Dijareja (proliv) kod dece znači da dete ima tečne ili vodenaste stolice češće nego što je za njega uobičajeno, najčešće tri ili više puta dnevno. Kod odojčadi koja sisaju meke, kašaste i česte stolice su normalne, pa se o prolivu govori tek kada se stolice jasno promene: postanu vodenaste, mnogo češće ili obilnije nego ranije. Jedna mekša stolica kod deteta koje se inače dobro oseća nije razlog za brigu.
Gotovo svako dete u prvih pet godina preleži nekoliko epizoda akutnog proliva. Najčešći uzrok je virusna infekcija creva (gastroenteritis), koja prolazi sama za nekoliko dana do nedelju dana. Glavna opasnost nije sama infekcija nego gubitak vode i soli iz organizma (dehidracija), posebno kod odojčadi i male dece, koja imaju manje rezerve i brže se isušuju. Zato se proliv kod dece leči pre svega nadoknadom tečnosti posebnim oralnim rastvorom i nastavkom normalne ishrane, a ne lekovima koji „zaustavljaju“ stolicu.
Kada proliv traje duže od dve nedelje, naziva se perzistentnim, a posle četiri nedelje hroničnim. Uzrok je tada često drugačiji: sporiji oporavak creva posle infekcije, nepodnošenje laktoze, celijakija, alergija na proteine kravljeg mleka, zapaljenske bolesti creva ili bezazlena „dijareja malog deteta“. U nastavku su opisani uzroci, znaci dehidracije, rehidratacija kod kuće, lekovi koji pomažu i oni koji se deci ne daju, kao i situacije u kojima je potreban pregled ili lečenje u bolnici.
Kako nastaje proliv
Sluznica tankog creva svakog dana upija velike količine vode i soli iz hrane i probavnih sokova. Kada je virus, bakterija ili parazit ošteti ili je podstakne da tečnost luči umesto da je upija, u debelo crevo stiže više vode nego što ono može da vrati, pa stolica postaje tečna. Kod nekih stanja uzrok je šećer koji se ne vari, na primer laktoza, koji u crevu privlači vodu. Kod zapaljenja sluznica gubi i krv, sluz i belančevine.
Akutni infektivni proliv
Akutni proliv počinje naglo i traje kraće od 14 dana, najčešće 5–7 dana. Prenosi se prljavim rukama, predmetima, hranom i vodom. Najčešći uzročnici su:
Rotavirus – uzrokuje najteže oblike sa obilnim prolivom, povraćanjem i temperaturom, najčešće kod dece mlađe od pet godina, u zimskim i prolećnim mesecima. Tamo gde se deca vakcinišu, teških slučajeva je mnogo manje.
Norovirus – danas jedan od najčešćih uzročnika; veoma lako se širi u vrtićima, školama i porodici. Povraćanje je često izraženije od proliva, a tegobe obično traju 1–3 dana.
Drugi virusi – adenovirusi, astrovirusi i sapovirusi, uglavnom sa blažim tokom.
Bakterije – salmonela, kampilobakter, šigela, jersinija i pojedini sojevi bakterije E. coli. Češće daju visoku temperaturu, jake grčeve i krv ili sluz u stolici. Dete se zarazi nedovoljno pečenim mesom i jajima, nepasterizovanim mlekom, zagađenom vodom ili preko domaćih životinja i gmizavaca.
Paraziti – najčešće đardija (Giardia lamblia), koja daje duži proliv, nadutost i slabiji apetit.
Proliv se javlja i uz infekcije van creva (upalu uha, infekciju mokraćnih puteva) i tokom ili posle uzimanja antibiotika, koji menjaju ravnotežu crevnih bakterija. Ređe se tada razvije infekcija bakterijom Clostridioides difficile.
Perzistentni i hronični proliv
Kada proliv traje duže od dve do četiri nedelje, lekar razmatra druge uzroke:
Stanje posle infekcije – sluznica se posle teške infekcije sporo obnavlja i neko vreme slabije razlaže laktozu; tegobe se smiruju tokom nekoliko nedelja.
Nepodnošenje laktoze – kod starije dece i adolescenata enzim koji razlaže mlečni šećer prirodno opada, pa posle većih količina mleka nastaju nadutost, grčevi i proliv.
Alergija na proteine kravljeg mleka – kod odojčadi i male dece može dati proliv, ponekad sa krvlju i sluzi, uz ekcem ili slabije napredovanje.
Glutenska enteropatija – kod celijakije gluten oštećuje sluznicu tankog creva; proliv prate nadutost, gubitak apetita i zastoj u rastu.
Hronično zapaljenje creva – Kronova bolest i ulcerozni kolitis, češće kod školske dece i adolescenata, sa krvlju u stolici, bolovima, noćnim stolicama i gubitkom težine.
Dijareja malog deteta (funkcionalna dijareja) – javlja se između 6 meseci i 5 godina: četiri ili više obilnih, neformiranih stolica dnevno, bez bolova, često sa vidljivim delovima nesvarene hrane, dok dete normalno raste i dobro se oseća. Često je povezana sa mnogo voćnih sokova i slatkih napitaka i sa malo masti u ishrani.
Prelivna stolica kod zatvora – kod hronične opstipacije tečna stolica curi pored tvrde mase u crevu i liči na proliv; lečenje proliva tada pogoršava problem.
Ređi uzroci – cistična fibroza, urođeni poremećaji varenja, pojačan rad štitaste žlezde, oslabljen imunitet i neki lekovi.
Faktori rizika
Uzrast ispod jedne godine – odojčad najbrže gube tečnost, posebno mlađa od šest meseci.
Boravak u vrtiću – virusi se lako prenose među malom decom.
Izostanak vakcine protiv rotavirusa – nevakcinisana deca češće imaju teške oblike.
Hronične bolesti – bolesti bubrega, srca ili oslabljen imunitet otežavaju podnošenje gubitka tečnosti.
Putovanja – u krajeve sa lošijim higijenskim uslovima i nesigurnom vodom.
Prevencija
Pranje ruku – sapunom i vodom posle toaleta i presvlačenja pelene i pre pripreme hrane. Alkoholna sredstva slabije deluju na norovirus.
Vakcina protiv rotavirusa – daje se na usta, u dve ili tri doze zavisno od preparata. Prva doza se daje od navršene 6. nedelje, a serija se završava u prvih šest, odnosno osam meseci, prema uputstvu proizvođača. Evropska društva za dečju gastroenterologiju i dečje infektivne bolesti (ESPGHAN i ESPID) preporučuju je za svu decu.
Dojenje – smanjuje učestalost i težinu infekcija creva kod odojčadi.
Bezbedna hrana i voda – meso i jaja dobro termički obradite, ne dajte nepasterizovano mleko, koristite posebne daske za sirovo meso i čuvajte hranu u frižideru.
Glavne tegobe
Vodenaste stolice – češće nego obično, ponekad obilne i neprijatnog mirisa.
Povraćanje – često prvog dana, pre nego što proliv počne, posebno kod rotavirusa i norovirusa.
Povišena temperatura – kod većine virusnih infekcija traje 1–2 dana.
Grčevi u trbuhu – obično pred stolicu, popuštaju posle pražnjenja; stalan ili jak bol u trbuhu nije tipičan za običnu infekciju creva.
Krv ili sluz u stolici – češće kod bakterijskih infekcija i zahteva pregled.
Malaksalost i slab apetit – deca prvih dana jedu manje, što je očekivano.
Bristolska skala stolice: kod proliva su stolice tipa 6 (kašaste, rastresite) ili 7 (potpuno tečne). Opis stolice prema skali pomaže lekaru da proceni tok bolesti. Izvor: Cabot Health / Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0. Prevod oznaka na srpski.
Znaci dehidracije
Dehidracija nastaje kada dete gubi više tečnosti nego što unese. Lekari je procenjuju prema opštem stanju, izgledu očiju i usta, suzama, mokrenju i koži. Najpouzdaniji podatak je gubitak telesne mase, zato je korisno znati koliko je dete merilo pre bolesti.
Bez dehidracije ili blaga dehidracija – dete je žedno, živahno, usta su vlažna ili tek malo suva, mokri skoro kao inače.
Umerena dehidracija – razdražljivost ili pospanost, suva usta i jezik, upale oči, plač bez suza, upala mekana tačka na glavi (fontanela) kod odojčeta, ređe i tamnije mokrenje.
Teška dehidracija – dete je mlitavo i teško se budi, koža je bleda ili išarana, šake i stopala hladni, disanje ubrzano i duboko, a mokrenja gotovo nema. Ovo je hitno stanje.
Lekar proverava i koliko brzo se boja vraća posle kratkog pritiska na kožu (kapilarno punjenje) i da li se nabor kože sporo ispravlja; ovi znaci, uz promenjen način disanja, najbolje pokazuju značajniju dehidraciju.
Razlike prema uzrastu
Odojčad mlađa od šest meseci mogu se dehidrirati za nekoliko sati, a kod beba mlađih od tri meseca proliv i temperatura uvek zahtevaju pregled. Mala deca obično imaju kombinaciju povraćanja i proliva i ne umeju da kažu da su žedna, pa roditelji prate pelene i ponašanje. Školska deca i adolescenti bolje podnose gubitak tečnosti i mogu sami da opišu tegobe. Kod njih proliv koji traje nedeljama, sa noćnim stolicama, krvlju ili gubitkom težine, više upućuje na hronične bolesti creva nego na infekciju.
Tok bolesti
Kod virusne infekcije povraćanje obično prestaje za 1–2 dana, a proliv za 5–7 dana. Gotovo uvek se smiri u roku od dve nedelje. Stolice mogu ostati mekše još nekoliko dana posle oporavka, što ne znači da bolest traje.
Hronični proliv je manje dramatičan, ali ga treba ozbiljno shvatiti kada dete gubi na težini ili zaostaje u rastu, kada ima masne, sjajne stolice koje plutaju i teško se ispiraju, ili se budi noću zbog stolice. Takvo stanje može dovesti do nenapredovanja u telesnoj masi, pa je rast važan pokazatelj.
Kada se javiti lekaru
Hitno – dete je izrazito pospano, teško se budi ili neutešno plače, ima hladne i išarane šake i stopala, ubrzano diše, gotovo ne mokri, povraća zelenim (žučnim) sadržajem ili krvlju, ima jak i stalan bol u trbuhu, ili je posle krvavog proliva postalo bledo i otečeno i manje mokri (pozovite 194 ili idite u hitnu službu)
Bez odlaganja – beba je mlađa od tri meseca, u stolici ima krvi, dete ima više od osam tečnih stolica dnevno, povraća pri svakom pokušaju pijenja, ima visoku temperaturu ili znake blage do umerene dehidracije, ili boluje od hronične bolesti.
Uskoro – proliv se ne smiruje posle sedam dana ili traje duže od dve nedelje, epizode se ponavljaju, dete gubi na težini, stolice su masne ili se budi noću zbog stolice.
Razgovor i pregled
Kod akutnog proliva dijagnoza se postavlja razgovorom i pregledom. Lekar pita koliko dugo traje proliv, koliko je stolica i povraćanja, da li ima krvi, koliko dete pije i kada je poslednji put mokrilo, da li je neko u okruženju bolestan, da li je bilo putovanja, neobične hrane ili antibiotika. Dete se meri i procenjuje se stepen dehidracije. Pregled trbuha, uha, grla i pluća pokazuje da li proliv prati neku drugu infekciju i da li postoji znak hirurškog stanja.
Kada analize nisu potrebne
Kod većine dece sa akutnim prolivom analize ne menjaju lečenje: nadoknada tečnosti i ishrana su iste bez obzira na to koji je virus uzročnik. Prema evropskim smernicama (ESPGHAN/ESPID), rutinsko slanje stolice na analizu i rutinske analize krvi nisu potrebni.
Pregledi kod pojedine dece
Koprokultura – zasejavanje stolice radi otkrivanja bakterija; radi se kod krvavog proliva, visoke temperature, dece sa oslabljenim imunitetom, posle putovanja, kod obolevanja više osoba posle istog obroka ili kada proliv traje duže.
Brzi testovi na viruse – na rotavirus, adenovirus ili norovirus u stolici; korisni su uglavnom u bolnici i kolektivima, radi sprečavanja širenja.
Pregled stolice na parazite – kod proliva koji traje duže, posebno zbog đardije.
Analize krvi – natrijum, kalijum, šećer i bubrežna funkcija proveravaju se kod teške dehidracije i kod dece koja primaju tečnost u venu.
Pregled urina – kod male dece sa temperaturom, da bi se isključila infekcija mokraćnih puteva.
Ispitivanje dugotrajnog proliva
Kod perzistentnog i hroničnog proliva ispitivanje se bira prema uzrastu, izgledu stolice i rastu deteta, a ne po šablonu:
Kalprotektin u stolici – belančevina iz belih krvnih zrnaca; povišena vrednost upućuje na zapaljenje creva. Kod male dece je normalno viša, pa se tumači prema uzrastu.
Serološki testovi na celijakiju – antitela na tkivnu transglutaminazu (tTG-IgA) uz ukupni IgA; rade se dok dete redovno jede hranu sa glutenom.
Krvna slika, gvožđe, albumin i CRP – pokazuju anemiju, gubitak belančevina i zapaljenje.
Test znoja – meri so u znoju kod sumnje na cističnu fibrozu (masne stolice, slabo napredovanje, česte upale pluća).
Izdisajni vodonični test – kod starije dece meri gasove u izdahnutom vazduhu posle napitka sa laktozom; često je dovoljna i proba sa ishranom sa manje laktoze.
Ultrazvuk abdomena – bezbolan pregled bez zračenja; pokazuje zadebljanje zida creva, uvećane limfne čvorove i promene na drugim organima.
Endoskopija – pregled jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva (gastroskopija) ili debelog creva (kolonoskopija) tankim savitljivim instrumentom sa kamerom, kod dece u kratkoj opštoj anesteziji, uz uzimanje uzoraka sluznice. Radi se kod sumnje na celijakiju ili zapaljenske bolesti creva.
Šta nalazi znače
Normalan rast, uredne analize krvi i normalan kalprotektin kod malog deteta sa obilnim stolicama najčešće govore u prilog dijareji malog deteta, koja ne zahteva dalja ispitivanja. Povišen kalprotektin, anemija ili krv u stolici zahtevaju dalju obradu kod dečjeg gastroenterologa. Pozitivan test na celijakiju potvrđuje se prema važećim smernicama, ponekad i bez biopsije. Bakterija pronađena u stolici ne znači automatski da je potreban antibiotik.
Kako se pripremiti za pregled
Dnevnik stolica – zapisujte broj i izgled stolica, primese krvi ili sluzi i noćna pražnjenja; fotografija stolice lekaru često pomaže.
Unos tečnosti i mokrenje – koliko je dete popilo i koliko je puta mokrilo ili imalo mokru pelenu.
Poslednja izmerena težina – iz zdravstvene knjižice ili sa kućne vage, radi procene gubitka tečnosti.
Spisak lekova i ishrane – antibiotici u poslednja dva meseca, probiotici, sokovi, količina mleka.
Uzorak stolice – ako ga lekar traži, u čistoj posudi iz apoteke, bez mešanja sa urinom.
Priprema deteta – ponesite rezervnu odeću, pelene i oralni rastvor; starijem detetu objasnite da će ga lekar pregledati po stomaku i da to ne boli.
Kako se donosi odluka
Lečenje zavisi od stepena dehidracije, uzrasta, toga da li dete može da pije i od uslova kod kuće. Velika većina dece leči se kod kuće, uz jasna uputstva. Cilj je da se nadoknadi izgubljena tečnost, da se gubici nadoknađuju dok proliv traje i da dete nastavi da jede. Kod dugotrajnog proliva lečenje se usmerava na uzrok.
Oralna rehidratacija
Osnova lečenja je oralni rehidratacioni rastvor sa smanjenom osmolarnošću: prah ili gotov rastvor iz apoteke sa tačno odmerenim odnosom soli i glukoze, pri kome crevo najbolje upija vodu. „Smanjena osmolarnost“ znači manju koncentraciju čestica nego u starijim rastvorima, pa je manje povraćanja i proliv kraće traje. Obična voda, čaj, sokovi, gazirana pića i sportski napici nisu zamena: imaju previše šećera, a premalo soli, i mogu da pojačaju proliv.
Rastvor pripremite tačno prema uputstvu, sa propisanom količinom prokuvane i ohlađene ili flaširane vode, bez dodavanja šećera ili soka.
Dajte male količine često: kašičicu ili gutljaj na svaki minut-dva, špricem, kašičicom ili iz čaše. Hladan rastvor deca lakše piju.
Ako dete povrati, sačekajte 5–10 minuta, pa nastavite još sporije.
Posle svake tečne stolice i povraćanja dajte dodatnu količinu, prema uputstvu lekara koji je odredi na osnovu težine deteta.
Pripremljen rastvor čuvajte u frižideru i bacite posle 24 sata.
Kod blage do umerene dehidracije izgubljena tečnost se nadoknađuje oralnim rastvorom tokom 3–4 sata, a zatim se nastavlja sa ishranom i nadoknadom gubitaka. Ako dete dobro pije i mokri, rehidratacija uspeva.
Kesice oralnog rehidratacionog rastvora (ORS): sadržaj se rastvara u tačno propisanoj količini prokuvane i ohlađene vode i daje detetu u malim, čestim gutljajima. Na fotografiji je pakovanje UNICEF-a sa originalnim natpisima na više jezika; u apotekama se prodaju i drugi rastvori sa smanjenom osmolarnošću. Izvor: Olle Gustavsson / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0.
Ishrana tokom proliva
Dojenje – nastavlja se bez prekida, i češće nego obično; rastvor se daje između podoja.
Adaptirano mleko – u uobičajenoj koncentraciji, bez razblaživanja. Prelazak na mleko bez laktoze kod većine nije potreban; može se razmotriti kod odojčadi lečene u bolnici ili kada proliv traje duže.
Uobičajena hrana – vraća se odmah, najkasnije 4–6 sati od početka rehidratacije. Dete jede ono što mu prija i u količini koju želi: žitarice, krompir, pirinač, meso, jogurt, voće i povrće.
Šta izbegavati – voćne sokove, gazirana i slatka pića i veoma masnu hranu. Duga „dijeta“ od čaja i dvopeka nije potrebna i usporava oporavak sluznice.
Lekovi: kada pomažu, a kada ne
Probiotici – pojedini dobro ispitani sojevi (Lacticaseibacillus rhamnosus GG, Saccharomyces boulardii, Limosilactobacillus reuteri DSM 17938) mogu skratiti trajanje proliva, prema stavu ESPGHAN-a iz 2023. Efekat je umeren, važi za konkretan soj, a ne za svaki probiotik, i ne zamenjuje rastvor.
Ondansetron – lek protiv povraćanja koji lekar može dati jednokratno, najčešće u obliku tablete koja se topi u ustima, deci starijoj od šest meseci kod kojih povraćanje sprečava pijenje rastvora. Smanjuje potrebu za infuzijom i bolničkim lečenjem. Može blago pojačati proliv i ne daje se kod nekih poremećaja srčanog ritma.
Racekadotril i diosmektit – lekovi koji smanjuju lučenje tečnosti u crevo, odnosno vezuju vodu u stolici. Evropske smernice ih navode kao moguće dodatke kod pojedine dece; odluku donosi lekar.
Cink – Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ga preporučuje deci u zemljama sa čestom pothranjenošću; kod dobro uhranjene dece u Evropi nije pokazao korist.
Lekovi za temperaturu – paracetamol ili ibuprofen, prema uzrastu i težini; kod izražene dehidracije lekar savetuje koji je lek bezbedniji.
Zašto se deci ne daju antibiotici i lekovi protiv proliva
Većinu proliva izazivaju virusi, na koje antibiotici ne deluju. Antibiotik tada samo izlaže dete neželjenim efektima i otpornosti bakterija, kod salmonele može produžiti izlučivanje bakterije stolicom, a kod sojeva E. coli koji stvaraju Šiga toksin može povećati rizik od hemolitičko-uremijskog sindroma (HUS), teškog oštećenja krvi i bubrega. Antibiotik se daje ciljano: kod šigeloze, ranog lečenja kampilobakterske infekcije, kolere, kod najmlađe odojčadi i dece sa oslabljenim imunitetom sa salmonelozom i kod teškog opšteg stanja. Đardija se leči lekom protiv parazita.
Lekovi koji usporavaju rad creva, kao što je loperamid, kod male dece se ne daju: ne leče uzrok, zadržavaju uzročnika u crevu i mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte, uključujući zastoj rada creva i pospanost. Ni metoklopramid i domperidon se ne preporučuju protiv povraćanja kod dece sa gastroenteritisom.
Lečenje u bolnici
U bolnicu se upućuju deca u šoku ili sa teškom dehidracijom, sa izmenjenom svešću ili grčevima, sa upornim ili zelenim povraćanjem, deca kod koje oralna rehidratacija ne uspeva, kada nega kod kuće nije moguća ili kada se sumnja na hirurško stanje. Tečnost se nadoknađuje kroz nazogastričnu sondu (tanku cevčicu koja kroz nos ide u želudac) ili infuzijom u venu, uz kontrolu soli i šećera u krvi. Boravak najčešće traje 1–3 dana i završava se kada dete samo pije dovoljno.
Lečenje perzistentnog i hroničnog proliva
Oporavak posle infekcije – strpljenje i normalna ishrana; kod jače nadutosti privremeno manje mlečnih proizvoda sa laktozom.
Smanjenje laktoze – kod nepodnošenja laktoze dovoljno je smanjiti količinu mleka; jogurt i tvrdi sirevi se obično podnose, pa potpuno izbacivanje mleka retko treba.
Eliminaciona ishrana – kod alergije na proteine kravljeg mleka mleko se izbacuje iz ishrane, a odojče dobija formulu sa razloženim belančevinama ili majka koja doji menja ishranu, prema savetu lekara.
Bezglutenska ishrana – doživotna, kod potvrđene celijakije.
Specijalističko lečenje – zapaljenske bolesti creva leče se ishranom i lekovima koji smiruju zapaljenje, uz praćenje dečjeg gastroenterologa.
Promena navika kod dijareje malog deteta – manje voćnih sokova i slatkih napitaka, dovoljno masti i vlakana, redovni obroci i bez ograničavanja hrane. Stanje prolazi samo do školskog uzrasta.
Lečenje zatvora – kod prelivne stolice crevo se prazni lekovima za omekšavanje stolice, a ne lekovima protiv proliva.
Oporavak i okvirni rokovi
Većina dece se oporavlja za 3–7 dana. Dete ne ide u vrtić ili školu dok ima proliv ili povraća, i ostaje kod kuće još 48 sati posle poslednje tečne stolice ili povraćanja, jer je tada još zarazno. Na bazen ne treba ići dve nedelje posle prestanka proliva. Sportu se vraća kada normalno jede i pije i kada mu se vrati energija, obično za nekoliko dana. Apetit se vraća postepeno, a izgubljena težina se nadoknadi za 1–2 nedelje.
Znaci za hitno javljanje
Odmah potražite pomoć ako dete postane mlitavo ili pospano, ne mokri duže od 8–12 sati, odbija svaku tečnost ili sve povraća, povraća zeleno ili krv, ima krvav proliv uz bledilo i oticanje, jak bol u trbuhu ili teško diše.
Kontrole i život posle proliva
Posle akutnog proliva rutinska kontrola nije potrebna ako se dete oporavilo i vratilo težinu. Kod perzistentnog i hroničnog proliva kontrole prate rast, ishranu i nalaze, a raspored određuje lekar prema uzroku. U porodici sa obolelim detetom svi često peru ruke, koriste odvojene peškire, a toalet i površine se čiste sredstvom na bazi hlora, koje deluje i na norovirus. Osoba sa prolivom ne treba da priprema hranu za druge dok ne ozdravi.
Najčešća pitanja
Da li dete sme u vrtić dok su mu stolice još mekše?
Može, ako je prošlo 48 sati od poslednje tečne stolice i povraćanja, dobro jede i nema temperaturu. Mekše stolice nekoliko dana posle bolesti su očekivane i ne znače da je dete i dalje zarazno u istoj meri.
Mogu li sama da napravim rastvor sa šećerom i solju?
Ne preporučuje se. Pri kućnoj pripremi lako se pogreši u količini soli, što kod male dece može biti opasno. Kesice ili gotov rastvor iz apoteke imaju tačan sastav i dugo traju, pa ih je dobro imati u kućnoj apoteci.
Da li je vakcina protiv rotavirusa bezbedna?
Jeste. Daje se kao kapi na usta i štiti od teških oblika proliva. Posle prve doze postoji vrlo mali porast rizika od invaginacije creva, zbog čega roditelji treba da znaju njene znake, ali je korist vakcine mnogo veća od tog rizika.
Da li treba prekinuti dojenje ako i majka ima proliv?
Ne. Majka nastavlja dojenje, uz pažljivo pranje ruku pre podoja. Majčino mleko sadrži antitela koja pomažu bebi, a infekcija se ne prenosi samim mlekom.
Kako da zaštitim braću i sestre?
Norovirus i rotavirus se veoma lako šire. Pomaže često pranje ruku sapunom, odvojeni peškiri, čišćenje toaleta i kvake sredstvom sa hlorom i pranje zaprljanog veša na visokoj temperaturi.
Šta da ponesem na putovanje sa malim detetom?
Ponesite kesice oralnog rastvora i lek za temperaturu. Dajte flaširanu vodu, izbegavajte led, nedovoljno pečeno meso i neoljušteno voće. Za krvav proliv, visoku temperaturu ili znake dehidracije potražite lekara na mestu boravka.
Može li probiotik da spreči proliv dok dete pije antibiotik?
Kod dece koja primaju antibiotik, Saccharomyces boulardii ili Lacticaseibacillus rhamnosus GG mogu smanjiti rizik od proliva, prema stavu ESPGHAN-a. Probiotik se počinje zajedno sa antibiotikom; o tome se dogovorite sa pedijatrom.
Sme li dete da jede jogurt tokom proliva?
Sme. Jogurt ima manje laktoze od mleka i deca ga obično dobro podnose. Ako posle njega primetite jaču nadutost ili češće stolice, napravite pauzu od nekoliko dana.
Da bismo pružili najbolje iskustvo, koristimo tehnologije poput kolačića za čuvanje i/ili pristup informacijama o uređaju. Saglasnost sa ovim tehnologijama će nam omogućiti da obrađujemo podatke kao što su ponašanje pri pregledanju ili jedinstveni ID-ovi na ovoj veb lokaciji. Nepristanak ili povlačenje saglasnosti može negativno uticati na određene karakteristike i funkcije.
Funkcionalno
Uvijek aktivan
Tehničko skladištenje ili pristup je striktno neophodan za legitimnu svrhu omogućavanja korišćenja određene usluge koju izričito zahteva pretplatnik ili korisnik, ili za jedinu svrhu obavljanja prenosa komunikacije preko elektronske komunikacione mreže.
Preference
Tehničko skladištenje ili pristup su neophodni za legitimnu svrhu čuvanja preferencija koje ne zahtevaju pretplatnik ili korisnik.
Statistika
Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u statističke svrhe.Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u anonimne statističke svrhe. Bez sudskog poziva, dobrovoljne saglasnosti od strane vašeg Internet provajdera ili dodatne evidencije treće strane, informacije sačuvane ili preuzete samo za ovu svrhu se obično ne mogu koristiti za vašu identifikaciju.
Marketing
Tehničko skladište ili pristup su potrebni za kreiranje korisničkih profila za slanje reklama ili za praćenje korisnika na veb lokaciji ili na nekoliko veb lokacija u slične marketinške svrhe.
Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).
Ulaz u Sava Medical Hospital
Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.
Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.
Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.
U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.
U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.
Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.
Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.
Radno vreme bolnice
Stacionar i operacioni blok
Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00
Ambulantno-poliklinički deo
Radni dan 7:00 – 20:00
Subota 8:00 – 13:00
Jezik komunikacije
Srpski
Engleski
Ruski
Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku
Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.
Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.
Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.
Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.
Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.
Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.
Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.
Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.
Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.
Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).
Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.
O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.
Zakazivanje operacije
Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:
Lične podatke:
Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.
Medicinsku dokumentaciju:
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate
Željeni termin operacije
Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.
Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.
Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
Priprema za bolničko lečenje
Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika
Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.
Preoperativna priprema
Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.
Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.
Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)
Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestimabez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .
Za decu
Vrsta anestezije
Laboratorijske analize
Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina
Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija
Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove
Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02
Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.
Šta je potrebno poneti u bolnicu?
Odrasli pacijenti
Lična dokumenta U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
Veš, češalj, pribor za brijanje
Pomagalo ( ako ga koristite):
naočari i futrola
sočiva sa kutijicom za čuvanje
slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
štap, štake..
Mobilni telefon i punjač
Lap top / Tablet i punjač
Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
Medicinska dokumentacija
Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)
LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:
Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
Omiljenu igračku
Omiljenu knjigu, bojanku
Tablet / iPad
Prijem u bolnicu
Prijem u bolnicu može biti:
Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)
Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.
Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.
Po prijemu u bolnicu medicinska sestra/tehničar će Vas zamoliti da joj predate:
Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).
Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:
ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)
Boravak u bolnici
Smeštaj
Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.
Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.
Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe
Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.
Svaki apartman poseduje:
„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
odlazak do toaleta
korišćenje noćne posude
podešavanje položaja kreveta
donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj. U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži
U svakom apartmanu postoji:
Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.
Smeštaj pratioca
Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.
Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.
Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.
Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.
Neposredna priprema za operaciju
Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije
Pre operacije je potrebno da:
Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu
Pred određene hirurške intervencije je potrebno:
Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje
Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.
Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).
Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.
Pregled anesteziologa
Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.
Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.
Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.
Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.
Potpisivanje pristanka na operativni zahvat
Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.
Priprema pacijenta za anesteziju
Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.
Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.
Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.
Anestezija
Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.
Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.
Opšta anestezija
Intravenska anestezija (analgosedacija)
Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.
Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)
Endotrahealna anestezija
U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.
Regionalna anestezija
Epiduralna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).
Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.
Spinalna anestezija
U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.
Pleksus („blok“) anestezija
Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.
Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.
Neposredni postoperativni tok
Postoperativno praćenje
Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.
U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:
Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice
U prvim satima posle operacije možete osetiti:
bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.
Menadžment bola
Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.
Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.
Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.
Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka
Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.
Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.
Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).
Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.
Kontrole operatora i previjanja
Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.
Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.
Vizite
Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.
Ishrana
Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.
Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.
Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.
Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:
eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.
Prevencija povreda i padova
Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.
Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru
Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.
U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.
Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.
Posetilac se moli da:
ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.
Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.
Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.
Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.
Pobrinućemo se da jasno razumete:
koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu
Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.
Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.
Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.
Na tim pregledima lekar proverava:
stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka
Medicinske usluge je moguće platiti:
Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.
Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.
Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.
Fondovi zdravstvenog osiguranja
Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.
