Lečenje zavisi od dijagnoze
Isti savet ne važi za sve tri bolesti. Pogrešno postavljena dijagnoza znači ili nedovoljnu zaštitu deteta ili nepotrebno ograničenje, pa se plan pravi tek kada je jasno o kom se stanju radi.
- Kod celijakije – trajna, stroga bezglutenska ishrana uz kontrolu kontaminacije i redovno praćenje.
- Kod alergije na pšenicu – izbegava se pšenica, uz pisani plan za slučajno izlaganje.
- Kod necelijakijske osetljivosti – obim i trajanje ograničenja određuju se individualno.
Ishrana kod alergije na pšenicu
Alergolog određuje šta dete izbegava. Najčešće je to pšenica u svim oblicima, uključujući speltu, griz, kus-kus i bulgur, dok ječam, raž i ovas mnoga deca podnose, što se procenjuje pojedinačno. Pšenica se na deklaraciji obavezno ističe kao alergen. Oznaka „bez glutena“ ne rešava sva pitanja bezbednosti kod alergije, jer neki bezglutenski proizvodi sadrže prečišćeni pšenični skrob.
- Bezbedne zamene – pirinač, kukuruz, proso, heljda, kinoa, kao i brašno od krompira, leblebija, badema ili kokosa.
- Antihistaminici – za blage kožne reakcije, prema uputstvu lekara.
- Adrenalinski autoinjektor – propisuje se deci koja su imala ozbiljnu reakciju ili imaju povećan rizik; dete ili odrasla osoba uz njega uvek ga nosi.
- Reakcija vezana za napor – izbegava se fizička aktivnost nekoliko sati posle obroka sa pšenicom, prema savetu alergologa.
Ishrana kod necelijakijske osetljivosti
Posle početnog potpunog izostavljanja glutena, on se postepeno vraća u manjim količinama, dok se ne utvrdi koliko dete podnosi. Kod mnoge dece nije potrebna stroga eliminacija, već samo smanjenje. Osnovu ishrane čine prirodno bezglutenske namirnice (pirinač, kukuruz, kinoa, proso, heljda, krompir), uz dovoljno voća, povrća i mahunarki zbog vlakana. Industrijski bezglutenski proizvodi često sadrže više šećera, masti i aditiva, pa ne treba da budu osnova jelovnika. Jogurt i kefir mogu biti deo raznovrsne ishrane, ali probiotici i enzimi nisu dokazano lečenje.
Kako sačuvati kvalitet ishrane
Izbacivanje više grupa hrane bez zamene može smanjiti unos energije, vlakana, gvožđa i vitamina B grupe. Nutricionista pomaže da se napravi raznovrstan jelovnik i da vrtić ili škola dobiju jasna uputstva. Dete može da učestvuje u pravljenju jela, a promenu je bolje predstaviti kao prilagođavanje koje mu pomaže da se oseća bolje, a ne kao kaznu.
Oporavak i okvirni rokovi
Kod necelijakijske osetljivosti tegobe se obično smanjuju u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja od promene ishrane, a podnošljivost se ponovo procenjuje posle 6–12 meseci. Alergija na pšenicu kod dela dece prolazi: u jednom velikom praćenju trećina dece ju je prerasla do četvrte godine, polovina do osme, a oko dve trećine do dvanaeste. Deca sa blažim reakcijama češće je prerastaju od dece sa anafilaksijom. Dete može normalno da ide u vrtić, školu i na sport; kada ima autoinjektor, nastavnici i treneri treba da znaju gde se nalazi i kako se koristi.
Znaci za hitno javljanje
- Znaci anafilaksije – otežano disanje, promuklost, otok jezika, bledilo, pospanost ili kolaps posle hrane.
- Uporno povraćanje i znaci dehidratacije – suva usta, retko mokrenje.
- Krv u stolici ili jak bol u stomaku.
Kontrole i život sa bolešću
Kontrole su obično na 6–12 meseci. Kod alergije se procenjuje da li reakcije slabe i da li je vreme za provokacioni test; deca sa alergijom na pšenicu češće imaju i druge alergije na hranu, pa se po potrebi i one ispituju. Kod necelijakijske osetljivosti proveravaju se rast, tegobe, opravdanost ograničenja i, kod duže dijete, gvožđe, vitamin B12, folna kiselina i vitamin D. Ako tegobe traju uprkos dijeti, ponovo se razmatra dijagnoza, uključujući intoleranciju na laktozu ili fruktozu. Ishrana sa malo FODMAP ugljenih hidrata kod dece se primenjuje samo kratko i uz nutricionistu.
