Meni
Zakažite pregled
Map-marker-alt Phone
Zakažite pregled

Gojaznost

Endokrinologija

Gojaznost je hronična bolest u kojoj se u telu nakuplja toliko masnog tkiva da ono narušava zdravlje. Nije reč o pitanju volje ili izgleda: na telesnu masu utiču nasleđe, hormoni koji regulišu glad i sitost, san, stres, lekovi i okruženje u kojem živimo. Zbog toga se gojaznost danas leči kao i druge hronične bolesti – dugoročno, uz stručnu pomoć i bez osuđivanja.

Višak masnog tkiva, naročito u predelu stomaka, povećava rizik od šećerne bolesti, povišenog pritiska, bolesti srca, masne jetre, apneje u snu, bolova u zglobovima, neplodnosti i nekih vrsta karcinoma. Već smanjenje telesne mase za 5–10% primetno popravlja pritisak, šećer i masnoće u krvi, a veći gubitak može dovesti do povlačenja pojedinih pratećih bolesti.

Mogućnosti lečenja danas su mnogo veće nego pre desetak godina. Pored promene ishrane i kretanja, na raspolaganju su lekovi koji deluju na centre za glad i sitost, a kod teže gojaznosti i barijatrijska (metabolička) hirurgija.

Kako nastaje gojaznost

Telesna masa raste kada telo dugoročno unosi više energije nego što troši. Ipak, ovaj odnos nije pod potpunom kontrolom volje: mozak, uz pomoć hormona iz creva, masnog tkiva i gušterače, reguliše glad, sitost i potrošnju energije. Kada se masa smanji, telo pojačava glad i usporava potrošnju, što objašnjava zašto se izgubljeni kilogrami lako vraćaju.

Doprinoseći činioci

  • Nasleđe – geni u velikoj meri određuju sklonost ka gojenju; retko postoje i posebni nasledni oblici koji počinju u ranom detinjstvu.
  • Ishrana – visokokalorična, industrijski prerađena hrana, zaslađeni napici, veliki obroci i nepravilni obroci.
  • Malo kretanja – sedeći posao, mnogo vremena pred ekranima, vožnja umesto hodanja.
  • Nedovoljan san i hronični stres – menjaju lučenje hormona gladi i podstiču jedenje.
  • Životni periodi – trudnoća, menopauza, prestanak pušenja.
  • Lekovi – kortikosteroidi, neki antidepresivi, antipsihotici i lekovi protiv epilepsije, insulin i neki lekovi za šećer.

Sekundarni (hormonski) uzroci

Kod manjeg broja ljudi gojenje je posledica druge bolesti, koju treba prepoznati jer se tada leči i uzrok:

  • Hipotireoza – smanjen rad štitaste žlezde usporava potrošnju energije i dovodi do zadržavanja tečnosti; obično izaziva umeren porast težine, a retko je jedini uzrok izražene gojaznosti.
  • Kušingov sindrom – višak kortizola daje gojenje lica, vrata i stomaka, uz tanke ruke i noge, ljubičaste strije i slabost mišića.
  • Sindrom policističnih jajnika – PCOS je kod žena povezan sa insulinskom rezistencijom i otežanim mršavljenjem.
  • Oštećenje hipotalamusa – dela mozga koji upravlja glađu, posle operacije, zračenja ili tumora u tom predelu.

Stepeni gojaznosti

Indeks telesne mase (BMI) računa se kada se masa u kilogramima podeli kvadratom visine u metrima. Vrednost 25–29,9 označava prekomernu masu, 30–34,9 gojaznost prvog stepena, 35–39,9 drugog, a 40 i više trećeg stepena. Novija stručna shvatanja razlikuju i „predkliničku“ gojaznost, kada višak masti još ne narušava rad organa, od „kliničke“, kada već postoje oštećenja organa ili ograničenja svakodnevnih aktivnosti.

Prevencija

Redovna fizička aktivnost, ishrana zasnovana na povrću, mahunarkama, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima, ograničavanje zaslađenih napitaka, dovoljno sna i praćenje telesne mase pomažu da se spreči postepeno gojenje, koje se kod odraslih najčešće dešava za po pola do kilogram godišnje.

Tegobe koje prate gojaznost

  • Nedostatak vazduha i zamaranje pri penjanju uz stepenice i bržem hodu.
  • Bolovi u kolenima, kukovima i leđima – zbog opterećenja zglobova i razvoja artroze.
  • Hrkanje i pauze u disanju tokom sna – znak opstruktivne apneje u snu, praćene dnevnom pospanošću i jutarnjim glavoboljama.
  • Gorušica i vraćanje kiseline – refluksna bolest je češća zbog povećanog pritiska u stomaku.
  • Pojačano znojenje i promene kože – crvenilo i gljivične infekcije u naborima kože, tamna zadebljanja kože na vratu i u pazusima.
  • Otoci nogu i proširene vene.

Manje uočljive posledice

  • Neredovni ciklusi i otežano začeće kod žena, smanjen testosteron i problemi sa erekcijom kod muškaraca.
  • Inkontinencija mokraće pri kašljanju i naporu.
  • Neraspoloženje, anksioznost i povlačenje iz društva, često podstaknuti predrasudama okoline.

Mnoge prateće bolesti dugo nemaju simptome: povišen krvni pritisak, predijabetes i dijabetes, povišene masnoće i masna jetra otkrivaju se tek analizama.

Tok bolesti

Bez lečenja telesna masa kod većine ljudi postepeno raste, a s njom i broj pratećih bolesti. Što gojaznost duže traje, to je veća verovatnoća trajnih oštećenja, kao što su artroza zglobova, oštećenje srca i srčana slabost. Zato je korisno započeti lečenje i pre nego što se razviju komplikacije.

Kada se javiti lekaru

  • Hitno – pozovite 194 kod jakog bola ili pritiska u grudima, naglog gušenja, iznenadne slabosti jedne strane tela ili poremećaja govora, i kod jakog bola u stomaku sa povraćanjem posle barijatrijske operacije.
  • Bez odlaganja – javite se u roku od nekoliko dana ako se pojave izraženo gušenje pri malom naporu, otoci nogu koji se brzo povećavaju, jaka dnevna pospanost (posebno ako vozite) ili naglo gojenje praćeno slabošću mišića, modricama i ljubičastim strijama.
  • Uskoro – zakažite pregled ako je BMI 30 ili više, ili 27 i više uz povišen pritisak, šećer ili masnoće, ako vam se masa povećala posle uvođenja novog leka ili ako ste više puta neuspešno pokušavali da smršate.

Merenja

  • Telesna masa, visina i BMI – osnovna procena, ali BMI ne razlikuje mišiće od masti i ne pokazuje gde je mast raspoređena.
  • Obim struka – meri se metrom u visini sredine između donjeg rebra i karličnih kostiju. Kod osoba evropskog porekla rizik raste iznad 94 cm kod muškaraca i 80 cm kod žena, a značajno je povećan iznad 102 cm i 88 cm.
  • Odnos obima struka i visine – vrednost iznad 0,5 (struk veći od polovine visine) ukazuje na višak masti u stomaku.
  • Analiza telesnog sastava – bioimpedanca ili DXA snimanje pokazuju udeo masti i mišića.
  • Krvni pritisak – meri se odgovarajućom, širom manžetnom.

Laboratorijske analize

Laboratorijske analize služe za otkrivanje pratećih bolesti i sekundarnih uzroka:

  • Glukoza našte i HbA1c – za predijabetes i dijabetes.
  • Lipidni status – holesterol i trigliceridi.
  • Jetrine probe i funkcija bubrega.
  • TSH – za proveru rada štitaste žlezde.
  • Testovi na višak kortizola – samo kada postoje znaci Kušingovog sindroma, a ne rutinski kod svih.
  • Polni hormoni – kod poremećaja ciklusa ili sumnje na nizak testosteron.

Dodatni pregledi kod pojedinih pacijenata

Šta nalazi znače

Gojaznost se ne procenjuje samo kroz jedan broj. Osoba sa BMI 31 i normalnim nalazima ima drugačije potrebe od osobe sa istim BMI, dijabetesom i apnejom u snu. Na osnovu merenja, nalaza i tegoba lekar procenjuje stepen rizika i bira intenzitet lečenja.

Kako se pripremiti za pregled

  • Dođite našte ako su planirane analize krvi.
  • Zapišite kako se menjala vaša težina tokom godina, šta ste pokušavali i sa kakvim rezultatom.
  • Ponesite spisak lekova i ranije nalaze.
  • Vodite dnevnik ishrane 3–7 dana pre pregleda, ako možete.

Kako se donosi odluka

Na pregledu endokrinologa procenjuju se stepen gojaznosti, prateće bolesti, prethodni pokušaji, lekovi i lični ciljevi. Cilj nije „idealna težina“, već bolje zdravlje: za većinu je realan i koristan gubitak 5–15% telesne mase, uz trajno održavanje. Kod sekundarnih uzroka prvo se leči osnovna bolest, a lekovi koji podstiču gojenje zamenjuju se kada je moguće.

Ishrana

Za mršavljenje je potreban manji unos energije od potrošnje – obično 500–750 kcal dnevno manje, što daje gubitak od oko pola kilograma nedeljno. Ne postoji jedna dijeta koja odgovara svima; važnije je da se način ishrane može održati godinama.

  • Mediteranski obrazac – povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, riba, maslinovo ulje.
  • Dovoljno proteina – posebno tokom mršavljenja, da bi se sačuvala mišićna masa.
  • Smanjenje zaslađenih napitaka, alkohola i grickalica – često najbrža i najlakša promena.
  • Planiranje obroka – manji tanjiri, sporije jedenje, bez jedenja pred ekranom.

Fizička aktivnost

Kretanje samo po sebi skida manje kilograma nego ishrana, ali je veoma važno za održavanje postignute mase, očuvanje mišića i zdravlje srca. Preporučuje se 150–300 minuta umerene aktivnosti nedeljno (žustro hodanje, plivanje, vožnja bicikla) i vežbe snage 2–3 puta nedeljno. Kod bolova u zglobovima pogodne su aktivnosti u vodi i sobni bicikl. Pomažu i promena navika uz psihološku podršku i dovoljno sna.

Lekovi

Lekovi se razmatraju kod BMI od 30 ili više, ili od 27 ili više uz bar jednu prateću bolest. Ne zamenjuju ishranu i kretanje, već ih olakšavaju, jer smanjuju glad i pojačavaju osećaj sitosti.

  • GLP-1 agonisti (semaglutid 2,4 mg, liraglutid 3 mg) – oponašaju crevni hormon sitosti; daju se injekcijom ispod kože jednom nedeljno, odnosno dnevno. Semaglutid u studijama dovodi do prosečnog gubitka oko 15% telesne mase za godinu i po, a kod osoba sa bolešću srca smanjuje rizik od infarkta i moždanog udara.
  • Dvojni GIP/GLP-1 agonist (tirzepatid) – deluje na dva crevna hormona; prosečan gubitak u studijama je do oko 20%. Kod apneje u snu i masne jetre posebno je proučen.
  • Drugi lekovi – kombinacija naltreksona i bupropiona i orlistat, koji smanjuje upijanje masti iz hrane, sa skromnijim efektom.

Najčešća neželjena dejstva GLP-1 lekova su mučnina, nadutost, zatvor ili proliv, uglavnom na početku i pri povećanju doze, zbog čega se doza povećava postepeno. Retko se javljaju upala gušterače i kamen u žučnoj kesi. Ovi lekovi se ne koriste u trudnoći i dojenju. Posle prekida lečenja većina ljudi vrati veći deo izgubljene mase, pa se lečenje planira kao dugotrajno.

Barijatrijska (metabolička) hirurgija

Operacija smanjuje zapreminu želuca i menja put hrane, ali i lučenje hormona gladi i sitosti. Razmatra se kod BMI od 40 ili više, kod BMI od 35 ili više, a prema novijim preporukama i kod nižeg BMI uz teško regulisan dijabetes ili druge ozbiljne prateće bolesti, kada ostale mere nisu bile dovoljne.

  • Sleeve gastrektomija – uklanja se veći deo želuca, a ostaje uska cev.
  • Gastrični bajpas – stvara se mali želudačni džep spojen direktno sa tankim crevom.

Operacije se izvode u centrima specijalizovanim za barijatrijsku hirurgiju, najčešće laparoskopski, kroz nekoliko malih rezova, u opštoj anesteziji. Boravak u bolnici obično traje 2–4 dana, tečna i kašasta ishrana traju nekoliko nedelja, a povratak kancelarijskom poslu moguć je za 2–4 nedelje. U narednih godinu-dve gubi se najčešće 25–30% telesne mase. Potrebni su doživotno uzimanje vitamina i minerala i redovne kontrole, a trudnoća se savetuje tek kada se masa stabilizuje, obično posle 12–18 meseci.

Šta očekivati tokom lečenja

Prvi rezultati promene ishrane vide se za nekoliko nedelja, a pun efekat lekova posle 6–12 meseci. Usporavanje gubitka mase posle nekoliko meseci je očekivano i nije znak neuspeha. Kontrole su na 1–3 meseca na početku, a zatim ređe, uz proveru pritiska, šećera, masnoća i jetre.

Znaci za hitno javljanje

Jak bol u stomaku koji se širi u leđa, uporno povraćanje, žuta prebojenost kože, crna stolica ili bol u grudima i gušenje – tokom lečenja lekovima ili posle operacije – zahtevaju hitan pregled.

Kontrole i život sa bolešću

Gojaznost je hronična bolest i zahteva dugoročno praćenje, kao i povišen pritisak ili dijabetes. Posle postizanja cilja kontrole su na 6–12 meseci. Ako se masa ponovo povećava, lečenje se prilagođava na vreme, bez čekanja da se vrate svi kilogrami.

Najčešća pitanja

Sklonost ka gojenju u velikoj meri je nasledna, ali okruženje i navike odlučuju koliko će se izraziti. Ako su roditelji gojazni, rano usvojene zdrave navike značajno smanjuju rizik.

Ne moraju biti, ali posle prekida većina ljudi vrati deo izgubljene mase. Lekar zajedno sa vama procenjuje koliko dugo i u kojoj dozi lečenje ima smisla.

Ne. GLP-1 lekove treba prekinuti pre planiranog začeća, semaglutid najmanje dva meseca ranije. Mršavljenje pre trudnoće olakšava začeće i smanjuje rizik od komplikacija.

Uglavnom da. Plivanje, vežbe u vodi i sobni bicikl manje opterećuju zglobove, a jačanje mišića nogu često smanjuje bol. Kod jakog bola posavetujte se sa fizijatrom.

Najčešće se savetuje oko pola do jedan kilogram nedeljno. Veoma brzo mršavljenje bez nadzora povećava rizik od kamena u žučnoj kesi i gubitka mišića.

Alkohol sadrži mnogo energije i podstiče apetit, pa ga je najbolje svesti na minimum. Posle barijatrijske operacije deluje jače i brže, i nosi rizik od zavisnosti.

Sava Medical Hospital

Kontaktirajte nas

Novosti

EAU London 2026

Lekari Sava Medical Hospital-a, dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na najvećem naučnom kongresu EAU

Vila Klaudija kongres urologa 2025

Naši stručnjaci dr Radoš Đinović i dr Milan Slavković na međunarodnoj konferenciji Savremena tehnologija u urologiji

Movembar 2025

Movembar ili novembar „sa brkovima“ – mesec posvećen brizi o muškom zdravlju

KUA - konferencija urologa kuvajt 2025

Dr Radoš Đinović na na prestižnoj godišnjoj konferenciji nacionalne Urološke asocijacije Kuvajta

Gastro horizont 2025

Dr Miljan Milanović i Dr Vladimir Milivojević – predavači na naučnom skupu Gastro Horizont

Konferencija Kijev

Dr Radoš Đinović – predavač po pozivu na naučno praktičnoj konferenciji u kijevskoj dečjoj bolnici Ohmadit

Pozovite nas Kontaktirajte nas preko Vibera Kontaktirajte nas preko WhatsApp-a

Zakažite pregled ili konsultacije

Zakažite pregled ili konsultacije

Vodič za pacijenta/pratioca

Kako doći do nas?

Sava Memorial Hospital se nalazi u Beogradu, u rezdencijalnom delu grada, ulica Neznanog junaka 17 (ugao ulica Neznanog junaka i Koste Racina na Dedinju).

Ulaz u Sava Medical Hospital

Osim automobilom, do bolnice se može doći i gradskim prevozom i to: trolejbusima 40 i 41 i autobusima 34, 49, 59, 78, 94. do stajališta „Paje Adamova“ koja je udaljeno od bolnice oko 250 m.

Kada dolazite iz inostranstva

Molimo Vas da na web site-u https://welcometoserbia.gov.rs/discovery-tool proverite da li Vam je potrebna viza za boravak u Republici Srbiji.

Ukoliko dolazite iz zemlje koja je u viznom režimu neohodno je da u važećoj putnoj ispravi (pasošu), imate i važeću vizu za Srbiju.

Ukoliko je Vama i pratiocu potrebna viza, neophodno je da nam  na adresu operacije@savahospital.com pošaljete skenirani pasoš (1. strana) kao i pasoš pratioca.

U slučaju da je pacijent dete, potrebno je da nam pošaljete skeniranu prvu stranu pasoša deteta i pratioca.

U skladu sa željenim terminom operacije, pripremićemo Pozivno pismo i poslati Vam emailom.

Zahtev za vizu se podnosi lično u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu ili elektronskim putem, preko Portala za strance welcometoserbia.gov.rs. 

Parking

Bolnica ima sopstveni parking. Ulazak na parking je iz ulice Koste Racina a udaljenost parkinga od ulaznih vrata bolnice je svega nekoliko metara.

Ulaz je prilagođen osobama sa ograničenom pokretljivošću.

Radno vreme bolnice

Stacionar i operacioni blok

Svakog radnog dana od  00:00 – 24:00

Ambulantno-poliklinički deo

Radni dan 7:00 – 20:00

Subota 8:00 – 13:00

 Jezik komunikacije

  • Srpski
  • Engleski
  • Ruski

Prijem na ambulantni pregled i dijagnostiku

Na zakazani ambulantni pregled možete doći sami ili sa pratiocem.

Ako želite, Vaš pratilac može biti prisutan na pregledu.

Molimo Vas da ponesete medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa Vašim zdravstvenim stanjem ili problemom i pregledom na koji dolazite.

Rezultati laboratorijskih analiza, Izveštaji specijalista iz drugih ustanova, DVD-jevi sa snimcima skenera ili magnetne rezonancije mogu biti od velikog zanačaja za lekara koji Vas pregleda a samim tim i za Vaše lečenje.

Ovo je posebno važno ukoliko dolazite zbog drugog medicinskog (ekspertskog) mišljenja.

Ukoliko imate više pitanja za lekara molimo Vas da ih zapišete odnosno pripremite u vidu podsetnika. Na taj način se osiguravate da ćete dobiti potrebne odgovore i savete i rešiti eventualne nedoumice.

Zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Popunjavanje upitnika - SMH

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronskog kartona.

Ukoliko ste već naš pacijent, molimo Vas da nas obavestite o promeni email adrese, adrese stanovanja ili broja telefona. Ažuriranje podataka će osigurati blagovremeno slanje i primanje  laboratorijskih rezultata i drugih nalaza.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično, online konsultacija sa određenim odabranim specijalistima može biti pogodan način za dobijanje stručnog mišljenja, saveta kao i daljeg usmerenja.

Online konsultaciju možete zakazati:

putem e-maila: info@savahospital.com

ili telefonom: +381 11 777 3600 i +381 67 777 3600

Neophodno je da prilikom zakazivanja dostavite relevantnu medicinsku dokumentaciju: lekarske izveštaje, opise snimaka, rezultate laboratorijskih analiza kao i snimke CT-a (skenera), MR (magnetne rezonance) i Rendgenske snimke preko WeTranfer-a (ukoliko su rađeni).

Nakon pregleda dokumentacije, online konsultacija će se organizovati putem Zoom ili Microsoft Teams platforme.

O ceni online konsultacija ćete biti unapred informisani.

Zakazivanje operacije

Ukoliko ste upućeni na operaciju, molimo Vas da putem email-a na adresu operacije@savahospital.com pošaljete:

Lične podatke:

  1. Svoje lične podatke: ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu i broj telefona.
  2. Ukoliko je pacijent Vaše dete, dostavite nam detetove lične podatke: Ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, adresu življenja kao i Vaše lične podatke: ime i prezime, adresu i broj telefona.

Medicinsku dokumentaciju:

  1. Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju
  2. Otpusne liste izdate posle prethodnih operacija (ukoliko ih imate)
  3. Izveštaje dijagnostičkih procedura (ultrazvuka, rendgena, skenera, magnetne rezonance) koje su urađene u poslednjih godinu dana
  4. Poslednje laboratorijske rezultate krvi i urina
  5. Ukoliko imate neku hroničnu bolest i uzimate redovnu terapiju: poslednji Izveštaj kardiologa / endokrinologa / pulmologa / nefrologa / neurologa
  6. Spisak lekova koje uzimate

Željeni termin operacije

Vašu medicinsku dokumentaciju će detaljno pregledati hirurg. Ukoliko bude zatražio dodatne informacije ili dokumentaciju, obavestićemo Vas o tome putem email-a.

Nakon dogovora oko oko vrste operacije i termina, poslaćemo Vam  email-om Anesteziološki upitnik i neophodne instrukcije koje će Vam pomoći da se pripremite za operaciju.

Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili Broj polise.

Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.

Priprema za bolničko lečenje

Popunjavanje i dostava anesteziološkog preoperativnog upitnika

Molimo Vas da odgovorite na sva pitanja iz Upitnika kao i da  navedete sve lekove koje redovno ili po potrebi koristite (tablete, kapsule, pumpice, kapi, injekcije) uključujući i doze lekova i dinamiku uzimanja.

Preoperativna priprema

Podrazumeva set laboratorijskih analiza i pregleda koje je neophodno uraditi pre operacije  u našoj ili nekoj drugoj ustanovi po Vašem izboru u periodu od 2 nedelje pre operacije.

Obim preoperativne pripreme uključujući i laboratorijske analize krvi i urina zavisi od vrste operacije, uzrasta, Vašeg zdravstvenog stanja i prisustva hroničnih bolesti.

Za mlađe od 60 godina, bez pridruženih hroničnih bolesti, koji ne uzimaju redovnu ili povremenu terapiju, preoperativna priprema zavisi od vrste anestezije i vrste operacije:

Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT)Pregled i mišljenje anesteziologa EKG
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum, Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled interniste-kardiologa sa EKG-om Pregled i mišljenje anesteziologa
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal,prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Ginekološka operacijaUrinokultura, vaginalni ili cervikalni bris
Operacije u trbuhuUrinokultura

Stariji od 60 godina kao i pacijenti sa pridruženim bolestima bez obzira na uzrast (npr. šećerna bolest, astma, poremećaj funkcije štitaste žlezde, Parkinsonova bolest itd.) treba da preoperativno budu pregledani od strane odgovarajućeg specijaliste (endokrinologa, pulmologa, neurologa…) .

Za decu
Vrsta anestezijeLaboratorijske analizePregled
Intravenska opšta anestezija (analgosedacija)Kompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), pregled urinaPregled pedijatra
Opšta endotrahealna anestezijaKompletna krvna slika, CRP, Protrombinsko vreme (PT/INR), Parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), šećer u krvi, urea, kreatinin, Natrijum , Kalijum, Hloridi, AST, ALT, Krvna grupa i Rh faktor, pregled urinaPregled pedijatra
Vrsta operacijeDodatne laboratorijske analize
Urološka operacija (izvodni mokraćni kanal; prostata; mokraćna bešika; bubreg)Urinokultura
Operacije u trbuhuUrinokultura

Dostava popunjenog upitnika, rezultata i nalaza urađenih u okviru preoperativne pripreme

Molimo Vas da putem email-a dostavite na adresu operacije@savahospital.com

  • popunjen i potpisan Anesteziološki upitnik
  • rezultate laboratorijskih analiza i Izveštaj interniste / pedijatra ukoliko su rađeni van naše ustanove

Ukoliko nije moguće poslati navedeno emailom, molimo Vas da to učinite preko viber-a ili whatsup-a na broj +381 60 677 36 02

Ukoliko se dogodi bilo kakvo pogoršanje zdravstvenog stanja (prehlada, infekcija, alergija, povreda…) u periodu pre operacije, molimo Vas da nas o tome odmah obavestite.

Šta je potrebno poneti u bolnicu?

Odrasli pacijenti
  1. Lična dokumenta
    U bolnicu ponesite ličnu kartu ili pasoš.
  2. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj interniste sa EKG-om i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Orginal rezultat krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van naše ustanove)
    • Izveštaje sa opisom snimka skenera, magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI
  3. Lekove koje uzimate redovno ili po potrebi (dnevno, nedeljno)
    • LEKOVE (tablete, kapsule, „pumpice“, kapi, insulinski „pen“,…) KOJE UZIMATE REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
    • SPISAK LEKOVA SA NAVEDENIM DOZAMA I DINAMIKOM UZIMANJA
  4. Lične stvari:
    • Veš, češalj, pribor za brijanje
    • Pomagalo ( ako ga koristite):
      • naočari i futrola
      • sočiva sa kutijicom za čuvanje
      • slušni aparat sa kutijicom za čuvanje
      • štap, štake..
    • Mobilni telefon i punjač
    • Lap top / Tablet i punjač
    • Papuče (samo ako je broj obuće veći od 46)
Molimo Vas da u bolnicu ne donosite vrednosti poput nakita, sata ili veće sume novca.
Pred određene operacije je neophodno ukloniti dlačice sa kože na delu tela koji se operiše, o čemu ćete biti unapred obavešteni. To treba, kada je potrebno, uraditi pomoću mašinice za brijanje do 24h pre operacije.
Deca
  1. Medicinska dokumentacija
    • Izveštaj pedijatra i rezultate laboratorijskih analiza uređenih pre operacije (ukoliko su urađene van Sava Medical bolnice)
    • Rezultat (original) krvne grupe i Rh faktora
    • Izveštaj lekara koji je indikovao operaciju (ukoliko je ista indikovana van Sava Medical bolnice)
    • Izveštaje sa opisom snimka magnetne rezonance, rendgena kao i DVD sa snimkom
    • OTPUSNE LISTE SA PRETHODNIH OPERACIJA U ISTOJ REGIJI 
  2. Lekove koje dete uzima redovno ili po potrebi ( dnevno, nedeljno)

    LEKOVE (tablete, kapsule, sirupi, „pumpice“, kapi…) KOJE DETE UZIMA REDOVNO ILI PO POTREBI PONESITE U ORGINALNIM KUTIJAMA.
  3. Lične stvari:

    Detetove poznate i drage stvari, naročito ako je planiran duži boravak u bolnici:
    • Omiljenu igračku
    • Omiljenu knjigu, bojanku
    • Tablet / iPad

Prijem u bolnicu

Prijem u bolnicu može biti:

  1. Na dan operacije
  2. Dan ranije ukoliko je potrebna priprema u smislu čišćenja debelog creva (ordiniranje laksansa, davanje klizme i sl.)

Ukoliko niste bili pacijent ove bolnice, zamolićemo Vas da na prijemnom pultu unesete svoje lične podatke u poseban formular: „Obaveštenje o prikupljanju podataka o ličnosti“.

Vaši lični podaci su nam neophodni zbog otvaranja Elektronske Istorije bolesti.

Po prijemu u bolnicu medicinska sestra / tehničar će Vas zamoliti da joj predate:

  • Lične lekove koji će Vam biti vraćeni na otpustu iz bolnice
  • DVD-jeve sa snimcima magnetne rezonance, skenera, rendgena
  • Ukoliko ste ipak poneli novac i vrednosti, zatražite od medicinske sestre ili tehničara, da ih odloži u bolnički sef uz propisanu proceduru i zapisnik („revers“).

Molimo Vas da medicinsku sestru ili lekara na prijemu informišete:

  • ko je osoba od poverenja kojoj se mogu dati informacije o Vašem zdravstvenom stanju kao i njen broj telefona
  • ukoliko imate na koži zalepljen flaster („patch“) sa lekom
  • ukoliko imate jednu ili više promena na koži (ranice, ospu)
  • o alergiji na lekove i hranu
  • o intoleranciji na određene namirnice
  • ukoliko ste na posebnom režimu ishrane (vegeterijanac, vegan…)

Boravak u bolnici

Smeštaj

Većinu vremena tokom boravka u bolnici provodićete u svojoj sobi, zato smo je opremili tako da bude što udobnija i praktičnija.

Osim jednokrevetnih apartmana sa kupatilom, bolnica ima i dvokrevetne apartmane sa kupatilom, što znači da možete deliti sobu sa drugim pacijentom.

Između kreveta se nalazi zavesa koju možete povući radi privatnosti.

Sava Medical Hospital - Stacionar - sobe
Sava Medical Hospital – dvokrevetne sobe

Ukoliko je neophodno, možete biti smešteni i u Jedinici intenzivnog lečenja.

Svaki apartman poseduje:

  1. „alarm“ taster (dugme) za hitan poziv dežurnog osoblja
    Ono nije namenjeno samo hitnim situacijama. Slobodno ga koristite i kada vam je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su:
    • odlazak do toaleta
    • korišćenje noćne posude
    • podešavanje položaja kreveta
    • donošenje vode
  2. Prilagodljiv bolnički krevet koji elektronskim komandama možete podesiti tako da zauzmete najudobniji položaj.
    U slučaju da postoji medicinska indikacija (nepokretnost, dugotrajno ležanje u postelji), na ležaj se postavlja specijalni medicinski dušek u cilju prevencije pojave dekubitusa (rana od ležanja).
  3. TV uređaj povezan na kablovskog operatera sa većim brojem domaćih i međunarodnih kanala
  4. Pristup wireless (bežičnoj) mreži

U svakom apartmanu postoji:

  • Kućni red
  • Obaveštenje o protivpožarnoj zaštiti, sa znakovima i instrukcijama o postupku u slučaju opšte opasnosti.

Smeštaj pratioca

Za pratioca deteta (jednog roditelja/staratelja) ili odrasle osobe sa posebnim potrebama,  je obezbeđen smeštaj u sobi sa pacijentom.

Ako dolazite sa širom porodicom, savetujemo da blagovremeno rezervišete smeštaj u Beogradu.

Ovde možete naći kontakte koji se tiču smeštaja u blizini bolnice.

Imajte u vidu da bolnica ni na jedan način nije povezana ni sa jednim od ovih hotela i ne može biti odgovorna za smeštaj koji obezbeđuju.

Neposredna priprema za operaciju

  • Nemojte jesti čvrstu hranu 6-8 sati pre operacije
  • Ako vrsta operacije to zahteva, ishranu je neophodno obustaviti i ranije
  • Prestante da uzimate tečnost 2 sata pre operacije
  • Ako ste pušač, nemojte pušiti na dan operacije

Pre operacije je potrebno da:

  • Skinete nakit, pirsing, sat
  • Skinite lak za nokte i šminku
  • Obrijete bradu i brkove
  • Operete kosu i istuširate se
  • Operete zube
  • Zatražite od sestre kutiju za zubnu protezu ili „most“ i odložite istu
  • Skinete kontaktna sočiva / slušni aparat i odložite ih u kutijicu
  • Obučete bolničku spavaćicu

Pred određene hirurške intervencije je potrebno:

  1. Dati klizmu da bi se creva oslobodila sadržaja. To će uraditi medicinska sestra / tehničar
  2. Ukloniti dlačice sa okoline operativnog polja mašinicom za brijanje

Ukoliko to niste uradili kod kuće dan pre ili na dan operacije, uradiće to medicinska sestra / tehničar a zbog prevencije infekcije.

Po prijemu na odeljenje medicinska sestra / tehničar će Vam plasirati u jednu od perifernih vena ruke intravensku kanilu („braunilu“).

Pre odlaska u operacionu salu, medicinska sestra / tehničar će Vam navući kompresivne čarape koje smanjuju rizik od stvaranja tromba (ugrušaka krvi) u venama nogu.

Pregled anesteziologa

Specijalistički pregled anesteziologa je ključan deo procesa pripreme pacijenta za operaciju.

Anesteziolog će, posle uvida u Vaše preoperativne rezultate i nalaze, razgovarati sa Vama, pregledati Vas i proceniti anesteziološki rizik.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa anestezijom možete ih postaviti i prilikom zakazivanja operacije ali i tokom razgovora sa anesteziologom pre operacije. Svaka i najmanja informacija i / ili podatak o vašem zdravstvenom stanju, navikama, prethodnim iskustvima u anesteziji, kao i odgovor na pitanje anesteziologa može biti ključan za bezbedan tok anestezije, odnosno dalje uspešno upravljanje bolom.

Saradnja između anesteziologa, hirurga i drugih medicinskih stručnjaka je ključna za bezbednu i uspešnu operaciju i neposredni postoperativni period.

Potpisivanje pristanka na operativni zahvat

Pristanak na planiranu intervenciju / operaciju  i anesteziju potvrdićete svojim potpisom na posebnom dokumentu.

Priprema pacijenta za anesteziju

Neposredno pre operacije anesteziolog može ordinirati lekove koji će Vas umiriti i izazvati pospanost.

Svrha premedikacije je da smanji napetost i strah i olakša uvod u anesteziju.

Takođe pred operaciiju se može preventivno dati intravenski antibiotik.

Anestezija

Izbor anestezije je individualan i specifičan prema vrsti hirurške intervencije ili operacije i prema samom pacijentu: njegovim pridruženim bolestima  kao i psihološkoj toleranciji bola i predstojeće operacije.

Svaki oblik anestezije zahteva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija pacijenta uz održavanje unutrašnje ravnoteže organizma u optimalnim okvirima. Sve je ovo moguće uz iskusnog anesteziologa i anestetičara i vrhunsku opremu naše bolnice.

Opšta anestezija

Intravenska anestezija (analgosedacija)

Prilikom intravenske anestezije  anestetici se administriraju isključivo direktno u krvotok preko predhodno plasirane intravenske kanile (“braunile”). Jednostavno se izvodi i brzo uvodi u san.

Kao samostalna anesteziološka tehnika često se koristi kod kratkotrajnih zahvata nakon kojih se u kratkom vremenu posle intervencije može napustiti bolnica (manje operacije, dijagnostičke pretrage: gastroskopija, kolonoskopija i sl)

Endotrahealna anestezija

U toku opšte endotrahealne anestezije pacijent je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, pacijent se ne pomera i ne oseća ništa. Anestetici se daju kroz venu i zajedno se sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa) koja će biti postavljena kroz usta ili nos u grlo. Cevčica (tubus) se uklanja pre nego što se pacijent probudi posle operacije.

Regionalna anestezija

Epiduralna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom se punktira mesto između dva kičmena pršljena, postavi epiduralni kateter i aplikuje (injicira) lokalni anestetik u prostor oko tvrde ovojnice kičmene moždine (epiduralni prostor).

Jedan kraj katetera je u epiduralnom prostoru, a drugi(slobodan kraj) preko koga se aplikuje anestetik se izvede do levog ili desnog ramena. Delovanje anestetika počinje kroz 10-15 minuta a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja epiduralnog katetera.

Spinalna anestezija

U sedećem ili ležećem bočnom položaju, vrlo tankom iglom punktira se mesto između dva kičmena pršljena, anestetik se aplikuje u spinalni prostor (prostor kičmene moždine). Dejstvo anestetika počinje odmah a bol se ne oseća u delu tela ispod mesta plasiranja spinalne anestezije.

Pleksus („blok“) anestezija

Ova vrsta regionalne anestezije primjenjuje se za operacije na ramenu, ruci, šaci.

Izvodi se tako što se lokalni anestetik aplicira (inicira) u blizini i oko spleta nerava. Kod tog postupka, iglom se izazivaju blagi trnci kao siguran znak pronalaska živca i ispituje položaj igle. U slučaju potrebe, može se postaviti i vrlo tanak kateter, kroz koji se davanje anestetika može ponavljati.

Neposredni postoperativni tok

Postoperativno praćenje

Postoperativno praćenje i nega podrazumevaju niz mera koje se sprovode posle hirurškog zahvata kako bi se osigurao brz i siguran oporavak.

U neposrednom postoperativnom toku medicinski tim će pratiti:

  1. Vaše opšte stanje i stanje svesti
  2. Krvni pritisak, puls, temperaturu, zasićenost krvi kiseonikom
  3. Mokrenje
  4. Drenažu (ukoliko imate dren)
  5. Rad creva (peristaltiku) i pojavu stolice

U prvim satima posle operacije možete osetiti:

  • bol u operisanoj regiji
  • mučninu
  • blagi bol ili grebanje u grlu
  • suvoću usta
Molimo Vas da o tome obavestite medicinski tim. Ovi simptomi će proći uz odgovarajuće lekove.

Menadžment bola

Iako nije uvek moguće u potpunosti ukloniti bol, ne treba da trpite bol niti da ga ignorišete.

Ukoliko bol ne prestaje ili se pojačava, važno je da nam to kažete.

Pravovremena informacija nam pomaže da reagujemo i sprečimo da se bol intenzivira.

Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka

Posle svake operacije postoji rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Visina rizika zavisi od trajanja operacije i Vaše lične medicinske istorije.

Elastične (kompresivne) čarape navučene pre operacije će ostati na nogama dok god većinu vremena provodite u krevetu.

Savetuje se da posle operacije što je pre moguće počnete sa pokretima stopala i savijanjem nogu u kolenima i kada lekar dozvoli, da ustanete i počnete da hodate. Na taj način se smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).

Ukoliko je potrebno, lekar će Vam ordinirati i lek za razređivanje krvi (antikoagulans) a radi dodatnog smanjenja rizika od tromboze.

Kontrole operatora i previjanja

Previjanje operativne rane tokom kontrole hirurga je jedan od ključnih postupaka u Vašoj postoperativnoj nezi. Uključuje temeljno čišćenje, dezinfekciju i primenu obloga i zavoja na operisanoj regiji.

Cilj ovog postupka je smanenje rizika od infekcije i podsticanje brzog zarastanja operativne rane. Dinamiku previjanja određuje operator.

Vizite

Jutarnja vizita medicinskog osoblja se obavlja u 7:15 a večernja u 19:15. Tada će Vas obići medicinsko osoblje dnevne i noćne smene. Ovo je značajan momenat zbog prenosa svih ključnih informacija koje se tiču Vašeg zdravstvenog stanja i plana lečenja.

Ishrana

Pravilna ishrana ima važnu ulogu u oporavku i celokupnom toku lečenja.

Režim ishrane se individualno prilagođava u dogovoru sa lekarom a u skladu sa Vašim trenutnim zdravstvenim stanjem i terapijom.

Tokom boravka u bolnici obezbeđeni su doručak, ručak i večera, kao i užine tokom dana, po potrebi i prema medicinskim indikacijama.

Prilikom planiranja obroka vodimo računa o:

  • eventualnim alergijama na hranu i intoleranciji
  • posebnim medicinskim dijetama (npr. dijabetična, bezglutenska, dijeta kod bubrežnih i gastrointestinalnih oboljenja),
  • ličnim navikama i preferencijama u ishrani – vegetarijanska, veganska, halal, košer ishrana i slično.

Prevencija povreda i padova

Tokom boravka u bolnici će Vam možda biti potrebna pomoć pri kretanju. Bilo da je u pitanju ustajanje iz kreveta, korišćenje toaleta ili hodanje, tu smo da vam pružimo pomoć.

Ako u bilo kom trenutku osetite da vam je potrebna pomoć, pozovite svoju medicinsku sestru

Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i podaci iz medicinske dokumentacije predstavljaju lične podatke posebne kategorije i profesionalnu tajnu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

U skladu sa tim, informacije o Vašem zdravstvenom stanju se mogu saopštiti punoletnoj  osobi koju ste Vi odredili (kontakt osoba od poverenja) i čije ste podatke (ime, prezime, broj telefona) ostavili medicinskom timu na prijemu u bolnicu.

Imajući u vidu da je podrška najbližeg člana porodice ili prijatelja važna za oprovak pacijenta, poseta jedne osobe pacijentu na odeljenju je dozvoljena u popodnevnim satima uz saglasnost operatora.

Posetilac se moli da:

  • ne donosi hranu, piće ili lekove pacijentu
  • ne dovodi decu u posetu
  • obuje kaljače preko obuće i stavi zaštitnu masku
  • isključi mobilni telefon tokom posete
  • ne stavlja svoje lične stvari na krevet pacijenta
  • ne sedi na ivici bolesničkog kreveta
Na odeljenju intenzivne nege posete nisu dozvoljene.

Vreme otpusta je individualno i zavisi od Vašeg postoperativnog oporavka.

Kada dođe vreme za izlazak iz bolnice, naš tim će vam pomoći da se za to pripremite.

Preporučujemo da Vaša pratnja bude uključena u planiranje otpusta kako bi bili informisani o preporučenoj postoperativnoj nezi i o terapiji koju bi trebalo da uzimate.

Pobrinućemo se da jasno razumete:

  • koje lekove treba da uzimate kod kuće, u koje vreme i koliko dugo
  • kakav režim ishrane treba da poštujete
  • kako da zaštitite operativnu ranu tokom tuširanja
  • kada je potrebno da dođete na previjanje i kontrolu

Ukoliko je potrebno da primate injekcije leka za „razređivanje“ krvi , naša medicinska sestra / tehničar će Vas obučiti za samodavanje.

Na otpustu iz bolnice ćete dobiti Otpusnu listu, recepte za ordinirane lekove i  ukoliko je potrebno, pisanu preporuku za ishranu.

Veoma je važno da dolazite na zakazane kontrolne preglede, čak i ako se osećate mnogo bolje.

Na tim pregledima lekar proverava:

  • stanje operativne rane
  • da li je terapija odgovarajuća
  • razmatra rezultate kontrolnih laboratorijskih analiza (ukoliko su rađene)
  • prati tok oporavka

Medicinske usluge je moguće platiti:

  • Gotovinom (u dinarima)
  • Platnom karticom: Visa Card, Mastercard, Dina, Maestro, American Express
  • Bankarskim transferom
Ukoliko hiruršku intervenciju plaćate sami, pre operacije je potrebno ostaviti depozit u visini cene operacije.

Sava Medical Hospital  ima saradnju sa svim vodećim zdravstvenim osiguranjima.

  • Generali osiguranje Srbija
  • Globos osiguranje
  • Milenijum osiguranje
  • Wiener Städtische
  • Triglav osiguranje
  • Dunav osiguranje
  • DDOR osiguranje
  • Uniqa osiguranje
  • Sava osiguranje
  • Allianz
  • Cigna
  • AP Companies
  • Savitar
  • Bupa
Molimo vas da nas unapred obavestite ukoliko imate polisu dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja  i pošaljete nam skeniranu ili fotografisanu karticu ili broj polise.Na taj način ćemo moći blagovremeno da pošaljemo Zahtev za autorizaciju Vašoj osiguravajućoj kući i pribavimo Garanciju plaćanja.

Fondovi zdravstvenog osiguranja

  • Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske
  • Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje
  • Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije
  • Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH
Ukoliko vaše troškove lečenja plaća fond zdravstvenog osiguranja molimo da nam dostavite garantno pismo.