Ciljevi i strategija
Cilj je remisija, stanje bez znakova aktivne upale, ili bar niska aktivnost bolesti. Lečenje se vodi strategijom „lečenja do cilja“: aktivnost bolesti se meri na svakoj kontroli (broj bolnih i otečenih zglobova, CRP ili sedimentacija, procena pacijenta), a terapija se menja ako cilj nije postignut za tri do šest meseci. Ovakav pristup dokazano smanjuje oštećenja zglobova i invalidnost.
Lekovi koji menjaju tok bolesti
Osnovu lečenja čine lekovi koji menjaju tok bolesti, poznati po skraćenici DMARD. Oni ne deluju odmah, efekat se očekuje posle šest do dvanaest nedelja.
- Metotreksat – prvi lek izbora za većinu pacijenata; uzima se jednom nedeljno u tabletama ili injekcijama ispod kože, uz folnu kiselinu koja smanjuje neželjene efekte. Zahteva redovne analize krvi i izbegavanje alkohola. Ne sme se uzimati u trudnoći, a trudnoća se planira najmanje tri meseca posle prestanka uzimanja.
- Leflunomid – alternativa metotreksatu ili dodatak njemu.
- Sulfasalazin – koristi se samostalno ili u kombinaciji; može se koristiti i u trudnoći.
- Hidroksihlorohin – blaži lek, najčešće u kombinaciji; zahteva redovne preglede očnog dna.
Kortikosteroidi
Kortikosteroidi (metilprednizolon, prednizon) brzo smiruju upalu i koriste se kao „most“ dok lekovi koji menjaju tok bolesti ne počnu da deluju. Smanjuju se i obustavljaju čim je moguće, obično u roku od tri meseca, jer dugotrajna primena dovodi do osteoporoze, šećerne bolesti, povišenog pritiska, katarakte i infekcija. Kod upale jednog ili dva zgloba kortikosteroid se može dati injekcijom u zglob.
Biološki i ciljani lekovi
Ako se cilj ne postigne metotreksatom i drugim klasičnim lekovima, posebno kod pacijenata sa faktorima lošije prognoze, uvode se biološki ili ciljani sintetski lekovi:
- Inhibitori TNF alfa – adalimumab, etanercept, infliksimab, golimumab, certolizumab; daju se injekcijom ispod kože ili infuzijom.
- Inhibitori interleukina 6 – tocilizumab, sarilumab.
- Abatacept – smanjuje aktivaciju T limfocita.
- Rituksimab – uklanja B limfocite; daje se infuzijom na nekoliko meseci.
- Inhibitori JAK kinaza – tofacitinib, baricitinib, upadacitinib; tablete koje deluju unutar ćelije. Kod starijih osoba, pušača i osoba sa faktorima rizika za bolesti srca i tromboze primenjuju se uz posebnu procenu.
Ovi lekovi su veoma delotvorni, ali povećavaju sklonost infekcijama. U Srbiji se biološki lekovi o trošku zdravstvenog osiguranja odobravaju preko posebne komisije, prema propisanim kriterijumima.
Simptomatsko lečenje
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi ublažavaju bol i ukočenost, ali ne sprečavaju oštećenje zglobova, pa ne zamenjuju lekove koji menjaju tok bolesti. Koriste se u najmanjoj potrebnoj dozi, uz procenu rizika za želudac, bubrege i srce.
Fizikalna terapija i radna terapija
Vežbe održavaju pokretljivost i snagu, a radna terapija uči zaštiti zglobova i korišćenju pomagala. Kod upaljenih zglobova vežbe su blaže, a u mirnoj fazi bolesti preporučuje se redovna aerobna aktivnost i vežbe snage.
Operativno lečenje
Zahvaljujući savremenim lekovima operacije su danas mnogo ređe. Kod trajno oštećenih zglobova mogu se izvesti ugradnja veštačkog zgloba (kuk, koleno, rame), ukrućenje zglobova ručja ili stopala, uklanjanje upaljene sinovije ili rekonstrukcija pokidanih tetiva šake. Pred operaciju reumatolog i hirurg zajedno odlučuju o privremenom prekidu pojedinih lekova.
Oporavak i okvirni rokovi
Posle uvođenja metotreksata poboljšanje se obično oseća za šest do osam nedelja, a puni efekat za tri do šest meseci. Biološki lekovi često deluju brže, za dve do dvanaest nedelja. Kada se postigne stabilna remisija tokom duže vremena, doza lekova se može postepeno smanjivati, ali samo uz saglasnost reumatologa, jer nagli prekid često dovodi do ponovnog javljanja bolesti.
Kada se hitno javiti
Javite se odmah ako tokom lečenja dobijete visoku temperaturu, kašalj sa nedostatkom vazduha, gnojne promene na koži, žuticu, krvarenje ili modrice bez povrede, ili naglo otečen i vruć zglob.
Kontrole
U početku lečenja kontrole su na jedan do tri meseca, dok se ne postigne cilj, a kasnije na tri do šest meseci. Analize krvi radi bezbednosti lekova rade se na četiri do dvanaest nedelja, zavisno od leka. Godišnje se procenjuje rizik od bolesti srca, gustina kostiju i status vakcinacije.
Život sa reumatoidnim artritisom
- Prestanak pušenja – poboljšava delotvornost lekova i smanjuje rizik od bolesti srca i pluća.
- Vakcinacija – protiv gripa, pneumokoka i herpes zostera (neživom vakcinom); žive vakcine se ne daju tokom lečenja biološkim lekovima.
- Ishrana – raznovrsna, mediteranskog tipa, sa dovoljno kalcijuma i vitamina D.
- Trudnoća – planira se sa reumatologom u periodu mirne bolesti, uz lekove koji su bezbedni u trudnoći.
- Posao – većina pacijenata uz dobro lečenje nastavlja da radi; pri pojačanju bolesti mogu biti potrebne kraće pauze ili prilagođavanje radnog mesta.
