Kako se donosi odluka
Cilj lečenja je smanjenje bola, poboljšanje pokretljivosti i usporavanje napredovanja bolesti. Plan zavisi od toga koji su zglobovi zahvaćeni, koliko je bolest uznapredovala, koliko bol ograničava svakodnevni život i koje druge bolesti pacijent ima. Osnovu lečenja svih oblika artroze čine vežbe, edukacija i, kod prekomerne težine, mršavljenje. Lekovi i injekcije dodaju se prema potrebi, a operacija dolazi u obzir tek kada ove mere ne pomažu dovoljno.
Vežbe i fizička aktivnost
Vežbe su najvažniji deo lečenja i preporučuju se svakom pacijentu, bez obzira na godine i stepen bolesti. Jačanje mišića oko zgloba smanjuje opterećenje hrskavice, a redovno kretanje održava pokretljivost i ishranu hrskavice zglobnom tečnošću.
- Vežbe snage – za koleno se jačaju mišići prednje i zadnje strane butine, a za kuk mišići karlice i butine.
- Vežbe pokretljivosti i istezanja – održavaju obim pokreta u zglobu.
- Aerobna aktivnost male opterećenosti – hodanje, vožnja bicikla, plivanje i vežbe u vodi.
- Vežbe ravnoteže – smanjuju rizik od pada, naročito kod starijih.
Blag bol tokom vežbanja je prihvatljiv ako prođe u roku od nekoliko sati. Ako se bol pojačava i traje do sledećeg dana, intenzitet treba smanjiti, a ne prestati sa vežbanjem. Prvi efekti obično se osećaju posle šest do osam nedelja redovnog vežbanja.
Smanjenje telesne težine
Kod osoba sa prekomernom težinom gubitak od 5 do 10% telesne mase značajno smanjuje bol u kolenu i poboljšava funkciju. Najbolji rezultati postižu se kombinacijom ishrane i vežbanja.
Pomagala i prilagođavanje
- Štap – nosi se u ruci suprotnoj od bolnog kolena ili kuka i rasterećuje zglob.
- Odgovarajuća obuća – sa mekim đonom koji amortizuje udarce.
- Ortoze za koleno – kod artroze koja zahvata samo unutrašnji deo kolena, kod pojedinih pacijenata smanjuju bol.
- Udlaga za palac – kod artroze u dnu palca, naročito noću i pri radu.
- Prilagođavanje doma – povišena WC daska, rukohvati, stolica odgovarajuće visine.
Lekovi
- Paracetamol – blag analgetik; može se koristiti povremeno, ali je njegov efekat kod artroze skroman.
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) u obliku gela – diklofenak ili ibuprofen u gelu kod artroze kolena i šake deluju lokalno i imaju malo neželjenih efekata; preporučuju se kao prvi izbor za ove zglobove.
- NSAIL u tabletama – ibuprofen, naproksen, diklofenak ili celekoksib smanjuju bol i upalu, ali mogu oštetiti želudac i bubrege i podići krvni pritisak. Uzimaju se u najmanjoj delotvornoj dozi, što kraće, uz procenu rizika i, po potrebi, uz lek koji štiti želudac.
- Duloksetin – lek koji menja prenos bolnih signala; može pomoći kod hroničnog bola koji ne reaguje na druge lekove.
- Tramadol i jači analgetici – koriste se samo izuzetno i kratko, zbog vrtoglavice, mučnine, opstipacije i rizika od pada i zavisnosti.
Glukozamin i hondroitin su široko dostupni suplementi. Rezultati istraživanja su neujednačeni i većina smernica ih ne preporučuje kao lečenje, ali neki pacijenti navode olakšanje. Ako ih koristite, recite lekaru.
Injekcije u zglob
- Kortikosteroid u zglob – brzo smanjuje bol i otok kada je zglob upaljen i otečen. Efekat obično traje nekoliko nedelja. Injekcije se ne daju često u isti zglob, najčešće ne više od tri do četiri puta godišnje.
- Hijaluronska kiselina – ubrizgava se uglavnom u koleno; kod dela pacijenata ublažava bol nekoliko meseci, ali rezultati istraživanja nisu ujednačeni.
- Plazma bogata trombocitima (PRP) – dobija se iz krvi samog pacijenta. Istraživanja kod artroze kolena daju različite rezultate, pa većina smernica još ne preporučuje rutinsku primenu.
Operativno lečenje
Operacija se razmatra kada bol i ograničenje pokreta ozbiljno narušavaju kvalitet života uprkos dobro sprovedenom neoperativnom lečenju. Odluku donosi ortoped zajedno sa pacijentom.
- Ugradnja veštačkog zgloba (endoproteza) – kod uznapredovale artroze kolena i kuka; potpuno ili delimično zamenjuje oštećene površine zgloba. Operacija se izvodi u spinalnoj ili opštoj anesteziji, boravak u bolnici traje nekoliko dana, a samostalan hod sa pomagalima počinje dan posle operacije.
- Korektivna osteotomija – kod mlađih pacijenata sa nepravilnom osovinom noge; presecanjem i ispravljanjem kosti opterećenje se prebacuje na očuvani deo kolena.
- Ukrućenje zgloba (artrodeza) – kod malih zglobova šake i stopala, kada je bol jak, a pokret nije presudan za funkciju.
Artroskopsko „čišćenje“ kolena kod artroze, bez mehaničkih smetnji kao što je zaglavljivanje, nije delotvornije od vežbi i ne preporučuje se.
Oporavak kod kuće i okvirni rokovi
- Posle pojačanja bola – nekoliko dana rasteretiti zglob, hladne obloge 15 do 20 minuta više puta dnevno, zatim postepeno vratiti vežbe.
- Posle injekcije kortikosteroida – jedan do dva dana poštedeti zglob, bez dugog hodanja i teškog napora.
- Posle ugradnje veštačkog kolena ili kuka – hod sa štakama ili hodalicom četiri do šest nedelja, povratak lakšem poslu za šest do dvanaest nedelja, a potpun oporavak traje do godinu dana. Detalji su u tekstovima o artrozi kolena i kuka.
Kada se hitno javiti
Javite se odmah ako zglob postane naglo otečen, crven i vruć, ako se javi temperatura, ako ne možete da se oslonite na nogu ili ako posle operacije primetite curenje iz rane, jak bol ili otok cele noge.
Kontrole i život sa artrozom
Kontrole se dogovaraju prema tegobama, obično jednom do dva puta godišnje, ili ranije kod pogoršanja. Na kontroli se procenjuje bol, funkcija, delotvornost i podnošljivost lekova. Snimci se ne ponavljaju rutinski, već kada se tegobe bitno promene ili kada se planira operacija.
Sa artrozom se može živeti aktivno. Kretanje nije štetno za zglob, naprotiv, dugotrajno mirovanje ubrzava slabljenje mišića i pogoršava tegobe. Rad, putovanja i rekreacija su mogući uz prilagođavanje: češće pauze, izbegavanje dugog klečanja i nošenja tereta, izbor aktivnosti koje ne opterećuju zglob udarcima.
