Hronična bolest bubrega je trajno oštećenje bubrega koje traje duže od tri meseca. Može se videti kao slabiji rad bubrega u analizama krvi, kao belančevine ili krv u mokraći, ili kao promene na ultrazvuku. Kod dece se najčešće razvija polako, tokom godina, i dugo ne izaziva tegobe. Zato se često otkrije slučajno: na kontrolnom ultrazvuku, u analizi mokraće ili pri merenju krvnog pritiska.
Kod odraslih su glavni uzroci šećerna bolest i povišen krvni pritisak. Kod dece su najčešći uzrok urođene anomalije bubrega i mokraćnih puteva, a zatim nasledne bolesti i bolesti bubrežnih filtera (glomerula). Bolest je kod dece retka, ali ima posebne posledice, jer bubrezi utiču na rast, kosti, stvaranje krvi i ishranu, pa i na učenje i raspoloženje.
Hronična bolest bubrega najčešće ne može da se izleči, ali njeno napredovanje može znatno da se uspori. Kada se dobro kontrolišu krvni pritisak i belančevine u mokraći, kada je ishrana pravilna i kada se leče malokrvnost i problemi sa kostima, većina dece normalno raste, ide u školu i bavi se sportom. Lečenje vodi dečji nefrolog, zajedno sa nutricionistom, psihologom i drugim specijalistima, a porodica je ravnopravan deo tima.
Kako nastaje
Svaki bubreg ima oko milion sitnih jedinica za prečišćavanje krvi, koje se zovu nefroni. Kada se dete rodi sa manje nefrona ili kada ih bolest ošteti, preostali nefroni moraju da rade pojačano. Taj dodatni rad ih vremenom iscrpljuje, pa bolest napreduje i kada prvobitni uzrok više ne deluje. Povišen krvni pritisak i belančevine u mokraći ubrzavaju ovaj proces, zato je lečenje najviše usmereno na njih.
Najčešći uzroci kod dece
Urođene anomalije – najčešći uzrok. Tu spadaju mali ili nedovoljno razvijeni bubrezi, valvula zadnje uretre (nabor u mokraćnoj cevi dečaka), vezikoureteralni refluks (vraćanje mokraće iz bešike ka bubrezima) sa ožiljcima na bubrezima i suženja mokraćnih puteva koja ometaju oticanje mokraće.
Nasledne bolesti – bolesti sa mnogo cista (mehurića ispunjenih tečnošću) u bubrezima, Alportov sindrom, koji zahvata i sluh i vid, i drugi retki nasledni poremećaji.
Bolesti bubrežnih filtera – nefrotski sindrom koji ne reaguje na kortikosteroide, lupus i druga zapaljenja bubrežnih filtera (glomerulonefritisi).
Posledice naglih bolesti – teško akutno oštećenje bubrega, na primer posle hemolitičko-uremijskog sindroma.
Neurogena bešika – kada nervi koji upravljaju bešikom ne rade pravilno, najčešće kod spina bifide. Visok pritisak u bešici i infekcije tada oštećuju bubrege.
Stadijumi
Lekar procenjuje koliko krvi bubrezi prečiste u minuti. U nalazima se to označava kao procenjena glomerulska filtracija ili GFR, a lekar je određuje prema tablicama i formulama za decu. Prema njoj se bolest deli u pet stadijuma:
Stadijum 1 – bubrezi još rade normalno, ali postoje znaci oštećenja, na primer belančevine u mokraći ili promene na ultrazvuku.
Stadijum 2 – rad bubrega je blago smanjen.
Stadijum 3 – rad bubrega je umereno smanjen.
Stadijum 4 – rad bubrega je jako smanjen; počinje priprema za lečenje dijalizom ili transplantacijom.
Stadijum 5 – bubrezi rade manje od 15% normalnog; to je bubrežna insuficijencija.
Uz stadijum lekar navodi i koliko belančevina ima u mokraći, jer više belančevina znači brže napredovanje. Kod dece mlađe od dve godine bubrezi još sazrevaju i normalno rade slabije, pa se ovi stadijumi kod njih ne primenjuju na isti način.
Šta ubrzava bolest i prevencija
Bolest brže napreduje kada krvni pritisak nije pod kontrolom, kada u mokraći ima mnogo belančevina, kod ponovljenih infekcija bubrega, dehidracije, lekova koji opterećuju bubrege i u pubertetu. Urođene anomalije ne mogu se sprečiti. Ipak, preostali rad bubrega može se sačuvati pravovremenim lečenjem prepreka u mokraćnim putevima i infekcija, izbegavanjem lekova protiv bolova kao što je ibuprofen kada je dete dehidrirano i redovnim kontrolama.
Zašto je bolest često tiha
U prvim stadijumima preostali nefroni nadoknađuju ono što je izgubljeno, pa dete izgleda i oseća se zdravo. Tegobe se obično javljaju tek kada bubrezi rade manje od trećine normalnog. I tada se razvijaju polako, pa ih porodica često ne primeti.
Moguće tegobe
Pojačana žeđ i mokrenje – deca sa urođenim anomalijama često ne mogu da „zgusnu“ mokraću. Zato mnogo piju i mokre mnogo, i noću, a lako dehidriraju kod proliva ili povraćanja.
Zaostajanje u rastu – dete je niže od vršnjaka i sporije raste; bebe slabije dobijaju na težini.
Bledilo i umor – znaci malokrvnosti (anemije). Bolesni bubrezi stvaraju manje eritropoetina, hormona koji podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca.
Bolovi u kostima i iskrivljene noge – bolovi i sklonost prelomima zbog poremećaja kalcijuma, fosfora i hormona koji ih regulišu.
Otoci i penušava mokraća – kod bolesti bubrežnih filtera, kada se belančevine gube mokraćom.
Slab apetit, mučnina i povraćanje – u kasnijim stadijumima.
Razlike po uzrastu
Kod beba su glavni znaci teškoće sa hranjenjem, povraćanje i nenapredovanje u telesnoj masi. Školska deca se brže umaraju, teže se koncentrišu i ponekad mokre u krevet. Kod tinejdžera pubertet može kasniti, mogu biti niži od vršnjaka i teže redovno uzimaju lekove.
Tok bolesti
Brzina napredovanja veoma se razlikuje od deteta do deteta. Kod neke dece rad bubrega godinama ostaje stabilan, a kod druge postepeno slabi. Pubertet i periodi brzog rasta često ubrzavaju pad, jer telo raste, a broj nefrona ostaje isti.
Kada se javiti lekaru
Hitno – ako dete ima otežano disanje, jake otoke, grčeve, poremećaj svesti, jaku glavobolju sa povraćanjem ili gotovo prestane da mokri (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – ako dete sa poznatom bolešću bubrega ima proliv ili povraćanje i ne može da pije, ima temperaturu, znatno manje mokri ili ima nove otoke.
Uskoro – ako dete zaostaje u rastu, bledo je i umorno, ima povišen pritisak, ili su u nalazu nađeni belančevine u mokraći, povišen kreatinin (materija po kojoj se vidi kako rade bubrezi) ili promene na ultrazvuku bubrega.
Procena rada bubrega
Osnovni nalaz je kreatinin u krvi, otpadna materija iz mišića po kojoj se vidi kako rade bubrezi. Iz kreatinina i visine deteta lekar, po posebnim formulama za decu, izračunava koliko krvi bubrezi prečiste (procenjena GFR). Kod dela dece određuje se i cistatin C, belančevina iz krvi koja ne zavisi od količine mišića, pa dopunjuje procenu.
Analize krvi i mokraće
Laboratorijske analize krvi – pokazuju kiselost krvi, soli u krvi (elektrolite), krvnu sliku i gvožđe, kao i kalcijum, fosfor, vitamin D i hormone koji utiču na kosti.
Analiza mokraće – iz prvog jutarnjeg uzorka meri se koliko belančevina dete gubi mokraćom. Kod dece se meri i ukupna količina belančevina i albumin, jedna od njih, jer neke bolesti dovode do gubitka belančevina koje se ne vide u nalazu albumina. Traže se i krv i znaci infekcije.
Merenje krvnog pritiska
Krvni pritisak se meri na svakom pregledu, manžetnom odgovarajuće veličine, a vrednosti se porede sa tablicama za uzrast, pol i visinu. Holter pritiska, aparat koji dete nosi dan i noć i koji sam meri pritisak, otkriva povišen pritisak noću i preporučuje se jednom godišnje.
Snimanja i dodatni pregledi
Ultrazvuk urotrakta – veličina i izgled bubrega, ciste, proširenja i bešika.
Posebna snimanja bešike i bubrega – rendgensko snimanje bešike sa kontrastom ili snimanje bubrega pomoću izotopa (scintigrafija), kod sumnje na vraćanje mokraće, prepreku u mokraćnim putevima ili ožiljke.
Genetsko testiranje – kod sumnje na naslednu bolest; može da pomogne u izboru lečenja, proceni toka bolesti i rizika za članove porodice.
Biopsija bubrega – kod bolesti bubrežnih filtera; uzima se mali komadić tkiva iglom, u kratkoj anesteziji.
Drugi pregledi – ultrazvuk srca, rendgenski snimak šake, pregled sluha i vida, da bi se procenile posledice povišenog pritiska, zrelost kostiju i prateći znaci naslednih bolesti.
Šta nalazi znače
Stadijum i količina belančevina u mokraći zajedno pokazuju koliki je rizik da bolest napreduje i koliko često su potrebne kontrole. Jedan povišen kreatinin nije dovoljan za dijagnozu, jer može biti posledica nagle bolesti ili dehidracije. Hronična bolest potvrđuje se ponovljenim nalazima tokom najmanje tri meseca.
Kako se pripremiti za pregled
Uzorak prve jutarnje mokraće – u čistoj posudi, doneti isto jutro.
Dnevnik pritiska i mokrenja – ako merite pritisak kod kuće, ponesite zapisane vrednosti.
Spisak lekova i nalaza – uključujući suplemente i lekove bez recepta, i ranije nalaze kreatinina.
Podaci o rastu – visine i težine iz zdravstvenog kartona.
Priprema deteta – starijem detetu objasnite zašto ide na pregled i dozvolite mu da samo postavi pitanja lekaru.
Kako se donosi odluka
Lečenje se prilagođava uzroku, stadijumu i uzrastu deteta. Ima dva cilja: da uspori slabljenje bubrega i da spreči ili leči posledice bolesti, kako bi dete normalno raslo i razvijalo se. Kontrole su češće što je stadijum viši: od jednom do dva puta godišnje u ranim stadijumima do jednom mesečno u kasnim.
Lečenje koje usporava napredovanje
Kontrola krvnog pritiska – kod dece sa hroničnom bolešću bubrega cilj je strožiji nego kod druge dece: prosečan pritisak tokom 24 sata treba da bude oko proseka za uzrast, pol i visinu ili niži. U velikom istraživanju kod dece strožija kontrola pritiska usporila je napredovanje bolesti.
ACE inhibitori i sartani – lekovi koji snižavaju pritisak i smanjuju gubitak belančevina mokraćom, pa štite bubrege. Posle uvođenja leka u krvi se proveravaju kreatinin i kalijum. Tokom proliva, povraćanja ili dehidracije lekar može savetovati da se lek privremeno ne uzima. Štetni su za bebu u trudnoći, pa je devojkama potreban savet o zaštiti od trudnoće.
Smanjenje belančevina u mokraći – lekovima i manjim unosom soli; belančevine u mokraći proveravaju se na svakoj kontroli.
Lečenje prekisele krvi – lek bikarbonat, koji se uzima na usta.
Zaštita od lekova koji opterećuju bubrege – izbegavaju se lekovi protiv bolova kao što je ibuprofen, a doze drugih lekova prilagođavaju se radu bubrega.
Lečenje uzroka – operacija kod prepreka u mokraćnim putevima, posebna nega neurogene bešike, lečenje urinarnih infekcija i lekovi koji smiruju imunski sistem kod pojedinih bolesti bubrežnih filtera.
Ishrana
Ishranu planira nutricionista sa iskustvom u bolestima bubrega. Belančevine se kod dece ne ograničavaju, jer su potrebne za rast; dete treba da dobija dovoljno energije i belančevina, bliže gornjoj granici preporuka za zdravu decu. So se ograničava kod povišenog pritiska i otoka. Deca sa anomalijama koja gube so i vodu često treba da dobijaju dodatnu so i više tečnosti. Kalijum i fosfor smanjuju se u ishrani tek kada su povišeni u krvi. Bebama i maloj deci koja ne mogu da pojedu dovoljno ponekad je potrebno hranjenje kroz sondu ili gastrostomu, cevčicu koja kroz trbuh vodi u želudac.
Rast i hormon rasta
Prvo se ispravljaju ishrana, kiselost krvi, malokrvnost i problemi sa kostima. Ako dete i posle toga raste presporo i znatno je niže od vršnjaka, razmatra se hormon rasta. Daje se svakog dana, injekcijom pod kožu.
Malokrvnost
Anemija se leči gvožđem, na usta ili kroz venu, a kada to nije dovoljno, lekovima koji podstiču stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Oni se daju injekcijom, jednom u nekoliko dana do jednom u nekoliko nedelja.
Zdravlje kostiju
Bolesni bubrezi slabije izbacuju fosfor i slabije aktiviraju vitamin D. Zbog toga raste nivo hormona koji reguliše kalcijum (paratireoidni hormon), a kosti slabe. Lečenje obuhvata manje fosfora u hrani, lekove koji vezuju fosfor iz hrane i uzimaju se uz obrok, vitamin D i, po potrebi, njegov aktivni oblik. Cilj je da kosti zdravo rastu i da se kalcijum ne taloži u krvnim sudovima.
Vakcinacija
Deca sa hroničnom bolešću bubrega primaju sve vakcine iz redovnog kalendara, a uz to svake godine vakcinu protiv gripa i vakcinu protiv pneumokoka. Proverava se zaštita od hepatitisa B. Žive vakcine (protiv malih boginja, zaušaka, rubeole i ovčijih boginja) treba dati pre eventualne transplantacije, jer se posle nje ne daju.
Priprema za kasnije lečenje
Kada bolest dođe do 4. stadijuma, porodica se upoznaje sa mogućnostima lečenja kada bubrezi zataje: transplantacijom, po mogućstvu pre početka dijalize, i dijalizom. Ako dete uporno zaostaje u rastu i pored lečenja, i to je razlog da se ovo lečenje započne. Više o tome pročitajte u tekstu o bubrežnoj insuficijenciji kod dece.
Peritoneumska dijaliza kod deteta: rastvor kroz tanak kateter ulazi u trbušnu duplju i posle nekoliko sati se ispušta zajedno sa otpadnim materijama. Na ilustraciji je ručna izmena tokom dana; kod dece se često koristi i aparat koji izmene radi noću, kod kuće. Izvor: DBCLS (DataBase Center for Life Science) / Wikimedia Commons, CC BY 4.0.
Oporavak i okvirni rokovi
Bolest je hronična, pa se ne govori o oporavku, već o tome da se stanje stabilizuje. Posle uvođenja novog leka efekat se proverava za nekoliko nedelja, a kod hormona rasta posle šest do dvanaest meseci.
Znaci za hitno javljanje
Hitan pregled je potreban kod otežanog disanja, naglog porasta težine i otoka, jake glavobolje, grčeva, gotovo potpunog prestanka mokrenja ili kada dete zbog povraćanja i proliva ne može da pije.
Kontrole, škola, sport i prelazak na nefrologiju za odrasle
Na redovnim kontrolama prate se rast, krvni pritisak i nalazi krvi i mokraće. Većina dece ide u redovnu školu i bavi se sportom; preporučuje se najmanje 60 minuta kretanja dnevno. Kod teškoća sa pažnjom i učenjem korisni su razgovor sa psihologom i prilagođavanje nastave. Priprema za prelazak kod nefrologa za odrasle počinje oko 11–14. godine: mladi postepeno preuzimaju brigu o lekovima, a deo pregleda obavljaju bez roditelja.
Najčešća pitanja
Da li braća i sestre treba da se pregledaju?
Kod naslednih bolesti, kao što su policistična bolest ili Alportov sindrom, preporučuje se pregled mokraće, pritiska i ultrazvuk kod braće i sestara, a ponekad i genetsko testiranje.
Može li dete da ide na ekskurziju ili letovanje?
Može, uz plan za lekove, dovoljno tečnosti i izbegavanje dehidracije na vrućini. Ponesite spisak lekova i poslednji nalaz za slučaj da zatreba lekar.
Kako izgleda rođendanska proslava kada dete ima dijetu?
Povremeno parče torte ili grickalica obično nije problem. Ako dete ima ograničen kalijum ili fosfor, nutricionista može da predloži pogodnije slatkiše i grickalice.
Smem li da dam biljne čajeve ili suplemente?
Pre upotrebe se posavetujte sa nefrologom. Neki biljni preparati i suplementi sadrže kalijum, fosfor ili materije koje mogu oštetiti bubrege ili delovati na lekove.
Da li dete sme da trenira kontaktne sportove?
Većina sportova je dozvoljena. Kod deteta sa jednim funkcionalnim bubregom, kateterom za dijalizu ili teškom anemijom o kontaktnim sportovima odlučuje se zajedno sa nefrologom.
Može li devojka sa hroničnom bolešću bubrega kasnije da rodi?
Mnoge mogu, ali trudnoća nosi veći rizik i zahteva planiranje. Pojedini lekovi moraju se zameniti pre začeća, pa je savetovanje važno već u adolescenciji.
Da li se hronična bolest bubrega može otkriti pre rođenja?
Urođene anomalije bubrega često se uoče na ultrazvuku tokom trudnoće, na primer kao proširenje šupljina u bubregu u kojima se skuplja mokraća ili kao malo plodove vode. Takva beba se pregleda ubrzo po rođenju.
Da bismo pružili najbolje iskustvo, koristimo tehnologije poput kolačića za čuvanje i/ili pristup informacijama o uređaju. Saglasnost sa ovim tehnologijama će nam omogućiti da obrađujemo podatke kao što su ponašanje pri pregledanju ili jedinstveni ID-ovi na ovoj veb lokaciji. Nepristanak ili povlačenje saglasnosti može negativno uticati na određene karakteristike i funkcije.
Funkcionalno
Uvijek aktivan
Tehničko skladištenje ili pristup je striktno neophodan za legitimnu svrhu omogućavanja korišćenja određene usluge koju izričito zahteva pretplatnik ili korisnik, ili za jedinu svrhu obavljanja prenosa komunikacije preko elektronske komunikacione mreže.
Preference
Tehničko skladištenje ili pristup su neophodni za legitimnu svrhu čuvanja preferencija koje ne zahtevaju pretplatnik ili korisnik.
Statistika
Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u statističke svrhe.Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u anonimne statističke svrhe. Bez sudskog poziva, dobrovoljne saglasnosti od strane vašeg Internet provajdera ili dodatne evidencije treće strane, informacije sačuvane ili preuzete samo za ovu svrhu se obično ne mogu koristiti za vašu identifikaciju.
Marketing
Tehničko skladište ili pristup su potrebni za kreiranje korisničkih profila za slanje reklama ili za praćenje korisnika na veb lokaciji ili na nekoliko veb lokacija u slične marketinške svrhe.
Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).
Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.
Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.
Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.
U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.
U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.
Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.
Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.
Radno vreme bolnice
Stacionar i operacioni blok
Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00
Ambulantno-poliklinički deo
Radni dan 7:00 – 20:00
Subota 8:00 – 13:00
Jezik komunikacije
Srpski
Engleski
Ruski
Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku
Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.
Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.
Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.
Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.
Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.
Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.
Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.
Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.
Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.
Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).
Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.
O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.
Zakazivanje operacije
Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:
Lične podatke:
Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.
Medicinsku dokumentaciju:
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate
Željeni termin operacije
Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.
Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.
Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
Priprema za bolničko lečenje
Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika
Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.
Preoperativna priprema
Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.
Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.
Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)
Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestimabez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .
Za decu
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina
Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove
Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02
Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.
Šta je potrebno poneti u bolnicu?
Odrasli pacijenti
Lična dokumenta U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
Veš, češalj, pribor za brijanje
Pomagalo ( ako ga koristite):
naočari i futrola
sočiva sa kutijicom za čuvanje
slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
štap, štake..
Mobilni telefon i punjač
Lap top / Tablet i punjač
Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
Medicinska dokumentacija
Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:
Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
Omiljenu igračku
Omiljenu knjigu, bojanku
Tablet / iPad
Prijem u bolnicu
Prijem u bolnicu može biti:
Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)
Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.
Po prijemu u bolnicu medicinska sestra/tehničar će Vas zamoliti da joj predate:
Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).
Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:
ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)
Boravak u bolnici
Smeštaj
Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.
Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.
Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe
Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.
Svaki apartman poseduje:
„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
odlazak do toaleta
korišćenje noćne posude
podešavanje položaja kreveta
donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj. U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži
U svakom apartmanu postoji:
Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.
Smeštaj pratioca
Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.
Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.
Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.
Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.
Neposredna priprema za operaciju
Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije
Pre operacije je potrebno da:
Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu
Pred određene hirurške intervencije je potrebno:
Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje
Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.
Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).
Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.
Pregled anesteziologa
Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.
Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.
Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.
Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.
Potpisivanje pristanka na operativni zahvat
Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.
Priprema pacijenta za anesteziju
Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.
Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.
Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.
Anestezija
Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.
Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.
Opšta anestezija
Intravenska anestezija (analgosedacija)
Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.
Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)
Endotrahealna anestezija
U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.
Regionalna anestezija
Epiduralna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).
Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.
Spinalna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.
Pleksus („blok“) anestezija
Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.
Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.
Neposredni postoperativni tok
Postoperativno praćenje
Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.
U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:
Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice
U prvim satima posle operacije možete osetiti:
bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.
Menadžment bola
Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.
Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.
Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.
Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka
Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.
Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.
Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).
Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.
Kontrole operatora i previjanja
Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.
Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.
Vizite
Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.
Ishrana
Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.
Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.
Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.
Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:
eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.
Prevencija povreda i padova
Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.
Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru
Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.
U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.
Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.
Posetilac se moli da:
ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.
Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.
Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.
Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.
Pobrinućemo se da jasno razumete:
koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu
Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.
Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.
Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.
Na tim pregledima lekar proverava:
stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka
Medicinske usluge je moguće platiti:
Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.
Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.
Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Fondovi zdravstvenog osiguranja
Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
