Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Hipertireoza (pojačan rad štitaste žlezde)

Endokrinologija

Hipertireoza je stanje u kojem štitasta žlezda stvara i luči više hormona nego što je organizmu potrebno. Hormoni štitaste žlezde – tiroksin (T4) i trijodtironin (T3) – određuju brzinu kojom se odvijaju gotovo svi procesi u telu. Kada ih ima previše, organizam radi „ubrzano“: srce kuca brže, troši se više energije, telo se zagreva, a nervni sistem je razdražljiv.

Lekari često koriste i izraz tireotoksikoza, koji označava višak hormona štitaste žlezde u krvi iz bilo kog razloga – i kada ga žlezda pojačano stvara, i kada se hormoni oslobađaju iz oštećene žlezde ili potiču iz prevelike doze tableta. Razlika je važna, jer se ova stanja leče različito.

Hipertireoza je česta, a žene obolevaju nekoliko puta češće od muškaraca. Najčešći uzrok je Grejvsova (Bazedovljeva) bolest, autoimuna bolest koja se najčešće javlja između 20. i 50. godine, dok su kod starijih osoba češći čvorovi koji samostalno stvaraju hormone.

Nelečena hipertireoza opterećuje srce i može dovesti do poremećaja srčanog ritma, srčane slabosti i gubitka koštane mase, a retko i do po život opasne tireoidne oluje. Postoje tri provereno delotvorna načina lečenja – lekovi, radioaktivni jod i operacija – i izbor među njima zavisi od uzroka bolesti, uzrasta, želje za trudnoćom i stavova samog pacijenta.

Kako nastaje višak hormona

Rad štitaste žlezde u zdravom organizmu usmerava hipofiza, mala žlezda na bazi lobanje, preko hormona TSH (tireostimulišući hormon). Kada hormona štitaste žlezde ima dovoljno, hipofiza smanjuje lučenje TSH, a kada ih je malo, povećava ga. Kod hipertireoze ova povratna sprega je narušena: žlezdu stimuliše nešto drugo, deo žlezde radi samostalno, ili se hormoni nekontrolisano oslobađaju iz oštećenog tkiva. Hipofiza tada gotovo potpuno prestaje da luči TSH, pa je nizak TSH najosetljiviji znak bolesti.

Najčešći uzroci

  • Grejvsova (Bazedovljeva) bolest – imunski sistem stvara antitela na TSH receptor (TRAb) koja „oponašaju“ TSH i neprekidno podstiču žlezdu da raste i stvara hormone. Žlezda je obično ravnomerno uvećana. Kod dela obolelih zahvaćena su i tkiva oko očiju (Grejvsova orbitopatija), a retko i koža potkolenica.
  • Toksična multinodozna struma – u uvećanoj žlezdi sa više čvorova deo čvorova vremenom počne samostalno da stvara hormone, nezavisno od TSH. Češća je kod starijih osoba i u krajevima gde je ranije postojao nedostatak joda. Videti tekst o strumi.
  • Toksični adenom – jedan dobroćudni čvor koji samostalno stvara višak hormona; detaljnije u tekstu o toksičnom adenomu štitaste žlezde.
  • Tireoiditis (zapaljenje štitaste žlezde) – zapaljenje oštećuje ćelije, pa se uskladišteni hormoni izliju u krv. Takva tireotoksikoza je prolazna i ne leči se lekovima koji smanjuju stvaranje hormona. Oblici su subakutni, bolni tireoiditis posle virusne infekcije, bezbolni i postporođajni tireoiditis (često kod osoba sa Hašimotovim tireoiditisom) i tireoiditis izazvan lekovima.
  • Višak joda – posle snimanja sa jodnim kontrastom ili tokom lečenja amiodaronom, lekom za srčane aritmije, žlezda sa skrivenim čvorovima ili sklonošću ka Grejvsovoj bolesti može naglo da počne da stvara višak hormona.
  • Prevelika doza hormona u tabletama – kod osoba koje se leče od hipotireoze ili kod nekontrolisanog uzimanja preparata „za mršavljenje“ koji sadrže hormone štitaste žlezde.
  • Retki uzroci – tumor hipofize koji luči TSH (videti tumore hipofize), prolazni višak hormona u ranoj trudnoći uz jako povraćanje zbog visokog nivoa hormona trudnoće (hCG) i drugi izuzetno retki uzroci.
Ilustracija tela sa uvećanom štitastom žlezdom na vratu; u krugu uvećan prikaz žlezde.
Uvećana štitasta žlezda (struma). Kod Grejvsove bolesti žlezda je najčešće ravnomerno uvećana, a kod toksične nodozne strume ima jedan ili više čvorova. Izvor: BruceBlaus (Blausen Medical) / Wikimedia Commons, CC BY 3.0.

Subklinička i manifestna hipertireoza

  • Subklinički oblik – TSH je nizak, a slobodni T4 i T3 su još u normalnim granicama. Tegobe su blage ili ih nema, ali kod starijih osoba ovo stanje ipak povećava rizik od atrijalne fibrilacije i gubitka koštane mase.
  • Manifestni oblik – TSH je nizak, a hormoni povišeni; obično postoje jasne tegobe.

Faktori rizika

  • Ženski pol – žene obolevaju znatno češće.
  • Nasleđe – autoimune bolesti štitaste žlezde u porodici povećavaju rizik.
  • Pušenje – povećava rizik od Grejvsove bolesti, a posebno od teže bolesti očiju i njenog pogoršanja.
  • Period posle porođaja – u prvoj godini češće se javljaju Grejvsova bolest i postporođajni tireoiditis.
  • Druge autoimune bolesti – šećerna bolest tip 1, vitiligo, perniciozna anemija, celijakija.
  • Dugogodišnja struma sa čvorovima – posebno posle 60. godine.
  • Iznenadan veliki unos joda – jodni kontrast, amiodaron, suplementi sa algama.

Može li se sprečiti

Grejvsova bolest i čvorovi se ne mogu pouzdano sprečiti. Prestanak pušenja smanjuje rizik od bolesti očiju i čini lečenje uspešnijim. Osobe sa poznatim čvorovima u štitastoj žlezdi treba da pre snimanja sa kontrastom kažu lekaru za svoju bolest, a suplemente sa jodom i preparate „za štitnu žlezdu“ ne treba uzimati bez preporuke. Osobe koje uzimaju levotiroksin treba redovno da proveravaju TSH, kako doza ne bi bila prevelika.

Tipične tegobe

  • Lupanje i ubrzan rad srca – i u mirovanju, često uz osećaj „preskakanja“.
  • Nervoza, razdražljivost i nesanica – ljudi su napeti, brzo se uznemire i teško se smiruju.
  • Drhtanje ruku – sitno podrhtavanje prstiju, uočljivo pri pisanju ili držanju šoljice.
  • Pojačano znojenje i nepodnošenje toplote – vrućina koja drugima prija postaje neprijatna.
  • Gubitak telesne težine uz dobar ili pojačan apetit; kod mlađih osoba težina ponekad i raste zbog pojačanog unosa hrane.
  • Umor i slabost mišića – posebno butina i ramena, pa je teško popeti se uz stepenice ili ustati iz čučnja.
  • Česte i mekše stolice.
  • Promene menstrualnog ciklusa – oskudnije ili ređe menstruacije.
  • Uvećana štitasta žlezda (guša) – vidljivo ili opipljivo zadebljanje na prednjoj strani vrata.

Promene na očima

Kod Grejvsove bolesti zapaljenje može zahvatiti mišiće i masno tkivo iza očnih jabučica. Ova bolest očiju, Grejvsova orbitopatija, kod većine je blaga, ali kod manjeg dela obolelih ugrožava vid.

  • Peckanje, osećaj peska u očima i suzenje, osetljivost na svetlost.
  • Otok i crvenilo kapaka, posebno ujutru.
  • Izbočene oči i „ukočen pogled“ zbog povlačenja gornjeg kapka.
  • Dvoslike – posebno pri pogledu ustranu ili nagore.
  • Pad oštrine vida ili bledilo boja – retko, ali ozbiljno, jer može značiti pritisak na vidni živac.

Manje tipične tegobe

  • Poremećaj srčanog ritma – kod starijih osoba atrijalna fibrilacija, nepravilan rad srca, može biti prvi i jedini znak; videti poremećaje srčanog ritma.
  • Pogoršanje srčane slabosti ili angine pektoris – kod osoba sa ranijom bolešću srca; videti srčanu insuficijenciju.
  • „Apatična“ slika kod starijih – umesto nervoze javljaju se umor, gubitak težine, potištenost i povlačenje.
  • Gubitak koštane mase – dugotrajan višak hormona ubrzava razgradnju kosti i povećava rizik od osteoporoze.
  • Pogoršanje regulacije šećera kod osoba sa šećernom bolešću.
  • Opadanje kose, svrab i pojačana žeđ.
  • Zadebljanje kože na potkolenicama – retko, kod Grejvsove bolesti.

Kako se tegobe menjaju tokom vremena

Kod Grejvsove bolesti tegobe obično rastu tokom nekoliko nedelja ili meseci. Bolest kod dela ljudi posle lečenja lekovima prelazi u dugotrajnu remisiju, a kod drugih se vraća, najčešće u prvoj godini posle prekida terapije. Kod toksičnog adenoma i multinodozne strume višak hormona ne prolazi sam i obično se postepeno povećava. Kod tireoiditisa faza viška hormona traje nekoliko nedelja do 2–3 meseca, zatim često sledi prolazno smanjenje rada žlezde, pa oporavak.

Tireoidna oluja

Tireoidna oluja je retko, ali po život opasno pogoršanje hipertireoze. Najčešće je izaziva infekcija, operacija, porođaj, povreda, nagli prekid lekova ili veliki unos joda kod osobe sa nelečenom ili slabo lečenom bolešću. Javljaju se visoka temperatura, veoma brz ili nepravilan puls, jako znojenje, uznemirenost, zbunjenost ili pospanost, povraćanje, proliv, a ponekad žutilo kože i znaci srčane slabosti. Stanje zahteva lečenje u jedinici intenzivne nege.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – pozovite 194 ili hitnu službu kod visoke temperature uz veoma brz puls, zbunjenost ili uznemirenost, kod bola u grudima, gušenja, nesvestice ili veoma brzog i nepravilnog rada srca.
  • Bez odlaganja – istog dana ako tokom uzimanja lekova protiv hipertireoze dobijete temperaturu, bol u grlu ili ranice u ustima (potrebna je hitna krvna slika), žutilo kože ili taman urin, kao i kod naglog pada vida, dvoslika ili bola iza očiju.
  • Uskoro – zakažite pregled ako nedeljama imate lupanje srca, drhtanje, nervozu, znojenje i gubitak težine, ako primetite uvećanje vrata ili izbočenje očiju, ili ako vam je u analizama nađen nizak TSH.

Pregled endokrinologa

Na pregledu endokrinologa lekar pita o tegobama i njihovom trajanju, nedavnim infekcijama, trudnoći i porođaju, snimanjima sa kontrastom, lekovima i suplementima. Meri puls, pritisak i težinu, pregleda vrat, oči i kožu i proverava drhtanje ruku.

Laboratorijske analize

Osnovu dijagnoze čine laboratorijske analize krvi.

  • TSH – nizak ili nemerljiv kod gotovo svih oblika hipertireoze.
  • Slobodni T4 (FT4) i slobodni ili ukupni T3 – pokazuju koliko je izražen višak hormona; kod nekih ljudi povišen je samo T3.
  • Antitela na TSH receptor (TRAb) – pozitivna potvrđuju Grejvsovu bolest; mere se i pre prekida lečenja lekovima i u trudnoći.
  • Anti-TPO antitela – pokazuju autoimuni proces, ali ne razlikuju Grejvsovu bolest od drugih autoimunih zapaljenja.
  • Krvna slika i jetrine probe – rade se pre početka lečenja lekovima, kao polazna vrednost.
  • Sedimentacija i CRP – povišeni su kod bolnog subakutnog tireoiditisa.

Ultrazvuk štitaste žlezde

Ultrazvuk pokazuje veličinu žlezde i čvorove. Uz kolor dopler, koji prikazuje protok krvi, kod Grejvsove bolesti vidi se pojačana prokrvljenost cele žlezde, a kod tireoiditisa smanjena. Ako se nađe čvor štitaste žlezde sa sumnjivim osobinama, radi se punkcija tankom iglom.

Scintigrafija štitaste žlezde

Scintigrafija je snimanje žlezde gama-kamerom posle unošenja male količine radioaktivnog obeleživača (tehnecijuma ili joda), koji se nakuplja u aktivnom tkivu. Doza zračenja je mala. Pregled je posebno koristan kada uzrok nije jasan:

  • Ravnomerno pojačano nakupljanje – Grejvsova bolest.
  • Jedan ili više „toplih“ čvorova uz potisnut ostatak žlezde – toksični adenom ili toksična multinodozna struma.
  • Slabo ili odsutno nakupljanje – tireoiditis, nedavni veliki unos joda ili uzimanje hormona u tabletama.

Scintigrafija se ne radi tokom trudnoće i dojenja.

Dodatni pregledi

  • EKG – otkriva ubrzan rad srca i atrijalnu fibrilaciju.
  • Ultrazvuk srca – kod sumnje na srčanu slabost ili kod atrijalne fibrilacije.
  • Merenje gustine kostiju (DXA) – kod dugotrajne bolesti, starijih osoba i žena posle menopauze.
  • Pregled oftalmologa – kod promena na očima, radi procene aktivnosti i težine orbitopatije.

Šta nalazi znače

Nizak TSH uz povišen FT4 ili T3 potvrđuje tireotoksikozu, a antitela, ultrazvuk i scintigrafija pokazuju njen uzrok. Ako su TRAb pozitivna, a žlezda ravnomerno uvećana, dijagnoza Grejvsove bolesti je jasna i scintigrafija često nije potrebna. Nizak TSH uz normalne hormone znači subkliničku hipertireozu i nalaz se ponavlja posle 6–12 nedelja, jer može biti prolazan. Na početku lečenja TSH ostaje nizak i više meseci posle normalizacije hormona, pa se doza leka tada podešava prema FT4 i T3. Retko, povišeni hormoni uz normalan ili povišen TSH upućuju na tumor hipofize ili poremećaj osetljivosti na hormone.

Kako se pripremiti za pregled

  • Biotin – suplemente sa biotinom prekinite bar 2 dana pre vađenja krvi, jer mogu lažno pokazati hipertireozu.
  • Snimanja sa kontrastom i lekovi sa jodom – recite lekaru ako ste u poslednja 2–3 meseca imali CT sa kontrastom ili uzimate amiodaron, jer jod menja nalaz scintigrafije.
  • Test na trudnoću – žene u reproduktivnom dobu pre scintigrafije treba da isključe trudnoću.
  • Dojenje – obavezno recite lekaru, jer se tada izbegava scintigrafija.
  • Spisak lekova i raniji nalazi – posebno doze lekova protiv hipertireoze i levotiroksina, i raniji hormoni i TRAb.

Kako se donosi odluka

Izbor lečenja zavisi od uzroka. Kod tireoiditisa višak hormona je prolazan i leče se samo tegobe. Kod Grejvsove bolesti moguće su sve tri metode, a kod toksičnog adenoma i toksične multinodozne strume obično se biraju radioaktivni jod ili operacija, jer čvorovi ne prestaju sami da stvaraju hormone. Na odluku utiču i godine, veličina žlezde, postojanje čvorova, bolest očiju, bolesti srca, planiranje trudnoće i mogućnost redovnih kontrola. Endokrinolog objašnjava prednosti i ograničenja svake metode, a izbor se donosi zajedno sa pacijentom.

Beta-blokatori

  • Beta-blokatori (na primer propranolol) – ublažavaju lupanje srca, drhtanje, nervozu i znojenje već za nekoliko dana, ali ne smanjuju stvaranje hormona. Koriste se na početku lečenja i kod tireoiditisa, dok se hormoni ne normalizuju. Osobe sa astmom mogu dobiti drugi lek za usporavanje srčanog rada.

Antitiroidni lekovi

  • Tiamazol (metimazol) – lek prvog izbora kod Grejvsove bolesti. Uzima se jednom dnevno, obično u početnoj dozi 10–30 mg prema težini bolesti, a zatim se doza smanjuje na dozu održavanja. Hormoni se kontrolišu 3–4 nedelje posle početka, zatim na 4–8 nedelja.
  • Propiltiouracil (PTU) – koristi se u prvom tromesečju trudnoće, kod tireoidne oluje i kod osoba koje ne podnose tiamazol. Zbog većeg rizika od oštećenja jetre nije lek za dugotrajnu upotrebu kod većine pacijenata.

Kod Grejvsove bolesti lekovi se obično uzimaju 12–18 meseci. Pre prekida mere se TRAb: ako su normalna, šansa za dugotrajnu remisiju je veća. I pored toga, prema evropskim smernicama bolest se vrati kod približno polovine pacijenata, najčešće u prvih 6–12 meseci posle prekida. Tada se može nastaviti dugotrajno uzimanje male doze tiamazola, što je razumna mogućnost za mnoge pacijente, ili se bira radioaktivni jod ili operacija.

Neželjena dejstva su najčešće blaga: osip, svrab i bolovi u zglobovima. Ozbiljna, ali retka komplikacija je agranulocitoza – nagli pad belih krvnih zrnaca koja brane organizam od infekcija. Javlja se retko – približno kod 1 do 5 osoba na hiljadu lečenih – najčešće u prva tri meseca. Zato se lek odmah prekida i radi krvna slika ako se jave temperatura, bol u grlu ili ranice u ustima. Rutinske kontrole krvne slike ne mogu je pouzdano predvideti, jer nastaje naglo. Oštećenje jetre je takođe retko.

Radioaktivni jod

  • Lečenje radioaktivnim jodom – jod-131 se uzima kao kapsula ili tečnost. Štitasta žlezda ga preuzima, a zračenje postepeno uništava aktivno tkivo. Dejstvo nastupa za 1–3 meseca, a ponekad je potrebna i druga doza.

Kod Grejvsove bolesti cilj je trajno uklanjanje viška hormona, pa većina pacijenata u narednim mesecima razvije hipotireozu i doživotno uzima levotiroksin. Kod toksičnog čvora ostatak žlezde često nastavlja normalno da radi. Radioaktivni jod se ne daje u trudnoći i dojenju; žene treba da odlože trudnoću bar 4–6 meseci, dok se funkcija štitaste žlezde ne ustali, a muškarci začeće 3–4 meseca. Nekoliko dana posle terapije treba ograničiti bliski kontakt sa malom decom i trudnicama, prema pisanim uputstvima centra nuklearne medicine. Kod aktivne umerene ili teške bolesti očiju radioaktivni jod se ne preporučuje, a kod blage bolesti očiju ili rizika od njenog pogoršanja daje se uz kratku zaštitnu terapiju kortikosteroidima. Pušači imaju veći rizik od pogoršanja bolesti očiju.

Operacija

  • Totalna tireoidektomija – uklanjanje cele štitaste žlezde; kod Grejvsove bolesti i multinodozne strume preporučuje se umesto delimičnog uklanjanja, jer je rizik od povratka bolesti manji.
  • Lobektomija – uklanjanje jednog režnja kod toksičnog adenoma.

Operacija se preporučuje kod velike strume koja pritiska dušnik ili jednjak, kod sumnjivog čvora ili karcinoma štitaste žlezde, kod umerene ili teške bolesti očiju, kod žena koje uskoro planiraju trudnoću i kada pacijent želi brzo i konačno rešenje. Pre operacije hormoni se lekovima dovode u normalu, kako bi se izbegla tireoidna oluja. Kod Grejvsove bolesti 10 dana pre operacije obično se daje i kalijum-jodid u kapima, koji smanjuje prokrvljenost žlezde. Proverava se i vitamin D.

Zahvat se izvodi u opštoj anesteziji, kroz rez dužine 4–6 cm u kožnom naboru vrata, i traje 1–3 sata. Hirurg čuva nerve koji pokreću glasne žice i paratireoidne žlezde, sitne žlezde koje regulišu kalcijum. Odstranjeno tkivo se šalje na patohistološki pregled. Boravak u bolnici obično traje 1–3 dana. Posle operacije prati se kalcijum u krvi, jer je prolazno sniženje kalcijuma sa trnjenjem prstiju i oko usana relativno često. Prolazna promuklost se takođe može javiti. Trajna oštećenja su retka kod iskusnog hirurga. Posle totalne tireoidektomije levotiroksin se uzima doživotno.

Lečenje tireoiditisa

Kod bezbolnog i postporođajnog tireoiditisa najčešće su dovoljni beta-blokatori dok faza viška hormona ne prođe. Kod bolnog subakutnog tireoiditisa daju se lekovi protiv bola i zapaljenja, a kod jakih tegoba kratkotrajno kortikosteroidi. Antitiroidni lekovi i radioaktivni jod kod tireoiditisa ne pomažu. Posle nekoliko nedelja treba proveriti da li je nastala prolazna ili trajna hipotireoza.

Subklinička hipertireoza

Lečenje se preporučuje kada je TSH ispod 0,1 mIU/L kod osoba starijih od 65 godina, kod bolesti srca, osteoporoze, žena posle menopauze i kod izraženih tegoba. Kod mlađih osoba bez tegoba i sa blago sniženim TSH obično je dovoljno praćenje.

Lečenje bolesti očiju

  • Prestanak pušenja – najvažnija mera koju pacijent sam može da preduzme.
  • Veštačke suze i zaštita od vetra i sunca – kod blagih tegoba.
  • Selen – kod blage aktivne orbitopatije, prema preporukama Evropske grupe za Grejvsovu orbitopatiju (EUGOGO), daje se šest meseci osobama iz krajeva sa nedostatkom selena.
  • Kortikosteroidi u venu i drugi imunomodulatorni lekovi – kod umerene do teške aktivne bolesti prvi izbor je metilprednizolon u infuzijama, često uz mikofenolat, uz praćenje oftalmologa i endokrinologa.
  • Hirurgija očiju – u neaktivnoj fazi, radi ispravke izbočenosti, dvoslika ili položaja kapaka.

Trudnoća

  • Planiranje trudnoće – trudnoću je najbolje planirati kada su hormoni stabilno normalni. Žene sa Grejvsovom bolešću koje planiraju trudnoću razgovaraju sa endokrinologom o tome da li je bolje konačno lečenje pre trudnoće ili nastavak lekova.
  • Lekovi u trudnoći – u prvom tromesečju prednost ima PTU, jer tiamazol u tom periodu nosi mali rizik od urođenih mana. Posle 16. nedelje može se ponovo preći na tiamazol. Koristi se najmanja doza kojom se FT4 održava u gornjem delu normalnog opsega.
  • Praćenje u trudnoći – hormoni se kontrolišu svake 2–4 nedelje, a TRAb se meri na početku trudnoće i, ako su povišena, ponovo u drugom tromesečju, jer prelaze posteljicu i mogu uticati na štitastu žlezdu deteta.
  • Prolazni višak hormona uz mučnine u ranoj trudnoći – najčešće ne zahteva antitiroidne lekove i prolazi do sredine trudnoće.
  • Dojenje – uz tiamazol u dozi do 20 mg dnevno dojenje je dozvoljeno.

Tireoidna oluja – lečenje u bolnici

Tireoidna oluja se leči u jedinici intenzivne nege. Istovremeno se daju beta-blokatori, antitiroidni lek, a zatim i jod koji blokira oslobađanje hormona, kortikosteroidi, tečnosti i snižavanje temperature, uz lečenje uzroka kao što je infekcija. Boravak u bolnici traje danima do nekoliko nedelja.

Oporavak i svakodnevni život

Uz antitiroidne lekove tegobe se obično smanjuju posle 2–4 nedelje, a hormoni se normalizuju za 1–3 meseca. Kako se metabolizam usporava, apetit ostaje velik, pa se izgubljeni kilogrami često brzo vrate – korisno je na vreme prilagoditi ishranu. Intenzivan trening i takmičarski sport treba odložiti dok se puls i hormoni ne normalizuju, a lakše šetnje su dozvoljene. Posle operacije štitaste žlezde kancelarijski posao je moguć za 1–2 nedelje, a teži fizički rad i podizanje tereta za oko 2–3 nedelje. Posle radioaktivnog joda većina ljudi nastavlja uobičajene aktivnosti odmah, uz poštovanje mera zaštite okoline.

Znaci za hitno javljanje

  • Temperatura, bol u grlu ili ranice u ustima tokom uzimanja tiamazola ili PTU – lek prekinuti i istog dana uraditi krvnu sliku.
  • Žutilo kože, taman urin, svetla stolica – mogući znaci oštećenja jetre.
  • Visoka temperatura, veoma brz puls, zbunjenost – moguća tireoidna oluja; pozvati 194.
  • Otežano disanje, krvarenje ili otok vrata u prvim satima i danima posle operacije.
  • Trnjenje oko usana i prstiju, grčevi u šakama posle operacije – znaci niskog kalcijuma.
  • Nagli pad vida ili dvoslike kod bolesti očiju.

Kontrole i život sa bolešću

Tokom lečenja lekovima hormoni se proveravaju na 4–8 nedelja, a kada se doza ustali na 2–3 meseca. Posle prekida lekova kontrole su na 1–3 meseca tokom prve godine, jer je tada povratak bolesti najčešći, a zatim jednom godišnje. Posle radioaktivnog joda hormoni se proveravaju posle 1–2 meseca, zatim na 4–6 nedelja dok se ne ustali funkcija ili doza levotiroksina. Posle operacije TSH se proverava 6–8 nedelja posle uvođenja levotiroksina. Kada je stanje stabilno, dovoljna je godišnja kontrola. Većina ljudi posle uspešnog lečenja živi i radi bez ograničenja.

Najčešća pitanja

Dok hormoni nisu normalizovani, kafa, energetski napici i jak čaj mogu pojačati lupanje srca, drhtanje i nesanicu, pa ih je bolje ograničiti. Kada se bolest smiri, umerena količina kafe nije zabranjena.

Uobičajena upotreba jodirane soli i morske ribe nije zabranjena. Treba izbegavati suplemente sa jodom, preparate od algi i „biljne“ proizvode za štitastu žlezdu, a pred radioaktivni jod poštovati posebna uputstva o ishrani.

Smete, ali osetljivi detektori na aerodromima mogu nekoliko nedelja registrovati zračenje. Zato je korisno nositi potvrdu o terapiji koju izdaje centar nuklearne medicine.

Ako nemate izraženo lupanje srca, vrtoglavicu ili dvoslike, vožnja je dozvoljena. Kod izraženih tegoba ili bolesti očiju sa dvoslikama vožnju treba odložiti dok se stanje ne popravi.

Sklonost autoimunim bolestima štitaste žlezde postoji u porodicama, ali većina dece obolelih roditelja nikada ne oboli. Testiranje je potrebno samo ako se jave tegobe.

Dok su hormoni povišeni, napor dodatno opterećuje srce, pa su dozvoljene samo lakše aktivnosti. Kada se puls i hormoni normalizuju, postepeno se vraćate uobičajenom treningu, uključujući i takmičarski sport.

Stresni događaji mogu doprineti pokretanju bolesti kod osoba sa naslednom sklonošću, ali nisu jedini uzrok. Bolest se leči istim metodama bez obzira na to da li joj je prethodio stres.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Ulaz u Sava Medical Hospital

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.