Pregled posle prvog napada
Lekar prvo proverava da li dete diše, kakva je svest i da li je napad prestao. Zatim pita kako je napad izgledao, koliko je trajao, da li je bilo temperature, povrede ili mogućeg trovanja, i pregleda dete: vrat, kožu, zenice, snagu i reflekse. Odluka o daljim pregledima zavisi od uzrasta deteta, vrste napada i oporavka.
Posle prostog febrilnog napada
Kod deteta koje se dobro oporavilo, a napad je bio tipičan, ne preporučujemo EEG, snimanje glave ni rutinske analize krvi. Oni ne menjaju dalji tok niti predviđaju nove napade. Lekar traži uzrok temperature, na primer upalu uva, grla ili mokraćnih puteva, a analize radi prema tom uzroku.
Kada je potrebna lumbalna punkcija
Lumbalna punkcija je uzimanje male količine tečnosti oko kičmene moždine tankom iglom iz donjeg dela leđa. Pokazuje da li postoji upala moždanih ovojnica. Radi se kada dete ima ukočen vrat, izgleda teško bolesno, ne budi se kako treba, ili kod mlađih beba čija vakcinacija nije potpuna ili su već dobijale antibiotik.
Pregledi posle napada bez temperature
- Laboratorijske analize – šećer i elektroliti (natrijum, kalcijum, magnezijum), a po potrebi i analize na lekove i otrove.
- EKG – snimak srca, da se isključi poremećaj ritma.
- EEG – snimanje električne aktivnosti mozga; dečji neurolog ga preporučuje posle prvog napada bez temperature, najbolje u prvim danima. Pokazuje da li postoji sklonost ka novim napadima, ali normalan nalaz ne isključuje epilepsiju.
- Magnetna rezonanca (MR) – kada napad počne u jednom delu tela, kada slabost ostane posle napada, kod promena na neurološkom pregledu ili kod mlađe dece. Daje detaljan prikaz mozga bez zračenja.
- CT glave – u hitnim stanjima, posle povrede ili kada dete ne dolazi svesti.
- Ultrazvuk mozga – kod beba sa otvorenom velikom fontanelom; ultrazvuk CNS-a brzo i bezbolno pokazuje krvarenje ili proširenje moždanih komora.
Šta nalazi znače
Ako je napad imao jasan uzrok, na primer nizak šećer, posle lečenja uzroka obično se ne ponavlja. Normalni nalazi posle prvog napada bez uzroka su dobar znak, i kod velikog dela dece prvi napad ostaje jedini. Promene na EEG-u ili MR povećavaju rizik od novih napada i dečji neurolog tada razgovara sa porodicom o daljem planu.
Kako se pripremiti za pregled
- Video snimak – ako je bezbedno, snimite napad ili sumnjivu epizodu od početka do kraja.
- Opis napada – vreme, trajanje, šta mu je prethodilo, temperatura, kako se dete oporavilo.
- Zdravstvenu knjižicu – sa vakcinalnim kartonom i ranijim nalazima.
- Spisak lekova u kući – posebno ako je moguće da je dete nešto progutalo.
- Porodičnu istoriju – febrilni napadi, epilepsija ili iznenadne smrti u porodici.
