Gastritis

Gastroenterologija

Gastritis je zapaljenje sluznice želuca. Može biti kratkotrajno ili hronično, sa tegobama ili bez njih. Slična oštećenja sluznice bez izraženog zapaljenja nazivaju se gastropatije. Bol ili pečenje u gornjem delu stomaka sami po sebi ne potvrđuju gastritis.

Važno je utvrditi uzrok, jer se infekcija Helicobacter pylori, oštećenje lekovima i autoimuni gastritis ne leče na isti način. Kod nekih osoba tegobe nastaju zbog funkcionalne dispepsije, refluksa, čira ili druge bolesti.

Anatomski prikaz organa za varenje — Organi za varenje: jednjak, želudac, tanko i debelo crevo.
Ilustracija: National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases, National Institutes of Health.

Prema trajanju razlikuju se akutni oblik, koji nastaje naglo i obično se povlači kada se ukloni uzrok, i hronični oblik, koji traje mesecima ili godinama i često se otkrije tek na gastroskopiji. Kod dugotrajnog zapaljenja deo žlezda koje luče kiselinu i enzime može postepeno da propadne, što se naziva atrofija, a delovi sluznice mogu da poprime građu crevne sluznice, što se naziva intestinalna metaplazija. Te promene ne bole, ali kod dela pacijenata povećavaju rizik od karcinoma želuca, pa se o njima sudi na osnovu biopsije, a ne na osnovu jačine tegoba.

Gastritis nije isto što i čir. Zapaljenje i plitka oštećenja površine sluznice, takozvane erozije, razlikuju se od čira, koji je dublja rana kroz ceo sloj sluznice. Većina oblika se dobro leči kada je uzrok poznat: infekcija se uklanja antibioticima, oštećenje lekovima se povlači posle promene terapije, a kod autoimunog oblika nadoknađuju se vitamin B12 i gvožđe i planiraju kontrole.

Najvažniji uzroci

Helicobacter pylori: čest uzrok hroničnog gastritisa. Infekcija može trajati godinama bez jasnih simptoma.
Lekovi: aspirin, ibuprofen, diklofenak i slični lekovi mogu oštetiti zaštitnu barijeru sluznice, naročito pri kombinovanju ili dužoj upotrebi.
Autoimuni gastritis: imunski sistem oštećuje određene ćelije želuca, što može dovesti do nedostatka vitamina B12 ili gvožđa.
Alkohol i drugi nadražaji: mogu izazvati reaktivno oštećenje; moguć je i povratak žuči u želudac.
Teška bolest organizma: kritično oboleli pacijenti mogu razviti stresno oštećenje sluznice. To nije isto što i svakodnevna nervoza.

Ljuta hrana ili kafa mogu nekome pogoršati tegobe, ali nisu objašnjenje za svaku upalu. Nije svaki gastritis posledica „viška kiseline”.

Kako nastaje zapaljenje

Sluznicu želuca od sopstvene kiseline i enzima pepsina štite sloj sluzi, bikarbonat koji neutrališe kiselinu, dobar protok krvi i materije prostaglandini, koje podstiču ove zaštitne mehanizme. Bakterija H. pylori živi u sluzi, na površini ćelija, i izaziva stalni imunski odgovor koji godinama oštećuje sluznicu. Najčešće se dobija u detinjstvu, bliskim kontaktom u porodici, i bez lečenja ostaje doživotno. Lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) koče stvaranje prostaglandina u celom telu, pa sluznica gubi zaštitu bez obzira na to da li se lek uzima kao tableta, čepić ili injekcija. Kod autoimunog oblika imunski sistem napada parijetalne ćelije u telu želuca, koje stvaraju kiselinu i unutrašnji faktor, belančevinu bez koje se vitamin B12 ne može upiti u crevu.

Vrste

Akutni oblik – nastaje za nekoliko sati ili dana, najčešće posle lekova protiv bolova, veće količine alkohola ili tokom teške bolesti; može izazvati erozije i krvarenje.
Hronični oblik uzrokovan H. pylori – najčešći; obično počinje u završnom delu želuca (antrumu), a vremenom može da se proširi na telo želuca.
Atrofični oblik – kasni stadijum dugotrajnog zapaljenja, infektivnog ili autoimunog, sa smanjenim brojem žlezda; kod autoimunog uzroka promene su ograničene na telo i svod želuca, dok antrum ostaje pošteđen.
Reaktivna (hemijska) gastropatija – oštećenje sa malo zapaljenskih ćelija, najčešće zbog lekova, alkohola ili žuči.
Ređi oblici – limfocitni gastritis, koji može biti udružen sa celijakijom, eozinofilni gastritis, zahvatanje želuca kod Kronove bolesti i infekcije kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Faktori rizika

Zaražen član domaćinstva – infekcija je češća kod osoba čiji su roditelji ili partner zaraženi i kod odrastanja u gusto naseljenim domaćinstvima.
Redovna upotreba NSAIL-a i aspirina – rizik raste sa dozom, trajanjem upotrebe i godinama, a naročito uz istovremenu terapiju kortikosteroidima ili lekovima protiv zgrušavanja krvi.
Druge autoimune bolesti – autoimuni oblik je češći kod žena i kod osoba sa Hašimotovim tireoiditisom, dijabetesom tipa 1 ili vitiligom.
Pušenje – slabi odbranu sluznice i usporava oporavak.

Prevencija

Vakcina protiv H. pylori ne postoji. Rizik se smanjuje lečenjem potvrđene infekcije, testiranjem odraslih ukućana zaražene osobe i bliskih srodnika obolelih od raka želuca, razumnom upotrebom lekova protiv bolova i prestankom pušenja. Za povremeni bol često je dovoljan paracetamol, ako lekar ne savetuje drugačije. Osobe sa povećanim rizikom koje moraju dugo da uzimaju NSAIL ili aspirin uz njih obično dobijaju lek za zaštitu želuca.

Kako se ispoljava

Bol ili pečenje: u gornjem središnjem delu stomaka, sa različitim odnosom prema obrocima.
Mučnina i rana sitost: nelagodnost, manji apetit ili brzo zasićenje.
Nadutost i punoća: nespecifične tegobe koje se mogu javiti i kod drugih stanja.
Umor i bledilo: mogu ukazivati na anemiju, posebno kod hroničnog krvarenja ili manjka vitamina.

Neki oblici, uključujući hroničnu infekciju, ne daju simptome. Jačina tegoba ne pokazuje pouzdano stepen oštećenja sluznice.

Povraćanje krvi ili sadržaja nalik talogu kafe, crna katranasta stolica, nesvestica ili izražena slabost zahtevaju hitnu procenu. Neobjašnjivo mršavljenje, otežano gutanje, uporno povraćanje ili novootkrivena anemija razlog su za pravovremen pregled. Bol visoko u stomaku uz pritisak u grudima, gušenje ili hladan znoj može poticati od srca.

Tok i manje tipične tegobe

Akutni oblik obično počinje naglo, mučninom, pečenjem ili povraćanjem, i smiruje se za nekoliko dana kada se ukloni uzrok. Hronični oblik se razvija tiho: tegobe, ako ih ima, dolaze i prolaze u talasima i mogu godinama ostati slične. Kod mnogih ljudi promene se otkriju usputno, na gastroskopiji rađenoj iz drugog razloga, ili tek preko posledica u krvi.

Znaci nedostatka vitamina B12 – trnjenje i peckanje u šakama i stopalima, nesiguran hod, zaboravnost, bolan, gladak i crven jezik; tipični su za odmakli autoimuni oblik i mogu se javiti i pre nego što se razvije malokrvnost.
Znaci nedostatka gvožđa – umor, smanjena izdržljivost, lomljivi nokti i opadanje kose; kada nema dovoljno kiseline, gvožđe iz hrane se slabije upija.
Skriveno krvarenje – erozije kod osoba koje uzimaju NSAIL mogu da krvare postepeno i bez bola, pa je jedini trag pad hemoglobina u krvnoj slici.

Ako tegobe traju i posle uspešnog uklanjanja H. pylori, uzrok je najčešće funkcionalna dispepsija – poremećaj osetljivosti i pokretljivosti želuca bez vidljivog oštećenja – a ne zaostalo zapaljenje.

Kada se javiti lekaru

Hitno – povraćanje krvi ili taloga nalik kafi, crna katranasta stolica, nesvestica, jak bol u stomaku koji ne prolazi, ili bol visoko u stomaku uz pritisak u grudima i hladan znoj, koji može biti srčani udar (pozovite 194 ili idite u hitnu službu).
Bez odlaganja – u narednih nekoliko dana: neobjašnjivo mršavljenje, otežano ili bolno gutanje, ponavljano povraćanje, novootkrivena malokrvnost, kao i nove tegobe u starijem životnom dobu ili kod osobe čiji je bliski srodnik imao rak želuca.
Uskoro – zakazan pregled: tegobe koje traju duže od nekoliko nedelja ili se vraćaju, potreba da se lekovi protiv kiseline stalno uzimaju, trnjenje u rukama i nogama ili nalaz niskog vitamina B12 ili gvožđa, kao i planirana dugotrajna terapija aspirinom ili NSAIL-om kod osobe koja je ranije imala čir.

Pregledi i testiranje

Lekaru treba navesti sve lekove i suplemente, uključujući analgetike koji se kupuju bez recepta, prethodno lečenje H. pylori i porodičnu istoriju bolesti želuca.

Testovi aktivne infekcije: izdisajni test sa ureom ili odgovarajući test antigena u stolici koriste se za H. pylori.
Gastroskopija: potrebna je prema simptomima i proceni rizika. Omogućava pregled želuca i uzimanje biopsija za histološku procenu i druge testove.
Laboratorija: krvna slika, gvožđe, vitamin B12 i dodatne analize prema sumnji na uzrok ili posledice.
Procena atrofije i metaplazije: ako ih biopsija pokaže, određuje se individualan plan lečenja i eventualnog endoskopskog praćenja.

Antitela na H. pylori u krvi ne razlikuju pouzdano sadašnju od ranije infekcije i nisu test kojim se potvrđuje izlečenje. Antibiotici, bizmut i lekovi za smanjenje kiseline mogu uticati na rezultat, pa se priprema dogovara sa lekarom.

Endoskopski snimak sluznice želuca kod hroničnog gastritisa izazvanog bakterijom Helicobacter pylori — Sluznica želuca kod hroničnog gastritisa izazvanog bakterijom Helicobacter pylori, snimljena tokom gastroskopije uz posebno bojenje i digitalno pojačanje slike. Konačnu potvrdu daju testovi na bakteriju i analiza uzoraka tkiva. Izvor: Med_Chaos / Wikimedia Commons, javno vlasništvo.

Kako izgleda gastroskopija sa biopsijom

Gastroskopija je pregled tankim, savitljivim instrumentom sa kamerom, koji se kroz usta uvodi u jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo. Traje obično pet do petnaest minuta, uz lokalnu anesteziju ždrela sprejom ili uz kratku sedaciju. Uzimanje biopsija ne boli. Za pouzdanu procenu uzima se najmanje po dva uzorka iz antruma i iz tela želuca, u odvojenim, označenim posudicama (takozvani Sidnejski protokol), uz ciljane uzorke sa svakog sumnjivog mesta. Savremeni endoskopi sa pojačanim prikazom površine sluznice (virtuelna hromoendoskopija) pomažu da se atrofija i metaplazija uoče i ciljano uzorkuju. Patohistološki nalaz obično stiže za nekoliko dana do dve nedelje.

Šta znače nalazi

Aktivna infekcija H. pylori – bakterija je nađena u uzorcima ili testom; potrebno je lečenje i kasnija provera uspeha.
Stadijum OLGA ili OLGIM – patolog opisuje koliko su proširene atrofija (OLGA) ili intestinalna metaplazija (OLGIM), od stadijuma 0 do IV. Viši stadijumi (III i IV), sa izraženim promenama i u antrumu i u telu želuca, znače veći rizik od raka i određuju potrebu za kontrolama, dok blage promene ograničene na antrum nose mali rizik.
Displazija – promena ćelija koja može prethoditi raku; zahteva ponovni detaljan pregled i često endoskopsko uklanjanje promene.
Reaktivna gastropatija – ukazuje na lekove, alkohol ili vraćanje žuči kao verovatan uzrok.
Antitela na parijetalne ćelije i unutrašnji faktor – testovi iz krvi koji, uz povišen gastrin i snižen pepsinogen, podržavaju autoimuni uzrok; dijagnozu potvrđuje biopsija tela želuca.

Uredan nalaz biopsije uz tegobe takođe je koristan: isključuje značajno oštećenje sluznice i usmerava pažnju na druge uzroke, kao što su funkcionalna dispepsija ili kamen u žučnoj kesi.

Kako se pripremiti za pregled

Prvi korak je obično pregled gastroenterologa, na kome se odlučuje da li je dovoljan neinvazivni test ili je potrebna gastroskopija.

Pisani spisak lekova – sa dozama, uključujući lekove protiv zgrušavanja krvi i lekove za dijabetes; lekar određuje šta se i koliko dana ranije pauzira, a lekovi se ne prekidaju bez dogovora.
Dnevnik tegoba – nekoliko nedelja beležite kada se tegobe javljaju, vezu sa obrocima, lekovima i alkoholom, izgled stolice i promene telesne težine.
Raniji nalazi – prethodni nalazi gastroskopije i patohistologije, rezultati testova na H. pylori, krvna slika i podaci o ranijim terapijama antibioticima.
Priprema za gastroskopiju – dolazi se natašte, obično bez hrane najmanje šest sati, dok se bistre tečnosti prekidaju oko dva sata pre pregleda, prema dobijenom uputstvu; posle sedacije potrebna je pratnja, a vožnja nije dozvoljena do kraja dana.
Pitanja za lekara – šta je uzrok, kako će se proveriti uspeh lečenja, da li su potrebne kontrolne gastroskopije i u kom razmaku, i da li je potrebno testiranje članova porodice.

Lečenje prema uzroku

Potvrđena infekcija H. pylori: leči se propisanom kombinacijom lekova za kiselinu i antibiotika, ponekad uz bizmut. Izbor zavisi od ranijih antibiotika, alergija i očekivane rezistencije. Ne treba samostalno ponavljati staru terapiju.
Oštećenje lekovima: lekar procenjuje mogućnost zamene ili smanjenja rizičnog leka i potrebu za zaštitom želuca. Aspirin propisan zbog srca ili krvnih sudova ne prekida se na svoju ruku.
Autoimuni gastritis: leče se nedostaci gvožđa ili B12 i planira praćenje; sama terapija za kiselinu ne rešava sve posledice.
Ublažavanje tegoba: inhibitori protonske pumpe ili drugi odgovarajući lekovi koriste se prema indikaciji, u dogovorenom trajanju.

Potvrda uspeha terapije

Posle lečenja H. pylori potrebno je proveriti da li je infekcija uklonjena. Kontrolni izdisajni test ili test stolice obično se radi najmanje četiri nedelje nakon antibiotika i bizmuta, uz pauzu inhibitora protonske pumpe oko dve nedelje, prema uputstvu lekara. Sam nestanak bola nije potvrda izlečenja.

Ishrana i praćenje

Jedite redovno i prilagodite veličinu obroka onome što podnosite. Smanjite alkohol i izbegavajte sopstvene jasne okidače, bez nepotrebne trajne restriktivne dijete. Prestanak pušenja je koristan. Čajevi, med i suplementi nisu dokazano sredstvo za uklanjanje H. pylori i ne zamenjuju lečenje.

Potreba za ponovnom gastroskopijom zavisi od uzroka i nalaza, a ne od istog kalendara za sve. Određeni atrofični oblici i intestinalna metaplazija povećavaju rizik od tumora i zahtevaju procenu praćenja; obična nelagodnost ne znači da postoji rak.

Kako se donosi odluka o lečenju

Plan zavisi od uzroka, nalaza biopsije, godina, drugih bolesti i lekova koje osoba mora da uzima. Kod mlađih osoba sa tegobama bez znakova upozorenja često je dovoljno neinvazivno testiranje na H. pylori i lečenje pozitivnog nalaza (pristup „testiraj i leči“), dok se kod znakova upozorenja, u starijem životnom dobu ili uz porodičnu istoriju raka želuca najpre radi gastroskopija. Infekcija H. pylori leči se i kada ne izaziva tegobe, jer se uklanjanjem bakterije smanjuje rizik od čira i raka želuca.

Šta podrazumeva eradikaciona terapija

Četvorostruka terapija sa bizmutom – lek za smanjenje kiseline, bizmut i dva antibiotika (tetraciklin i metronidazol), najčešće 14 dana; prema aktuelnim smernicama to je prvi izbor za većinu pacijenata, naročito gde je otpornost bakterije na klaritromicin česta.
Druge kombinacije – šeme sa klaritromicinom ili levofloksacinom samo kada je poznato da je bakterija osetljiva na njih, ili šeme sa rifabutinom i novijim lekovima koji jače koče kiselinu, gde su dostupni; posle neuspeha bira se šema sa antibioticima koji ranije nisu korišćeni.

Česti neželjeni efekti su metalni ukus, mučnina i mekša stolica. Bizmut boji stolicu i jezik u tamno do crno, što je bezopasno i prolazi posle terapije. Tokom terapije metronidazolom ne preporučuje se alkohol.

Nadoknada nedostataka kod autoimunog oblika

Vitamin B12 – kod izraženog nedostatka obično injekcije, u početku češće, a zatim u razmacima od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, zavisno od preparata, najčešće doživotno; kod nekih pacijenata zamena su visoke doze na usta, uz kontrolu nivoa.
Gvožđe – tablete, a kada se slabo podnose ili ne deluju, gvožđe u infuziji.
Provera štitaste žlezde – zbog čestog udruživanja sa autoimunim bolestima štitaste žlezde.
Endoskopsko uklanjanje neuroendokrinih tumora – kod dela pacijenata visok gastrin podstiče nastanak malih, obično sporo rastućih izraštaja (neuroendokrini tumori tipa 1), koji se najčešće uklanjaju tokom gastroskopije i zatim prate.

Oporavak i okvirni rokovi

Akutno oštećenje – posle prekida štetnog leka ili alkohola tegobe se obično smiruju za nekoliko dana, a sluznica zarasta za nekoliko nedelja.
Posle eradikacije – terapija traje 10 do 14 dana; tegobe koje potiču od infekcije smiruju se postepeno, a da li je lečenje rešilo dispepsiju procenjuje se tek posle nekoliko meseci.
Nadoknada vitamina B12 – krvna slika se popravlja za nekoliko nedelja, dok se trnjenje i druge nervne tegobe oporavljaju sporije, mesecima, a ponekad ne potpuno.
Nadoknada gvožđa – hemoglobin raste za nekoliko nedelja, a terapija se nastavlja još oko tri meseca posle normalizacije da bi se popunile zalihe.
Posle gastroskopije – uz sedaciju se odmara ostatak dana, a na posao i uobičajene aktivnosti vraća se narednog dana, ako nije rađeno endoskopsko uklanjanje promene.

Znaci za hitno javljanje

Odmah se javite (194 ili hitna služba) kod povraćanja krvi ili taloga nalik kafi, crne, lepljive i neprijatnog mirisa stolice uz slabost ili nesvesticu, jakog bola u stomaku koji ne prolazi, ili teške alergijske reakcije na lek – otoka lica, otežanog disanja ili ospe po celom telu. Tamna stolica od bizmuta obično je čvrsta i nije praćena slabošću; u nedoumici se javite lekaru.

Kontrole i život sa bolešću

Ako biopsija nije pokazala atrofiju ni metaplaziju, a infekcija je uklonjena, redovne kontrolne gastroskopije obično nisu potrebne i pregled se ponavlja samo ako se tegobe promene. Kod proširene atrofije ili metaplazije (stadijumi III i IV) evropske smernice preporučuju kvalitetnu kontrolnu gastroskopiju na oko tri godine, a na jednu do dve godine ako je roditelj, brat ili sestra imao rak želuca. Kod autoimunog oblika kontrolna gastroskopija se takođe savetuje na oko tri godine, uz periodičnu proveru krvne slike, gvožđa i vitamina B12. Kod osoba starijih od 80 godina bez tegoba kontrole se obično ne započinju niti nastavljaju.

Oprez sa lekovima protiv bolova – pre kupovine leka bez recepta posavetujte se sa farmaceutom ili lekarom; ako je NSAIL neophodan, uzima se najmanja delotvorna doza najkraće moguće.
Inhibitori protonske pumpe sa jasnim razlogom – ne uzimaju se godinama bez indikacije; o smanjenju ili prekidu dogovarate se sa lekarom, jer nagli prekid posle duže upotrebe može prolazno pojačati pečenje.
Testiranje porodice – odrasli ukućani osobe sa H. pylori mogu se testirati, a bliski srodnici obolelih od raka želuca treba da razgovaraju sa lekarom o testiranju i lečenju.

Najčešća pitanja

Da li se gastritis vidi na ultrazvuku?

Ultrazvuk može pomoći u traženju drugih uzroka bola, ali ne zamenjuje gastroskopiju i biopsiju za procenu sluznice želuca.

Da li svaka gorušica znači gastritis?

Ne. Gorušica je često povezana sa refluksom sadržaja u jednjak. Više stanja može davati slične simptome.

Mogu li da prestanem sa antibioticima čim mi bude bolje?

Terapiju treba završiti prema propisanoj šemi. Kod ozbiljnog neželjenog efekta javite se lekaru radi bezbedne promene, umesto samostalnog biranja lekova.

Da li je kontrolni test potreban ako više nemam bol?

Da, posle eradikacione terapije treba potvrditi uklanjanje bakterije. Tegobe i prisustvo infekcije ne prate se uvek.

Da li moram doživotno na strogu dijetu?

U većini slučajeva ne. Ishrana se prilagođava podnošenju i nutritivnim potrebama, dok se leči stvarni uzrok promena.

Da li je gastritis zarazan?

Zarazna je bakterija H. pylori, koja se prenosi bliskim kontaktom, najčešće među članovima porodice. Gastritis izazvan lekovima, alkoholom ili autoimunim procesom nije zarazan. Odrasli ukućani zaražene osobe mogu se testirati, a lečenje se planira samo kod potvrđene infekcije.

Mogu li da pijem alkohol tokom lečenja H. pylori?

Tokom eradikacione terapije alkohol je bolje izbegavati, a naročito uz metronidazol, jer pojačava mučninu i druge neželjene efekte. Posle lečenja preporučuje se umerenost, a kod erozija ili ranijeg krvarenja količinu treba dogovoriti sa lekarom.

Da li se H. pylori leči u trudnoći?

Tetraciklin i neki drugi antibiotici iz eradikacionih šema nisu bezbedni u trudnoći, pa se lečenje obično odlaže do posle porođaja, a tokom dojenja izbor lekova dogovara se sa lekarom. Ako planirate trudnoću ili postoji mogućnost da ste trudni, recite to lekaru pre početka terapije.

Da li je autoimuni gastritis nasledan?

Ne nasleđuje se direktno, ali je češći u porodicama u kojima ima autoimunih bolesti, na primer bolesti štitaste žlezde ili dijabetesa tipa 1. Srodnicima nije potreban rutinski pregled, već provera krvne slike i vitamina B12 ako imaju umor, malokrvnost ili trnjenje.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.