Opstipacija kod dece (zatvor)

Dečja gastroenterologija

Opstipacija kod dece, u svakodnevnom govoru zatvor, znači da dete ima retku, tvrdu, krupnu ili bolnu stolicu, najčešće uz zadržavanje stolice i strah od pražnjenja. Za procenu su važniji izgled stolice, bol i ponašanje deteta nego sam broj pražnjenja. Dete može imati zatvor i kada svakog dana izbaci malu količinu tvrde stolice, dok dete koje na dva ili tri dana ima meku stolicu bez bola i dobro napreduje najčešće nema nikakav problem.

Zatvor je jedan od najčešćih razloga za pregled kod pedijatra i dečjeg gastroenterologa. Prema pregledima istraživanja ima ga 12–14% dece, a najčešće počinje u tri perioda: pri prelasku sa majčinog mleka na adaptirano mleko ili čvrstu hranu, tokom odvikavanja od pelena i na polasku u vrtić ili školu. Kod velike većine dece ne postoji organska bolest i tada se govori o funkcionalnoj opstipaciji. Zatvor koji je posledica druge bolesti je redak, ali ga lekar mora prepoznati na vreme.

Kratkotrajan zatvor, na primer posle bolesti uz groznicu, putovanja ili promene ishrane, obično prolazi uz male promene u ishrani i navikama. Kada tegobe traju nedeljama, dete zadržava stolicu ili prlja veš, potreban je plan lečenja koji obično traje mesecima. Pravovremeno lečenje prekida krug bola i zadržavanja, a uspeh zavisi od strpljenja, redovne terapije i podrške, bez pritiska i kažnjavanja deteta.

Pražnjenje creva ne treba da boli. Zato dete sa bolnom ili krvavom stolicom treba pokazati lekaru već pri prvim tegobama, jer se zatvor otkriven rano leči lakše i kraće.

Kako nastaje krug zadržavanja stolice

Najčešći okidač je jedno bolno pražnjenje tvrde stolice. Dete zapamti bol i sledeći put, kada oseti potrebu, steže mišiće oko čmara i zadržava stolicu. Dok stolica stoji u debelom crevu, sluzokoža iz nje upija vodu, pa ona postaje sve tvrđa i obimnija. Sledeće pražnjenje boli još više, a dete još upornije zadržava. Tako nastaje krug koji se bez lečenja retko sam prekida.

Kod dugotrajnog zadržavanja završni deo debelog creva (rektum) se rasteže i postaje širi nego obično. Rastegnut rektum slabije šalje signal da je vreme za pražnjenje, pa dete često zaista ne oseća potrebu da ide u toalet. Ovim se objašnjava zašto se lečenje nastavlja mesecima i posle prve normalne stolice: crevu je potrebno vreme da se vrati na normalnu veličinu i osetljivost.

Funkcionalna opstipacija prema kriterijumima Rim IV

Lekari se služe međunarodnim kriterijumima Rim IV, objavljenim 2016. godine, koji opisuju funkcionalne poremećaje organa za varenje. Kod deteta razvojnog uzrasta od najmanje 4 godine o funkcionalnoj opstipaciji se govori kada najmanje mesec dana, bar jednom nedeljno, postoje najmanje dve od sledećih pojava:

Retka stolica – dva ili manje pražnjenja u toalet nedeljno.
Nevoljno isticanje stolice – najmanje jedna epizoda prljanja veša nedeljno.
Namerno zadržavanje – karakterističan položaj tela ili odlaganje pražnjenja.
Bolna ili tvrda stolica – po opisu deteta ili roditelja.
Velika masa stolice u rektumu – koju lekar napipa pri pregledu.
Stolica velikog prečnika – toliko krupna da može da zapuši toalet.

Za odojčad i decu do 4 godine kriterijumi su slični: mesec dana sa najmanje dve navedene pojave, a kod deteta koje je već naučilo da koristi toalet uzimaju se u obzir i prljanje veša i krupna stolica. U svim uzrastima tegobe ne smeju moći da se objasne drugom bolešću.

Okidači i faktori rizika

Bolno pražnjenje i fisura – mala pukotina na koži čmara (analna fisura) boli pri svakoj stolici i podstiče zadržavanje.
Promene rutine – polazak u vrtić ili školu, putovanje, izbegavanje školskog toaleta ili zaokupljenost igrom.
Odvikavanje od pelena – posebno kada je prerano ili uz pritisak i kritiku.
Promene u ishrani – prelazak sa dojenja na adaptirano mleko, uvođenje čvrste hrane, malo voća, povrća i celovitih žitarica, nedovoljno tečnosti.
Velike količine kravljeg mleka – kod pojedine dece puno mleka, sira i jogurta potiskuje drugu hranu i doprinosi zatvoru; ređe je u pozadini alergija na proteine kravljeg mleka.
Malo kretanja – dugo sedenje i slaba fizička aktivnost usporavaju rad creva.
Lekovi – preparati gvožđa, lekovi na bazi opijata i neki lekovi koji smanjuju pokretljivost creva.
Razvojni i psihološki činioci – zatvor je češći kod dece sa poremećajima iz autističnog spektra, poremećajem pažnje i hiperaktivnosti i u periodima porodičnog stresa.

Organski uzroci

Kod malog broja dece zatvor je posledica bolesti koja zahteva drugačiji pristup:

Hiršprungova bolest – urođeni nedostatak nervnih (ganglijskih) ćelija u zidu završnog dela debelog creva, pa taj deo ne može da se opusti i propusti stolicu. Obično se javlja od rođenja, uz kasno izbacivanje prve stolice (mekonijuma). Ređe postoje i druga urođena stanja sa nedovoljno zrelim nervnim ćelijama creva.
Anorektalne malformacije – poremećaji razvoja završnog dela creva i čmara, na primer suženje ili nepravilan položaj otvora.
Spinalni uzroci – spinalni disrafizmi, vezana kičmena moždina ili druge promene kičme, često uz poremećaj mokrenja (neurogenu bešiku) i slabost nogu.
Hipotireoza – smanjen rad štitaste žlezde usporava i rad creva.
Celijakija – celijakija se kod dela dece ispoljava zatvorom, a ne prolivom.
Retki metabolički i neuromišićni uzroci – povišen kalcijum u krvi, cistična fibroza, neuromišićne bolesti i cerebralna paraliza.

Kada se sumnja na urođeni uzrok, potrebna su dodatna ispitivanja i zajednička procena dečjeg gastroenterologa i dečjeg hirurga.

Posledice nelečenog zatvora

Analne fisure – bol i sveža krv na toalet papiru.
Prljanje veša – mekša stolica curi oko zadržane tvrde mase.
Prošireno debelo crevo – rastegnut rektum ili deo debelog creva (megarektum, megakolon) dodatno otežava pražnjenje i produžava lečenje.
Mokraćne tegobe – pun rektum pritiska bešiku, pa su češći dnevno umokravanje i infekcije mokraćnih puteva.
Strah i povlačenje – strah od toaleta, stid i izbegavanje druženja.

Prevencija

Zatvor se najlakše sprečava redovnim obrocima sa dovoljno voća, povrća i celovitih žitarica, dovoljnim unosom vode i svakodnevnim kretanjem. Korisno je da dete ima mirno vreme za toalet posle obroka, u isto doba dana. Odvikavanje od pelena treba započeti kada je dete razvojno spremno i sprovoditi ga bez pritiska. Prvu tvrdu i bolnu stolicu treba shvatiti ozbiljno i razgovarati sa pedijatrom pre nego što se razvije strah od pražnjenja.

Tipični znaci

Tvrda, suva ili grudvasta stolica – ponekad vrlo krupna, kao kod odraslih.
Retka stolica – ređe od tri puta nedeljno, iako i svakodnevna bolna stolica može značiti zatvor.
Naprezanje i bol pri pražnjenju – dete plače, crveni ili se plaši odlaska u toalet.
Zadržavanje stolice – dete ukršta noge, podiže se na prste, steže zadnjicu, ukoči se ili se skriva iza nameštaja. Roditeljima to često liči na napinjanje, a dete zapravo pokušava da spreči pražnjenje.
Bol i nadimanje stomaka – nelagodnost se smanjuje posle obilne stolice.
Slabiji apetit i razdražljivost – dete odbija hranu i lakše se nervira.
Krv na toalet papiru – sveža svetlocrvena pruga najčešće potiče od fisure nastale tvrdom stolicom.

Bristolska skala stolice sa sedam tipova stolice, od tvrdih grudvica do potpuno tečne stolice — Bristolska skala stolice pomaže roditeljima da opišu izgled stolice: tipovi 1 i 2 ukazuju na zatvor, tipovi 3 i 4 smatraju se normalnim, a tipovi 6 i 7 na proliv. Izvor: Cabot Health / Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0. Prevod oznaka na srpski.

Kako se tegobe razlikuju po uzrastu

Odojčad – zatvor se često javlja pri prelasku na adaptirano mleko ili čvrstu hranu. Odojče koje se nekoliko minuta napinje i plače pre nego što izbaci meku stolicu najčešće nema zatvor, nego uči da uskladi napinjanje i opuštanje (dishezija). Dojena beba ponekad ima stolicu i na nekoliko dana, a da je stolica meka i beba dobro napreduje.
Mala deca – zadržavanje je najizraženije tokom odvikavanja od pelena: dete odbija nošu, traži pelenu samo za stolicu ili se povlači u ugao.
Školska deca – izbegavaju školski toalet, imaju ponavljane bolove u trbuhu i prljaju veš. Zatvor je jedan od čestih uzroka bola u trbuhu kod dece.
Adolescenti – tegobe često kriju, a doprinose im neredovni obroci, malo kretanja i stres. Kod dela njih problem je u neusklađenom radu mišića karličnog dna pri pražnjenju.

Prljanje veša i enkopreza

Enkopreza je nevoljno ili neodgovarajuće izbacivanje stolice u veš kod deteta starijeg od 4 godine. Najčešće je posledica zatvora: tečnija stolica curi oko zadržane tvrde mase, pa roditeljima izgleda kao proliv ili kao da dete „ne pazi“. Dete to ne radi namerno. Zbog rastegnutog rektuma često ne oseća da stolica izlazi, a vremenom prestane da primećuje i miris. Prekor i kazna pojačavaju stid i zadržavanje. Ređe dete prlja veš bez znakova zadržavanja stolice, i tada je potreban drugačiji, pretežno bihevioralni pristup.

Tok tegoba tokom vremena

Bez lečenja zadržavanje se pojačava, stolica postaje sve krupnija, a prljanje veša češće. Uz pravilno lečenje većina dece već posle nekoliko nedelja ima mekšu i bezbolnu stolicu, ali su povratci tegoba česti, posebno ako se terapija prekine rano. Među decom koja se leče kod dečjeg gastroenterologa, otprilike polovina se oporavi i prestane sa lekovima u toku 6–12 meseci, a ostali se leče duže. Kod dela dece tegobe se povremeno javljaju i u adolescenciji.

Kada se javiti lekaru

Hitno – jak ili sve jači bol sa nadutim, tvrdim stomakom, zeleno povraćanje, novorođenče sa nadutim stomakom bez stolice, teško opšte stanje ili obilnije krvarenje iz creva (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – zatvor od rođenja ili iz prvog meseca života, prva stolica izbačena posle 48 sati od rođenja, slab rast ili gubitak težine (nenapredovanje), slabost nogu, poremećaj mokrenja, neobičan izgled čmara ili donjeg dela leđa (udubljenje, pramen dlaka), tanka stolica poput trake ili ponavljano krvarenje.
Uskoro – zatvor duže od dve nedelje uprkos promenama u ishrani, bolna stolica, zadržavanje, prljanje veša, strah od toaleta ili tegobe koje se vraćaju posle prekida terapije.

Razgovor sa lekarom

Dijagnoza funkcionalne opstipacije najčešće se postavlja na osnovu razgovora i pregleda, bez dodatnih analiza. Lekar pita kada su tegobe počele, kada je posle rođenja izašla prva stolica, koliko često dete ima stolicu i kako ona izgleda, da li boli, da li dete zadržava stolicu i prlja veš. Zanimaju ga ishrana, unos tečnosti, lekovi, navike u toaletu, mokrenje, rast i bolesti u porodici, kao što su Hiršprungova bolest, celijakija ili bolesti štitaste žlezde.

Za opis stolice koristi se Bristolska skala, slikovni prikaz sedam oblika stolice od tvrdih grudvica do potpuno tečne. Tako roditelj i lekar lakše opisuju istu stvar.

Fizički pregled

Pregled stomaka – lekar traži nadutost i napipava nakupljenu stolicu.
Procena rasta – visina i težina upisuju se na krivulju rasta.
Pregled analnog predela – spolja se proveravaju položaj čmara, fisure, ožiljci, crvenilo ili otvor fistule (perianalna fistula).
Pregled leđa i nogu – udubljenje ili pramen dlaka iznad trtice, snaga, refleksi i hod ukazuju na moguće spinalne uzroke.
Digitorektalni pregled – pregled prstom kroz čmar nije obavezan za svako dete. Radi se kada dijagnoza nije jasna ili postoje znaci upozorenja, nežno i uz objašnjenje detetu.

Dodatni pregledi kada postoje znaci upozorenja

Kod tipične funkcionalne opstipacije dodatni testovi nisu rutinski potrebni. Rade se kada postoje znaci upozorenja ili kada pravilno sprovedeno lečenje ne daje rezultat:

Analize krvi – antitela na celijakiju, hormoni štitaste žlezde i kalcijum, kada simptomi ukazuju na te bolesti.
Rendgenski snimak stomaka – samo kada se sumnja na veliku nakupinu stolice, a pregled nije moguć ili nije pouzdan. Ne koristi se rutinski za postavljanje dijagnoze.
Ultrazvuk abdomena – u ređim slučajevima, kada se sumnja na anatomske promene ili promene mokraćnih organa.
Kontrastni snimak debelog creva – pokazuje oblik i širinu creva kod sumnje na Hiršprungovu bolest ili anatomsku promenu.
Anorektalna manometrija – tanka sonda meri pritiske i refleks opuštanja mišića čmara, koji kod Hiršprungove bolesti izostaje.
Biopsija rektuma – uzimanje malog uzorka sluzokože potvrđuje ili isključuje Hiršprungovu bolest.
Magnetna rezonanca kičme – kod znakova spinalnog uzroka.

Šta nalazi znače

Uredan pregled, tipična priča i odsustvo znakova upozorenja potvrđuju funkcionalnu opstipaciju i omogućavaju da lečenje odmah počne. Ako lekar napipa tvrdu masu u stomaku ili rektumu, radi se o fekalnoj impakciji, odnosno velikoj nakupini stolice koju treba isprazniti pre terapije održavanja. Izmenjen nalaz, na primer pozitivna antitela na celijakiju ili poremećen rad štitaste žlezde, usmerava ka lečenju osnovne bolesti.

Kako se pripremiti za pregled

Dnevnik stolice – 1–2 nedelje beležite dane sa stolicom, oblik po Bristolskoj skali, bol, prljanje veša i mokrenje. Fotografija stolice može pomoći.
Podaci o rođenju – ako znate, zapišite kada je izašla prva stolica.
Spisak lekova – sve što je dete dobijalo zbog zatvora, u kojoj dozi i koliko dugo, uključujući čepiće, klizme i biljne preparate.
Ishrana – nekoliko dana zapisujte šta dete jede i pije, posebno količinu mleka.
Raniji nalazi – analize i podaci o rastu.
Priprema deteta – recite mu jednostavno da će lekar pogledati stomak i zadnjicu i da niko neće biti ljut zbog nezgoda. Klizmu pred pregled dajte samo ako je lekar tako savetovao.

Kako se donosi odluka

Plan lečenja zavisi od uzrasta deteta, trajanja tegoba, postojanja nakupljene stolice i znakova upozorenja. Cilj je da stolica bude meka i bezbolna, kako bi dete prestalo da se plaši pražnjenja i kako bi se rastegnuto crevo oporavilo. Lečenje funkcionalne opstipacije, prema preporukama ESPGHAN i NASPGHAN (evropskog i severnoameričkog udruženja dečjih gastroenterologa), obično ide sledećim redom:

Objašnjenje porodici i detetu kako zatvor nastaje.
Pražnjenje nakupljene stolice, ako postoji fekalna impakcija.
Terapija održavanja lekom koji omekšava stolicu.
Rutina toaleta, ishrana i kretanje.
Kontrole i postepeno ukidanje leka.

Objašnjenje i podrška porodici

Razumevanje kruga bola i zadržavanja olakšava celoj porodici da bude strpljiva. Prljanje veša nije lenjost ni inat, nego posledica zadržane stolice. Kažnjavanje, kritika i dugo sedenje na toaletu na silu produbljuju strah. Pohvala za saradnju i mirna, predvidiva rutina daju bolje rezultate.

Pražnjenje nakupljene stolice (dezimpakcija)

Kada postoji fekalna impakcija, lečenje počinje pražnjenjem. Najčešće se koristi polietilen glikol na usta u većoj dozi tokom nekoliko dana (obično 3–6), dok ne počne da izlazi mekša, a zatim tečna stolica bez tvrdih delova. Prvih dana mogu se pojačati grčevi i prljanje veša, što je očekivano i prolazno.

Klizme (eneme) su druga mogućnost, kada lek na usta nije moguć ili ne deluje, i daju se prema uputstvu lekara. Glicerinski čepići kod odojčadi i male dece mogu dati brzo olakšanje u pojedinačnim situacijama. Klizme i čepiće nemojte ponavljati na svoju ruku, jer neprijatan postupak može pojačati strah deteta.

Terapija održavanja

Posle pražnjenja dete svakodnevno dobija lek koji sprečava ponovno nakupljanje stolice. Doza se podešava tako da dete ima meku stolicu svakog ili svakog drugog dana, bez bola. Lekove i njihove doze određuje lekar prema uzrastu i telesnoj masi.

Polietilen glikol (makrogol) – prvi izbor. Osmotski laksativ koji zadržava vodu u stolici i čini je mekom. Prah bez ukusa meša se sa vodom ili sokom. Ne prelazi u krv u značajnoj meri i bezbedan je za dugotrajnu upotrebu.
Laktuloza – zamena kada makrogol nije dostupan, nije prikladan za uzrast ili ga dete ne podnosi. Može izazvati gasove i nadimanje.
Magnezijum hidroksid – mogućnost kod pojedine dece, prema proceni lekara.
Stimulativni laksativi – bisakodil, sena ili natrijum-pikosulfat podstiču pokrete creva. Dodaju se kada sam makrogol ne deluje dovoljno, obično povremeno ili tokom kraćeg perioda.
Rektalni preparati – čepići i klizme nisu namenjeni redovnoj terapiji održavanja.

Parafinsko ulje se ne preporučuje rutinski, posebno ne odojčadi i deci sa problemima gutanja, zbog opasnosti od udisanja u pluća. Za stariju decu sa teškim zatvorom koji ne reaguje na uobičajene lekove dečji gastroenterolog ponekad uvodi novije lekove, kao što je linaklotid.

Laksativi koji se pravilno koriste ne „ulenje“ creva i ne stvaraju zavisnost. Dovoljno dugo omekšavanje stolice omogućava da se rastegnuto crevo smanji, a strah od pražnjenja nestane.

Rutina toaleta i navike

Sedenje posle obroka – 5–10 minuta, 2–3 puta dnevno, u roku od pola sata posle obroka, kada je pokretljivost creva prirodno pojačana (gastrokolični refleks).
Oslonac za stopala – stolčić pod nogama, tako da su kolena iznad kukova, olakšava pražnjenje. Mala deca koriste nošu ili adapter za toalet.
Nagrade za saradnju – tabela sa nalepnicama za sedenje i pokušaj, ne za „čist veš“, koji dete ne može uvek da kontroliše.
Pauza u odvikavanju od pelena – ako dete zadržava stolicu, odvikavanje se odlaže dok stolica ne postane meka i bezbolna.
Pristup toaletu – dogovor sa vaspitačem ili nastavnikom da dete može da ode u toalet kad god mu je potrebno.

Ishrana, tečnost i kretanje

Preporučuje se uravnotežena ishrana sa voćem (šljive, kruške, smokve, jabuke), povrćem i celovitim žitaricama, dovoljno vode i svakodnevno kretanje. Mala količina soka od šljive ili kruške može pomoći starijoj odojčadi i maloj deci. Mleko i mlečne proizvode treba davati u količini primerenoj uzrastu, bez preterivanja. Forsiranje velikih količina vode ili vlakana samo po sebi ne rešava zadržanu stolicu, pa ishrana dopunjuje lek, a ne zamenjuje ga. Kod deteta koje ne reaguje na uobičajeno lečenje lekar ponekad savetuje probu ishrane bez kravljeg mleka u trajanju od 2–4 nedelje.

Probiotici i druge dopunske mere

Probiotici nisu zamena za dokazano lečenje. Za pojedine kombinacije sojeva postoje ograničeni dokazi o koristi, pa ih lekar može predložiti kao dodatak. Kod dece sa neusklađenim radom mišića karličnog dna pomaže fizioterapija karličnog dna. Kada je strah od toaleta izražen ili postoje teškoće u ponašanju, korisna je podrška psihologa.

Kada lečenje ne daje rezultat

Ako napretka nema, lekar proverava da li je pražnjenje na početku bilo potpuno, da li se lek daje redovno i u dovoljnoj dozi i da li postoji drugi uzrok. Kod malog broja dece sa teškim zatvorom koji ne reaguje na lekove primenjuju se postupci u specijalizovanim centrima: transanalna irigacija (redovno ispiranje creva vodom kroz čmar), injekcija botulinskog toksina u mišić čmara ili anterogradne klizme, kod kojih se crevo ispira kroz mali hirurški napravljen otvor na stomaku. Hirurško lečenje je potrebno retko, najčešće kod Hiršprungove bolesti ili anorektalnih malformacija.

Oporavak i okvirni rokovi

Posle pražnjenja nakupljene stolice većina dece se oseća bolje u toku 1–2 nedelje. Terapija održavanja traje najmanje dva meseca, a često šest meseci ili duže. Lek se ne ukida dok dete najmanje mesec dana nema tegobe, a zatim se doza smanjuje postepeno, u dogovoru sa lekarom. Kod dece koja se odvikavaju od pelena lek se ne prekida dok odvikavanje ne bude završeno. Prerano ukidanje je najčešći razlog povratka tegoba. Ako se zatvor vrati, lek se ponovo uvodi.

Dete za vreme lečenja normalno ide u vrtić ili školu. Korisno je da vaspitač ili nastavnik znaju za plan, da dete ima rezervnu odeću i slobodan pristup toaletu. Sport i fizička aktivnost se podstiču.

Znaci za hitno javljanje

Jak bol i nadut stomak – posebno ako se pojačavaju ili dete ne može da ispusti gasove.
Zeleno povraćanje – ili povraćanje uz izostanak stolice.
Obilnije krvarenje – više od pruge krvi na toalet papiru.
Teško opšte stanje – visoka temperatura, bledilo, pospanost.

Kontrole i život sa zatvorom

Prva kontrola obično je nekoliko nedelja posle početka lečenja, a zatim prema toku tegoba. Na kontrolama se prilagođava doza, proveravaju se dnevnik stolice, prljanje veša, bol i navike. Javite se ranije ako dete i dalje ima bol, nema stolicu uprkos terapiji ili se pojave povraćanje, izražena nadutost ili drugi znaci upozorenja. Većina dece prerasta zatvor, a navike stečene tokom lečenja, redovni obroci, kretanje i mirno vreme za toalet, pomažu da tegobe ne pređu u adolescenciju.

Najčešća pitanja

Da li dete sa zatvorom sme da jede slatkiše na rođendanima?

Sme, u uobičajenim količinama. Povremeni slatkiši ne izazivaju zatvor, a stroge zabrane pojačavaju napetost oko hrane. Važnije je da svakodnevni obroci imaju dovoljno voća, povrća i tečnosti.

Šta da radimo sa terapijom na putovanju?

Ponesite dovoljno leka i nastavite ga davati u uobičajeno vreme. Na putu dete obično pije manje i odlaže odlazak u nepoznat toalet, pa planirajte pauze i ponudite vodu češće.

Da li su banane i pirinač zabranjeni?

Nisu. Zrela banana i pirinač mogu biti deo raznovrsne ishrane i sami ne izazivaju zatvor. Problem nastaje kada jednolična hrana potisne voće, povrće i celovite žitarice.

Da li čajevi i biljni preparati pomažu?

Za većinu biljnih preparata nema dovoljno dokaza o koristi i bezbednosti kod dece, a neki deluju kao jaki stimulativni laksativi. Pre davanja bilo kog preparata posavetujte se sa lekarom.

Da li je zatvor nasledan?

Sklonost zatvoru se češće javlja u porodicama, delom zbog sličnih navika u ishrani i kretanju. Funkcionalna opstipacija nije nasledna bolest u užem smislu i nije zarazna.

Dete odbija da koristi toalet u vrtiću. Šta da radimo?

Razgovarajte sa vaspitačem o mirnom kutku, pratnji i nepritiskanju deteta. Kod kuće održavajte rutinu posle doručka i večere, kako pražnjenje ne bi zavisilo od vrtićkog toaleta.

Može li dete da pliva ako povremeno prlja veš?

Može, kada se zadržavanje stavi pod kontrolu i prljanje postane retko. Do tada je praktično da dete ode u toalet neposredno pre bazena i da plivanje bude kraće.

Treba li mlađem detetu u porodici menjati ishranu zbog starijeg?

Nije potrebno posebno menjati ishranu, ali zajedničke porodične navike, raznovrsni obroci, voda umesto zaslađenih napitaka i kretanje, koriste svoj deci i smanjuju verovatnoću zatvora.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.