspori napredovanje bolesti, da smanji rizik od bolesti srca i krvnih sudova i da spreči ili leči posledice slabijeg rada bubrega. Plan se pravi prema stadijumu, količini albumina u mokraći, uzroku, godinama i drugim bolestima. Bolesnike u stadijumima G1 do G3a sa malim rizikom najčešće može da prati izabrani lekar, a nefrolog se uključuje kod eGFR ispod 30, većeg albumina u mokraći, bržeg pada rada bubrega, krvi u mokraći nejasnog uzroka, teško kontrolisanog pritiska ili sumnje na naslednu bolest.

Lekovi koji štite bubrege i srce

  • ACE inhibitori ili sartani – snižavaju pritisak i smanjuju albumin u mokraći. Preporučuju se kod svih bolesnika sa povišenim albuminom, kod kojih se dobro podnose. Posle uvođenja se proveravaju kreatinin i kalijum; mali porast kreatinina je očekivan i nije razlog za prekid leka.
  • SGLT2 inhibitori (na primer dapagliflozin ili empagliflozin) – lekovi koji su prvobitno razvijeni za šećernu bolest, a u velikim istraživanjima su usporili napredovanje hronične bubrežne bolesti i kod osoba bez šećerne bolesti. Prema smernicama KDIGO 2024 preporučuju se većini bolesnika sa eGFR od 20 naviše, posebno uz albumin u mokraći ili srčanu slabost.
  • Finerenon – lek koji kod osoba sa šećernom bolešću tipa 2 i albuminom u mokraći dodatno smanjuje rizik po bubrege i srce.
  • Statini – snižavaju holesterol i smanjuju rizik od infarkta i moždanog udara; preporučuju se većini bolesnika starijih od 50 godina.

Krvni pritisak

Smernice KDIGO iz 2021. predlažu da gornji pritisak, meren na standardizovan način, bude ispod 120 mmHg ako se to dobro podnosi. Evropske smernice za hipertenziju kod većine bolesnika preporučuju vrednosti ispod 130/80 mmHg. Cilj se određuje pojedinačno, posebno kod starijih i osoba sklonih vrtoglavici i padovima.

Šećerna bolest

Dobra kontrola šećera usporava oštećenje bubrega. Cilj HbA1c se postavlja pojedinačno, obično između 6,5 i 8%. Sa padom rada bubrega neki lekovi za šećer se smanjuju ili isključuju, a rizik od hipoglikemije raste.

Ishrana

  • Manje soli – ispod oko 5 g soli (2 g natrijuma) dnevno.
  • Umereno belančevina – kod stadijuma G3 do G5 oko 0,8 g na kilogram telesne težine dnevno, bez preteranog unosa mesa i suplemenata. Vrlo stroge dijete sa malo belančevina primenjuju se samo uz nadzor nutricioniste.
  • Kalijum i fosfor – ograničavaju se tek kada su povišeni u krvi, uz savet o namirnicama.
  • Više povrća, voća i biljnih namirnica, ako kalijum nije povišen.
  • Normalna težina, fizička aktivnost (najmanje 150 minuta umerenog kretanja nedeljno, prema mogućnostima) i prestanak pušenja.

Lečenje posledica

  • Malokrvnost – gvožđe na usta ili u venu, a kada to nije dovoljno, lekovi koji podstiču stvaranje crvenih krvnih zrnaca.
  • Poremećaj kalcijuma, fosfora i kostiju – manje fosfora u hrani, lekovi koji vezuju fosfor uz obrok, vitamin D i, po potrebi, lekovi koji smanjuju pojačan rad paraštitastih žlezda; vidi sekundarni hiperparatireoidizam.
  • Zakiseljenje krvi – bikarbonat na usta kada je bikarbonat u krvi nizak.
  • Povišen kalijum – ishrana, korekcija lekova i lekovi koji vezuju kalijum u crevima.
  • Otoci – manje soli i diuretici.

Bezbedna upotreba lekova

Doze mnogih lekova, uključujući antibiotike i lekove za šećer, prilagođavaju se radu bubrega. Lekove protiv bolova iz grupe NSAIL (ibuprofen, diklofenak i slični) treba izbegavati. Pre snimanja sa kontrastom recite lekaru da imate bolest bubrega; više u tekstu o kontrastnoj nefropatiji. Preporučuju se vakcine protiv gripa, pneumokoka, kovida i hepatitisa B.

Priprema za lečenje kada bubrezi zataje

Kada eGFR padne ispod oko 20 do 30 ili je rizik od bubrežne insuficijencije veliki, nefrolog sa bolesnikom i porodicom razgovara o mogućnostima:

  • Transplantacija bubrega – najbolja opcija za one kojima zdravlje to dozvoljava, idealno pre početka dijalize, od živog ili preminulog davaoca.
  • Hemodijaliza – prečišćavanje krvi aparatom, najčešće tri puta nedeljno po oko četiri sata. Za nju se nekoliko meseci unapred na ruci pravi arteriovenska fistula, spoj arterije i vene. Pre toga se krvni sudovi ruku pregledaju ultrazvukom, kako je opisano u tekstu o dopleru krvnih sudova ruku pred AV fistulu. Zato se kod osoba sa uznapredovalom bolešću krv ne vadi i kanile ne postavljaju na venama ruke koja je predviđena za fistulu.
  • Peritoneumska dijaliza – prečišćavanje preko trbušne maramice, kod kuće, kroz kateter u trbuhu.
  • Konzervativno lečenje – za neke starije osobe sa više teških bolesti, lečenje tegoba bez dijalize, koje može biti jednako dobar izbor.

Sava Medical Hospital ne radi dijalizu. Nefrolog prati bolest, priprema bolesnika i na vreme ga upućuje u centar za dijalizu ili transplantaciju.

Oporavak i rokovi

Hronična bubrežna bolest se ne leči jednokratno; cilj je stabilan rad bubrega. Efekat novog leka na pritisak i albumin proverava se posle dve do četiri nedelje, a na rad bubrega tokom meseci.

Kada se hitno javiti

Gušenje, bol u grudima, lupanje srca, jaka slabost, zbunjenost i nagli otoci zahtevaju hitan pregled.

Kontrole i svakodnevni život

Kontrole su ređe u ranim stadijumima (jednom do dva puta godišnje) i češće u kasnim (na jedan do tri meseca). Većina ljudi sa hroničnom bubrežnom bolešću radi, putuje i živi uobičajeno. Žene koje planiraju trudnoću treba da se posavetuju sa nefrologom unapred, jer se pojedini lekovi moraju zameniti, a trudnoća zahteva češće kontrole.

Najčešća pitanja

Najčešće ne, ali se njeno napredovanje može znatno usporiti. Mnogi ljudi sa ranim stadijumom nikada ne stignu do dijalize.

Ne. Preterano pijenje ne poboljšava rad bubrega, a u kasnijim stadijumima može dovesti do otoka. Pijte prema žeđi ili prema savetu lekara.

ACE inhibitori, sartani i SGLT2 inhibitori na početku mogu malo podići kreatinin. To je očekivano i obično znači da lek smanjuje opterećenje bubrega.

Rad bubrega prirodno opada sa godinama. Bez albumina u mokraći i drugih promena takav nalaz nosi mali rizik, ali ga treba pratiti i prilagoditi doze lekova.

Smete, u umerenim količinama. Kod uznapredovale bolesti savetuje se oko 0,8 g belančevina po kilogramu dnevno, što nutricionista pretvara u konkretan jelovnik.

Osobe sa hroničnom bubrežnom bolešću, posebno uz malokrvnost, obično ne daju krv. O tome odlučuje lekar službe za transfuziju.

Mogu, uz plan. Dijaliza se unapred zakazuje u centru u mestu putovanja, a peritoneumska dijaliza se može nositi sa sobom.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.