Epilepsija je stanje u kojem mozak ima sklonost da stvara ponavljane epileptične napade. Napad nastaje kada grupa nervnih ćelija u mozgu iznenada počne da šalje prejake električne signale u isto vreme, kao kratak spoj. Zavisno od toga koji je deo mozga zahvaćen, napad može da izgleda kao trzanje ruke, kratko „odsustvo“ pogleda ili grčevi celog tela.
Jedan napad nije isto što i epilepsija. O epilepsiji govorimo kada dete ima dva ili više neisprovociranih napada, u razmaku dužem od jednog dana, ili kada posle jednog napada pregledi pokažu da je rizik od novih napada visok. Neisprovociran znači da napad nije izazvala temperatura, nizak šećer ili povreda glave. Napadi uz temperaturu kod male dece i drugi pojedinačni napadi opisani su u tekstu o konvulzijama kod dece.
Epilepsiju ima otprilike jedno od 100 do 200 dece. Kod većine dece napadi prestaju uz prvi ili drugi lek, a deca normalno idu u školu, druže se i bave sportom. Neki dečji oblici epilepsije sami prolaze sa godinama. Manji deo dece ima epilepsiju koja teže reaguje na lekove, a ponekad i teškoće u razvoju i učenju. Za njih postoje dodatne mogućnosti lečenja u specijalizovanim centrima.
Kako nastaje napad
Nervne ćelije mozga komuniciraju sitnim električnim signalima. Neke ćelije pokreću signal, a druge ga koče, pa je rad mozga uravnotežen. Kod epilepsije je ta ravnoteža narušena: kočnice popuste, signal se širi kao talas i nastaje napad. Posle nekoliko sekundi ili minuta mozak sam zaustavi napad.
Vrste napada
Fokalni napadi – počinju u jednom delu mozga. Dete može biti svesno i opisati trnjenje, čudan ukus ili trzanje jedne ruke. Kod drugih fokalnih napada dete je odsutno, ne odgovara, mljacka ili čupka odeću. Fokalni napad može da se proširi na ceo mozak i pređe u grčeve celog tela.
Generalizovani napadi – od početka zahvataju obe polovine mozga. Najpoznatiji je toničko-klonički napad: dete gubi svest, telo se ukoči, a zatim se ritmički trza.
Apsansi – kratka odsustva od 5–15 sekundi: dete zastane, zagleda se, ponekad trepće, pa nastavi kao da se ništa nije desilo.
Mioklonički i atonični napadi – kratki trzaji ruku ili naglo opuštanje mišića, zbog čega dete padne ili mu klone glava.
Dečji epileptični sindromi
Sindrom je oblik epilepsije sa tipičnim uzrastom početka, izgledom napada i nalazom EEG-a. Kada se sindrom prepozna, lekar zna kakav je očekivani tok.
Samoograničavajuća epilepsija sa centrotemporalnim šiljcima – najčešća dečja epilepsija, počinje između 4. i 10. godine. Napadi su obično noću: trzanje jedne strane lica, slinjenje, krkljanje i nemogućnost govora uz očuvanu svest. Napadi su retki, a do kraja puberteta prolaze.
Dečja apsans epilepsija – počinje najčešće između 4. i 10. godine, sa mnogo kratkih odsustava dnevno. Često se otkrije jer učitelj primeti da dete „sanjari“. Kod većine dece prestaje do adolescencije.
Juvenilna mioklonička epilepsija – počinje kod tinejdžera, sa trzajima ruku ujutru posle buđenja; obično zahteva dugotrajno lečenje.
Infantilni spazmi – javljaju se kod beba, najčešće između 3. i 12. meseca. To su serije kratkih trzaja kojima beba savija telo napred i podiže ruke, često po buđenju. Mogu da liče na grčeve od gasova. Ovo je hitno stanje, jer bez brzog lečenja usporava razvoj.
Teški oblici sa početkom u ranom detinjstvu – na primer Dravetov ili Lenoks-Gasto sindrom, sa čestim napadima i teškoćama u razvoju.
Uzroci
Genetski – promena u genu ili nasleđena sklonost; kod mnogih dečjih sindroma uzrok je genetski, iako niko u porodici nema epilepsiju.
Strukturni – promene u građi mozga: poremećaj razvoja moždane kore, ožiljak posle nedostatka kiseonika pri porođaju, krvarenja ili moždanog udara, tumori mozga.
Infekcije – posledice upale mozga i moždanih ovojnica.
Metabolički i imunski – retke bolesti razmene materija i upala mozga koju izaziva sopstveni imunski sistem.
Nepoznat uzrok – kod velikog dela dece uzrok se ne nađe.
Okidači i prevencija
Napade češće pokreću neispavanost, propušten lek, bolest sa temperaturom i stres, a kod malog broja dece trepćuće svetlo. Epilepsija se uglavnom ne može sprečiti, ali se rizik od nekih uzroka smanjuje dobrom brigom u trudnoći, vakcinacijom i zaštitom glave.
Kako izgleda napad
Napad obično traje od nekoliko sekundi do dva–tri minuta. Kod istog deteta napadi najčešće izgledaju slično. Moguće je:
Grčenje i trzanje celog tela – uz gubitak svesti, plavilo oko usana, penu na ustima, ugriz jezika ili umokravanje.
Odsutnost – dete gleda u prazno i ne reaguje na poziv.
Trzanje ili ukočenost jednog dela tela – ruke, noge ili jedne strane lica.
Neobični osećaji – strah, mučnina koja se penje iz stomaka, trnjenje ili „već viđeno“.
Iznenadni padovi – bez trzanja, zbog naglog gubitka snage mišića.
Posle napada
Posle većeg napada dete je pospano, zbunjeno, ima glavobolju i može da spava satima. Kod fokalnog napada ruka ili noga mogu biti slabije nekoliko sati. Ova slabost prolazi, ali je treba opisati lekaru.
Znaci kroz uzrast
Odojče – serije trzaja po buđenju, ukočen pogled, zastoj u razvoju ili gubitak osmeha i kontakta.
Malo dete – padovi, trzaji, kratka odsustva koja se lako previde.
Školsko dete – „sanjarenje“, slabija pažnja u školi, noćni napadi koji se primete po krvi na jastuku ili umoru ujutru.
Adolescent – jutarnji trzaji ruku kada ispadne šolja, napadi posle neprospavane noći ili žurke.
Stanja koja liče na epilepsiju
Mnoge epizode nisu epileptične: nesvestica, zaustavljanje daha pri plaču kod male dece, noćni strahovi i drugi poremećaji spavanja, tikovi i sanjarenje. Ređe se iza epizode krije poremećaj srčanog ritma (aritmije kod dece). Video snimak epizode najviše pomaže lekaru da razlikuje ova stanja.
Kada se javiti lekaru
Hitno – napad traje duže od 5 minuta, napadi se ponavljaju bez oporavka između njih, dete se povredilo, teško diše, napad se desio u vodi ili je ovo prvi napad u životu (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – beba ima serije trzaja ili gubi stečene veštine, napadi postaju češći ili drugačiji, ili se pojavio osip, jaka pospanost ili promena ponašanja posle uvođenja leka; javite se istog ili narednog dana.
Uskoro – kratka odsustva koja primećuje učitelj, napadi su retki i isti kao ranije, ili dete ima tegobe u učenju; zakažite pregled dečjeg neurologa.
Pregled dečjeg neurologa
Dijagnoza se postavlja pre svega na osnovu opisa napada. Dečji neurolog pita šta je prethodilo napadu, kako je počeo, koliko je trajao, kako se dete ponašalo posle i da li ima drugih epizoda. Zatim pregleda dete, proverava razvoj, obim glave i kožu, jer neke mrlje na koži prate bolesti koje izazivaju epilepsiju.
Ovako na EEG-u izgleda apsans napad: u svim odvodima istovremeno se javlja niz pravilnih šiljaka i talasa, oko tri u sekundi. Dete za to vreme nekoliko sekundi odsutno gleda i ne odaziva se, a zatim nastavlja ono što je radilo. Izvor: Bromfield EB, Cavazos JE, Sirven JI / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0.
EEG
EEG (elektroencefalografija) beleži električnu aktivnost mozga preko elektroda postavljenih na kožu glave. Ne boli i ne propušta struju u telo. Dečji neurolog ga preporučuje kada opis upućuje na epileptični napad.
Rutinski EEG – traje 20–40 minuta; dete diše ubrzano ili gleda u trepćuće svetlo, jer to može izazvati promene.
EEG posle neprospavane noći – kada je prvi nalaz normalan; promene se češće vide u snu.
Video-EEG – istovremeno snimanje EEG-a i kamerom, nekoliko sati ili dana, da se zabeleži sam napad.
Normalan EEG ne isključuje epilepsiju, a neki nalazi postoje i kod zdrave dece. Zato se EEG uvek tumači zajedno sa opisom napada.
Magnetna rezonanca mozga
MR mozga pokazuje građu mozga: ožiljke, poremećaje razvoja kore ili tumore. Dečji neurolog je preporučuje većini dece sa epilepsijom, a obično nije potrebna kod tipične samoograničavajuće epilepsije sa centrotemporalnim šiljcima i dečje apsans epilepsije. Mlađa deca za MR često dobijaju lek za spavanje ili kratku anesteziju. Kod beba sa otvorenom velikom fontanelom prvi uvid u građu mozga daje ultrazvuk mozga, ali on ne zamenjuje MR.
Laboratorijske i genetske analize
Laboratorijske analize – šećer, elektroliti, krvna slika i rad jetre pre uvođenja nekih lekova, a po potrebi i nivo leka u krvi.
EKG – snimak srca, da se isključi poremećaj ritma koji liči na napad.
Genetsko testiranje – preporučuje se kada epilepsija počne pre druge godine, kod sumnje na genetski sindrom ili kada dete ima i probleme psihomotornog razvoja. Nalaz može da usmeri izbor leka.
Metaboličke analize – kod beba i kod sumnje na bolesti razmene materija.
Šta nalazi znače
Ako EEG i opis odgovaraju određenom sindromu, lekar može reći kako će se bolest verovatno razvijati i da li će proći. Promena na MR može objasniti uzrok i otvoriti mogućnost operacije. Kada se uzrok ne nađe, dete se leči prema vrsti napada.
Kako se pripremiti za pregled
Video snimak napada – snimite telefonom ceo napad ako je bezbedno, od početka do oporavka.
Dnevnik napada – datum, vreme, trajanje, šta je prethodilo i san prethodne noći.
Zdravstvenu knjižicu i nalaze – ranije EEG nalaze, snimke na disku i otpusne liste.
Spisak lekova – sa nazivom i načinom uzimanja.
Za EEG – čista, suva kosa bez gela i ulja; za EEG posle neprospavane noći, uputstvo koliko dete sme da spava.
Kako se donosi odluka
Posle prvog napada lekovi se obično ne uvode. Kada se postavi dijagnoza epilepsije, dečji neurolog sa porodicom razmatra koliko su napadi česti i opasni, kakva je vrsta epilepsije i kakvi su mogući neželjeni efekti. Kod nekih blagih oblika, kao što je samoograničavajuća epilepsija sa retkim noćnim napadima, lek ponekad nije potreban. Cilj lečenja je da dete bude bez napada, uz što manje neželjenih efekata.
Lekovi protiv epilepsije
Lekovi ne leče uzrok, ali smiruju preteranu električnu aktivnost i sprečavaju napade. Lekar bira lek prema vrsti napada i sindromu, uzrastu i polu deteta, jer neki lekovi kod pojedinih oblika mogu pogoršati napade.
Jedan lek na početku – doza se povećava postepeno. Kod većine dece napadi prestaju uz prvi ili drugi lek.
Redovnost – lek se uzima svakog dana u isto vreme. Propuštena doza je najčešći razlog novog napada.
Neželjeni efekti – pospanost, promene raspoloženja i ponašanja, apetita ili težine. Osip u prvim nedeljama treba odmah pokazati lekaru.
Posebno za devojčice – pojedini lekovi mogu naškoditi bebi u kasnijoj trudnoći, pa lekar o tome razgovara sa porodicom na vreme.
Bez samovoljnog prekida – nagli prekid može izazvati teške napade.
Kada lekovi ne pomažu
Ako napadi traju i posle dva odgovarajuća leka, epilepsija se smatra otpornom na lekove. Takvo dete treba da bude pregledano u specijalizovanom centru za dečju epilepsiju, gde se razmatraju:
Ketogena dijeta – posebna ishrana sa mnogo masti i veoma malo ugljenih hidrata, koja menja izvor energije mozga; sprovodi se samo uz nadzor lekara i nutricioniste.
Operacija – kada napadi potiču iz jednog dela mozga koji se može bezbedno ukloniti ili odvojiti; kod dela dece napadi potpuno prestaju.
Stimulacija vagusnog nerva (VNS) – mali uređaj ispod kože grudi šalje blage impulse nervu na vratu i kod dela dece proređuje napade.
Lečenje infantilnih spazama
Beba sa infantilnim spazmima treba da bude pregledana u roku od jednog dana. Leči se hormonskom terapijom ili posebnim lekom protiv epilepsije, prema odluci dečjeg neurologa. Što se ranije počne, veće su šanse za bolji razvoj.
Bočni položaj: kada trzanje prestane, okrenite dete na bok, sa savijenom gornjom nogom i glavom na ruci, da pljuvačka može da isteče i da disanje ostane slobodno. Crtež prikazuje odraslu osobu, a položaj je isti i kod deteta. Izvor: Rama / Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0 FR.
Prva pomoć kod napada
Ostanite mirni i pogledajte na sat.
Sklonite tvrde i oštre predmete i stavite nešto meko ispod glave.
Ne stavljajte ništa u usta i ne sputavajte pokrete.
Kada trzanje prestane, okrenite dete na bok i ostanite uz njega dok se potpuno ne oporavi.
Ako napad traje 5 minuta, dajte lek za prekid napada koji vam je propisao lekar, na način koji vam je pokazan, i pozovite 194.
Napad koji traje duže od 5 minuta, ili napadi koji se nižu bez buđenja između njih, mogu preći u epileptični status, stanje kada se napad ne zaustavlja sam. To je hitno stanje koje se leči u bolnici.
Terapija i podrška
Deca sa epilepsijom češće imaju teškoće sa pažnjom, učenjem i raspoloženjem (videti promene u ponašanju kod dece). Psiholog, defektolog i logoped pomažu da se teškoće rano prepoznaju i da dete dobije podršku u školi.
Život kod kuće, vrtić i škola
Kupanje – tuširanje umesto kade; mlađe dete se nikada ne kupa bez odrasle osobe.
Plivanje – dozvoljeno uz stalni nadzor odrasle osobe koja zna za epilepsiju, nikada samo.
Bicikl i visina – kaciga obavezno, vožnja dalje od saobraćaja; penjanje uz zaštitu.
Ekrani – većina dece ih koristi bez ograničenja; samo deca osetljiva na trepćuće svetlo prave pauze i sede dalje od ekrana.
San – redovan i dovoljan san je jedan od najvažnijih lekova.
Škola – učitelj treba da zna kako izgleda napad i da ima pisani plan prve pomoći; većina dece ide u redovnu školu.
Retko, kod nekontrolisanih napada, posebno noćnih, postoji rizik od iznenadne smrti. Redovno uzimanje leka i dobra kontrola napada taj rizik znatno smanjuju.
Znaci za hitno javljanje
Napad duži od 5 minuta ili niz napada bez oporavka.
Napad u vodi ili povreda glave tokom napada.
Otežano disanje ili dete se ne budi posle napada.
Osip sa temperaturom ili ranice u ustima posle uvođenja leka.
Kontrole i prestanak terapije
Kontrole su na 3–6 meseci, a češće na početku lečenja. Kada je dete najmanje dve godine bez napada, dečji neurolog može predložiti postepeno ukidanje leka, tokom nekoliko meseci. Kod većine dece napadi se ne vraćaju; ako se vrate, lek se ponovo uvodi. Pred punoletstvo se planira prelazak kod neurologa za odrasle.
Najčešća pitanja
Da li dete sa epilepsijom sme da se vakciniše?
Sme. Vakcine se daju po kalendaru. Ako temperatura kod vašeg deteta pokreće napade, lekar može savetovati da posle vakcine pratite temperaturu i snizite je lekom.
Da li je epilepsija nasledna?
Kod nekih oblika postoji nasledna sklonost, ali većina dece sa epilepsijom nema bolesnog roditelja. Rizik za braću i sestre je nešto veći nego u opštoj populaciji, a genetsko savetovanje pomaže kada je uzrok genetski.
Može li dete sa epilepsijom da se bavi sportom?
Većina sportova je dozvoljena i korisna. Oprez je potreban kod sportova u vodi, na visini i sa jakim udarcima u glavu; o njima se odlučuje prema kontroli napada.
Da li napad oštećuje mozak?
Kratki napadi ne oštećuju mozak. Opasni su veoma dugi napadi i povrede pri padu, zato se napad koji traje 5 minuta prekida lekom.
Šta ako dete povrati lek?
Ako povrati u roku od pola sata, lek se obično ponovo daje, a kasnije ne. Tačno uputstvo za lek vašeg deteta dogovorite unapred sa lekarom.
Kako putovati sa detetom koje ima epilepsiju?
Ponesite lekove za ceo put i rezervu, lek za prekid napada i izveštaj neurologa. Kod promene vremenske zone lek se postepeno prilagođava, a san tokom puta ne treba skraćivati.
Sme li tinejdžer sa epilepsijom da vozi?
Vozačka dozvola je moguća kada je osoba određeno vreme bez napada, prema zakonskim pravilima. Kontrolisani napadi i redovna terapija su preduslov; o tome razgovarajte sa neurologom.
Da bismo pružili najbolje iskustvo, koristimo tehnologije poput kolačića za čuvanje i/ili pristup informacijama o uređaju. Saglasnost sa ovim tehnologijama će nam omogućiti da obrađujemo podatke kao što su ponašanje pri pregledanju ili jedinstveni ID-ovi na ovoj veb lokaciji. Nepristanak ili povlačenje saglasnosti može negativno uticati na određene karakteristike i funkcije.
Funkcionalno
Uvijek aktivan
Tehničko skladištenje ili pristup je striktno neophodan za legitimnu svrhu omogućavanja korišćenja određene usluge koju izričito zahteva pretplatnik ili korisnik, ili za jedinu svrhu obavljanja prenosa komunikacije preko elektronske komunikacione mreže.
Preference
Tehničko skladištenje ili pristup su neophodni za legitimnu svrhu čuvanja preferencija koje ne zahtevaju pretplatnik ili korisnik.
Statistika
Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u statističke svrhe.Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u anonimne statističke svrhe. Bez sudskog poziva, dobrovoljne saglasnosti od strane vašeg Internet provajdera ili dodatne evidencije treće strane, informacije sačuvane ili preuzete samo za ovu svrhu se obično ne mogu koristiti za vašu identifikaciju.
Marketing
Tehničko skladište ili pristup su potrebni za kreiranje korisničkih profila za slanje reklama ili za praćenje korisnika na veb lokaciji ili na nekoliko veb lokacija u slične marketinške svrhe.
Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).
Ulaz u Sava Medical Hospital
Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.
Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.
Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.
U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.
U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.
Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.
Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.
Radno vreme bolnice
Stacionar i operacioni blok
Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00
Ambulantno-poliklinički deo
Radni dan 7:00 – 20:00
Subota 8:00 – 13:00
Jezik komunikacije
Srpski
Engleski
Ruski
Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku
Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.
Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.
Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.
Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.
Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.
Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.
Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.
Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.
Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.
Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).
Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.
O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.
Zakazivanje operacije
Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:
Lične podatke:
Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.
Medicinsku dokumentaciju:
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate
Željeni termin operacije
Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.
Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.
Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
Priprema za bolničko lečenje
Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika
Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.
Preoperativna priprema
Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.
Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.
Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)
Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestimabez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .
Za decu
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina
Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove
Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02
Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.
Šta je potrebno poneti u bolnicu?
Odrasli pacijenti
Lična dokumenta U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
Veš, češalj, pribor za brijanje
Pomagalo ( ako ga koristite):
naočari i futrola
sočiva sa kutijicom za čuvanje
slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
štap, štake..
Mobilni telefon i punjač
Lap top / Tablet i punjač
Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
Medicinska dokumentacija
Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:
Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
Omiljenu igračku
Omiljenu knjigu, bojanku
Tablet / iPad
Prijem u bolnicu
Prijem u bolnicu može biti:
Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)
Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.
Po prijemu u bolnicu medicinska sestra/tehničar će Vas zamoliti da joj predate:
Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).
Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:
ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)
Boravak u bolnici
Smeštaj
Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.
Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.
Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe
Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.
Svaki apartman poseduje:
„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
odlazak do toaleta
korišćenje noćne posude
podešavanje položaja kreveta
donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj. U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži
U svakom apartmanu postoji:
Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.
Smeštaj pratioca
Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.
Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.
Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.
Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.
Neposredna priprema za operaciju
Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije
Pre operacije je potrebno da:
Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu
Pred određene hirurške intervencije je potrebno:
Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje
Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.
Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).
Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.
Pregled anesteziologa
Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.
Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.
Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.
Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.
Potpisivanje pristanka na operativni zahvat
Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.
Priprema pacijenta za anesteziju
Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.
Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.
Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.
Anestezija
Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.
Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.
Opšta anestezija
Intravenska anestezija (analgosedacija)
Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.
Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)
Endotrahealna anestezija
U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.
Regionalna anestezija
Epiduralna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).
Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.
Spinalna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.
Pleksus („blok“) anestezija
Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.
Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.
Neposredni postoperativni tok
Postoperativno praćenje
Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.
U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:
Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice
U prvim satima posle operacije možete osetiti:
bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.
Menadžment bola
Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.
Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.
Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.
Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka
Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.
Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.
Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).
Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.
Kontrole operatora i previjanja
Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.
Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.
Vizite
Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.
Ishrana
Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.
Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.
Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.
Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:
eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.
Prevencija povreda i padova
Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.
Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru
Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.
U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.
Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.
Posetilac se moli da:
ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.
Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.
Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.
Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.
Pobrinućemo se da jasno razumete:
koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu
Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.
Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.
Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.
Na tim pregledima lekar proverava:
stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka
Medicinske usluge je moguće platiti:
Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.
Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.
Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Fondovi zdravstvenog osiguranja
Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
