Kušingov sindrom

Endokrinologija

Kušingov sindrom je skup promena u organizmu koje nastaju kada je telo dugo izloženo višku hormona kortizola. Kortizol se stvara u nadbubrežnim žlezdama i neophodan je za život – reguliše šećer, krvni pritisak, imunski odgovor i reakciju na stres – ali kada ga je previše, postepeno oštećuje gotovo sve organe.

Najčešći uzrok je dugotrajno uzimanje lekova iz grupe kortikosteroida (na primer prednizona ili deksametazona), koji deluju kao kortizol. Mnogo ređe telo samo stvara previše kortizola, najčešće zbog malog tumora hipofize – tada se stanje naziva Kušingova bolest – zatim zbog tumora nadbubrežne žlezde ili tumora drugih organa koji luče hormon ACTH.

Bolest se razvija sporo, a promene poput gojenja, povišenog pritiska i šećera česte su i u opštoj populaciji, pa se dijagnoza često postavlja posle više godina. Neprepoznat i nelečen višak kortizola povećava rizik od infarkta, moždanog udara, tromboze, teških infekcija i preloma, ali se uz pravilno lečenje većina promena povlači.

Kako nastaje Kušingov sindrom

Lučenje kortizola normalno kontroliše hipofiza, žlezda na bazi lobanje, preko hormona ACTH. Kada nivo kortizola poraste, hipofiza smanjuje lučenje ACTH. Kod ovog sindroma ta povratna sprega ne radi – zato što kortizol dolazi spolja (iz lekova), zato što tumor luči ACTH nezavisno od potreba tela, ili zato što nadbubrežna žlezda sama stvara kortizol.

Vrste prema uzroku

Egzogeni oblik (kortikosteroidi) – najčešći. Nastaje pri dugotrajnom uzimanju tableta ili injekcija kortikosteroida, ređe i pri velikim dozama inhalatora, sprejeva za nos, krema ili injekcija u zglobove. Lekovi se propisuju zbog astme, reumatskih, kožnih, crevnih i drugih bolesti.
Hipofizni oblik (Kušingova bolest) – najčešći oblik kada telo samo stvara višak kortizola, oko 70% takvih slučajeva. Uzrok je obično mali, dobroćudni tumor hipofize (adenom) koji luči ACTH. Češći je kod žena između 25. i 45. godine.
Nadbubrežni oblik – hormonski aktivan tumor nadbubrežne žlezde, najčešće dobroćudni adenom, retko karcinom ili obostrano uvećanje žlezda (hiperplazija). ACTH je tada nizak.
Ektopični oblik – tumor van hipofize, najčešće u plućima, gušterači ili štitastoj žlezdi, luči ACTH. Obično daje brz razvoj tegoba, izražen pad kalijuma i slabost mišića.

Blagi oblici

Kod dela osoba sa slučajno otkrivenim tumorom nadbubrežne žlezde (incidentalomom) postoji blago, autonomno lučenje kortizola, bez tipičnog izgleda bolesti, ali sa većom učestalošću povišenog pritiska, dijabetesa i preloma.

Stanja koja liče na bolest

Teška depresija, dugotrajno prekomerno pijenje alkohola, izražena gojaznost i loše regulisan dijabetes mogu povećati kortizol i dati slične nalaze (pseudo-Kušing). Kada se osnovno stanje popravi, nalazi se normalizuju.

Prevencija

Endogeni oblici se ne mogu sprečiti. Rizik od egzogenog oblika smanjuje se primenom najmanje delotvorne doze kortikosteroida, najkraće što je moguće, i redovnim kontrolama kod lekara koji ih propisuje.

Promene izgleda

Gojenje u predelu stomaka, lica i vrata, dok ruke i noge ostaju tanke.
Okruglo, crveno lice („mesečasto“ lice).
Masne naslage na zadnjoj strani vrata i iznad ključnih kostiju.
Široke ljubičaste strije – šire od 1 cm, na stomaku, butinama, dojkama i pazusima.
Tanka koža i lako stvaranje modrica, sporo zarastanje rana.

Ilustracija osobe sa karakterističnim znacima Kušingovog sindroma i oznakama na srpskom. — Karakteristični znaci Kušingovog sindroma: okruglo lice, masno jastuče na vratu, gojaznost u predelu stomaka uz tanke ruke i noge, strije i lako stvaranje modrica. Izvor: Hariadhi / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0. Prevod oznaka na srpski.

Tegobe i prateće bolesti

Slabost mišića natkolenica i ramena – teško ustajanje iz stolice ili čučnja i penjanje uz stepenice.
Povišen krvni pritisak koji se teško reguliše – videti hipertenziju.
Povišen šećer ili dijabetes.
Krhke kosti – osteoporoza i prelomi pršljenova i rebara pri malom naporu.
Promene raspoloženja – depresija, razdražljivost, nesanica, slabije pamćenje.
Poremećaji ciklusa i pojačana maljavost kod žena, akne, smanjena polna želja kod oba pola; videti hormonske uzroke poremećaja ciklusa.
Česte infekcije i tromboze – krvni ugrušci u venama nogu i plućima.
Kamen u bubregu – ređe, zbog pojačanog izlučivanja kalcijuma mokraćom.

Tok bolesti

Promene se obično razvijaju tokom više godina, a poređenje sa starim fotografijama često jasno pokazuje razliku. Najkarakterističniji su kombinacija modrica, crvenog lica, slabosti mišića i širokih ljubičastih strija, kao i pojava osteoporoze ili povišenog pritiska kod mlade osobe. Kod ektopičnog oblika bolest može da se razvije za nekoliko nedelja, sa izraženom slabošću, otocima i padom kalijuma.

Kada se javiti lekaru

Hitno – pozovite 194 kod naglog otoka i bola u nozi praćenog gušenjem ili bolom u grudima, kod bola u grudima, iznenadne slabosti jedne strane tela, visoke temperature sa lošim opštim stanjem ili zbunjenosti.
Bez odlaganja – javite se lekaru u roku od nekoliko dana kod brzo nastale slabosti mišića, otoka, veoma visokog pritiska ili šećera, ili ako se posle prekida kortikosteroida jave jaka slabost, mučnina i vrtoglavica.
Uskoro – zakažite pregled ako primećujete gojenje lica i stomaka uz modrice, ljubičaste strije ili slabost mišića, ili ako imate osteoporozu ili teško regulisan pritisak u mlađim godinama.

Prvi korak – isključivanje lekova

Pre svakog testiranja lekar detaljno pita o svim lekovima sa kortikosteroidima, uključujući kreme, inhalatore, sprejeve, injekcije u zglobove i biljne preparate nepoznatog sastava. Kod egzogenog oblika testovi na endogeni kortizol nisu potrebni.

Skrining testovi

Za potvrdu viška kortizola koriste se laboratorijske analize i dinamski funkcionalni testovi. Obično se rade najmanje dva različita testa, jer nijedan nije savršen:

Test supresije sa 1 mg deksametazona – pacijent uveče oko 23 časa popije tabletu deksametazona, a ujutro u 8–9 časova vadi se kortizol. Kod zdravih osoba kortizol pada ispod 50 nmol/L.
Kortizol u 24-časovnom urinu – sakuplja se sav urin tokom 24 sata, najmanje dva puta. Povišene vrednosti ukazuju na višak kortizola.
Kasnovečernji kortizol u pljuvački – uzorak se uzima kod kuće oko 23 časa, najmanje dve večeri. Kortizol je normalno najniži u to vreme, a kod ovog sindroma ostaje povišen.

Utvrđivanje uzroka

ACTH u krvi – nizak ukazuje na nadbubrežni uzrok, a normalan ili visok na hipofizni ili ektopični.
Magnetna rezonanca hipofize – traži adenom, koji je često manji od 6 mm i ponekad se ne vidi.
Kateterizacija donjih petroznih sinusa – kada snimak nije jasan, tanki kateteri se kroz vene prepona uvode do vena koje odvode krv od hipofize i ACTH se poredi sa krvlju iz ruke. Razlikuje hipofizni od ektopičnog uzroka i radi se u specijalizovanim centrima.
CT nadbubrežnih žlezda, grudnog koša i stomaka i, po potrebi, PET snimanje – za tumore nadbubrežne žlezde ili ektopične tumore. Videti radiološku dijagnostiku (MR, CT).

Šta nalazi znače

Ako su dva testa jasno patološka, višak kortizola je potvrđen i traži se izvor. Granični nalazi se ponavljaju, jer i stres, depresija ili alkohol mogu blago povećati kortizol. Slučajno uočen mali tumor hipofize ili nadbubrežne žlezde nije dokaz uzroka dok se ne potvrdi hormonska aktivnost.

Kako se pripremiti za pregled

Estrogenske kontraceptive treba, uz dogovor sa lekarom, prekinuti oko 6 nedelja pre testa sa deksametazonom, jer daju lažno povišen kortizol.
Za uzorak pljuvačke ne jedite, ne pijte i ne perite zube 30 minuta pre uzimanja, i ne pušite tog dana.
Za 24-časovni urin prvo jutarnje mokrenje bacite, a zatim sakupljajte sav urin do istog vremena narednog dana, uključujući i jutarnji urin.
Ponesite stare fotografije i spisak svih lekova.

Kako se donosi odluka

Cilj lečenja je uklanjanje uzroka i normalizacija kortizola, uz lečenje posledica – pritiska, šećera, osteoporoze i depresije. Odluku najčešće donosi tim lekara, uz konzilijarni pregled endokrinologa, neurohirurga ili endokrinog hirurga.

Egzogeni oblik

Kortikosteroidi se ne smeju naglo prekinuti, jer su sopstvene nadbubrežne žlezde „uspavane“ i ne mogu odmah da preuzmu posao. Lekar postepeno smanjuje dozu, ako to osnovna bolest dozvoljava, ili prelazi na lekove koji štede kortikosteroide. Tokom smanjivanja može biti potrebno ispitati rad nadbubrežnih žlezda.

Operativno lečenje

Transsfenoidalna operacija hipofize – prvi izbor kod Kušingove bolesti. Neurohirurg kroz nos i sfenoidni sinus, bez reza na koži, odstranjuje adenom, a ostatak hipofize čuva. Izvodi se u opštoj anesteziji, boravak u bolnici traje obično 3–7 dana. U iskusnim centrima izlečenje se postiže kod većine pacijenata sa malim adenomom, ali se bolest kod dela njih može vratiti i posle više godina.
Laparoskopsko uklanjanje nadbubrežne žlezde – kod adenoma nadbubrežne žlezde, kroz nekoliko malih rezova; boravak u bolnici obično 2–4 dana, a izlečenje je gotovo uvek trajno. Karcinom nadbubrežne žlezde zahteva opsežniju operaciju; videti benigne i maligne tumore nadbubrežne žlezde.
Uklanjanje ektopičnog tumora – kada je tumor pronađen i operabilan.

Kod blagog autonomnog lučenja kortizola uz incidentalom nadbubrežne žlezde operacija se razmatra pojedinačno – kod mlađih osoba i kada postoje povišen pritisak, dijabetes ili osteoporoza koji se pogoršavaju; ostali se prate i leče se prateće bolesti.

Obostrano uklanjanje nadbubrežnih žlezda – kada druge mogućnosti nisu uspele. Trenutno uklanja višak kortizola, ali zahteva doživotnu nadoknadu hormona, a tumor hipofize kod dela pacijenata kasnije raste, pa se prati.

Lekovi i zračenje

Lekovi koji smanjuju stvaranje kortizola – osilodrostat, metirapon, ketokonazol; koriste se pre operacije, kada operacija nije moguća ili nije uspela. Zahtevaju česte kontrole jer kortizol može pasti prenisko.
Lekovi koji deluju na tumor hipofize – pasireotid i kabergolin, kod pojedinih pacijenata.
Zračenje hipofize – kod zaostalog ili ponovljenog tumora. Efekat se postiže postepeno, tokom meseci do godina, a kasnije može oslabiti rad hipofize.

Zbog povećanog rizika od tromboze, oko operacije se obično daju lekovi protiv zgrušavanja krvi.

Posle operacije – privremena insuficijencija

Posle uspešne operacije kortizol naglo pada, jer su zdrave ćelije koje ga stvaraju godinama bile potisnute. To je znak izlečenja, ali znači i privremenu insuficijenciju nadbubrežnih žlezda. Pacijent zato uzima hidrokortizon, najčešće 6–18 meseci, a ponekad i duže, dok se sopstvene žlezde ne oporave. Tokom tog perioda važe ista pravila povećanja doze tokom bolesti i ista hitna injekcija kao kod Adisonove bolesti.

U prvim mesecima česti su umor, bolovi u mišićima i zglobovima, ljuštenje kože i neraspoloženje – sindrom odvikavanja od viška kortizola. Tegobe su prolazne i ne znače neuspeh lečenja.

Oporavak

Lice, koža i masne naslage popravljaju se tokom 6–12 meseci. Snaga mišića, kosti, pritisak, šećer i raspoloženje oporavljaju se sporije, a kod dela pacijenata promene ostaju i leče se posebno. Povratak lakšem poslu moguć je obično posle 4–8 nedelja, a fizička aktivnost se postepeno povećava.

Znaci za hitno javljanje

Povraćanje, jaka slabost, vrtoglavica i zbunjenost posle operacije ili tokom smanjivanja kortikosteroida, kao i otok noge, gušenje i bol u grudima, zahtevaju hitan pregled.

Kontrole i život sa bolešću

Kontrole su česte u prvoj godini, a zatim doživotno najmanje jednom godišnje, jer se Kušingova bolest može vratiti. Proveravaju se kortizol (najčešće u pljuvački uveče), rad hipofize, pritisak, šećer i gustina kostiju.

Najčešća pitanja

Da li ću posle lečenja smršati?

Kod većine pacijenata telesna masa se postepeno smanjuje tokom prve godine, ali često ne do vrednosti pre bolesti. Pomažu umerena ishrana i postepeno više kretanja, a kod zaostale gojaznosti razmatra se dodatno lečenje.

Da li inhalatori za astmu mogu izazvati ove promene?

Retko, uglavnom pri visokim dozama ili uz istovremeno uzimanje nekih lekova za HIV i gljivične infekcije, koji usporavaju razgradnju kortikosteroida. Inhalator nikako ne prekidajte sami.

Mogu li da zatrudnim posle lečenja?

Da. Posle uspešnog lečenja ciklus i plodnost se kod većine žena vraćaju. Trudnoću je najbolje planirati kada je kortizol normalan, a rad hipofize i nadbubrežnih žlezda proveren.

Da li je bolest nasledna?

Uglavnom nije. Retko je deo naslednih sindroma, na primer MEN1, pa se kod mladih pacijenata ili sličnih bolesti u porodici razmatra genetsko testiranje.

Kada mogu da se vratim sportu?

Lagane aktivnosti, poput šetnje, mogu se započeti ubrzo posle operacije. Napornije treninge povećavajte postepeno tokom nekoliko meseci, jer su mišići i kosti oslabljeni.

Hoće li se strije povući?

Ljubičaste strije posle lečenja izblede i postaju svetle, ali obično ne nestaju potpuno. Modrice, crvenilo lica i tanka koža znatno se popravljaju.

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs.

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od 00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

Jezik komunikacije

Srpski
Engleski
Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)	Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Ginekološka operacija	Urinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu

Vrsta anestezije	Laboratorijske analize	Pregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urina	Pregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezija	Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urina	Pregled pedijatra

Vrsta operacije	Dodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)	Urinokultura
Operacije u trbuhu	Urinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti

Lična dokumenta
U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
Medicinska dokumentacija
- Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
- Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
- LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
- SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
Lične stvari:
- Veš, češalj, pribor za brijanje
- Pomagalo ( ako ga koristite):
  - naočari i futrola
  - sočiva sa kutijicom za čuvanje
  - slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
  - štap, štake..
- Mobilni telefon i punjač
- Lap top / Tablet i punjač
- Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)

Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.

Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.

Deca

Medicinska dokumentacija
- Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
- Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
- Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
- Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
- OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
Lične stvari:

Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
- Omiljenu igračku
- Omiljenu knjigu, bojanku
- Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

Na dan operacije
Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
o alergiji na lekove i hranu
o intoleranciji na određene namirnice
ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe — Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

„alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
- odlazak do toaleta
- korišćenje noćne posude
- podešavanje položaja kreveta
- donošenje vode
Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

Kućni red
Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama, je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Hotel N, Bilećka 57, Beograd, +38111 3972183; +381 63 61 36 55; office@hotel-n.rs ; hotelnbeograd@gmail.com
Hotel M, Bulevar oslobođenja 65 a, Beograd; +381 11 30 90 401; office@hotel-m.com

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

Skinete nakit, pirsing, sat
Skinite lak za nokte i šminku
Obrijete bradu i brkove
Operete kosu i istuširate se
Operete zube
Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

Vaše opšte stanje i stanje svesti
Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
Mokrenje
Drenažu (ukoliko imate dren)
Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

bol u operisanoj regiji
mučninu
blagi bol ili grebanje u grlu
suvoću usta

Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
ne dovodi decu u posetu
obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
isključi mobilni telefon tokom posete
ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
ne sedi na ivici bolesničkog kreveta

Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
kakav režim ishrane treba da poštujete
kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

stanje operativne rane
da li je terapija odgovarajuća
razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

Gotovinom (u dinarima)
Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
Bankarskim transferom

Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

Generali osiguranje Srbija
Globos osiguranje
Milenijum osiguranje
Wiener Städtische
Triglav osiguranje
Dunav osiguranje
DDOR osiguranje
Uniqa osiguranje
Sava osiguranje
Allianz
Cigna
AP Companies
Savitar
Bupa

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.